{"id":331202,"date":"2021-10-29T07:48:35","date_gmt":"2021-10-29T05:48:35","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=331202"},"modified":"2021-10-29T07:48:35","modified_gmt":"2021-10-29T05:48:35","slug":"srpski-vladika-na-bedemu-hriscanstva","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/10\/29\/srpski-vladika-na-bedemu-hriscanstva\/","title":{"rendered":"Srpski vladika na bedemu hri\u0161\u0107anstva"},"content":{"rendered":"
\n
\n
\n

Autor:Vladimir Veljkovi\u0107<\/strong><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

\n
\n
\n
\n
\n
\n

Na adresu Slova\u010dke evangelisti\u010dke crkve u Bege\u010du stiglo<\/a> je prete\u0107e pismo u kojem se od lokalnog slova\u010dkog stanovni\u0161tva zahteva da se iseli u susedno mesto u roku od nekoliko meseci. Pismo je stiglo pre nedelju dana, ali je javnost o tom slu\u010daju obave\u0161tena tek sada. Me\u0161tanin David Francisti, gra\u0111anin slova\u010dke nacionalnosti, ka\u017ee da su sli\u010dne pretnje upu\u0107ivane i prethodnih godina, kao i da je policija upoznata sa celim slu\u010dajem, ali da po\u010dinioci do sada nisu prona\u0111eni. U pismu mr\u017enje su poimence nabrojane slova\u010dke porodice, kojima se poru\u010duje da ih o\u010dekuje \u201epakao kao na\u0161e Srbe na Kosovu\u201c ako ne odu iz Bege\u010da.<\/p>\n

Naselje Bege\u010d se nalazi na teritoriji novosadske op\u0161tine, ali se tako\u0111e nalazi i na teritoriji eparhije ba\u010dke. Ali, za\u0161to je podatak o pripadnosti Bege\u010da ovoj eparhiji SPC-a uop\u0161te bitan \u010ditaoci \u0107e vrlo brzo uvideti. Naime, episkopu ba\u010dkom Irineju je krajem pro\u0161log meseca uru\u010deno<\/a> visoko dr\u017eavno odlikovanje Ma\u0111arske, orden Srednjeg krsta za zasluge, kojim ga je u ime ma\u0111arskog predsednika Jano\u0161a Adara odlikovao ma\u0111arski vicepremijer \u017dolt \u0160ejmen. U obrazlo\u017eenju za dodelu ordena se navodi da je episkop dao zna\u010dajan doprinos \u201eistorijskom pomirenju ma\u0111arskog i srpskog naroda\u201c, kroz promociju me\u0111uverskog dijaloga. A rezultat je ja\u010danje poverenja i dalji razvoj odnosa izme\u0111u ta dva naroda. Proces pomirenja je zapo\u010det 2012. u Budimpe\u0161ti, a nastavljen slede\u0107e 2013. u Beogradu i \u010curugu, kada su predsednici Ma\u0111arske i Srbije odali po\u0161tu nevino stradalim srpskim i ma\u0111arskim \u017ertvama tokom Drugog svetskog rata.<\/p>\n

Uvek je dobro raditi na zbli\u017eavanju dva naroda, makar i u slu\u010dajevima kada to zbli\u017eavanje nije od akutnog zna\u010daja, kao \u0161to jeste kada su u pitanju, recimo, odnosi Srba i Albanaca. Ipak, ne treba gubiti nadu, jer ako se sada uru\u010duje ordenje i progla\u0161ava \u201eistorijsko pomirenje\u201c Srba i Ma\u0111ara \u2013 odnosno dva naroda \u010diji su nacionalizmi tokom istorije pretendovali na istu teritoriju \u2013 za\u0161to se ne bismo nadali da \u0107e se isto tako u budu\u0107nosti crkvenim velikodostojnicima uru\u010divati ordenje za zasluge na polju srpsko-albanskog pomirenja?<\/p>\n

Me\u0111utim, re\u0161avanju goru\u0107ih problema me\u0111unacionalnih odnosa na prostoru biv\u0161e Jugoslavije se po pravilu retko ili gotovo nikako ne prilazi, a pogotovu ne na nivou visokih dr\u017eavnih i crkvenih delegacija. Naprotiv, \u0161irenje mr\u017enje i podizanje nacionalisti\u010dkih tenzija jo\u0161 uvek je na agendi regionalnih politi\u010dkih elita. Upravo zbog toga, episkop Irinej \u2013 iako progla\u0161en za pomiritelja Srba i Ma\u0111ara \u2013 ne staje u za\u0161titu manjinskih Slovaka koji \u017eive na teritoriji njegove eparhije i kojima se preti kosovskim paklom. Zato \u0161to je za miran su\u017eivot svih gra\u0111ana i pomirenje o\u010digledno potrebno politi\u010dko odobrenje.<\/p>\n

