{"id":333325,"date":"2021-11-25T06:48:05","date_gmt":"2021-11-25T05:48:05","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=333325"},"modified":"2021-11-25T06:48:05","modified_gmt":"2021-11-25T05:48:05","slug":"dugo-putovanje-u-tamu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/11\/25\/dugo-putovanje-u-tamu\/","title":{"rendered":"Dugo putovanje u tamu"},"content":{"rendered":"
\n
\n
\n

Autorka: Adriana Zaharijevi\u0107<\/strong><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

\n
\n
\n
\n
\n
\n

U \u0161ta se izmetnula Druga Srbija? Izraz je ve\u0107 dugo delovao tako izan\u0111ao, potro\u0161en, ispra\u017enjen od zna\u010denja, kako onih prvobitnih, tako i onih kasnijih koja su se kalemila na stabljiku zasa\u0111enu ranih devedesetih. Delovalo je da se ve\u0107 u davno doba Tadi\u0107eve vlasti smisao te specifi\u010dne drugosti u potpunosti izgubio (jer \u201ei Exit i Gu\u010da\u201c, \u201ei Kosovo i Evropa\u201c, \u201ei prva i druga i svaka Srbija\u201c), a da je u novoj eri op\u0161te nivelacije politi\u010dkih vrednosti i konstantne smene narativa o tome ko smo i kuda idemo, postao sasvim neupotrebljiv. Ne lezi vra\u017ee! Eno Le\u010di\u0107a u studiju Pinka kako u dvoglasu s Jovanom Jeremi\u0107 grak\u0107e o \u201edrugosrbijanskim kurvama intelektualnim koje preziru svoj narod, pa neka idu da \u017eive u drugoj dr\u017eavi, neka biraju dr\u017eavu\u201c. Bi\u0107e da osloba\u0111anje od predstave silovatelja zahteva prelaz na drugu stranu (otud i prepoznatljive mantre \u0160olak, \u0110ilas), a to je pravi trenutak i da se mamuzne ova pojmovna raga, koja se uvek mo\u017ee dovoljno zakititi da zali\u010di na stra\u0161ilo.<\/p>\n

Kako je Druga Srbija postala to stra\u0161ilo, kako su oni koji se (samo)predstavljaju tako \u2013 iako ih je danas sigurno mogu\u0107e tek na prste izbrojati \u2013 postali intelektualne kurve (ili \u201epsiholo\u0161ke kurve\u201c kako mudro dopunjuje voditeljka Jeremi\u0107)? Kako to da neko ko je bio ministar kulture i takore\u0107i paradigmatski pobunjenik-demokrata posegne za tom stilskom figurom? Ali, ako i ne\u0107emo o poni\u017eenom i uvre\u0111enom korisniku, moramo o figuri koja u sebi sabira sve najgore \u0161to je Srbija iznedrila: prezir prema svom narodu, slu\u010dajno srpstvo, neokomunjarstvo, neoliberalstvo, ljubljenje skuta lokalnim d\u017eelatima, padanje na kolena pred globalnim imperijalizmom. Drugosrbijanci su oni \u0161to na Veliki petak jedu<\/a> burek kupljen u znak podr\u0161ke pekaru Albancu u Bor\u010di, i to sre\u0107no \u0161eruju na Tviteru pod he\u0161tegom mi-smo-druga-srbija, s prezrenjem ismevaju\u0107i \u010ditav Narod kojem tako slu\u010dajno pripadaju.<\/p>\n

Suprotno biv\u0161em ministru kulture, mi\u0161ljenja sam da je Druga Srbija davno upokojena, iako njene izvedenice \u2013 \u201ekrug dvojke\u201c, \u201eizdajni\u010dka elita\u201c, \u201eauto\u0161ovinisti\u201c, \u201ela\u017eni gra\u0111ani\u201c itd \u2013 nastavljaju da \u017eive svojim perverznim \u017eivotima. Drugosrbijanci doista slu\u017ee kao korisni idioti za razne le\u010di\u0107e, jovane jeremi\u0107 i teoreti\u010dare auto\u0161ovinizma. Uvek se mogu napumpati do grotesknih veli\u010dina da se njima zapla\u0161i ili razjari Narod, dok njihov maliciozni smeh odjekuje od Dor\u0107ola do Pe\u0161tera.<\/p>\n

