{"id":330627,"date":"2021-10-21T07:37:18","date_gmt":"2021-10-21T05:37:18","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=330627"},"modified":"2021-10-21T07:37:18","modified_gmt":"2021-10-21T05:37:18","slug":"kapitalizam-se-moze-oporaviti-ali-moze-i-fasizam","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/10\/21\/kapitalizam-se-moze-oporaviti-ali-moze-i-fasizam\/","title":{"rendered":"Kapitalizam se mo\u017ee oporaviti, ali mo\u017ee i fa\u0161izam"},"content":{"rendered":"

Autor: Neboj\u0161a Miliki\u0107<\/strong><\/p>\n

Sa profesorom Vulfom, koji \u0107e 21. oktobra odr\u017eati on-line seminar na temu politi\u010dki produktivne\u00a0 dekonstrukcije teorija zavere u Americi, diskutovali smo u prvom delu intervja ura\u0111enog povodom njegovog gostovanja u projektu NEZAVERENI u BG i L.A. o ameri\u010dkom kapitalizmu u aktuelnoj krizi. Vulf je mi\u0161ljenja da se sistem mo\u017ee oporaviti kako je to uspevao i u pro\u0161losti, ali da se sada bez obzira na ideolo\u0161ke razlike, ekonomisti sla\u017eu da je ovo najgore stanje ameri\u010dke ekonomije koje su do\u017eiveli. Svi znaju da je ne\u0161to jako, jako lo\u0161e, da je Tramp samo simptom, kao i napad na Kapitol Hil, kao i protestna eksplozija za Crni \u017eivoti su bitni (BLM), kao i broj ljudi u zatvorima i broj ubijenih Afroamerikanaca od strane bele policije. Mogao se dugo ignorisati ovaj ili onaj simptom ali SAD su se iznenada morale suo\u010diti sa \u010dinjenicom da tamo\u0161nja populacija \u010dini 4% svetske populacije a da je pre tre\u0107eg talasa i masovne vakcinacije imala 20% \u017ertava COVID-a, \u0161to je sasvim jasan dokaz da sistem ne funkcioni\u0161e. Teorije zavere su po Vulfu simptom sistema koji se raspada, koji vi\u0161e nema komanduju\u0107eg okvira, oko kog mo\u017ee biti neslaganja ali gde taj okvir ipak obezbe\u0111uje funkcionisanje. Gledamo haoti\u010dno ljuljanje, poku\u0161ava se stabilizacija na jedan na\u010din, onda na drugi, pa tre\u0107i, a sve je i dalje nestablino, i, kao i u svim ovakvim momentima u istoriji, situacija deluje zastra\u0161uju\u0107e ali i sa mogu\u0107nostima koje pre nisu bile na raspolaganju\u2026<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0 NEBOJ\u0160A MILIKI\u0106: Teorije zavere funkcioni\u0161u na opozicijama skrivene-pa-otkrivene informacije, potiskivanih-pa-dominiraju\u0107ih uverenja, interakciji stvarnih i navodnih kontroverzi. Koliko spre\u010davanje debate i diskusije kontroverzi, koje se po va\u0161im re\u010dima de\u0161ava u medijima kontroli\u0161e kapital, doprinose pojavi, razvoju i odr\u017eanju teorija zavere?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

RI\u010cARD VULF:<\/strong> Mi smo uvek imali teorije zavere. Od etni\u010dkog \u010di\u0161\u0107enja cele zate\u010dene populacije, aparthejda koji do dan danas traje kad je ta populacija u pitanju, do stalnog privla\u010denja imigranata potrebnih razvoju kapitalizma, koji bi me\u0111utim bili do\u017eivljavani kao pretnja za one ve\u0107 naseljene, navodno kao radna snaga spremna da radi za manje plate. Generacija za generacijom je poku\u0161avala da se odupre novim imigracijama, i deo tih otpora su bile i teorije zavere. Na primer protestanti su tvrdili da \u0107e katolici dovesti Papu, onda