{"id":330782,"date":"2021-10-23T07:48:42","date_gmt":"2021-10-23T05:48:42","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=330782"},"modified":"2021-10-23T07:48:42","modified_gmt":"2021-10-23T05:48:42","slug":"ruski-gas-dusegubka-ili-spas","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/10\/23\/ruski-gas-dusegubka-ili-spas\/","title":{"rendered":"Ruski gas, du\u0161egubka ili spas"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Mijat Laki\u0107evi\u0107<\/strong><\/p>\n

Kad se sve skupi jo\u0161 \u0107e ispasti da je od \u201egasne krize\u201c najvi\u0161e profitirao Aleksandar Vu\u010di\u0107. Jer, evo, omogu\u0107ila mu je novi nastavak njegove omiljene serije \u2013 spasavanje Srbije. Naime, kako je sam Vu\u010di\u0107 objavio \u2013 jer ko bi to bolje od njega uradio \u2013Rusi su nam ponudili novu cenu gasa, koja bi trebalo da va\u017ei od 1. januara 2022. godine i po kojoj bi Srbija za 1.000 kubnih metara prirodnog gasa trebalo da pla\u0107a 780 dolara. To je gotovo tri puta vi\u0161e od dosada\u0161nje cene koja, ka\u017ee se, iznosi 270 USD\/1.000 m3. Zanimljivo je da Du\u0161an Bajatovi\u0107, direktor Srbijagasa, dr\u017eavnog preduze\u0107a za uvoz i distribuciju \u201eplavog energenta\u201c, koji je istog dana gostovao na RTS-u nije hteo da otkrije \u0161ta nam to Rusi serviraju. Nije hteo il\u2019 nije smeo, vrag bi ga znao \u2013 da parafraziram stihove iz \u201eMostarskih ki\u0161a\u201c Pere Zubca.<\/p>\n

\n

Bra\u0107a i sestre<\/h2>\n<\/blockquote>\n

No, kod energetike nema lirike, vi\u0161e je re\u010d o (surovim) interesima. A nema sumnje da je primarni interes predsednika Vu\u010di\u0107a da prika\u017ee kako jedino on mo\u017ee da obezbedi najbolju cenu. \u0160to je Bajatovi\u0107 nakon boravka u Moskvi i potvrdio rekav\u0161i da \u201ebudu\u0107a cena gasa zavisi od razgovora Vu\u010di\u0107a sa Putinom\u201c. Ovih dana je u Moskvi boravila i ministarka energetike Zorana Mihajlovi\u0107, ali se smisao njenog boravka u glavnom gradu Rusije ne razlikuje mnogo od Bajatovi\u0107evog.<\/p>\n

Otud se name\u0107e pitanje da li su zaista Rusi i Srbi bra\u0107a kao \u0161to se \u010desto isti\u010de ili to va\u017ei samo za Vu\u010di\u0107a i Putina. Valjda bi, naime, bratski dogovor mogao da se postigne i na nekom ni\u017eem nivou bratstva, makar kad se radi o u su\u0161tini materijalnim ma kako \u201eneopipljivim\u201c stvarima, kao \u0161to je gas, a ne da za obi\u010dne smrtnike va\u017ei na\u010delo \u201eako smo mi bra\u0107a, kese nam nisu sestre\u201c.<\/p>\n

