{"id":333534,"date":"2021-11-28T07:48:48","date_gmt":"2021-11-28T06:48:48","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=333534"},"modified":"2021-11-28T07:48:48","modified_gmt":"2021-11-28T06:48:48","slug":"globalna-nejednakost-i-zadaci-ekonomije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/11\/28\/globalna-nejednakost-i-zadaci-ekonomije\/","title":{"rendered":"Globalna nejednakost i zadaci ekonomije"},"content":{"rendered":"

Autor: Branko Milanovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Nedavno sam u jednoj raspravi na Twitteru pisao o zna\u010daju \u010ditanja i poznavanja klasika ekonomske misli (recimo, od Quesnaya do Pareta, koji su ovde arbitrarno izabrani kao polazna i zavr\u0161na ta\u010dka). Evo \u0161ta sam napisao:<\/p>\n

\u201e\u017deleo bih da po\u0111em od definicije koju sam prihvatao u mladosti, u vreme kada sam izu\u010davao marksisti\u010dku ekonomiju. Ekonomija je va\u017ena zato \u0161to nam poma\u017ee da klju\u010dne istorijske politi\u010dke i ekonomske promene objasnimo koriste\u0107i ekonomske faktore. Drugim re\u010dima, ekonomija je, ako smem tako da se izrazim, grana istorijskog materijalizma. Na\u0161a dru\u0161tva su oblikovana i menjaju se odlukama utemeljenim na ekonomskim faktorima\u201c. Ako vam je takva definicija ekonomije bliska, onda morate \u010ditati klasike.<\/p>\n

Ako je va\u0161a definicija ekonomije bli\u017ea ovome: \u201eNeoklasi\u010dni pogled na ekonomiju bio bi pragmati\u010dniji. Sa ovog stanovi\u0161ta ekonomija je va\u017ena \u2013 upotrebi\u0107emo ovde definiciju Alfreda Marshalla \u2013 zato \u0161to se bavi na\u0161im svakodnevnim \u017eivotom sa ciljem da ga pobolj\u0161a, da uve\u0107a zaradu, pru\u017ei nam vi\u0161e slobodnog vremena, iskoreni siroma\u0161tvo i omogu\u0107i nam da u\u017eivamo u nekim drugim stvarima koje nas privla\u010de, odr\u017eavaju\u0107i pritom zadovoljavaju\u0107i \u017eivotni standard\u201c \u2013 onda tako\u0111e morate \u010ditati klasike, ali mo\u017eda ne toliko temeljno kao u prvom slu\u010daju.<\/p>\n

Ako va\u0161a definicija glasi: \u201eEkonomija je nauka o efikasnoj alokaciji ograni\u010denih resursa izme\u0111u alternativnih ciljeva\u201c \u2013 dovoljno je da pro\u010ditate samo izbor iz klasi\u010dnih tekstova.<\/p>\n

Ako je va\u0161a definicija ekonomije ograni\u010dena na doga\u0111aje u dana\u0161njem poslovnom i finansijskom svetu, nema potrebe da gubite vreme \u010ditaju\u0107i klasike.<\/p>\n

\u017delim da objasnim \u0161ta sam hteo da ka\u017eem ovim definicijama. Prva definicija, evidentno marksisti\u010dka ve\u0107 po na\u010dinu na koji je sro\u010dena, podrazumevana je definicija u radovima koji su istorijski i ideolo\u0161ki udaljeni onoliko koliko je Adam Smith daleko od Kennetha Pomeranza. To je vi\u0111enje koje nas u\u010di da je zadatak ekonomije da osvetli ekonomske faktore koji generi\u0161u sistemske promene, kao \u0161to je prelazak sa jednog na\u010dina proizvodnje na drugi. Smith je uveo teoriju o stadijumima ekonomske istorije, o evoluciji od \u201esirovog stanja dru\u0161tva\u201c o kom pi\u0161u pastoralisti do komercijalnog dru\u0161tva njegovog doba. Sli\u010dno razmi\u0161lja i Marx, naravno. To je stanovi\u0161te koje prihvata svako ko je prou\u010davao (na primer) Rimsko carstvo, njegovu ekonomiju i propadanje brojnih veza koje su Zapadno carstvo dr\u017eale na okupu: ljudi kao \u0161to su Paul Bairoch i Fernand Braudel, na primer. U ovom slu\u010daju nije presudna prethodna ideolo\u0161ka pozicija, ve\u0107 sam metodolo\u0161ki pristup.<\/p>\n