Druga Srbija se jednom dogodila i o njoj je ostavljen trag. U zborniku<\/a> Druga Srbija <\/em>okupljena su kazivanja oko 80 intelektualaca (teoreti\u010dara, knji\u017eevnika, umetnika, novinara, reditelja, arhitekata, prevodilaca, glumaca), izre\u010dena tokom dvomese\u010dnih susreta u Studentskom kulturnom centru u prole\u0107e 1992. Povezivala ih je potresenost, posti\u0111enost i zga\u0111enost nad onim \u0161to se de\u0161avalo sa zemljom, \u017eivotima pojedinaca, \u017eivotima zajednice, na\u010dinom na koji se izve\u0161tavalo o neobja\u0161njivim potresima u dru\u0161tvu kojem su pripadali, iako je ta pripadnost preko no\u0107i za mnoge postala ambivalentna, upitna, besmislena. Druga Srbija<\/em> je \u017eelela da ostavi trag o mogu\u0107nosti druga\u010dijeg javnog mnjenja koje je bilo \u201eprotiv sveop\u0161teg straha, mr\u017enje, razaranja, istrebljenja, etni\u010dkog \u010di\u0161\u0107enja, nasilnog preme\u0161tanja stanovni\u0161tva\u201c. Tako\u0111e, Druga Srbija je, ovako okupljena, branila pravo na zvanje intelektualcem, zahtevaju\u0107i pra\u017enjenje tog pojma od svakog oblika u\u010denog obrazlaganja potrebe da se me\u0111usobno istrebljujemo. Javni anga\u017eman u zlo doba tra\u017eio je slobodnu kriti\u010dku misao, ustajao protiv nasilja i mr\u017enje, zalagao se za dijalog i opstanak kulture kao jedinog ljudski vrednog na\u010dina \u017eivota (iz predgovora Druge Srbije<\/em>).<\/p>\n

Prva Srbija, isturena i glasna, ona koja je imala tapiju nad javnim mnjenjem i oblikovanjem zna\u010denja srpstva, nije bila potresena, zate\u010dena i posti\u0111ena. Naprotiv, ona je bila strate\u0161ki raspore\u0111ena \u2013 (dobre, prave, autenti\u010dne) elite su proizvodile potrebne narative, granice su se prekrajale, \u017eivoti zaustavljali, zajednice uru\u0161avale i na tome su takti\u010dki radili politi\u010dari, vojska i paravojne formacije, dok su mediji radili na nepresu\u0161noj proizvodnji straha, mr\u017enje i stalnih podsticaja na razaranje svih dobrih niti svakodnevice. Svako ko tu i tome nije pripadao, iako je upravo tada trebalo da oseti organski zov krvi i zemlje, mogao je, kao izdajnik, da \u201eide da \u017eivi u drugoj dr\u017eavi\u201c, jer takvi \u0161to nemaju dr\u017eavu zapisanu u svojoj DNK, mogu i da je biraju (to je naravno danas daleko lak\u0161e nego devedesetih, kada su se mnoge dr\u017eave bile pobrinule da ne mo\u017eemo da ih izaberemo). Uz to, Prva Srbija nije za slobodnu i kriti\u010dku misao. Ona radije proizvodi jednoumlje. U njoj bi valjalo da se misli malo i retko, jer je sve va\u017eno ve\u0107 domi\u0161ljeno, sve je ve\u0107 dato u stubovima bi\u0107a naroda (koje se u me\u0111uvremenu izborilo i za svoje suvereno ime \u2013 svetosavski nacionalizam \u2013 \u0161to mu u ono vreme jo\u0161 nedostaje). Da bi mogla da generi\u0161e toliko bede i toliko njenog prihvatanja, Prva Srbija je morala aktivno da radi na \u201eprotamniteljstvu\u201c: na temeljitom promovisanju kulture Pinka i Baje Malog Knind\u017ee i \u201eVidimo se u \u010ditulji\u201c; na kreiranju uslova u kojima \u0107e jednog dana dijalog biti i formalno ukinuta forma obra\u0107anja, idejno sasvim devalvirana; na stvaranju istorije koja vi\u0161e nijednom uli\u010dnom \u0161eta\u010du ne pravi knedlu u grlu kad na istom \u0107o\u0161etu vidi grafit do grafita, generala do \u0111enerala (neka ostane zabele\u017eeno da je i Ko\u010da Popovi\u0107, pet meseci pred smrt, pismom u\u010destvovao u Drugoj Srbiji: \u201eRat koji se vodi sada i ovde je besmislen i stravi\u010dan. Krivi su nacionalisti\u010dki vo\u0111i i njihovi \u2019pratioci\u2019! Objavljuju se, o\u017eivljavaju, \u010detni\u0161tvo i usta\u0161tvo\u201c).<\/p>\n

