Ko su Egip\u0107ani \u2013 za\u0161to ih poistovje\u0107ujemo sa Romima?<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\nProfesor dr Rubin Zemon<\/strong>, etnolog, poja\u0161njava kada, otkuda i za\u0161to Egip\u0107ani dolaze na Balkan.<\/p>\n,,Migracija Egip\u0107ana na Balkan se desila za vrijeme vladavine Ramzesa II, prelazak iz bronzanog u \u017eeljezno doba, upravo zbog \u017eeljeza. Kolonizacija je krenula sa ciljem da se eksploati\u0161u \u017eeljezne rude i donesu u Egipat\u201c, poja\u0161njava Zemon.<\/p>\n
On govori da problem sa nerazlikovanjem Roma i Egip\u0107ana po\u010diva na sistemu obrazovanja koji nema dovoljno informacija za na\u0161e multikulturalno dru\u0161tvo. Ka\u017ee da sve po\u010dinje u XVIII \u2013 XIX vijeku, kada kre\u0107e progres u Evropi, a name\u0107e se teza evrocentrizma – ,,da je evropski \u010dovjek najpametniji \u010dovjek na svijetu i da svi treba da mu slu\u017ee\u201c.<\/p>\n
,,U su\u0161tini, sve \u0161to imamo mi u Evropi i na Balkanu iz Afrike kao kulturu to se ili negira, kao da ne postoji, ili se na neki na\u010din izbri\u0161e ili se pripi\u0161e drugim kulturama. U tom kontekstu o indoevropejstvu, Romi uglavnom ulaze u taj koncept, veliki koncept arijevskog modela, a Egip\u0107ani ne\u201c, poja\u0161njava Zemon.<\/p>\n
On ka\u017ee i da je izjedna\u010davanje Roma i Egip\u0107ana posljedica rasizma bijelog \u010dovjeka, melting pot<\/em>-a, i mi\u0161ljenja da ,,svi tamnoputi ljudi treba da se unificiraju i izjedna\u010davaju\u201c, a da se ne pojavljuje samo kod nas, ve\u0107 je to i slu\u010daj sa Afroamerikancima, Azijatima, pa tako za sve tamnopute ljude va\u017ei da su do\u0161li iz Indije.<\/p>\n\nZemon: \u201ePristup institucija je pogre\u0161an\u201c<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\nUpravo zbog tretmana Roma i Egip\u0107ana kao jedne zajednice, D\u017eafer Brahimi <\/strong>je osnovao organizaciju ,,Udru\u017eenje Egip\u0107ana\u201c u Tivtu. On ka\u017ee da je primjetio da se o Egip\u0107anima niko nije brinuo u sredini u kojoj \u017eive.<\/p>\n,,Na mjestima gdje \u017eive samo Egip\u0107ani, ura\u0111eno je veoma malo za pobolj\u0161avanje \u017eivotnih standarda. Ni dr\u017eava, ni strani donatori nisu investirali u populaciju Egip\u0107ana\u201c, ka\u017ee Brahimi.<\/p>\n
On ka\u017ee i da dr\u017eavna strategija koja ih tretira kao RE populaciju nije pravedna prema egip\u0107anskom narodu.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2021\/12\/Dzafer-Brahimi-1.jpg\")
D\u017eafer Brahimi<\/p><\/div>\n
,,Dr\u017eava je trebala da formira dvije strategije jer su u pitanju dva naroda, Romi i Egip\u0107ani. Mi sada imamo zajedni\u010dku strategiju, gdje se ne posluje ispravno\u201c, ka\u017ee Brahimi.<\/p>\n
Rubin Zemon misli da je rije\u010d o rasisti\u010dkom pristupu da ,,ljudi koji su tamnoputi treba da budu podlo\u017eeni istim mjerama o integraciji\u201c.<\/p>\n
,,Kada se pri\u010da o integraciji, to se ne radi samo u socijalnoj sferi, integracija treba da bude i u kulturnoj sferi, u obrazovanju, svuda, pogotovo kada pri\u010damo o multikulturalisti\u010dkim politikama, onda treba da se po\u0161tuje identitet, da se po\u0161tuje kulturno naslje\u0111e. Uglavnom to kod nas institucije ne rade jer nisu tako obrazovane. Oni su mediokriteti. Oni ne znaju gdje je razlika izme\u0111u zajednica na Balkanu. Prema njihovom mi\u0161ljenju to su siroma\u0161ni, tamnoputi ljudi, zajednice koje treba da \u017eive u getu\u201c, ka\u017ee Zemon.<\/p>\n
On dodaje i da je veoma nezadovoljan na\u010dinom na koje su tro\u0161ene donacije za inkluziju Roma, te da se u posljednjih 15 godina ni\u0161ta zna\u010dajno nije promijenilo na terenu.<\/p>\n
