{"id":333576,"date":"2021-11-29T07:58:11","date_gmt":"2021-11-29T06:58:11","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=333576"},"modified":"2021-11-29T07:58:11","modified_gmt":"2021-11-29T06:58:11","slug":"luka-mesec-vise-nismo-politicka-snaga-bez-iskustva","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/11\/29\/luka-mesec-vise-nismo-politicka-snaga-bez-iskustva\/","title":{"rendered":"Luka Mesec: Vi\u0161e nismo politi\u010dka snaga bez iskustva"},"content":{"rendered":"

Autorka: Iskra Krsti\u0107<\/strong><\/p>\n

Levica je osnovana 2017. godine, razviv\u0161i se iz koalicije Zdru\u017eena levica. Sa \u0161est mandata u slovena\u010dkom parlamentu i rastom podr\u0161ke, danas je tre\u0107a po snazi politi\u010dka snaga u Sloveniji, koja se nada pobedi opozicione koalicije \u010dija je \u010dlanica na izborima 2022. godine. Sa Lukom smo razgovarali o politikama Levice i sli\u010dnostima i razlikama u politi\u010dkim kontekstima Slovenije i Srbije.<\/p>\n

\u0160ta te dovodi u Beograd?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

U Beograd me dovodi solidarnost \u2013 sa malim i velikim slovom.<\/p>\n

Neposredni povod mog dolaska je to \u0161to se ovde formira jedna grupacija socijalista, ekologa, demokrata koju smatram veoma zanimljivom. Takva triangulacija politika je ne\u0161to u \u0161ta verujem i koju poku\u0161avamo da stvaramo i u Sloveniji.<\/p>\n

Slovena\u010dka Levica je nastala kao antineoliberalna socijalisti\u010dka levica. No, u poslednjih osam godina svoje aktivnosti smo strukturirali oko tri ose, koje se mogu predstaviti sa tri boje: crvenom, koja simbolizuje socijalnu, ekonomsku alternativu kapitalizmu; zelena \u2013 ekolo\u0161ka transformacija i ljubi\u010dasta, kojom predstavljamo demokratiju.<\/p>\n

Upravo si u\u010destvovao u konferenciji za medije Politi\u010dke platforme Solidarnost, koja je najavila izlazak na beogradske izbore u koaliciji sa pokretom Ne davimo Beograd. Slovena\u010dka Levica dala im je zvani\u010dnu podr\u0161ku?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Mi smo vi\u0161e puta dali podr\u0161ku pokretu \u201eNe davimo Beograd\u201c, a sada je dajemo i \u201eSolidarnosti\u201c. Mislim da je najbolji oblik podr\u0161ke koju mo\u017eemo dati da poku\u0161amo da pove\u017eemo svoje pojedina\u010dne borbe u jednu borbu.<\/p>\n

Koje su sli\u010dnosti, a koje razlike politika i konkretnih borbi levice koje mogu da se sprovedu u Sloveniji i Srbiji?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Pre svega bih rekao da su sli\u010dne. Primera radi, tu je plata za \u017eivot, koju vidim kao temeljni postulat solidarnosti i levice. Stambena politike i stambena gradnja, koje je na konferenciji za medije pomenula koleginica \u0110or\u0111evi\u0107, je i kod nas jedna od glavnih bitaka, naro\u010dito za srednju generaciju. Tako\u0111e, ekolo\u0161ka transformacija \u0107e svuda biti jedan od najve\u0107ih projekata u narednih trideset godina, od kog zavisi na kakvoj planeti \u0107emo \u017eiveti.<\/p>\n

Slovenija i Srbija su danas dve razli\u010dite dr\u017eave, ali i dalje nas povezuju sli\u010dni problemi.<\/p>\n

U Srbiji se uglavnom susre\u0107emo sa negativnim trendovima i neuspe\u0161nim borbama levice i te\u0161ko je povratiti nadu u to da su uspe\u0161ne borbe mogu\u0107e. Kakva je situacija u Sloveniji?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

