{"id":332572,"date":"2021-11-14T19:20:06","date_gmt":"2021-11-14T18:20:06","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=332572"},"modified":"2021-11-14T19:35:09","modified_gmt":"2021-11-14T18:35:09","slug":"putesestvije-21-drugi-deo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/11\/14\/putesestvije-21-drugi-deo\/","title":{"rendered":"Pute\u0161estvije ‘21 – drugi deo"},"content":{"rendered":"

TRNOVA\u010cKO JEZERO<\/span><\/p>\n

Tog jutra nismo \u017eurili jer nas prevari skromna kilometra\u017ea koju je pokazivao trek. Dr\u017ei ovo, dr\u017ei ono. Hajde tamo i ovamo. Odmori jo\u0161 malo nakon sna i izma\u010de nam rano jutro. I dok smo oposlili jo\u0161 neke sitnice lagano kretosmo put Trnova\u010dkog jezera.<\/span><\/p>\n

\"\"

Malo i po snegu<\/p><\/div>\n

Od magistrale se put odvaja u brda, a sve uredno obele\u017eeno. Prili\u010dno slaba\u010dak asfaltni put se povremeno pretvara u makadam. Izgleda da su ga te\u0161ki kamioni koji izvla\u010de oblovinu odse\u010denu negde na Magli\u0107u i Vu\u010devu prili\u010dno o\u0161tetili, a po\u0161to ga niko nije popravio on tako stoji i \u010deka kao da \u0107e ga se neko nekada setiti. Nakon nekoliko kilometara se preko puta ispre\u010dila naplatna rampa i ne da dvojici ornih biciklista dalje dok ne plate 20 maraka bosanskijeh jer ulaze u podru\u010dje Nacionalnog parka Tjenti\u0161te. <\/span><\/p>\n

Platismo globu i nastavismo dalje da pedalamo kroz guste grabove a kasnije i bukove \u0161ume oko Peru\u0107ice, kako vele, najve\u0107e pra\u0161ume u \u010ditavoj Evropi. \u0160uma je vrlo gusta i malo \u0161ta se mo\u017ee videti dok se penjete uglavnom makadamskim putem povremeno o\u0161te\u0107enim od izvora, velikih snegova i ki\u0161e. Uprkos tome nigde ne postoji \u010desma gde bi se \u010deljade moglo snabdeti vodom. Do ulaska u Nacionalni park postoje dve \u010desme zadu\u017ebine, a od mesta odakle na snagu stupa ulaznica ama ba\u0161 nijedna. <\/span><\/p>\n

Nakon desetak kilometara od rampe se nalazi veliki parking na kojem jedan bradati gotostas pitome naravi A\u0161kraba de\u017eura. Tu se desi susret verovatno dva najre\u0111a prezimena igde. Ovo mesto se zove Drago\u0161evo sedlo. Dvestotinak metara odatle se nalazi divan vidikovac odakle se u daljini mo\u017ee videti impozantan vodopad Peru\u0107ice za koji neke devojke koje zatekosmo tamo ka\u017eu da je visok 70 metara. Posle toga nastavismo uzbrdo i skretosmo sa glavnog puta ka Prijevoru koji se nalazi na 1600 i kusur metara. Na izlasku iz \u0161ume nam se ukaza gorostasni Volujak, jo\u0161 uvek pod debelim snegom, koji sa okolnim vrhovima \u010dini jedan veliki amfiteatar. Odatle se makadamski put spu\u0161ta u dolinu, a mi veseli vi\u010demo i oslu\u0161kujemo eho na\u0161ih prili\u010dno hrapavih glasova. <\/span>Posle mo\u017eda kilometar-dva nai\u0111osmo na sipar koji je potpuno uni\u0161tio put pa se dalji nije moglo ni biciklom ve\u0107 smo ih morali nositi preko nekih delova koji nisu bili potpuno bezopasni ni za pe\u0161ake. Posle sipara se moglo vozitu i kroz \u0161umu ali opet zbog lo\u0161eg puta se silazilo i teglilo, nosalo i upiralo. <\/span><\/p>\n

Kada videsmo da vi\u0161e nema leba od vo\u017enje ostavismo konje u \u0161umi i nastavismo pe\u0161ke. U dolini zatekosmo baru okru\u017eenu prelepom cvetnom livadom kojom dominirahu miris i lepota narcisa, ali brzo nastavismo uzbrdo kroz \u0161umu sa kamena na kamen i nakon pola sata markiranom stazom izbismo na Trnova\u010dko jezero. Bez daha nas ostavi lepota jezera ugne\u017e\u0111enog izme\u0111u planinskih vrhova, mada je i uzbrdica koja vodi dovde imala svoj udeo u tome. Na obali jezera je ku\u0107ica u kojoj upoznasmo jednog \u0106alasana koji je \u010duvar i popismo sa njim po doma\u0107u travaricu sa \u0161est trava iz okoline jezera. Probasmo mi i ovu na\u0161u mu\u010denicu sve kroz ugodan razgovor. Kod njega bi se moglo i spavati jer ima mo\u017eda petnaestak kreveta ali nama to nije bilo potrebno jer se vratismo biciklima koji su nas verno \u010dekali u \u0161umi tamo gde su ostavljeni. <\/span><\/p>\n