,,Ovo spajanje je prvo ispalo na Kosovu, sa tim RAE akronimom \u2013 potrudili su se da sve te ljude stave u jedno, a u stvari te zajednice nikad nisu bile jedno, niti su ti projekti uspjeli, iako se nastavljaju a ne rje\u0161ava se ni\u0161ta na terenu. Taj pristup je rasisti\u010dko metodolo\u0161ki i pogre\u0161an je\u201c, ocjenjuje on.<\/p>\n
U Ministarstvu pravde, ljudskih i manjinskih prava nagla\u0161avaju da ni u kom slu\u010daju nemaju namjeru da poistovje\u0107uju Rome i Egip\u0107ane, \u0161to se, kako ka\u017eu, vidi i u samom nazivu strategije. Poistovje\u0107ivanje je zapravo samo nastojanje da se rije\u0161e zajedni\u010dki problemi sa kojima se suo\u010davaju ove dvije zajednice, zvani\u010dni je stav.<\/p>\n
U kancelariji Za\u0161titnika ljudskih prava i sloboda Crne Gore ka\u017eu da do sada nisu dobijali pritu\u017ebe po osnovu toga da se Egip\u0107ani i Egip\u0107anke poistovje\u0107uju sa Romima i Romkinjama.\u00a0Za\u0161titnik je stava bi ,,poistovje\u0107ivanje ove dvije grupe moglo predstavljati rasni stereotip ve\u0107inskog prema manjinskom stanovni\u0161tvu\u201c, iako napominje da ih ,,svi zvani\u010dni me\u0111unarodni dokumenti tretiraju kao jedinstvenu manjinu i pod pojmom Romi podrazumijevaju Rome, Egip\u0107ane, Sinte, A\u0161kalije…\u201c<\/p>\n
U novoj preporuci Savjeta Evropske unije iz marta 2021. stoji da se ,,pojam Romi upotrebljava kao krovni pojam koji se odnosi na niz razli\u010ditih skupina romskog porijekla (Romi, Sinti, Kale, Cigani, Romani\u010deli i\u00a0 Boja\u0161i\/Rudari). Pojam obuhvata i grupe kao \u0161to su A\u0161kalije, Egip\u0107ani, Isto\u010dne skupine (uklju\u010duju\u0107i Dome, Lome, Rome i Abdale) te populacije koje putuju, uklju\u010duju\u0107i etni\u010dke Putnike, Jeni\u0161e ili stanovni\u0161tvo koje se ozna\u010dava administrativnim izrazom Gens du voyage, kao i osobe koje se izja\u0161njavaju kao Cigani, Tsigani ili Tzigani, ne negiraju\u0107i pritom posebna obilje\u017eja tih grupa.\u201c<\/p>\n
U Ministarstvu pravde, ljudskih i manjinskih prava ka\u017eu da je Crna Gora, kao dr\u017eava koja je u procesu pristupanja EU, u obavezi da razvije ,,strategiju za socijalnu inkluziju Roma\u201c, pod kojim nazivom se podrazumijevaju sve ve\u0107 navedene zajednice.<\/p>\n
,,Iz navedenog razloga, Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava je izradilo predlog zajedni\u010dkog Strate\u0161kog dokumenta za pobolj\u0161anje polo\u017eaja Roma i Egip\u0107ana u Crnoj Gori\u201c, rekli su nam u Ministarstvu.<\/p>\n
Oni isti\u010du i da \u0107e to ministarstvo (Direkcija za inkluziju Roma i Egip\u0107ana) razmotriti sve predloge aktivnosti za razvijanje kulture Egip\u0107ana od strane gra\u0111ana egip\u0107anske zajednice ili nevladinog sektora.<\/p>\n
Oni dodaju i da se saradnja sa predstavnicima egip\u0107anske zajednice, odnosno sa predstavnicima NVO koje se bave pobolj\u0161anjem polo\u017eaja Egip\u0107ana u Crnoj Gori odvija kontinuirano kroz organizaciju sastanaka, kao i kroz primjenu Uredbe o izboru predstavnika NVO u radna tijela organa dr\u017eavne uprave i sprovo\u0111enju javne rasprave u pripremi Zakona i Strategija.<\/p>\n
\u201eIako ve\u0107ina zemalja \u010dlanica EU tako\u0111e imaju strategije za inkluziju Roma i nazivi tih strategija su uglavnom Strategija za inkluziju Roma, Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava, imaju\u0107i u vidu rezultate popisa stanovni\u0161tva iz 2011. godine, ne koristi termin Romi, ve\u0107 Romi i Egip\u0107ani\u201c, ka\u017eu u resornom mnistarstvu, nagla\u0161avaju\u0107i da je veza \u201eisklju\u010divo zbog njihove ekonomsko\/socijalne ugro\u017eenosti\u201c.<\/p>\n