da \u0107e crni ljudi otimati bele \u017eene i tome sli\u010dno, ali bili smo sposobni kao nacija da obuzdamo ove teorije, da nam ozbiljnije ne na\u0161kode. Sada nemamo ujedinjuju\u0107u ideologiju koja bi sve te zavere dr\u017eala pod kontrolom. Niti su te teorije nove, niti su ja\u010de, uverljivije, ve\u0107 su se jednostavno otrgle svakoj kontroli. Protivte\u017ea koja je bila mogu\u0107a u uspe\u0161nom kapitalizmu, vi\u0161e ne postoji, ekonomija koja nas je spasavala od dezintegracije usled na\u0161ih razlika i na\u0161ih \u201ezavera\u201c, kapitalisti\u010dka ekonomija, vi\u0161e ne mo\u017ee da igra tu ulogu, nema rasta plata, nemamo ga ve\u0107 35 godina, imamo rast duga, jer jedino tako Amerikanci mogu sebi da priu\u0161te ne\u0161to, a sad nema ni dovoljno prihoda da pla\u0107aju dugove. Za ogroman deo Amerikanaca nema alternativne ekonomske realnosti ili ekonomski utemeljenog ideolo\u0161kog fokusa, i po\u0161to toga vi\u0161e nema, okre\u0107u se ne\u010demu \u0161to je oduvek bilo ovde ali sada ima novu publiku. I ja sam tu isto, u tom novom prostoru, mogu da se pojavim i objasnim im, da to nije njihova gre\u0161ka, nije ovaj ili onaj detalj u pitanju, nisu imigranti, nisu crni Amerikanci, ve\u0107 je to ekonomski sistem koji ne radi, evo kako i za\u0161to ne radi, evo \u0161ta to zna\u010di a evo i re\u0161enja \u2013 promeniti sistem tako da radi bolje za nas nego ovaj koji vi\u0161e ne radi za nas. Publika na to reaguje, ja sam po profesiji u\u010ditelj, da ne reaguje ne bih pri\u010dao to \u0161to pri\u010dam, i ja sam deo ovog fenomena\u2026<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0 U jednom od izlaganja ste rekli da nije Tramp stvorio trampizam ve\u0107 je trampizam stvorio Trampa, da on nije tamo neki fa\u0161ista koji je do\u0161ao i uzeo vlast u ina\u010de \u201enormalnim\u201c uslovima, ve\u0107 su takvi \u201enormalni\u201c dru\u0161tveni uslovi njega stvorili\u2026 mo\u017eemo li to re\u0107i i za teorije zavere, da ih je stvorio pogodan kontekst?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Tako je, evo kako je Tramp postao predsednik, imamo dezintegraciju ideologije o uspe\u0161nom, ekonomski naprednom i rastu\u0107em kapitalizmu: vi\u0161e nije uspe\u0161an, nema rasta, ima ozbiljnog takmaca, poslednjih 25 godina rast BDPa u Kini je 6-9%, u USA 2-3%, to nije ni blizu. Sve se drasti\u010dno menja u takvom odnosu ekonomskih snaga, svet se menja i za ameri\u010dki narod stvari ne stoje dobro. I sad ako to znamo, a istovremeno politi\u010dka elita, vladaju\u0107e kontrolne grupe i u demokratskoj i u republikanskoj partiji isklju\u010duju svu kritiku, bilo koga druga\u010dijeg, bilo Trampa, bilo Sendersa, onda sve druga\u010dije ostaje van slike, van sagledavanja. Politika je totalno kontrolisana od strane onih demokrata i republikanaca koji su fatalno, podvla\u010dim, fatalno vezani za pro\u0161lost, za taj kapitalizam koji je bio sposoban da integri\u0161e sve migrante, uprkos neprijateljstvima i strahovima, nepoverenju, da ih ujedini u slavljenju rastu\u0107eg, naprednog kapitalizma. To vi\u0161e ne funkcioni\u0161e ali oni to ne priznaju, ne vide! Osamdesetih, devedesetih, dvehiljaditih, tih poslednjijh decenija i republikanci i demokrate govore istu stvar