Zabluda u kojoj \u017eivi veliki broj ljudi je me\u0161anje na\u010ditanosti i obrazovanja sa inteligencijom. To \u0161to je neko zavr\u0161io fakultet ili pro\u010ditao na stotine knjiga ne zna\u010di nu\u017eno da je i inteligentan i da mo\u017ee dobro i brzo da se sna\u0111e u nepoznatoj situaciji.<\/p>\n
Postoje velike razlike izme\u0111u pameti dobijene obrazovanjem i \u010ditanjem knjiga i uro\u0111ene inteligencije i ogledaju se u slede\u0107im karakteristikama:<\/p>\n
Razlika izme\u0111u znati i razumeti<\/p>\n
Albert Ajn\u0161tajn je znao da ka\u017ee da \u201esvaka budala mo\u017ee da zna, ali poenta je da se ne\u0161to razume\u201c. Jedno je nau\u010diti napamet, recimo, hemijsku formulu za ne\u0161to i znati kako tim putem do\u0107i do odre\u0111ene reakcije, sasvim je drugo razumeti \u0161ta se zaista dogodilo.<\/p>\n
Prepoznavanje odre\u0111enih stvari uglavnom je povr\u0161no i vezano za posmatranje i pam\u0107enje. Me\u0111utim, razumevanje je ne\u0161to mnogo dublje, prirodna radoznalost koja nastoji da objasni razlog.<\/p>\n
Inteligencija je ono \u0161to je podsticalo velike umove da do\u0111u do genijalnih otkri\u0107a. Sledili su tragove, bili znati\u017eeljni, razmi\u0161ljali i povezivali. Istra\u017eivali su nove mogu\u0107nosti i bili hrabri da istra\u017ee ono \u0161to su mnogi smatrali nemogu\u0107im. I uspevali su.<\/p>\n
\u0160iri kontekst je odraz inteligencije<\/p>\n
Izolovano razmi\u0161ljanje o odre\u0111enim \u010dinjenicama je, moglo bi se re\u0107i, beskorisno tro\u0161enje vremena. Ali, spajanje tih \u010dinjenica da bi se stvorila ve\u0107a slika odraz je inteligencije. Na primer, pove\u0107anje kiselosti okeana negativno utie\u010de na stvaranje korala i formiranje njihovih kostura. To je \u0161iroko sagledavanje ili spajanje vi\u0161e detalja u smislenu sliku odre\u0111ene situacije.<\/p>\n
Dakle, znati sam detalj da su okeani sve kiseliji i nije ne\u0161to preterano korisno, ali sagledavanje posledica i razmi\u0161ljanje kako to uti\u010de na eko sistem je ve\u0107 ne\u0161to sasvim drugo.<\/p>\n
Ljudi visoke inteligencije do\u017eivljavaju odre\u0111eni detalj kao deo velike slagalice, pa tra\u017ee drugi deo, zatim tre\u0107i\u2026 sve dok ne dobiju kompletnu sliku. Oni razumeju odnos izme\u0111u nekih stvarima, tu povezanost.<\/p>\n
Ljudi koje inteligencija nije preterano obdarila, ali su obrazovani i na\u010ditani imaju naviku da ne brinu preterano o stvarima koje su van njihovog su\u017eenog polja mi\u0161ljenja.<\/p>\n
Va\u017eno je okon\u010dati besmislenu raspravu<\/p>\n
Mnogi ljudi su u stanju da kvalitetno raspravljati i brane svoje stavove, ali ponekad to nikuda ne vodi osim sva\u0111i i porastu negativne energije. Katkad je bolje za\u0107utati, vi\u0161e slu\u0161ati, popustiti i razre\u0161iti neku situaciju svojom voljom, ako nastavak rasprave nema smisla, a inteligentan \u010dovek to oseti i zna\u0107e kako je najbolje da odreaguje.<\/p>\n
Ljudi koji su manje inteligentni, a koji su izuzetno obrazovani, mogu da imaju previ\u0161e visoko mi\u0161ljenje o sebi, kao da su \u201epopili svu pamet ovoga sveta\u201c i kada raspravljaju, imaju sna\u017enu potrebu da dokazuju da su u pravu.<\/p>\n
Oni ne razmi\u0161ljaju na na\u010din da se od svakoga mo\u017ee ne\u0161to nau\u010diti, nezavisno od toga koliko je ko obrazovan i na\u010ditan ili nije. Oni ne mogu da razumeju da \u010dovek mo\u017ee da bude veoma inteligentan, da \u0161iroko sagledava stvari i zna sve i sva\u0161ta iako mo\u017eda \u0161kolu nikada nije ni video.<\/p>\n
Treba znati kako ne\u0161to uti\u010de na nekoga<\/p>\n
Inteligentan \u010dovek mo\u017ee da predvidi kako \u0107e njegovi postupci i re\u010di uticati na drugog \u010doveka. To se mo\u017ee nazvati i empatijom, ali ta sposobnost je odraz inteligencije pojedinca i ne mo\u017ee da se nau\u010di iz knjiga.<\/p>\n
To je sposobnost poistove\u0107ivanja sa nekim i dobro shvatanje kako se taj \u010dovek ose\u0107a, i za\u0161to radi to \u0161to radi. Pa se na osnovu toga donose odluke koje su najbolje u odre\u0111enoj situaciji. Ljudi koji tu sposobnost nemaju ne\u0107e razumeti za\u0161to njihove re\u010di i postupci deluju na nekog na odre\u0111eni na\u010din i izazivaju odre\u0111ene reakcije.<\/p>\n
Inteligentni uvek u\u010de i slu\u0161aju druge<\/p>\n
Kao \u0161to smo spomenuli, inteligentni ljudi nikada ne\u0107e misliti da znaju sve i da su najpametniji na svetu.<\/p>\n
Sokrat je govorio: \u201eNajmudriji sam \u010dovek jer znam da ni\u0161ta ne znam\u201c. Inteligenti pojedinci su svesni svojih granica, spremni su da priznaju da ne\u0161to ne znaju i da saslu\u0161aju druge kako bi ne\u0161to nau\u010dili od njih.<\/p>\n
Punjenje glave mno\u0161tvom informacija karakteristika je ljudi koji veruju da su veoma inteligentni, a zapravo su samo dobro obrazovani i na\u010ditani. Oni te\u0161ko priznaju da je neko drugi u pravu, a da oni gre\u0161e, upravo zato \u0161to su ograni\u010deni u na\u010dinu razmi\u0161ljanja, pi\u0161e \u201eThe Spirit Science\u201c. (Izvor: 24 sata.hr)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
To \u0161to je neko zavr\u0161io fakultet ili pro\u010ditao na stotine knjiga ne zna\u010di nu\u017eno da je i inteligentan i da mo\u017ee dobro i brzo da se sna\u0111e u nepoznatoj situaciji.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":332005,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-332004","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/332004","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=332004"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/332004\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":332006,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/332004\/revisions\/332006"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/332005"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=332004"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=332004"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=332004"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}