\nSmanjenjem cenzusa do\u0107i do pravde<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\nPredsjednik Romskog savjeta, Mensur \u0160aljaj<\/strong> ka\u017ee da je stvarnost druga\u010dija nego \u0161to to institucije prezentuju, kao i da problema u RE populaciji ima mnogo – od obrazovanja, siroma\u0161tva, zaposlenja, do prisustva predstavnika u organima upravljanja.<\/p>\n,,Politi\u010dka diskriminacija je klju\u010d svih problema. Zakon o izboru odbornika i poslanika je za romsku i egip\u0107ansku zajednicu skandalozan. Navedeni zakon nala\u017ee da je Romima i Egip\u0107anima za jedan poslani\u010dki mandat neophodno 0,70% va\u017ee\u0107ih glasova\u201c, ka\u017ee \u0160aljaj, i dodaje da je bo\u0161nja\u010dkoj nacionalnoj manjini, koja je ,,osam puta brojnija od romske i egip\u0107anske populacije zajedno\u201c cenzus 0,70%, dok je za hrvatsku manjinsku zajednicu, koja ima pribli\u017eno jednak broj kao RE populacija, cenzus prepolovljen \u2013 0,35%.<\/p>\n
,,Uz du\u017eno po\u0161tovanje prema ovim nacionalnim zajednicama u Crnoj Gori, ovdje se vidi otvorena i javna diskriminacija prema nama\u201c, konstatuje \u0160aljaj.<\/p>\n
On isti\u010de i va\u017enost proporcionalne zastupljenosti RE populacije, dodaju\u0107i da ih ,,u inst<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2021\/10\/mensur-saljaj-300x214.jpg\")
Mensur \u0160aljaj<\/p><\/div>\n
itucijama sistema, organima lokalne uprave i javnim preduze\u0107ima nema\u201c, \u0161to nije u skladu sa Ustavom Crne Gore.<\/p>\n
,,\u010clan 79. Ustava Crne Gore,\u00a0 lokalne uprave ne po\u0161tuju, a to je zbog toga \u0161to ne postoji obavezuju\u0107i mehanizam. Obi\u010dno kad zakon nije decidirano jasan i obavezuju\u0107i, onda je lako da nas izop\u0161te iz crnogorskog dru\u0161tva\u201c, ka\u017ee \u0160aljaj i dodaje da se od dr\u017eave o\u010dekuje da sistemski i institucionalno rije\u0161i ovaj problem.<\/p>\n
\u0160aljaj ka\u017ee i da je vi\u0161e obrazovanje veoma problemati\u010dno u RE populaciji. Sve je vi\u0161e djece koja zavr\u0161e osnovno obrazovanje, ne\u0161to manje srednju \u0161kolu, ali posljednjih godina zna\u010dajno manje \u2013 fakultet.<\/p>\n
,,Problem je upravo prekid afirmativne akcije prema ovoj zajednici, koja je trajala sve do 2016 godine. Prethodna strategija (2016 \u2013 2020) je upravo ukinula afirmativnu akciju za ovu populaciju i dovela do velikog pada broja studenata iz ove zajednice\u201c, obja\u0161njava \u0160aljaj.<\/p>\n
Predsjednik Romskog savjeta ka\u017ee da izostaje volja donosioca odluka, a da sudbina pripadnika RE populacije zavisi upravo od nje.<\/p>\n
On isti\u010de da se u strate\u0161kim dokumentima, koji imaju za cilj pobolj\u0161anje polo\u017eaja ove zajednice, problemi uglavnom ponavljaju iz godine u godinu, \u0161to je indikator koliko je malo ili uop\u0161te nije ura\u0111eno u odnosu na planirano.<\/p>\n
,,Djelotvorno u\u010de\u0161\u0107e Roma\/kinja\u00a0 i Egip\u0107ana\/ki\u00a0 u institucijama sistema je od klju\u010dnog zna\u010daja za na\u0161u integraciju u crnogorsko dru\u0161tvo, ali,\u00a0 s druge strane, bez politi\u010dke participacije Roma\/kinja\u00a0 i Egip\u0107ana\/ki\u00a0 u nacionalnom parlamentu iluzorno je o\u010dekivati na\u0161u inkluziju u institucijama sistema\u201c, ka\u017ee \u0160aljaj.<\/p>\n
\nZaostav\u0161tine Egipta na Balkanu<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\nArheologija pru\u017ea dokaze postojanja naroda sa egipatskim porijeklom na Balkanu. Postoji veliki broj hramova egipatskih bogova, a samo jedan od njih je hram Izide u Ohridu.<\/p>\n