kao pre, ali realnost kojoj se obra\u0107aju se raspada, i mase ljudi to shvataj. Slu\u0161aju politi\u010dare koji im zvu\u010de suludo, koji govore ne\u0161to sasvim drugo od onoga \u0161to je njihovo iskustvo; I nakon 30-40 godina ludila, 2016. godine dolazi politi\u010dar koji ka\u017ee: razlikujem se od svega ovoga\u2026 i jeste razli\u010dit\u2026 govori ono \u0161to se ne sme: \u201e \u2026 svi Meksikanci su silovatelji\u201c itd; nije da se ljudi sla\u017eu ali vide da se razlikuje\u2026 Posle 70 godina Sanders ka\u017ee: \u201e\u2026 ja sam socijalista\u201c\u2026 Jedan moj prijatelj, vrlo uticajan u Demokratskoj partiji, tvrdio je da \u0107e Sanders dobiti jedan procenat na unutarstrana\u010dkim izborima\u2026 i onda \u0161ok; to se desilo i Bu\u0161ovima i Republikanskoj partiji sa Trampom, nije im bilo jasno \u0161ta se de\u0161ava kada neko samo ka\u017ee da je druga\u010diji, glasali su za njega zato \u0161to je bio zaista druga\u010diji, kao i Berni. Tramp je bio druga\u010diji jer je govorio fa\u0161isti\u010dke stvari naglas a Berni jer nije hteo da pobegne od etikete socijaliste. To su ideolo\u0161ki bili nemogu\u0107i potezi i bili su pravi potezi u pravo vreme i sada je zato zemlja podeljena, jer nema nazad, ima\u0161 jedno cepanje za drugim, suvi\u0161e je zastra\u0161uju\u0107e, ko je i\u0161ao za Trampm ne mo\u017ee nazad, ko nije, ne mo\u017ee tamo jer im je taj prostor zauzet. Bajden o\u010dajni\u010dki poku\u0161ava da zadr\u017ei socijaliste koji rastu, on je paralisan a njegovo re\u0161enje je da na\u0111e zajedni\u010dkog neprijatelja protiv kog se svi mogu udru\u017eiti, i to je Kina, a pored toga zasipati novcem ekonomiju po svim osnovama, pa da li je to rat (vojna industrija), porodica, infrastruktura\u2026 ali o\u010dajanje u SAD nema granica. Imamo i taj o\u010dajni\u010dki napor da se kontroli\u0161e Evropa. Na primer Severni tok, godinama poku\u0161avaju to da spre\u010de i ne uspevaju, to gleda ceo svet. Sada imaju nove probleme u Latinskoj Americi, \u010cile Peru, to su znaci velikih pokreta, novi ustav je kompletno odbijanje SAD politike u \u010cileu koja je na snazi od ubistva Aljendea. Dezintegracija kontrole se de\u0161ava a nisam siguran da \u0107emo mi na levici uspeti da se pojavimo kao pobednici. Mo\u017eemo imati u Americi i otvoreno fa\u0161isti\u010dku alternativu, to nije zatvoreno pitanje, jedino je sigurno da ne mo\u017ee vi\u0161e da se igraju uloge koje su se igrale poslednjih 75 godina. \u010cak i vrlo odgovorni ljudi, na visokim pozicijama, koji javno govore kao da mogu da ih igraju, privatno \u0107e vam priznati da su vrlo, vrlo zabrninuti\u2026<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0 Imate \u010desto naizgled katastrofi\u010dne prognoze u va\u0161im analizama, ali i pre Prvog i Drugog svetskog rata ljudi nisu bili spremni da ozbiljno razumeju opasnosti koje su dolazile. Da li je poruka da ako ve\u0107 ne mo\u017eemo da budemo pobednici, poku\u0161amo da budemo makar pravovremeni, pravedni upozoritelji? I ono \u0161to je tu zanimljivo je te\u0161ko pitanje da li su teorije zavere i panika koja ih prati makar neki resurs za upozoravanje? Jer oni su makar zabrinuti, pani\u010de, za razliku od ve\u0107ine koja se uzda u ono \u201e(we are) too