{"id":331124,"date":"2021-10-28T07:43:51","date_gmt":"2021-10-28T05:43:51","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=331124"},"modified":"2021-10-28T07:43:51","modified_gmt":"2021-10-28T05:43:51","slug":"oslobodenje-milanovca-partizani-i-cetnici","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/10\/28\/oslobodenje-milanovca-partizani-i-cetnici\/","title":{"rendered":"Oslobo\u0111enje Milanovca, partizani i \u010detnici"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Branko M. Vujovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Dana 28. septembra 1941. godine oslobo\u0111en je Gornji Milanovac od nema\u010dkih okupatora. \u010cetiri dana kasnije po\u010dela je nema\u010dka ofanziva na Moskvu. Najve\u0107im delom Evrope vijorile su se fa\u0161isti\u010dke zastave.<\/p>\n

Milanovac je oslobo\u0111en zajedni\u010dkim napadom partizanskih i \u010detni\u010dkih jedinica kojima su komandovali Zvonko Vu\u010dkovi\u0107 i Branko Raki\u0107.<\/p>\n

Nikakve politi\u010dke razlike i interesi nisu mogli da spre\u010de borbu naroda protiv Nemaca, neprijatelja koga su pobedili u Prvom svetskom ratu. Me\u0111u partizanskim borcima bilo je svega nekoliko \u010dlanova komunisti\u010dke partije, a borci \u010detni\u010dkog odreda nisu isticali nikakav drugi motiv osim borbe protiv okupatora. Me\u0111u borcima je vladala solidarnost i drugarstvo, bez obzira kojoj grupi su pripadali.<\/p>\n

Oslobo\u0111enje Gornjeg Milanovca 28. septembra 1941. bio je podvig naroda no\u0161enog slobodarskom tradicijom i sve\u017eim se\u0107anjem na pobede iz prethodnog rata. Ovaj doga\u0111aj je bio od ogromnog zna\u010daja za razvoj borbe protiv fa\u0161izma i veliko ohrabrenje svim porobljenim narodima, pa bi trebalo da se zbog toga i danas ponosimo.<\/p>\n

Trideset dana pre ovog doga\u0111aja, 29. avgusta, na dan obrazovanja Nedi\u0107eve kvislin\u0161ke vlade, Dragoljub Mihailovi\u0107 je uputio na ovaj skup svoju delegaciju sa ovla\u0161\u0107enjem da sa Nedi\u0107em zaklju\u010de sporazum o zajedni\u010dkoj borbi u gu\u0161enju narodnog ustanka u Srbiji. Pored dogovora o zajedni\u010dkoj borbi protiv partizana, ovaj sporazum sadr\u017ei odredbu o obavezi Nedi\u0107a da kod Nemaca izdejstvuje da ne gone Mihailovi\u0107a i njegove \u010detnike. Sporazum Nedi\u0107a i Mihailovi\u0107a je odobrio nema\u010dki general Hajnrih Denkelman.<\/p>\n

Dva meseca posle oslobo\u0111enja Milanovca, Nemci su u Valjevu streljali oko 340 od 365 partizana koje su \u010detnici zarobili i predali ih okupatoru u no\u0107i izme\u0111u 13. i 14. novembra, u selu Slovcu. U ovoj grupi je najvi\u0161e bilo partizana, u\u010desnika u oslobo\u0111enju Milanovca, koji su na prevaru zarobljeni u milanova\u010dkoj bolnici. Ovoj sramnoj predaji partizana Nemcima prethodio je, u selu Divci kod Valjeva, sastanak Mihailovi\u0107a sa oficirom Gestapoa dr Jozefom Matlom, zamenikom na\u010delnika \u0161taba nema\u010dkog vojnog zapovednika za Srbiju.<\/p>\n