Zami\u0161ljana Druga Srbija nije nikada za\u017eivela na du\u017ee. Prva Srbija pak \u017eivi punom parom, kroz svoje razne mutacije, aktivno rade\u0107i na svom projektu protamniteljstva. Druga Srbija je u bljesku nastala u \u010dasu kada istorija jo\u0161 nije ispisana nanovo, u trenutku naivnog entuzijazma da je obe\u0107ana sloboda tek trebalo da se dogodi i napravi, ali u ratu koji je razorio postoje\u0107e okvire, a budu\u0107e u\u010dinio neizvesnima. Bljesnula je i nestala. To \u0161to ona i danas i ju\u010de i prekju\u010de predstavlja najve\u0107e stra\u0161ilo govori o uspe\u0161nom i temeljitom \u010di\u0161\u0107enju emocija koje su pokrenule Drugu Srbiju (potresenost, posti\u0111enost i zga\u0111enost); o tome da mo\u017eemo sasvim dobro da \u017eivimo iako nismo dobro \u017eiveli, iako niko oko nas (zbog nas) nije dobro \u017eiveo; o tome da devedesete sve vi\u0161e pamtimo po NATO agresiji, ali ne i po onome \u0161to joj je prethodilo; o tome da mo\u017eemo da \u017eivimo u strahu i mr\u017enji, \u0161tavi\u0161e, da vi\u0161e i ne znamo kako bismo druga\u010dije \u017eiveli; o tome da i danas brojimo koliko je ko koga istrebio i ko nas vi\u0161e, br\u017ee i bolje; o tome da nam je istorija prekrojena i da klinci u\u010de neku verziju istorije koju njihovi roditelji nisu u\u010dili; o tome da umesto druge Srbije, danas imamo srpski svet; o tome da u Srbiji Mladi\u0107 ima vi\u0161e veze s Jasenovcem i anti-NATO anti-imperijalizmom, nego sa Srebrenicom; o tome da, mo\u017eda zbog svega toga, sasvim lagodno \u017eivimo ogrezli u nasilju.<\/p>\n

Jer kad se malo bolje pogleda, iskaz o \u201edrugosrbijanskim kurvama intelektualnim koje preziru svoj narod\u201c su\u0161tinski je nasilan; on poziva na nasilje i opravdava ga. Uop\u0161te nije ni va\u017eno \u0161ta je subjekt, \u0161ta objekt te re\u010denice a, na koncu, ni ko je izgovara \u2013 va\u017eno je da se ona izgovara i da se mo\u017ee izgovoriti. Jo\u0161 kad znamo za\u0161to se izgovara\u2026 svetla pozornice se gase i zavesa pada. Ali aplauza nema.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n<\/div>\n<\/article>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zami\u0161ljana Druga Srbija nije nikada za\u017eivela na du\u017ee. Prva Srbija pak \u017eivi punom parom, kroz svoje razne mutacije, aktivno rade\u0107i na svom projektu protamniteljstva.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":225012,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-333325","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/333325","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=333325"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/333325\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":333328,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/333325\/revisions\/333328"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/225012"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=333325"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=333325"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=333325"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}