big to fail\u201c, oni se bune, protestuju, o\u010dajavaju, bez obzira kako bizarni ili \u010dak fa\u0161istoidni njihovi narativi mogu biti, makar pokazuju neku zabrinutost. Treba li da budemo radoznali za osnovne preduslove njihove pojave i postojanja ili treba prvo da se borimo protiv njih jer proizvode pogre\u0161ne predstave, vode javnu raspravu na pogre\u0161ne koloseke, uni\u0161tavaju samu mogu\u0107nost argumentacije\u2026 kako da se odnosimo, \u0161ta da uradimo sa ovim fenomenom?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Dozvolite da odgovorim slave\u0107i Hegela, kontradikcija je u svemu, odgovor je da se protiv desni\u010darskih teoreti\u010dara zavere moramo boriti zbog njihovih opasnih zabluda a istovremeno i uticati na njih, raditi na tome da se poka\u017ee razumevanje za njihovo nepoverenje u konvencionalnu ideologiju, za njihovo uzbunjivanje i napu\u0161tanje vladaju\u0107ih konvencija, za zabrinutost i tra\u017eenje obja\u0161njenja\u2026 moramo biti aktivni i nuditi im alternativu sistemu koji odbijaju a boriti se protiv zavereni\u0161tva kojim se zanose ili ga zagovaraju.<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0 U jednom od izlaganja pomenuli ste kulturnu nepripremljenost amer\u010dkog dru\u0161tva za razumevanje aktuelne situacije, nepostojanje okvira kroz koji bi se posmatrala i razumevala kriza. Kako to da tako otvorena i samokriti\u010dka kultura nije razvila makar radoznalost za takve bazi\u010dne kontradikcije i kontroverze?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Amerikanci su vrlo samokriti\u010dni prema temama koje su prihvatljive za samokritiku. Sada smo kao nacija prihvatili ideju da oficijelni brak mo\u017ee biti izme\u0111u dva mu\u0161karca ili dve \u017eene. To je zahtevalo intenzivne borbe u relativno kratkom vremenskom periodu i sada je to ozakonjeno i ve\u0107inski podr\u017eano \u010dak i od republikanskih konzervativaca u oblastima gde su ti isti ljudi militantni ili fundamentalisti\u010dki hri\u0161\u0107ani. Moj argument je ponovo hegelovski, vrlo otvoren u kritici normativa braka, porodice, seksualnosti, sa druge strane je rigidna netolerancija zabranjivati te prakse bilo kome. Te kontradikcije su sistemske i treba ih prou\u010diti i primeniti u tra\u017eenju re\u0161enja. Tako da ja ka\u017eem ljudima, da, sistem se raspada, a ja vam nudim re\u0161enje, poku\u0161avamo da u\u010dimo od socijalisti\u010dke tradicije, iskustava SSSRa, Kine, Kube itd, koje razumemo kao poku\u0161aje koje \u017eelimo da prou\u010dimo i usvojimo odre\u0111ena dostignu\u0107a a odbacimo stra\u0161ne gre\u0161ke koje su napravljene. Na osnovu toga ka\u017eemo slede\u0107e: problem je u sr\u017ei sistema, u proizvodnji dobara i usluga, bez toga nema dru\u0161tva. Ono \u0161to nas \u010dini dru\u0161tvom je da se udru\u017eujemo kao ljudska bi\u0107a da bi proizveli dobra i usluge koji defini\u0161u na\u0161e dru\u0161tvo i na\u0161u kulturu. I mi smo to radili na pogre\u0161an na\u010din, radili smo u robovlasni\u0161tvu kao robovi i gospodari, u feudalizmu kao vlastela i kmetovi, a onda u kapitalizmu kao zaposleni i zapo\u0161ljiva\u010di (employees\/employers), \u0161to je bio nedovoljan otklon od feudalizma i robovlasni\u0161tva. Kad su vo\u0111e Francuske