Rubin Zemon ka\u017ee da su i Sremska i Kosovska Mitrovica dobile ime po bogu Mitru, koji je persijsko bo\u017eanstvo, te da se ne negiraju samo zaostav\u0161tine Egip\u0107ana.<\/p>\n
,,Uglavnom gr\u010dka mitologija i gr\u010dka kultura se baziraju na anti\u010dkim civilizacijama\u2013 Fenikija, Egipat, Mesopotamija i uglavnom se to prisvajalo od strane anti\u010dke Gr\u010dke, odnosno helenizovalo. U tom kontekstu, sve \u0161to je ostalo od anti\u010dke kulture na Balkanu treba da se pripi\u0161e gr\u010dkoj civilizaciji. Stvari se, dakle, negiraju, ne ulaze u obrazovni sistem, a na pijedastal se stavljaju evrocentrizam i indoarijevska teorija\u201c, ka\u017ee Zemon.<\/p>\n
Kao jo\u0161 jedan primjer postojanja Egip\u0107ana na Balkanu, Zemon navode imena Budve i Tivta. Tivat je, prema nekim izvorima, bio ,,Teba na jadranskoj obali<\/em>\u201c, dok Budva ima vezu sa egip\u0107anskom boginjom zmija Uazit (u gr\u010dkoj verziji Budue<\/em>).<\/p>\n\nEtni\u010dka mimikrija kao instant potreba<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n,,Egip\u0107anski jezik vi\u0161e nije u upotrebi \u010dak ni u Egiptu, osim u crkvama i d\u017eamijama. Sa dolaskom arapske vladavine do\u0161ao je i arapski jezik i on se koristi i danas. Sa druge strane, balkanski Egip\u0107ani govore jezikom dr\u017eave u kojoj \u017eive\u201c, ka\u017ee D\u017eafer Brahimi.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2021\/12\/Rubin-Zemon-300x300.jpg\")
Rubin Zemon<\/p><\/div>\n
Rubin Zemon poja\u0161njava da je kod manjinskih zajednica jezik prva stvar koja se gubi i asimiluje, i to ve\u0107 nakon tri generacije, a u slu\u010daju Egip\u0107ana govorimo o anti\u010dkom periodu.<\/p>\n
Osim jezika, ka\u017ee Zemon, ima poku\u0161aja asimilacije, ali ,,ona nije uspjela i ne\u0107e ni uspjeti jer ne mo\u017eete asimilovati ljude koji nisu komplementarni\u201c.<\/p>\n
Govori da je asimilacija jo\u0161 i te\u017ea ukoliko se zajednice ne osje\u0107aju blisko, a pogotovo ukoliko to rade institucije, mediji i ljudi ,,koji nemaju pojma o \u010demu se radi\u201c.<\/p>\n
Ipak Egip\u0107ani u Crnoj Gori nerijetko se izja\u0161njavaju druga\u010dije, kao \u201eAlbanci na primorju, a Muslimani u Plavu\u201c. Zemon ka\u017ee da je taj problem etni\u010dke mimikrije poznat svuda, te da uglavnom slu\u017ei za ,,instant potrebe\u201c, kao \u0161to se Makedonci izja\u0161njavaju kao Bugari da bi uzeli bugarske paso\u0161e i oti\u0161li da rade u EU.<\/p>\n
Sve to svjedo\u010di o prijeko potrebnoj strategiji za ovu etni\u010dku grupu, njeno prepoznavanje i saradnju sa nadle\u017enima. Me\u0111utim, zasebne strategije ne samo da nema, ve\u0107 Egip\u0107ani bivaju primorani da pasivno doprinose gubitku identiteta svog naroda.<\/p>\n
,,Ako jedna osoba ima ambicije da se integri\u0161e u dru\u0161tvo iz zajednice u manjini ili je potcjenjivana, diskriminisana, stereotipizovana, ambivalentna, taj pojedinac\/ka uglavnom nema izbora nego se izja\u0161njava druga\u010dije da bi se integrisao u dru\u0161tvo da napravi karijeru, ili sli\u010dno\u201c, ka\u017ee Zemon. Dodaje da ,,kada je \u010dovjek siroma\u0161an, on ne razmi\u0161lja glavom, ve\u0107 trbuhom, i kada mu se ka\u017ee da \u0107e mu biti pun stomak, on \u0107e da prihvati da bude bilo \u0161ta \u2013 ali posle toga, kada mu se napuni stomak, on \u0107e to zaboraviti.\u201c<\/p>\n