Posle toga opet uzbrdo udri, udri, malo guraj vi\u0161e vozi i ponovo izbismo na Prijevor odakle dan vi\u0161e nije izgledao da je dotrajao kao, \u0161to u podno\u017eju be\u0161e. Produ\u017eismo do jedne ru\u0161evne osmatra\u010dnice pored koje sretosmo dve divokoze \u0161to odmah strugnu\u0161e niz neku nizbrdicu po\u0161to nas ugleda\u0161e. Malo se bavismo po ovom \u010darobnom mestu pa nastavismo pute\u0161estvije od jedno dvadesetak kilometara be\u017ee\u0107i pred mrakom koji nas ipak susti\u017ee.U jedinoj prodavnici na Tjenti\u0161tu sretosmo dvojicu biciklista iz Fo\u010de, ali ovaj put bez pedala i ostale opreme, pa se malo ispri\u010dasmo i produ\u017eismo do kampa gde opet uz mlado dru\u0161tvo, vatru i sve ostalo \u0161to sleduje uz logorovanje, posedesmo.<\/span><\/p>\n

\"\"

Nazad u Crnu Goru<\/p><\/div>\n

\"\"

Narcisi<\/p><\/div>\n

Naredni dan smo odlu\u010dili da malo u\u017eivamo na obali Sutjeske, gde smo \u010ditav dan plandovali u hladu drveta, \u010ditali preme\u0161tali se sa guza na guz, pripremali hranu i uop\u0161te u\u017eivali u \u017eivotu bez obaveza, \u017eurbe i moranja. Posetismo i \u010duveni spomeni\u010dki kompleks autora Miodraga \u017divkovi\u0107a koji je pro\u0161le godine zazuzimao centralnu poziciju na izlo\u017ebi jugoslovenskog brutalizma u \u010duvenoj njujor\u0161koj Momi i pokazao da smo i mi deo svetske ba\u0161tine, zaparlo\u017een i zaboravljen od nas samih, ali ne i od velikog sveta koji uglavnom umesto nas \u010duva vrednosti od velikog umetni\u010dkog zna\u010daja. Barem da se ne zaborave.<\/span><\/p>\n

Naredni dan smo odlu\u010dili da malo u\u017eivamo na obali Sutjeske, gde smo \u010ditav dan plandovali u hladu drveta, \u010ditali preme\u0161tali se sa guza na guz, pripremali hranu i uop\u0161te u\u017eivali u \u017eivotu bez obaveza, \u017eurbe i moranja. Posetismo i \u010duveni spomeni\u010dki kompleks autora Miodraga \u017divkovi\u0107a koji je pro\u0161le godine zazuzimao centralnu poziciju na izlo\u017ebi jugoslovenskog brutalizma u \u010duvenoj njujor\u0161koj Momi i pokazao da smo i mi deo svetske ba\u0161tine, zaparlo\u017een i zaboravljen od nas samih, ali ne i od velikog sveta koji uglavnom umesto nas \u010duva vrednosti od velikog umetni\u010dkog zna\u010daja. Barem da se ne zaborave.<\/span><\/p>\n

Nekada\u0161nji Spomen dom, delo po\u010div\u0161eg arhitekte Ranka Radovi\u0107a, koji nikada do kraja nije ni realizovan, je tokom rata\u00a0 devastirana a naivni likovni koncept unutra\u0161njosti Krste Hegedu\u0161i\u0107a je nedavno obnovljen. Slika posrtanja i rastakanja \u010ditavog dru\u0161tva se mo\u017ee uo\u010diti i pore\u0111enjem nove zgrade u kojoj se nalazi spomen soba sa preostalom zbirkom koja nije pokradena tokom ovog nesretnog, poslednjeg rata, \u010diji rane i dalje krvare posle toliko godina. Kustoskinja zaboravi da pomene i \u010detnike koji su bili na strani okupatora u ovoj bici dok je nabrajala u\u010desnike, pa je podsetih na to. Moja primedba sneveseli jednog posetioca i on demonstrative napusti skup a njegovo dru\u0161tvo se nasmeja ovom gestu.<\/span><\/p>\n

\"\"

Volujak<\/p><\/div>\n

Da bih iskoristio zlatni sat, kasnije se vratih sa foto-aparatom da bih malo fotkao ovaj vrlo interesantan spomenik. Od nekud izbi\u00a0 i jedan \u010ceh stigao ovde preko Magli\u0107a sam i zainteresovan za ovo mesto, pa sam mu malo pripovedao o tome.<\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Dejan TOF\u010cEVI\u0106<\/p>\n","protected":false},"author":1490,"featured_media":332582,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-332572","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/332572","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1490"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=332572"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/332572\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":332594,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/332572\/revisions\/332594"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/332582"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=332572"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=332572"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=332572"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}