To je za RTS rekla doktorka Ljiljana Sofroni\u0107 Milosavljevi\u0107 sa Instituta za primenu nuklearne energije.<\/p>\n
Sofroni\u0107 Milosavljevi\u0107 je navela da antitela imaju oni koji su bili bolesni i oni koji su vakcinisani, ali u slu\u010daju da ih neko nema ne zna\u010di da on nije za\u0161ti\u0107en.<\/p>\n
“Ako je neko vakcinisan, a nema antitela, to zavisi od njegovog imunskog odgovora, to ne zna\u010di da on nije za\u0161ti\u0107en zato \u0161to b-\u0107elije, b-limfociti produkuju ta antitela, ali postoje i druge \u0107elije to su t-limfociti koji su sposobni i \u010dija je prva i najva\u017enija uloga u odbrani od virusnih infekcija da ubijaju \u0107elije zara\u017eene virusom tako da ta odbrana postoji”, obja\u0161njava Sofroni\u0107 Milosavljevi\u0107.<\/p>\n
Obja\u0161njava da to \u0161to neko nema antitela ne zna\u010di da vakcina ne deluje.<\/p>\n
“Ako je vakcinisan, a nema antitela to ne zna\u010di da nema \u0107elije koje su sposobne da ga brane i apsolutno treba da veruje znanju i iskustvu lekara da i njemu vakcinacija poma\u017ee. To je nekada slu\u010daj sa imunodeficijentnim osobama, sa osobama koje primaju neku terapiju koja uni\u0161tava b-limfocite, pa ljudi nemaju antitela, ali imaju te limfocite koji ih brane od virusa”, obja\u0161njava sagovornica RTS-a.<\/p>\n
Kako ka\u017ee, ukoliko je neko vakcinisan on \u0107e br\u017ee i lak\u0161e podnositi svaki naredni kontakt sa virusom.<\/p>\n
Navodi da imamo dva odgovora u borbi sa virusom – imunski i ste\u010deni.<\/p>\n
“Mi imamo dve ruke u toj odbrani – jedna je taj uro\u0111eni imunski odgovor koji se javlja u prvom kontaktu sa virusom za one koji nisu vakcinisani i koji na\u0161em organizmu da vremena da krene onaj takozvani drugi ste\u010deni odgovor koji je mnogo efikasniji u samoj odbrani”, obja\u0161njava Sofroni\u0107 Milosavljevi\u0107.<\/p>\n
Navodi da kod ljudi koji su prele\u017eali kovid i imali lak\u0161u klini\u010dku sliku njihov imunitet mo\u017ee da traje i do godinu dana.<\/p>\n
“Me\u0111utim, predostro\u017enosti radi, po\u0161to on vremenom slabi, i tim ljudima se preporu\u010duje vakcinacija, dok kod onih koji su vakcinisani taj odgovor je za nijansu slabiji, ali je dobar i potrebno ga je \u010de\u0161\u0107e podse\u0107ati. Sve to je u cilju da bi klini\u010dka slika bila \u0161to bla\u017ea”, navodi Sofroni\u0107 Milosavljevi\u0107eva.<\/p>\n
Da li previ\u0161e antitela mo\u017ee da \u0161kodi?<\/strong><\/p>\n Obja\u0161njava da antitela mogu da se detektuju bez obzira da li su ljudi preboleli ili vakcinisani i isti\u010de da previ\u0161e antitela ne mo\u017ee da napravi problem.<\/p>\n “Ovo jako dugo traje, ali ja mislim da se ljudi navikavaju na to da mogu normalno da \u017eive ukoliko su vakcinisani, ukoliko ispune sve te kriterijume potrebne za dobijanje paso\u0161a i ukoliko se pridr\u017eavaju mera”, navodi sagovornica RTS-a.<\/p>\n Isti\u010de da ljudi ne smeju da zaborave \u010dak i kad dobiju tri doze vakcine, da moraju da se pridr\u017eavaju mera.<\/p>\n “Ukoliko se ne pridr\u017eavaju odgovaraju\u0107ih mera oni mogu da dobiju virus na gornjim respiratornim putevima i mogu da taj virus prenesu u ne\u0161to manjem obimu nego \u0161to bi to bilo ina\u010de, ali svejedno transmisija je prisutna. Zbog toga treba da nosimo maske, da se pridr\u017eavamo i drugih mera – pranja ruku i dezinfekcije alkoholom, ako sve to radimo, ipak \u017eivot koliko toliko te\u010de normalno”, navodi Sofroni\u0107 Milosavljevi\u0107eva.<\/p>\n Navodi da je interesovanje za proveru antitela u INEP-u veliko.<\/p>\n “I mi se trudimo da se organizujemo na najbolji mogu\u0107i na\u010din tako da iza\u0111emo u susret svima, tako da se radi bukvalno od ujutru do uve\u010de po smenama, i ta detekcija antitela te\u010de onako kako treba tako da ljudi sada mogu da imaju jedan podatak vi\u0161e u svom zelenom sertifikatu”, poru\u010dila je Sofroni\u0107 Milosavljevi\u0107eva.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ako je neko vakcinisan, a nema antitijela ne zna\u010di da vakcina ne deluje, to ne zna\u010di da nema \u0107elije koje su sposobne da ga brane.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":296200,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-333117","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/333117","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=333117"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/333117\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":333118,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/333117\/revisions\/333118"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/296200"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=333117"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=333117"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=333117"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}