Dugo je 28. septembar bio Dan op\u0161tine Gornji Milanovac, dok ga krajem osamdesetih godina pro\u0161log veka nisu, na promenu strana sviknuti drugovi, zamenili Cvetima. Ne treba umanjivati zna\u010daj dana kada je podignut Takovski ustanak, ali je to doga\u0111aj koji obele\u017eava cela Srbija, a ne samo op\u0161tina Gornji Milanovac.<\/p>\n

Niko od op\u0161tinskih funkcionera ove godine nije pomenuo datum 28. septembar 1941, niti je dremljivo \u201eUdru\u017eenje za negovanje tradicije\u2026\u201c polo\u017eilo venac na neki, od \u010destog pose\u0107ivanja ugla\u010dani postament. Nisu se tim povodom oglasile ni lokalne Takovske novine ni takozvani elektronski mediji.<\/p>\n

Davno se osnurao i poslednji kon\u010di\u0107 tanke potke narodnog jedinstva.<\/p>\n

Prostor u sredstvima javnog op\u0161tenja u Srbiji sve vi\u0161e i sve \u010de\u0161\u0107e zauzimaju \u010dlanci, feljtoni i fotografije ratnih zlo\u010dinaca, kolja\u010da kojima je kama bila deo karaktera. Zaparlo\u017eena svest o jedinstvu naroda i slobodarskom duhu \u0161irom je otvorila vrata nadiru\u0107em neofa\u0161izmu.<\/p>\n

Pod okriljem istorijskog revizionizma, kao bitnog obele\u017eja srpskog re\u017eima, razgranale su se dr\u017eavne institucije, komisije, izdava\u010dke ku\u0107e, umetni\u010dki projekti, kojima je zajedni\u010dki cilj da kolaboracionizam prika\u017eu kao borbu protiv fa\u0161izma. Ta aktivnost je uzela maha u tolikoj meri da se sada sve \u0161to nekom padne na pamet prikazuje kao tek otkrivena istina koju su \u201ekomunisti\u201c skrivali od naroda.<\/p>\n

Da nisu, uporedo sa istorijskim revizionizmom, planski uni\u0161tavani prosveta i kultura, bilo bi dovoljno pameti u narodu da ovu sramotnu rabotu u\u010dini sme\u0161nom. Ovako smo osu\u0111eni da svetska javnost, kad joj je to u interesu, vidi Srbe kao hordu kojom upravljaju vojvode i njihovi naslednici.<\/p>\n

Tako se, no\u0161ena istim vetrom, u gornjomilanova\u010dkim Takovskim novinama pojavila pri\u010da o snimanju filma o navodno stvarnom doga\u0111aju u kome je Nikola Kalabi\u0107 potukao nema\u010dku diviziju \u201ePrinc Eugen\u201c. Kao dopuna veli\u010danju ovog zlo\u010dinca istovremeno je objavljivano i nekakvo pisanije pokojnog glumca Zorana Ranki\u0107a o Nikoli Kalabi\u0107u i kosmi\u010dkoj i istovremeno ovozemaljskoj vezi glumca i lika koji je tuma\u010dio. Mo\u017eda gluma\u010dki poziv nije Ranki\u0107u bio dovoljno mu\u017eevan posao, pa mu je poistove\u0107enje sa Kalabi\u0107em bila nekakva satisfakcija. U svakom slu\u010daju, Ranki\u0107eva popularnost je zloupotrebljena da bi se li\u010dnost Kalabi\u0107a oprala od krvi sopstvenog naroda.<\/p>\n

Me\u0111u vojvodama Koste Pe\u0107anca koji su otvoreno slu\u017eili okupatoru, odnosno bili \u201elegalizovani\u201c, pored Nikole Kalabi\u0107a, bili su jo\u0161 i Jovan \u0160kava, Bo\u017eo Javorski, Budimir Cerski i mnogi drugi. Njih je Dragoljub Mihailovi\u0107 u jesen 1941. stavio pod svoju komandu. Prema tome, Kalabi\u0107ev ratni put po\u010dinje izdajom svoga naroda i dr\u017eave. U toku rata, samo pominjanje njegovog imena je izazivalo strah kod naroda, a dolazak \u010deta Gorske garde je redovno donosio nasilje, saka\u0107enja, ubijanja, paljevinu i silovanja.<\/p>\n