\u201eTako da svi ti isprazni poku\u0161aji, projekti koji ujedinjavaju zajednice koje nikad nisu bile jedno, zavr\u0161avaju, ali ljudi ostaju tamo gdje jesu, problemi ostaju nerije\u0161eni, i nije stvar da ti nekome da\u0161 da jede ribu, ve\u0107 da ga nau\u010di\u0161 da peca\u201c, zaklju\u010duje Zemon.<\/p>\n
,,Migracija Egip\u0107ana na Balkan se desila za vrijeme vladavine Ramzesa II, prelazak iz bronzanog u \u017eeljezno doba, upravo zbog \u017eeljeza. Kolonizacija je krenula sa ciljem da se eksploati\u0161u \u017eeljezne rude i donesu u Egipat\u201c, poja\u0161njava Zemon.<\/p>\n
On govori da problem sa nerazlikovanjem Roma i Egip\u0107ana po\u010diva na sistemu obrazovanja koji nema dovoljno informacija za na\u0161e multikulturalno dru\u0161tvo. Ka\u017ee da sve po\u010dinje u XVIII \u2013 XIX vijeku, kada kre\u0107e progres u Evropi, a name\u0107e se teza evrocentrizma – ,,da je evropski \u010dovjek najpametniji \u010dovjek na svijetu i da svi treba da mu slu\u017ee\u201c.<\/p>\n
,,U su\u0161tini, sve \u0161to imamo mi u Evropi i na Balkanu iz Afrike kao kulturu to se ili negira, kao da ne postoji, ili se na neki na\u010din izbri\u0161e ili se pripi\u0161e drugim kulturama. U tom kontekstu o indoevropejstvu, Romi uglavnom ulaze u taj koncept, veliki koncept arijevskog modela, a Egip\u0107ani ne\u201c, poja\u0161njava Zemon.<\/p>\n
On ka\u017ee i da je izjedna\u010davanje Roma i Egip\u0107ana posljedica rasizma bijelog \u010dovjeka, melting pot<\/em>-a, i mi\u0161ljenja da ,,svi tamnoputi ljudi treba da se unificiraju i izjedna\u010davaju\u201c, a da se ne pojavljuje samo kod nas, ve\u0107 je to i slu\u010daj sa Afroamerikancima, Azijatima, pa tako za sve tamnopute ljude va\u017ei da su do\u0161li iz Indije.<\/p>\n Upravo zbog tretmana Roma i Egip\u0107ana kao jedne zajednice, D\u017eafer Brahimi <\/strong>je osnovao organizaciju ,,Udru\u017eenje Egip\u0107ana\u201c u Tivtu. On ka\u017ee da je primjetio da se o Egip\u0107anima niko nije brinuo u sredini u kojoj \u017eive.<\/p>\n ,,Na mjestima gdje \u017eive samo Egip\u0107ani, ura\u0111eno je veoma malo za pobolj\u0161avanje \u017eivotnih standarda. Ni dr\u017eava, ni strani donatori nisu investirali u populaciju Egip\u0107ana\u201c, ka\u017ee Brahimi.<\/p>\n On ka\u017ee i da dr\u017eavna strategija koja ih tretira kao RE populaciju nije pravedna prema egip\u0107anskom narodu.<\/p>\n D\u017eafer Brahimi<\/p><\/div>\n ,,Dr\u017eava je trebala da formira dvije strategije jer su u pitanju dva naroda, Romi i Egip\u0107ani. Mi sada imamo zajedni\u010dku strategiju, gdje se ne posluje ispravno\u201c, ka\u017ee Brahimi.<\/p>\n Rubin Zemon misli da je rije\u010d o rasisti\u010dkom pristupu da ,,ljudi koji su tamnoputi treba da budu podlo\u017eeni istim mjerama o integraciji\u201c.<\/p>\n ,,Kada se pri\u010da o integraciji, to se ne radi samo u socijalnoj sferi, integracija treba da bude i u kulturnoj sferi, u obrazovanju, svuda, pogotovo kada pri\u010damo o multikulturalisti\u010dkim politikama, onda treba da se po\u0161tuje identitet, da se po\u0161tuje kulturno naslje\u0111e. Uglavnom to kod nas institucije ne rade jer nisu tako obrazovane. Oni su mediokriteti. Oni ne znaju gdje je razlika izme\u0111u zajednica na Balkanu. Prema njihovom mi\u0161ljenju to su siroma\u0161ni, tamnoputi ljudi, zajednice koje treba da \u017eive u getu\u201c, ka\u017ee Zemon.<\/p>\n On dodaje i da je veoma nezadovoljan na\u010dinom na koje su tro\u0161ene donacije za inkluziju Roma, te da se u posljednjih 15 godina ni\u0161ta zna\u010dajno nije promijenilo na terenu.