Autoritarni re\u017eimi Viktora Orbana i Aleksandra Vu\u010di\u0107a su razvili, kao \u0161to vidimo, slojevitu saradnju, ali je ta saradnja, pre svega u vrednosnom smislu, arbitrarna i ideolo\u0161ka. Glavne ideolo\u0161ke crte je izneo vladika ba\u010dki Irinej prilikom primanja ordena u Patrijar\u0161iji. U obra\u0107anju prisutnima \u2013 izme\u0111u ostalih i patrijarhu Porfiriju \u2013 vladika je rekao da danas treba vi\u0161e nagla\u0161avati i imati na umu one \u201eblagoslovene trenutke u na\u0161oj istoriji kada su se Srbi i Ma\u0111ari zajedni\u010dki borili za o\u010duvanje svog hri\u0161\u0107anskog identiteta i silom geografskog polo\u017eaja bili antemurale christianitatis<\/em> (bedem hri\u0161\u0107anstva) za severnu i zapadnu Evropu\u201c. No, bitka za hri\u0161\u0107anstvo traje i danas, s tim \u0161to je neprijatelj ovoga puta obu\u010den u ruho \u201eekstremnog sekularizma\u201c, tako da se dana\u0161nje bitke ne vode na bojnom polju, kao nekada protiv turskih armija. Dana\u0161nje popri\u0161te je izme\u0161teno u oblasti duha, kulture i civilizacije, poruka je vladike, a tu borbu predvodi \u201esavremena Ma\u0111arska i njen predsednik, kao i premijer Ma\u0111arske g. Orban, (koji) daju veoma re\u010dit primer i pouku \u010ditavoj Evropi\u201c. Slovaci se izgleda nisu priklju\u010dili borbi protiv sekularizma, tako da se njima bez ikakvih posledica mo\u017ee pretiti proterivanjem.<\/p>\n

Episkop je izrazio i radost \u0161to je nakon \u201eoslobo\u0111enja od totalitarnog komunisti\u010dkog sistema vlasti\u201c Ma\u0111arska uspe\u0161no organizovala svoje dru\u0161tvo, \u010dime su se Ma\u0111ari od svih naroda isto\u010dnog bloka pokazali kao \u201eduhovno najzdraviji i najsna\u017eniji\u201c. Posredno se da zaklju\u010diti slede\u0107e: budu\u0107nost ima pripasti samo duhovno zdravim i sna\u017enim narodima, dok se oni bolesni i slabi \u2013 mo\u017eda su Slovaci me\u0111u njima? \u2013 nemaju \u010demu nadati.<\/p>\n

Vladika ba\u010dki Irinej Bulovi\u0107 nije i prvi srpski episkop koji sara\u0111uje sa ma\u0111arskim desnim re\u017eimima. Za vreme okupacije tokom Drugog svetskog rata sa ma\u0111arskim fa\u0161istima sara\u0111ivao je i Irinej \u0106iri\u0107, koji je na tronu episkopa ba\u010dkih bio od 1921. \u0106iri\u0107 je za vreme ma\u0111arske okupacije pozvao srpsko stanovni\u0161tvo na lojalnost novim vlastima i otklon od saradnje sa partizanima. Godine 1942. u Budimpe\u0161ti se sastao sa Miklo\u0161om Hortijem, da bi 1943. postao i poslanik u ma\u0111arskom saboru. \u0106iri\u0107eva saradnja ipak nije pomogla da se srpsko stanovni\u0161tvo i pravoslavno sve\u0161tenstvo \u2013 za koje je \u0106iri\u0107 garantovao da je antikomunisti\u010dki opredeljeno \u2013 ne na\u0111u na udaru fa\u0161isti\u010dkih racija.<\/p>\n

Desni autoritarni re\u017eimi i crkveni velikodostojnici koji ih podr\u017eavaju ne mogu doprineti istinskom zbli\u017eavanju me\u0111u narodima razli\u010ditih veroispovesti iz jednog prostog razloga: oni ne priznaju jednakost svih pripadnika jednog naroda. Stoga episkop ba\u010dki Irinej prima orden za razvoj srpsko-ma\u0111arskih odnosa, dok istovremeno proteruje<\/a> novinare sa pomena \u017ertvama racije u Ba\u010dkoj; ili dr\u017ei politi\u010dke govore u kojima deli gra\u0111ane Srbije i predla\u017ee notornog ratnog hu\u0161ka\u010da za crkveni orden. Ravnodu\u0161an je prema pretnjama koje se upu\u0107uju slova\u010dkoj manjini u njegovoj eparhiji zato \u0161to ta manjina nije obuhva\u0107ena arbitrarnom politi\u010dkom odlukom o u\u017eivanju za\u0161tite. I neka nas to uop\u0161te ne \u010dudi, jer kada se (proto)fa\u0161isti me\u0111usobno dogovaraju, neko tre\u0107i uvek izvisi.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n<\/div>\n<\/article>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Uvek je dobro raditi na zbli\u017eavanju dva naroda, makar i u slu\u010dajevima kada to zbli\u017eavanje nije od akutnog zna\u010daja, kao \u0161to jeste kada su u pitanju, recimo, odnosi Srba i Albanaca<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-331202","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/331202","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=331202"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/331202\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":331218,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/331202\/revisions\/331218"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=331202"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=331202"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=331202"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}