Skoro dve godine poku\u0161avamo da se izborimo sa koronavirusom, a stru\u010dnjaci navode da je jedini spas vakcina. Prema poslednjim podacima bezmalo polovina svetske populacije primila je bar jednu dozu vakcine. Sli\u010dnih pandemija bilo je i ranije i gotovo sve njih re\u0161avala je uspe\u0161na vakcinacija.<\/p>\n
Prva vakcina pojavila se jo\u0161 1796. godine, ali je trebalo mnogo istra\u017eivanja i u\u010denja da bismo dobili vakcinu kakvu danas poznajemo. Ove godine obele\u017eava se vek od otkri\u0107a i primene bese\u017ee vakcine, protiv tuberkuloze. Nju smo primili svi, a potvrda za to je i mali o\u017eiljak na levom ramenu.<\/p>\n
Vakcine su najve\u0107i civilizacijski izum, smatra doktor Dragoslav Popovi\u0107, predsednik Udr\u017eenja za javno zdravlje Srbije.<\/p>\n
\u201eNi\u0161ta u medicini nije dalo bolje rezultate na re\u0161avanju klju\u010dnih javno-zdravstvenih problema na\u0161eg dru\u0161tva, kroz istoriju, kao \u0161to je to vakcina. Pomo\u0107u vakcina re\u0161eni su neki problemi koji su uticali na razvoj nas kao ljudske zajednice na ovoj planeti. Postoje jasni dokazi da je variola harala svetom skoro 1.500 godina, kad se pojavila vakcina, 70-tih godina pro\u0161log veka, za samo 12 godina redovne vakcinacije, variola je iskorenjena. Isto tako, uspeli smo da smanjimo na namanji broj ili potpuno iskorenimo neke de\u010dje bolesti, pa sada mo\u017eemo da se bavimo drugim segmentima koji su va\u017eni za rast i razvoj dece”, ka\u017ee Popovi\u0107.<\/p>\n
Razli\u010dite vakcine imale su razli\u010dit put nastanka i testiranja, ali su pomogle da se iskorene neke od najopakijih bolesti, od variole, preko de\u010dje paralize do besnila.<\/p>\n
\u010cuvena, i sada me\u0111u protivnicima osporavana, MMR vakcina, spasila je desetine miliona dece malih boginja. Vakcine primamo od najranijeg uzrasta i trebalo bi pratiti vakcinalni kalendar, navodi Georgios Konstantinidis, predsednik Udru\u017eenja pedijatara.<\/p>\n
\u201eU najmla\u0111em uzrastu mo\u017ee da se oboli od bolesti koje mogu da budu vrlo opasne za decu, \u010dak i sa fatalnim ishodom. Pranje ruku i vakcinacija su spasili vi\u0161e \u017eivota kroz istoriju nego najbolje vojskovo\u0111e i politi\u010dari o kojima u\u010dimo godinama. Kada je re\u010d o morbilama, iako smo pred ovu pandemiju imali epidemiju malih boginja, mislim da je korona sada potisnula taj virus. Pora\u017eavaju\u0107e je to \u0161to je najmanji obuhvat vakcinacije dece MMR vakcinom u velikim gradovima gde bi trebalo da su roditelji obrazovaniji i savesniji. Pro\u0161le godine vakcinisano je ispod 78 odsto dece”, ka\u017ee predsednik Udru\u017eenja pedijatara.<\/p>\n
Rak grli\u0107a materice, jedan od vode\u0107ih uzro\u010dnika smrti od karcinoma, nastaje naj\u010de\u0161\u0107e kao posledica Ha-Pe virusa.<\/p>\n
Vakcina, koja se u svetu primenjuje vi\u0161e od 10 godina, mo\u017ee da spre\u010di infekciju i razvoj bolesti. Za sada ovu vakcinu kod nas besplatno mogu dobiti devoj\u010dice u \u0160apcu i Novom Sadu.<\/p>\n
Pro\u0161le godine vakcinisano je 570 devoj\u010dica samo u Novom Sadu, ka\u017ee za Radio Beograd 1 doktorka Mirjana \u0160trbac iz Zavoda za javno zdravlje Vojvodine.<\/p>\n
\u201eOvom vakcinom, u bogatijim zemljama sveta vakcini\u0161u se i devoj\u010dice i de\u010daci, \u010dak od 9. godine \u017eivota. Kod nas se vakcina daje sa navr\u0161enih 12 godina i dovoljne su samo dve doze da devoj\u010dice budu potpuno za\u0161ti\u0107ene. Istra\u017eivanja su pokazala i dolazala da smanjuje u\u010destalost kondiloma, smanjuje u\u010destalost premalignih promena, koje jo\u0161 nisu karcinom, ali nisu ni dobar nalaz. Najva\u017enije je da je dokazano da u velikoj meri smanjuje razvijanje raka grli\u0107a materice”, navodi doktorka \u0160trbac.<\/p>\n