U Sloveniji trenutno tako\u0111e preovla\u0111uje ose\u0107aj da sve ide nizbrdo, kao u no\u0107noj mori, i da se svaki dan dosti\u017ee novo dno. Naime, Janez Jan\u0161a je u mnogim aspektima i gori od Vu\u010di\u0107a. Jan\u0161a intenzivno napada demokratske institucije i civilno dru\u0161tvo i uni\u0161tava javni govor. Toliko je la\u017ei i dezinformacija da polovina ljudi vi\u0161e ne zna kome da veruje \u2013 i da li ikome.<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0 Oni su ubili istinu. U tom smislu stvar je zbilja depresivna.<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

S druge strane, mislim da je, uprkos tome, pozitivno to \u0161to je Levica danas tre\u0107a najpopularnija stranka u dr\u017eavi i sna\u017ean deo demokratske opozicije koja \u0107e najverovatnije sru\u0161iti Jan\u0161u u aprilu. Mi vi\u0161e nismo politi\u010dka snaga bez iskustva, nego ve\u0107 osam godina profesionalni politi\u010dari. U tom periodu smo pokazali da smo i iz opozicije umeli da sprovedemo neke ozbiljne reforme, kao \u0161to je uvo\u0111enje plate za \u017eivot. Mi smo uveli formulu da minimalna plata ne sme da bude manja od 120% vrednosti minimalnih tro\u0161kova \u017eivota. Mislim da smo u tom smislu jedini u Evropi.<\/p>\n

Na sli\u010dan na\u010din smo uspe\u0161no izvr\u0161ili pritisak u korist pove\u0107anja plata za skoro 20% i zabranili rad trgovina nedeljom, pomogli uspeh referenduma protiv privatizacije obala reka i jezera, sa 87% glasova protiv privatizacije \u2013 gde desnica nije pobedila ni u jednoj jedinici. Mislim da imamo i dovoljno iskustva i dovoljno podr\u0161ke civilnog dru\u0161tva da \u0107emo kroz pet meseci mo\u0107i da uzdrmamo ovaj depresivni status kvo koji kod nas traje ve\u0107 15 godina. I da se ne vratimo u pro\u0161li status quo, nego iniciramo zeleni, demokratski i socijalisti\u010dki preokret.<\/p>\n

Pominje\u0161 organizacije civilnog dru\u0161tva. Koliko je za aktere parlamentarne borbe va\u017ena podr\u0161ka aktivisti\u010dke baze, ili civilnog zale\u0111a partije, i kakva je va\u0161a saradnja sa civilnim sektorom?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

U Sloveniji ve\u0107 dugo traju protesti protiv Janeza Jan\u0161e, koje organizuje grupa udru\u017eenja civilnog dru\u0161tva. Na najve\u0107em pojedina\u010dnom protestu, u junu, u\u010destvovalo je \u010dak 40.000 ljudi, \u0161to je ogroman broj za tako malu dr\u017eavu i pokazuje veliku dru\u0161tvenu snagu pokreta.<\/p>\n

Nedavno je oko 70 organizacija civilnog dru\u0161tva potpisalo jedan levi, demokratski ekolo\u0161ki program kojim vr\u0161e pritisak na najverovatnije pobedni\u010dku izbornu koaliciju \u2013 nas i na\u0161a tri koaliciona partnera. Mi podr\u017eavamo ovaj program, koji vidimo kao ozbiljan i progresivan. On sadr\u017ei stavke poput zahteva za izgradnju 30.000 novih stanova u javnom vlasni\u0161tvu, izlazak iz NATO pakta, ekonomska demokratija, uklu\u010divanje radnika u vlasni\u0161tvo preduze\u0107a. Verujemo da \u0107e ove organizacije delovati kao dru\u0161tvena snaga koja \u0107e gurati Sloveniju i, nadam se, na\u0161u pobedni\u010dku koaliciju u levo.<\/p>\n