<\/p>\n ,,Ovo spajanje je prvo ispalo na Kosovu, sa tim RAE akronimom \u2013 potrudili su se da sve te ljude stave u jedno, a u stvari te zajednice nikad nisu bile jedno, niti su ti projekti uspjeli, iako se nastavljaju a ne rje\u0161ava se ni\u0161ta na terenu. Taj pristup je rasisti\u010dko metodolo\u0161ki i pogre\u0161an je\u201c, ocjenjuje on.<\/p>\n U Ministarstvu pravde, ljudskih i manjinskih prava nagla\u0161avaju da ni u kom slu\u010daju nemaju namjeru da poistovje\u0107uju Rome i Egip\u0107ane, \u0161to se, kako ka\u017eu, vidi i u samom nazivu strategije. Poistovje\u0107ivanje je zapravo samo nastojanje da se rije\u0161e zajedni\u010dki problemi sa kojima se suo\u010davaju ove dvije zajednice, zvani\u010dni je stav.<\/p>\n U kancelariji Za\u0161titnika ljudskih prava i sloboda Crne Gore ka\u017eu da do sada nisu dobijali pritu\u017ebe po osnovu toga da se Egip\u0107ani i Egip\u0107anke poistovje\u0107uju sa Romima i Romkinjama.\u00a0Za\u0161titnik je stava bi ,,poistovje\u0107ivanje ove dvije grupe moglo predstavljati rasni stereotip ve\u0107inskog prema manjinskom stanovni\u0161tvu\u201c, iako napominje da ih ,,svi zvani\u010dni me\u0111unarodni dokumenti tretiraju kao jedinstvenu manjinu i pod pojmom Romi podrazumijevaju Rome, Egip\u0107ane, Sinte, A\u0161kalije…\u201c<\/p>\n U novoj preporuci Savjeta Evropske unije iz marta 2021. stoji da se ,,pojam Romi upotrebljava kao krovni pojam koji se odnosi na niz razli\u010ditih skupina romskog porijekla (Romi, Sinti, Kale, Cigani, Romani\u010deli i\u00a0 Boja\u0161i\/Rudari). Pojam obuhvata i grupe kao \u0161to su A\u0161kalije, Egip\u0107ani, Isto\u010dne skupine (uklju\u010duju\u0107i Dome, Lome, Rome i Abdale) te populacije koje putuju, uklju\u010duju\u0107i etni\u010dke Putnike, Jeni\u0161e ili stanovni\u0161tvo koje se ozna\u010dava administrativnim izrazom Gens du voyage, kao i osobe koje se izja\u0161njavaju kao Cigani, Tsigani ili Tzigani, ne negiraju\u0107i pritom posebna obilje\u017eja tih grupa.\u201c<\/p>\n U Ministarstvu pravde, ljudskih i manjinskih prava ka\u017eu da je Crna Gora, kao dr\u017eava koja je u procesu pristupanja EU, u obavezi da razvije ,,strategiju za socijalnu inkluziju Roma\u201c, pod kojim nazivom se podrazumijevaju sve ve\u0107 navedene zajednice.<\/p>\n ,,Iz navedenog razloga, Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava je izradilo predlog zajedni\u010dkog Strate\u0161kog dokumenta za pobolj\u0161anje polo\u017eaja Roma i Egip\u0107ana u Crnoj Gori\u201c, rekli su nam u Ministarstvu.<\/p>\n Oni isti\u010du i da \u0107e to ministarstvo (Direkcija za inkluziju Roma i Egip\u0107ana) razmotriti sve predloge aktivnosti za razvijanje kulture Egip\u0107ana od strane gra\u0111ana egip\u0107anske zajednice ili nevladinog sektora.<\/p>\n Oni dodaju i da se saradnja sa predstavnicima egip\u0107anske zajednice, odnosno sa predstavnicima NVO koje se bave pobolj\u0161anjem polo\u017eaja Egip\u0107ana u Crnoj Gori odvija kontinuirano kroz organizaciju sastanaka, kao i kroz primjenu Uredbe o izboru predstavnika NVO u radna tijela organa dr\u017eavne uprave i sprovo\u0111enju javne rasprave u pripremi Zakona i Strategija.<\/p>\n \u201eIako ve\u0107ina zemalja \u010dlanica EU tako\u0111e imaju strategije za inkluziju Roma i nazivi tih strategija su uglavnom Strategija za inkluziju Roma, Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava, imaju\u0107i u vidu rezultate popisa stanovni\u0161tva iz 2011. godine, ne koristi termin Romi, ve\u0107 Romi i Egip\u0107ani\u201c, ka\u017eu u resornom mnistarstvu, nagla\u0161avaju\u0107i da je veza \u201eisklju\u010divo zbog njihove ekonomsko\/socijalne ugro\u017eenosti\u201c.