Druga definicija (koju dugujemo Alfredu Marshallu) mnogo je pragmati\u010dnija. To je ekonomija koja traga za na\u010dinima da unapredi ljudski \u017eivot. Mo\u017ee biti blisko povezana sa prvom definicijom ukoliko verujemo, u skladu s njenim na\u010delima, da dru\u0161tva uvek daju prednost efikasnijim na\u010dinima organizacije proizvodnje. U darvinovskoj borbi razli\u010ditih na\u010dina organizacije na kraju pobe\u0111uju oni najefikasniji, oni koji najvi\u0161e doprinose uve\u0107anju zarade. (Uz podrazumevanje da zaradu posmatramo u naj\u0161irem smislu, a ne samo kao srednji dohodak koji nas mo\u017ee zavarati.) Druga definicija nas osloba\u0111a obaveze da razmi\u0161ljamo o vi\u0161im istorijskim silama i dopu\u0161ta da se koncentri\u0161emo na to kako se stvari mogu u\u010diniti boljim, sada i ovde.<\/p>\n

Autor tre\u0107e definicije je Lionel Robbins. To je definicija koja polje ekonomije znatno su\u017eava. Ekonomija kod njega postaje disciplina sli\u010dna operacionim istra\u017eivanjima. Takvu ekonomiju ne zanimaju smene istorijskih sistema, pa ni pobolj\u0161anje uslova \u017eivota, ve\u0107 isklju\u010divo optimizacija. Zato se mo\u017ee primeniti u svakom sistemu. Ne iznena\u0111uje to \u0161to su Tjalling Koopmans i Leonid Kantorovi\u010d, dr\u017ee\u0107i se prioriteta optimizacije i rade\u0107i u dva veoma razli\u010dita sistema, do\u0161li do veoma sli\u010dnih nalaza. Definicija koja se oslanja na efikasnu alokaciju ograni\u010denih resursa mo\u017ee se iskoristiti za najoptimalnije raspore\u0111ivanje inputa i radnika u fabrici, bez obzira na to da li je fabrika u privatnom ili dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu, ili za pove\u0107anje produktivnosti logora\u0161a u koncentracionom logoru ili robova na planta\u017ei pamuka.<\/p>\n

\u010cetvrta definicija je vi\u0161e nego pragmati\u010dna. U pitanju je disciplina usmerena isklju\u010divo na uve\u0107anje sopstvenog dohotka ili dohotka ljudi za koje radimo; sve \u0161to nije u slu\u017ebi tog cilja mo\u017ee se zanemariti, pa ovde granica izme\u0111u dru\u0161tvene nauke i profitabilnog upravljanja bogatstvom prakti\u010dno nestaje. To je ekonomija \u201evukova sa Vol strita\u201c.<\/p>\n

Ako vam se \u010dini da su gornje distinkcije previ\u0161e apstraktne, evo aktuelnog primera koji \u0107e pokazati da su sasvim konkretne. Tekst o Kini mo\u017eete zapo\u010deti pitanjima o tome da li je Kina kapitalisti\u010dka zemlja, da li su otvaranje i prihvatanje tr\u017ei\u0161nih mehanizama koje je po\u010delo 1978. samo produ\u017eeni socijalisti\u010dki petogodi\u0161nji plan ili je u pitanju trajna promena, da li u ekonomskoj istoriji Kine mo\u017eemo prona\u0107i indicije o tome kako \u0107e se stvari dalje odvijati? Ako razmi\u0161ljate na taj na\u010din, va\u0161a prihva\u0107ena definicija je ona pod brojem 1.<\/p>\n

Mo\u017eda se ne\u0107ete gnjaviti odlukama koje su prethodile liberalizaciji Kine 1978. i odmah \u0107ete se baciti na dr\u017eavne politike koje su donele opadanje stope siroma\u0161tva i rast dohotka ili \u0107e vam tema biti rast dispariteta izme\u0111u bogatih i siroma\u0161nih. U tom slu\u010daju primenjujete definiciju broj 2.<\/p>\n

Ili \u0107ete pisati o tome koliko je kineski bankarski sistem u dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu efikasan u raspodeli kredita, usvajaju\u0107i tako definiciju broj 3.<\/p>\n

Ili \u0107ete prognozirati kakvi su izgledi da Evergrande otplati dugovanja koja dospevaju slede\u0107e nedelje. U tom slu\u010daju ostajete u svetu iz definicije broj 4.<\/p>\n

Uvek me je privla\u010dila definicija broj 1. To je definicija koja ekonomiji daje te\u017einu i zna\u010daj. Ona pokazuje za\u0161to je ekonomija va\u017ena. Kada sam pre dve decenije po\u010dinjao da se bavim globalnom nejednako\u0161\u0107u, nisam se ograni\u010davao na empirijska istra\u017eivanja. Ona su uvek va\u017ean prvi korak, ali istra\u017eiva\u010d mora po\u0107i korak dalje (ako je to mogu\u0107e). Nisam bio naro\u010dito uspe\u0161an u tom narednom koraku (i zbog toga u knjizi koju spremam kritikujem sopstveni rad). Uprkos tome, globalna nejednakost je za mene uvek bila tema vi\u0161e vezana za globalnu politiku, ekonomiju, pa i raspodelu mo\u0107i, nego za same brojke.<\/p>\n