Kakva je va\u0161a saradnja sa sli\u010dno orijentisanim akterima na evropskom nivou?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Da, sara\u0111ujemo sa Evropskom levicom. Ali, ovde moram biti kriti\u010dki nastrojen, jer mislim da je Evropska levica malo izgubljena. Problem je u tome \u0161to je do preporoda evropske levice do\u0161lo posle 2008. godina, kada je mno\u0161to organizacija, uklju\u010duju\u0107i i na\u0161u, nastalo kao deo jedne antineoliberalne formacije, usmerene protiv mera \u0161tednje, privatizacije i neoliberalizma kako smo ga tada percipirali. Deset godina kasnije svet se promenio, imamo mnogo druga\u010dijih problema sa kojima me\u0111unarodna levica dosta \u010desto ne ume da se nosi.<\/p>\n

Mislim da je jedan od simptoma toga poraz nema\u010dke partije Die Linke na izborima. Die Linke se u predizbornoj kampanji fokusirao npr. na otpor starim reformama, kakav je recimo Hartz IV iz 2003 godine. \u010covek bi od levice o\u010dekivao da je orijentisana na budu\u0107nost i da ima odgovore na aktuelne izazove, a Die Linke je propustila da to ispolji.<\/p>\n

Me\u0111utim, levica u Sloveniji raste. Mi smo rasli sa 4 na 9%, a sada kotiramo oko 15%. Mislim da je razlog uspeha to \u0161to smo tokom godina uspevali da unekoliko promenimo orijentaciju stranke i naglasak na razli\u010dite teme, tako da je uvek odgovarao na izazove vremena. Ali, za uspeh je pre svega zaslu\u017eno to \u0161to smo pro\u0161irili agendu tako da nismo samo neki anti-neoliberali \u2013 mi smo socialisti, demokrati i tako\u0111e jedina ozbiljna zelena opcija u Sloveniji.<\/p>\n

Pojedini analiti\u010dari smatraju da je Die Linke do\u017eivela poraz jer se previ\u0161e oslonila na mlade glasa\u010de i aktivisti\u010dke pokrete, a premalo radila na o\u010duvanju tradicionalne baze glasa\u010da me\u0111u radnicima. S tim u vezi bih te pitala ko glasa za Levicu?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Mislim da se te dve vrste podr\u0161ke levim partijama ne isklju\u010duju. Uop\u0161teno govore\u0107i, politika se uvek bavi kontradikornostima koje nije mogu\u0107e \u201erazre\u0161iti\u201c, nego ih moramo shvatiti, savladati i \u017eiveti s njima. Bistvo svake stvari je kontradiktorno, da se malo na\u0161alim.<\/p>\n

Levica u Sloveniji ima raznoliku bazu. S jedne strane, mi se zaista najbolje kotiramo kod obrazovanih mladih iz gradova, posebno u Ljubljani i u primorju. S druge strane, imamo podr\u0161ku starijih levi\u010dara. S tre\u0107e, dosta smo napravili za ljude sa minimalnim platama, siroma\u0161ne, nezaposlene i penzionere, pa nam se podr\u0161ka \u0161iri me\u0111u \u017ertvama sistema.<\/p>\n

Zasad nemamo veliku podr\u0161ku me\u0111u zaposlenima, verovatno zato \u0161to, osim za one sa minimalnom platom, nismo ponudili neke alternative za pobolj\u0161anje njihovog polo\u017eaja. U poslednje vreme smo se, ipak, po\u010deli baviti novim oblicima uklju\u010divanja zaposlenih u vlasni\u0161tvo nad preduze\u0107ima i ekonomskom demokratijom.<\/p>\n

Mislim da glavno pitanje nije kako \u0107ete se prezentirati javnosti, nego koga \u0107e va\u0161e politike tangirati.<\/p>\n

Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Slovena\u010dka Levica je nastala kao antineoliberalna socijalisti\u010dka levica. No, u poslednjih osam godina svoje aktivnosti smo strukturirali oko tri ose, koje se mogu predstaviti sa tri boje: crvenom, koja simbolizuje socijalnu, ekonomsku alternativu kapitalizmu; zelena \u2013 ekolo\u0161ka transformacija i ljubi\u010dasta, kojom predstavljamo demokratiju. (Foto: Media centar)<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":333577,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-333576","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/333576","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=333576"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/333576\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":333578,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/333576\/revisions\/333578"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/333577"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=333576"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=333576"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=333576"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}