Depe\u0161om od 29. 12. 1943. Kalabi\u0107 obave\u0161tava Dragoljuba Mihailovi\u0107a o akciji koju su \u010detnici pod njegovom komandom sproveli u selu Kopljari kod Aran\u0111elovca u no\u0107i izme\u0111u 25. i 26. decembra:<\/p>\n

\u201eU Kopljarima uhva\u0107eno na spavanju i poklato 24 aktivna komunista od kojih su 20 Cigani, koji su priznali da su bili takozvani \u2018jaruga\u0161i\u2019, danju rade svoje poslove ku\u0107i, a no\u0107u u akciji. Sve sam poklao. Ras Rasa.\u201c<\/p>\n

Masovna ubistva koja su krajem 1943. izvr\u0161ili Avalski, Smederevski i Korpus gorske garde, kojim je komandovao Kalabi\u0107, spadaju u najgnusnije zlo\u010dine ne samo u Drugom svetskom ratu i ne samo u Srbiji. Smatralo se da su najve\u0107i neljudi u istoriji \u010dove\u010danstva bili \u0161panski konkvistadori, ali su ih pretekli Bugari koji su srpsku decu u Surdulici 1917. godine bacali uvis i do\u010dekivali na bajonete.<\/p>\n

Srbi koji su u Vrani\u0107u zaklali Ljubomira Panti\u0107a i Katarinu Ili\u0107, gori su neljudi od svakog okupatora. Ljubomir je imao samo jednu godinu, a Katarina samo pet meseci.<\/p>\n

Ne smeju se zaboraviti ni masovni zlo\u010dini \u010detnika nad stanovni\u0161tvom drugih vera i nacija na prostoru Jugoslavije.<\/p>\n

Kalabi\u0107 je, nakon \u0161to je uhap\u0161en u Beogradu, pristao da sara\u0111uje u hvatanju Dragoljuba Mihailovi\u0107a uz obe\u0107anje da \u0107e mu se po\u0161tedeti \u017eivot.<\/p>\n

Briljantna akcija hvatanja Dragoljuba Mihailovi\u0107a omogu\u0107ila je da mu se javno sudi pred licem celog sveta i to za izdaju i ratne zlo\u010dine. Dok se nije zahuktao hladni rat, u svetu nije bilo primedbi na ovo su\u0111enje.<\/p>\n

Nikola Kalabi\u0107 je umro od raka u Ba\u010dkoj, nekoliko godina posle rata.<\/p>\n

Nama ostaje da sebi postavimo egzistencijalno pitanje: \u010diji smo mi potomci? Da li su na\u0161i preci oni \u0161to su zaklali Ljubomira i Katarinu ili oni hrabri i slo\u017eni junaci \u0161to su najurili najve\u0107u silu sveta iz Milanovca 28. septembra 1941. godine?<\/p>\n

Na koji put i pravac izvodimo svoje mla\u0111e nara\u0161taje?<\/p>\n

Puteva i pravaca ima bezbroj, ali neofa\u0161izam je svakako stranputica.<\/p>\n

Autor je ekonomista u penziji iz sela Nevade, Gornji Milanovac<\/p><\/blockquote>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pod okriljem istorijskog revizionizma, kao bitnog obele\u017eja srpskog re\u017eima, razgranale su se dr\u017eavne institucije, komisije, izdava\u010dke ku\u0107e, umetni\u010dki projekti, kojima je zajedni\u010dki cilj da kolaboracionizam prika\u017eu kao borbu protiv fa\u0161izma.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":331125,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-331124","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/331124","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=331124"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/331124\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":331126,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/331124\/revisions\/331126"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/331125"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=331124"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=331124"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=331124"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}