Ipak, ni Vu\u010di\u0107, kako stvari stoje, nije pred lakim zadatkom. \u201eZnam \u010doveka, znam Putina. I mogu da vam ka\u017eem da \u0107emo imati najpovoljniju cenu gasa u Evropi\u201c, rekao je Vu\u010di\u0107. To, me\u0111utim, ne\u0107e biti lako po\u0161to je Luka\u0161enko isposlovao cenu od 128 dolara. I Viktor Orban je Vu\u010di\u0107u \u201ebacio rukavicu u lice\u201c. Naime, negde u septembru Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova Ma\u0111arske, pohvalio se petnaestogodi\u0161njim ugovorom sa Rusijom o kupovini 4,5 milijarde kubnih metara godi\u0161nje po ceni \u201eatraktivnijoj od one u sada\u0161njem ugovoru\u201c. Dodu\u0161e, iznos nije precizirao. Govore\u0107i,\u00a0 me\u0111utim, o ovom aran\u017emanu Vojislav Vuleti\u0107, predsednika Skup\u0161tine Udru\u017eenja za gas Srbije (GASAS), pomenuo je cenu od 220 dolara za 1.000 kubika. Taj gas, to je posebno zanimljivo, trebalo bi da do\u0111e iz Srbije, Balkanskim tokom. S tim u vezi treba podsetiti da je li\u010dno Aleksandar Vu\u010di\u0107, otvaraju\u0107i 1. januara 2021. ovaj cevovod (koji umesto preko Ukrajine i Ma\u0111arske gas u Srbiju dovodi preko Turske i Bugarske \u2013 Turskim tokom, kojeg je Balkanski produ\u017eetak) rekao da \u0107e cena ubudu\u0107e biti 155 dolara. Kapacitet Balkanskog toka je 15,5 milijardi kubika, Srbija godi\u0161nje uvozi oko dve milijarde (ukupno tro\u0161i 2,5 milijardi kubika). U \u010demu je problem da jednostavno izabere jeftiniju varijantu? Uostalom, zar sam predsednik, na nedavnoj (10. oktobra) konferenciji za \u0161tampu sa ruskim ministrom spoljnih poslova Lavrovom nije rekao: \u201eDa nismo izgradili gasovod, mogao bih samo da uzmem konop\u010de da se obesim\u201c. Verujem da \u0107e tako ostati i posle njegovog sastanka sa Putinom u Moskvi 25. novembra.<\/p>\n

\n

Savr\u0161ena oluja<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Do svetske gasne krize nije doveo jedan krupan razlog nego ve\u0107i broj sitnijih uzroka \u0161to mediji nazvali \u201esavr\u0161enom olujom\u201c. Najpre, posle korone poja\u010dana privredna aktivnost u celom svetu\u00a0 poja\u010dala je potra\u017enju. Drugo, jaka pro\u0161la zima uslovila je da evropska skladi\u0161ta gasa po\u010detkom jeseni budu popunjena tek 70 odsto (u Nema\u010dkoj 60) \u0161to je izazvalo dodatnu \u201enervozu\u201c na tr\u017ei\u0161tu. Tre\u0107i va\u017ean uzrok nalazi se (kao i za mnogo toga \u0161to se u poslednje vreme de\u0161ava u Evropi) u Kini. Kina je, naime, s jedne strane da bi ostvarila zacrtani cilj i postala \u201ecarbon free\u201c do 2060. godine, a s druge strane da bi smanjila broj nesre\u0107a u rudnicima, redukovala svoju prozvodnju i okrenula se te\u010dnom prirodnom gasu. Zato su tankeri koji su iz severne Afrike i\u0161li put Evrope okrenuti prema jugoisto\u010dnoj Aziji. Istovremeno, u Evropi je zbog kvarova na proizvodnoj i transportnoj infrastrukturi smanjena proizvodnja gasa u Norve\u0161koj i Holandiji. Tako\u0111e, zbog neodgovaraju\u0107ih vremenskih prilika opala je proizvodnja energije iz solarnih i vetro parkova u \u0160paniji, odnosno Danskoj. Do pada evropske proizvodnje energije do\u0161lo je i zbog istovremenog remonta nuklearnih i termo elektrana. Na kraju, ali ne i najmanje va\u017eno, po nekim mi\u0161ljenjima, ne malu ulogu ima pritisak da se ubrzaju dozvole za rad gasovoda Severni tok 2 (kapaciteta 55 milijadi kubika \u2013 koliko i njegov prvoro\u0111eni \u201ebrat blizanac\u201c) koji je zavr\u0161en jo\u0161 pre godinu dana.<\/p>\n

S druge strane, svetske rezerve gasa iznose 350.000 milijardi kubnih metara i dovoljne su za bar sto narednih godina. Uzgred, svetske rezerve nafte su procenjene na 1.500 milijardi barela a mrkog i kamenog uglja 500 milijardi tona (lignita jo\u0161 toliko) tako da \u0107e pre ovi energenti biti zamenjeni onima koji manje zaga\u0111uju nego \u0161to \u0107e biti potro\u0161eni.<\/p>\n