<\/p>\n Predsjednik Romskog savjeta, Mensur \u0160aljaj<\/strong> ka\u017ee da je stvarnost druga\u010dija nego \u0161to to institucije prezentuju, kao i da problema u RE populaciji ima mnogo – od obrazovanja, siroma\u0161tva, zaposlenja, do prisustva predstavnika u organima upravljanja.<\/p>\n ,,Politi\u010dka diskriminacija je klju\u010d svih problema. Zakon o izboru odbornika i poslanika je za romsku i egip\u0107ansku zajednicu skandalozan. Navedeni zakon nala\u017ee da je Romima i Egip\u0107anima za jedan poslani\u010dki mandat neophodno 0,70% va\u017ee\u0107ih glasova\u201c, ka\u017ee \u0160aljaj, i dodaje da je bo\u0161nja\u010dkoj nacionalnoj manjini, koja je ,,osam puta brojnija od romske i egip\u0107anske populacije zajedno\u201c cenzus 0,70%, dok je za hrvatsku manjinsku zajednicu, koja ima pribli\u017eno jednak broj kao RE populacija, cenzus prepolovljen \u2013 0,35%.<\/p>\n ,,Uz du\u017eno po\u0161tovanje prema ovim nacionalnim zajednicama u Crnoj Gori, ovdje se vidi otvorena i javna diskriminacija prema nama\u201c, konstatuje \u0160aljaj.<\/p>\n On isti\u010de i va\u017enost proporcionalne zastupljenosti RE populacije, dodaju\u0107i da ih ,,u inst<\/p>\n Mensur \u0160aljaj<\/p><\/div>\n itucijama sistema, organima lokalne uprave i javnim preduze\u0107ima nema\u201c, \u0161to nije u skladu sa Ustavom Crne Gore.<\/p>\n ,,\u010clan 79. Ustava Crne Gore,\u00a0 lokalne uprave ne po\u0161tuju, a to je zbog toga \u0161to ne postoji obavezuju\u0107i mehanizam. Obi\u010dno kad zakon nije decidirano jasan i obavezuju\u0107i, onda je lako da nas izop\u0161te iz crnogorskog dru\u0161tva\u201c, ka\u017ee \u0160aljaj i dodaje da se od dr\u017eave o\u010dekuje da sistemski i institucionalno rije\u0161i ovaj problem.<\/p>\n \u0160aljaj ka\u017ee i da je vi\u0161e obrazovanje veoma problemati\u010dno u RE populaciji. Sve je vi\u0161e djece koja zavr\u0161e osnovno obrazovanje, ne\u0161to manje srednju \u0161kolu, ali posljednjih godina zna\u010dajno manje \u2013 fakultet.<\/p>\n ,,Problem je upravo prekid afirmativne akcije prema ovoj zajednici, koja je trajala sve do 2016 godine. Prethodna strategija (2016 \u2013 2020) je upravo ukinula afirmativnu akciju za ovu populaciju i dovela do velikog pada broja studenata iz ove zajednice\u201c, obja\u0161njava \u0160aljaj.<\/p>\n Predsjednik Romskog savjeta ka\u017ee da izostaje volja donosioca odluka, a da sudbina pripadnika RE populacije zavisi upravo od nje.<\/p>\n On isti\u010de da se u strate\u0161kim dokumentima, koji imaju za cilj pobolj\u0161anje polo\u017eaja ove zajednice, problemi uglavnom ponavljaju iz godine u godinu, \u0161to je indikator koliko je malo ili uop\u0161te nije ura\u0111eno u odnosu na planirano.<\/p>\n ,,Djelotvorno u\u010de\u0161\u0107e Roma\/kinja\u00a0 i Egip\u0107ana\/ki\u00a0 u institucijama sistema je od klju\u010dnog zna\u010daja za na\u0161u integraciju u crnogorsko dru\u0161tvo, ali,\u00a0 s druge strane, bez politi\u010dke participacije Roma\/kinja\u00a0 i Egip\u0107ana\/ki\u00a0 u nacionalnom parlamentu iluzorno je o\u010dekivati na\u0161u inkluziju u institucijama sistema\u201c, ka\u017ee \u0160aljaj.<\/p>\n Arheologija pru\u017ea dokaze postojanja naroda sa egipatskim porijeklom na Balkanu. Postoji veliki broj hramova egipatskih bogova, a samo jedan od njih je hram Izide u Ohridu.<\/p>\n Rubin Zemon ka\u017ee da su i Sremska i Kosovska Mitrovica dobile ime po bogu Mitru, koji je persijsko bo\u017eanstvo, te da se ne negiraju samo zaostav\u0161tine Egip\u0107ana.