<\/p>\n

Globalna distribucija dohotka: komponente unutar i izme\u0111u zemalja; (vertikalno) Tejlov koeficijent nejednakosti; Doba imperija i klasnih borbi (divergencija izme\u0111u zemalja i izme\u0111u klasa); Doba tri sveta i opadanja klasnih sukoba (divergencija na vrhuncu); Doba konvergencije i unutra\u0161njih dispariteta; (plavo) Izme\u0111u zemalja; (crveno) Unutar zemalja.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Rast globalne nejednakosti u 19. veku samo je odraz \u2013 ovde prikazan brojkama \u2013 najve\u0107e istorijske divergencije mo\u0107i izme\u0111u dva dela sveta: izme\u0111u zapada i svih ostalih (vidi grafikon). Te brojke ne mogu se ispravno protuma\u010diti ako ne uo\u010davate kako rastu\u0107a nejednakost izme\u0111u zemalja \u201eobja\u0161njava\u201c ili \u201eodra\u017eava\u201c (i jedno i drugo je verovatno ispravno) Opijumske ratove 40-ih godina 19. veka i ustanak u Indiji 1857. Rastu\u0107a nejednakost unutar zemalja bila je posledica klasne borbe: otuda revolucije 1848. i emancipacija kmetova 1861.<\/p>\n

Odr\u017eavanje globalne nejednakosti na visokom nivou polovinom 20. veka govori o novom trodelnom ustrojstvu sveta: prvi je svet bogatih kapitalisti\u010dkih zemalja, drugi je svet socijalizma, a tre\u0107i svet Azije, Afrike i Ju\u017ene Amerike. Ne mo\u017eete razumeti Frantza Fanona ili Samira Amina ako ne znate da su njihovo vreme obele\u017eila tri sveta koji se prakti\u010dno nisu preklapali. Ne mo\u017eete shvatiti kako se dogodio Bandung ako niste upu\u0107eni u brojke prikazane na ovom grafikonu (ili ne raspola\u017eete nekim sli\u010dnim saznanjima).<\/p>\n

Kona\u010dno, opadanje globalne nejednakosti koje je upravo u toku rezultat je ekonomskog uspona mnogoljudnih azijskih zemalja. Ovaj trend je prakti\u010dno odraz Industrijske revolucije u ogledalu: te\u017ei\u0161te ekonomske aktivnosti pomerilo se ka novom regionu, dok delovi sveta koji zaostaju prolaze kroz deindustrijalizaciju. Dok Azija susti\u017ee razvijeni svet, globalna nejednakost opada. Politi\u010dke i ekonomske implikacije ovog trenda su o\u010digledne: sukob Kine i SAD ispisan je ovde velikim crvenim slovima. Nema potrebe da uzroke sukoba tra\u017eite u govorima politi\u010dara.<\/p>\n

Ne znamo \u0161ta \u0107e budu\u0107nost doneti. Ho\u0107e li se veliko ujedna\u010davanje nastaviti? Rast broja stanovnika i izostajanje konvergencije dohotka u Africi mogli bi ponovo uzrokovati rast globalne nejednakosti i dovesti do dalje marginalizacije ovog kontinenta. Ili \u0107e Afrika po\u0107i stopama Azije? Kina postaje (ili je ve\u0107 postala) previ\u0161e bogata da bi nastavila da doprinosi daljem opadanju globalne nejednakosti. Dva nova hegemona (Kina i SAD) mogli bi se za dve generacije na\u0107i u nekoj novoj, sopstvenoj kategoriji.<\/p>\n

Ekonomska i politi\u010dka struktura dana\u0161njeg sveta veoma je razli\u010dita od one iz 1921. ili 1971. Ta struktura reflektuje se u podacima o globalnoj nejednakosti; brojke su tu da nam pomognu da razumemo politi\u010dke i dru\u0161tvene promene kroz koje prolazimo. Tako ja razumem zadatke istra\u017eivanja globalne nejednakosti koji proisti\u010du iz prihvatanja na\u010dela prve definicije.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Odr\u017eavanje globalne nejednakosti na visokom nivou polovinom 20. veka govori o novom trodelnom ustrojstvu sveta: prvi je svet bogatih kapitalisti\u010dkih zemalja, drugi je svet socijalizma, a tre\u0107i svet Azije, Afrike i Ju\u017ene Amerike.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":282586,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-333534","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/333534","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=333534"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/333534\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":333535,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/333534\/revisions\/333535"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/282586"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=333534"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=333534"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=333534"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}