\n

Cene i ucene<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Kapaciteti gasovoda iz Rusije prema Evropi se kre\u0107u oko 300 milijardi kubnih metara, dok se iz Rusije plasira oko 200 milijardi kubika (ne\u0161to preko 40 odsto ukupne evropske potro\u0161nje koja trenutno iznosi oko 500 milijardi kubika). Evropska unija, me\u0111utim, u okviru svoje \u201eZelene agende\u201c, kojom je predvi\u0111eno da se do 2050. iz upotrebe potpuno izbace elektrane na fosilna goriva, planira da do 2030. potro\u0161nju gasa pove\u0107a na 800 milijardi kubnih metara. To je nesumnjivo velika \u0161ansa za Rusiju pod uslovom da ne ucenjuje Evropu. I jo\u0161 pod jednim uslovom \u2013 da ne poma\u017ee, pre svega finansijski, antidemokratske, antiliberalne i ekstremno desni\u010darske partije i pokrete u gotovo svim evropskim zemljama.<\/p>\n

Uzgred, kada je o cenama re\u010d, nije zgoreg napomenuti da njihov porast na 1.000 pa \u010dak i 2.000 dolara za hiljadu kubika nije va\u017eio za najve\u0107i deo gasnog \u201etr\u017ei\u0161nog kola\u010da\u201c. Do tog enormnog skoka \u2013 mada bukvalnog skoka nije bilo po\u0161to su cene kontinuirano rasle jo\u0161 od prole\u0107a \u2013 do\u0161lo je na berzi, dakle za koli\u010dine marginalne u odnosu na ukupnu potro\u0161nju. Promet najve\u0107eg dela prirodnog gasa odvija se na osnovu dugoro\u010dnih ugovora gde se dogovaraju razli\u010dite \u201eformule\u201c za izra\u010dunavanje cene (uglavnom je reper cena nafte) ili se jednostavno ugovori neka fiksna cena.<\/p>\n

Ipak, ravnote\u017ea je poreme\u0107ena i sada \u0107e morati da se uspostavi nova. Na kom \u0107e to nivou (cene) biti zavisi od toga kako \u0107e se i kojom brzinom pomenuta \u201esavr\u0161ena oluja\u201c okon\u010davati. U me\u0111uvremenu, Rusija \u017eeli da situaciju \u0161to bolje, kako to vole da ka\u017eu ekonomisti, \u201ekapitalizuje\u201c, odnosno da je iskoristi kako za trenutno pove\u0107anje cena tako i za dugoro\u010dno popravljanje polo\u017eaja, \u010ditaj uspostavljanje dominacije, na tr\u017ei\u0161tu gasa.<\/p>\n

Kada je, s tim u vezi, o Srbiji re\u010d, sasvim neprime\u0107eno je pro\u0161la jedna vrlo zanimljiva \u010dinjenica. Naime, aktuelni ugovor, sa rokom va\u017eenja od 10 godina, Srbija je sa Rusijom zaklju\u010dila 2013, \u0161to zna\u010di da bi trebalo da istekne po\u010detkom 2023. godine. Iz do sada neobja\u0161njenih razloga, me\u0111utim, ovih dana smo \u2013 kao \u0161to je na po\u010detku re\u010deno \u2013 saznali da se radi na novom ugovoru koji treba da se primenjuje (ve\u0107) od 1. januara 2022. godine. Za\u0161to je rok va\u017eenja ugovora skra\u0107en za godinu dana? I to ba\u0161 u situaciji vrlo nepovoljnoj za kupca a vrlo povoljnoj za prodavca. I \u2013 nekako spontano name\u0107e se pitanje \u2013 da li \u0107e i \u0161ta \u0107e tu sve, pored gasa, biti na stolu, o \u010demu \u0107e se pregovarati. Mi vidimo da se Srbija takore\u0107i svakoga dana u svakom pogledu (da iskoristim slavnu sentencu iz \u201eDoli Bel\u201c) sve vi\u0161e udaljava od Evropske unije i vidimo da u tome u\u017eiva nedvosmislenu rusku podr\u0161ku.<\/p>\n

Sve u svemu, navodna Gaspromova ponuda od 780 dolara za gas samo je predstava koja treba da poka\u017ee kako Putin (time \u0161to \u0107e odobriti znatno ni\u017eu cenu) izuzetno uva\u017eava Vu\u010di\u0107a, ali \u0107e u stvari pokazati da je Srbija u sve \u010dvr\u0161\u0107em zagrljaju Rusije.<\/p>\n

Media centar<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Do svetske gasne krize nije doveo jedan krupan razlog nego ve\u0107i broj sitnijih uzroka \u0161to mediji nazvali \u201esavr\u0161enom olujom\u201c<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":330783,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-330782","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/330782","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=330782"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/330782\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":330784,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/330782\/revisions\/330784"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/330783"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=330782"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=330782"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=330782"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}