<\/p>\n ,,Uglavnom gr\u010dka mitologija i gr\u010dka kultura se baziraju na anti\u010dkim civilizacijama\u2013 Fenikija, Egipat, Mesopotamija i uglavnom se to prisvajalo od strane anti\u010dke Gr\u010dke, odnosno helenizovalo. U tom kontekstu, sve \u0161to je ostalo od anti\u010dke kulture na Balkanu treba da se pripi\u0161e gr\u010dkoj civilizaciji. Stvari se, dakle, negiraju, ne ulaze u obrazovni sistem, a na pijedastal se stavljaju evrocentrizam i indoarijevska teorija\u201c, ka\u017ee Zemon.<\/p>\n Kao jo\u0161 jedan primjer postojanja Egip\u0107ana na Balkanu, Zemon navode imena Budve i Tivta. Tivat je, prema nekim izvorima, bio ,,Teba na jadranskoj obali<\/em>\u201c, dok Budva ima vezu sa egip\u0107anskom boginjom zmija Uazit (u gr\u010dkoj verziji Budue<\/em>).<\/p>\n ,,Egip\u0107anski jezik vi\u0161e nije u upotrebi \u010dak ni u Egiptu, osim u crkvama i d\u017eamijama. Sa dolaskom arapske vladavine do\u0161ao je i arapski jezik i on se koristi i danas. Sa druge strane, balkanski Egip\u0107ani govore jezikom dr\u017eave u kojoj \u017eive\u201c, ka\u017ee D\u017eafer Brahimi.<\/p>\n Rubin Zemon<\/p><\/div>\n Rubin Zemon poja\u0161njava da je kod manjinskih zajednica jezik prva stvar koja se gubi i asimiluje, i to ve\u0107 nakon tri generacije, a u slu\u010daju Egip\u0107ana govorimo o anti\u010dkom periodu.<\/p>\n Osim jezika, ka\u017ee Zemon, ima poku\u0161aja asimilacije, ali ,,ona nije uspjela i ne\u0107e ni uspjeti jer ne mo\u017eete asimilovati ljude koji nisu komplementarni\u201c.<\/p>\n Govori da je asimilacija jo\u0161 i te\u017ea ukoliko se zajednice ne osje\u0107aju blisko, a pogotovo ukoliko to rade institucije, mediji i ljudi ,,koji nemaju pojma o \u010demu se radi\u201c.<\/p>\n Ipak Egip\u0107ani u Crnoj Gori nerijetko se izja\u0161njavaju druga\u010dije, kao \u201eAlbanci na primorju, a Muslimani u Plavu\u201c. Zemon ka\u017ee da je taj problem etni\u010dke mimikrije poznat svuda, te da uglavnom slu\u017ei za ,,instant potrebe\u201c, kao \u0161to se Makedonci izja\u0161njavaju kao Bugari da bi uzeli bugarske paso\u0161e i oti\u0161li da rade u EU.<\/p>\n Sve to svjedo\u010di o prijeko potrebnoj strategiji za ovu etni\u010dku grupu, njeno prepoznavanje i saradnju sa nadle\u017enima. Me\u0111utim, zasebne strategije ne samo da nema, ve\u0107 Egip\u0107ani bivaju primorani da pasivno doprinose gubitku identiteta svog naroda.<\/p>\n ,,Ako jedna osoba ima ambicije da se integri\u0161e u dru\u0161tvo iz zajednice u manjini ili je potcjenjivana, diskriminisana, stereotipizovana, ambivalentna, taj pojedinac\/ka uglavnom nema izbora nego se izja\u0161njava druga\u010dije da bi se integrisao u dru\u0161tvo da napravi karijeru, ili sli\u010dno\u201c, ka\u017ee Zemon. Dodaje da ,,kada je \u010dovjek siroma\u0161an, on ne razmi\u0161lja glavom, ve\u0107 trbuhom, i kada mu se ka\u017ee da \u0107e mu biti pun stomak, on \u0107e da prihvati da bude bilo \u0161ta \u2013 ali posle toga, kada mu se napuni stomak, on \u0107e to zaboraviti.\u201c<\/p>\n \u201eTako da svi ti isprazni poku\u0161aji, projekti koji ujedinjavaju zajednice koje nikad nisu bile jedno, zavr\u0161avaju, ali ljudi ostaju tamo gdje jesu, problemi ostaju nerije\u0161eni, i nije stvar da ti nekome da\u0161 da jede ribu, ve\u0107 da ga nau\u010di\u0161 da peca\u201c, zaklju\u010duje Zemon.<\/p>\n\n
Zemon: \u201ePristup institucija je pogre\u0161an\u201c<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n
\n
Smanjenjem cenzusa do\u0107i do pravde<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n
\n
Zaostav\u0161tine Egipta na Balkanu<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n
\n
Etni\u010dka mimikrija kao instant potreba<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2021\/12\/donatori-300x84.jpg\")
Pri\u010da je nastala u okviru projekta \u201c<\/u><\/em>