Tetanus ili \u201ezli gr\u010d”, kako ga zovu u narodu, nastaje unosom uzro\u010dnika u ranu. Oni koji su videli\/\u010duli \u201ezli gr\u010d” kod obolelog ka\u017eu da su mi\u0161i\u0107ne kontrakcije toliko glasne da zvu\u010de kao da se sve kosti u telu lome odjednom.<\/p>\n
Tetanus se izbegava vakcinacijom i skoro je iskorenjen, ka\u017ee doktorka Ivana Begovi\u0107 Lazarevi\u0107 iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.<\/p>\n
\u201eU periodu od 2010. do 2019. godine u celoj Srbiji su zabele\u017eena svega 23 slu\u010daja tetanusa. Tetanus dobijemo i kada se ogrebemo ili imamo neku manju povredu ko\u017ee. Naj\u010de\u0161\u0107e se javlja kod novoro\u0111en\u010dadi i sada je praksa da se majka vakcini\u0161e u poslednjem trimsetru kako bi antitela prenela na bebu dok je jo\u0161 u stomaku. Tetanus je danas gotovo iskorenjen, ali je nekada pravio mnogo problema. Pogotovo su stradala deca koju su majke ra\u0111ale u poljima i u neadekvatnim zdravstvenim uslovima”, obja\u0161njava dr Begovi\u0107 Lazarevi\u0107.<\/p>\n
Besnilo koje se obi\u010dno prenosi ujedom zara\u017eene \u017eivotinje mo\u017ee se spre\u010diti gotovo 100 odsto vakcinom. Prva vakcina protiv besnila razvijena je 1885. godine. S druge strane, do danas ne postoji osoba koja je izle\u010dena od besnila, navodi doktor Nenad Vrane\u0161, v.d. direktora Pasterovog zavoda.<\/p>\n
\u201eJo\u0161 80-tih godina pro\u0161log veka u Srbiji je eliminisano tzv. urbano besnilo i od tada u na\u0161oj zemlji nije registrovan nijedan slu\u010daj besnila kod ljudi. To se uspelo vakcinacijom pasa i ma\u010daka lutalica. Trenutno se u na\u0161oj zemlji radi na suzbijanju besnila kod lisica, pomo\u0107u oralne vakcinacije, gde se serum stavlja na razli\u010dite mamce. Kada se besnilo ravije kao bolest kod ljudi u 100 odsto slu\u010dajeva dolazi do smrti”, obja\u0161njava dr Vrane\u0161.<\/p>\n
Vakcine su u proteklom veku sa\u010duvale preko 10 miliona \u017eivota. Ipak u mnogim zemljama, postoji trend nepoverenja u njih, pa samim tim i odbijanje da se one koriste. Svetska zdravstvena organizacija je ovaj trend uvrstila u jednu od 10 pretnji svetskom zdravlju.<\/p>\n
Najnovija istra\u017eivanja pokazuju da ve\u0107ina protivnika vakcina nije a priori protiv vakcinacije, ve\u0107 se pre svega pla\u0161e nepoznatog.<\/p>\n
Strah je potpuno neopravdan, ka\u017ee doktor Popovi\u0107: \u201eProtivnika vakcina bilo je uvek, ali se nisu toliko \u010duli kao sada. Ja\u010danju antivakcinalnog pokreta doprinele su najvi\u0161e dru\u0161tvene mre\u017ee, koje pojedinci za svoju promociju ili iz nekih drugih potreba, koriste kao dobar kanal komunikacije. Sa pandemijom koronavirusa dobili smo i infodemiju, gde mno\u0161tvo informacija, naj\u010de\u0161\u0107e i kontradiktornih poja\u010dava nedoumice kod nekih ljudi”.<\/p>\n
Nijedna vakcina nije 100 odsto efikasna, ali su vakcine i medicina spasili svet – vi\u0161e puta. Lekari upozoravaju da, iako smo neke bolesti iskorenili redovnom vakcinacijom, ako se taj lanac prekine, bolesti mogu da se vrate. Primer za to je i nedavni slu\u010daj de\u010dije paralize koji je registrovan u Ukrajini.(Izvor:RTS)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Sli\u010dnih pandemija bilo je i ranije i gotovo sve njih re\u0161avala je uspe\u0161na vakcinacija<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":331128,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-331127","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/331127","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=331127"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/331127\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":331129,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/331127\/revisions\/331129"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/331128"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=331127"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=331127"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=331127"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}