revolucije ili Revolucije 1848. ili Ameri\u010dke revolucije obe\u0107ali: slobodu, jednakost, bratstvo, demokratiju zajedno sa kapitalizmom, davali su obe\u0107anje koje nisu mogli da ispune. Jer kapitalizam nije dovoljan prekid dihotomije gospodar-rob ili feudalac-kmet, ona je zamenjena sa dihotomijom zapo\u0161ljiva\u010d-zaposleni ali time nije uklonjena. Jedini na\u010din da se ukloni je da se demokratizuje proizvodnja, da se demokratija uvede na radno mesto odakle je isklju\u010dena. Da radnici zajedno demokratski donose odluke. I eto ironije, za nas u SAD, Jugoslavija je vrlo bitna, jer je va\u0161e iskustvo jedno od retkih u svetu koje mo\u017eemo posmatrati i razmotriti, shvatiti \u0161ta je tu ura\u0111eno, gde se gre\u0161ilo, dakle, ne glorifikovati ve\u0107 ceniti ono \u0161to je postignuto, to isto mislimo o Emilia Romanji ili Mondragonu ili raznim eksperimentima u svetu uklju\u010duju\u0107i i SAD.<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0 Nakon \u0161to je i vatikanska komisija za ekonomiju objavila da je Marksova analiza kapitala vrhunskog kvaliteta, mi u Isto\u010dnoj Evropi moramo da zaboravimo marksizam, a sve to elementarno \u0161to morate da obja\u0161njavate u analizama kapitalizma svojoj publici u Americi, mi smo u\u010dili u prva dva razreda srednje skole; Sada to moramo da zaboravimo, i postanemo \u201enormalno\u201c zapadnja\u010dko kapitalisti\u010dko dru\u0161tvo, njegova evropska verzija, koju \u010desto afirmativno pominjete u smislu raznolikosti politi\u010dkog spektra, ali na evropskoj periferiji svakako nije tako afirmativno, ne vidi se nikakva perspektiva\u2026<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Na\u0161 izlaz je promena sistema, i kad to obja\u0161njavamo Amerikancima, nije poenta da ih ube\u0111ujemo, mo\u0107 toga \u0161to radimo postaje o\u010digledna, imamo analizu ekonomije koja je, kao \u0161to se lako prime\u0107uje, nova za njih, koja je bila tabu 75 godina, imamo kriti\u010dku analizu a to je ono \u0161to \u017eele da \u010duju jer ih ekonomski sistem razo\u010darava\u2026 i imamo cilj kome te\u017eimo, na\u010din na koji se izvodi promena. Revolucije ne zahtevaju da ljudi budu ube\u0111eni da \u0107e posle revolucije sve biti divno, oni samo mogu misliti da je ono \u0161to sledi bolja \u0161ansa od onoga \u0161to imaju ako sve ostane kako jeste. Malo je onih koji su za to da stvari ostane kakve jesu. Kad objasnim ljudima da su za 14 meseci pandemije 650 bilionera zajedno bogatiji za jedan trilion dolara a da je u isto vreme 82 miliona Amerikanaca, \u0161to je oko polovine radne snage, moralo da aplicira za kompenzaciju za nezaposlenost, neko za par nedelja, neko za sve vreme epidemije, kad objasnim da \u017eivimo u ekonomskom sistemu u kom, dok kroz pandemiju prolazimo svi zajedno, bogatiji postaju bogatiji a pola radne snage mora da tra\u017ei kompenzaciju za nezaposlenost, zavr\u0161io sam, ne moram vi\u0161e ni\u0161ta da obja\u0161njavam ljudima, ne moram da dajem argumente i ube\u0111ujem ih da sistem ne radi, to vide i sami. Ono \u0161to tra\u017ee od mene su argumenti za pravac koji predla\u017eem, da je to racionalan cilj za izabrati i siguran sam da \u0107u ih ubediti u te argumente jer niko ni\u0161ta drugo ne nudi. Teoreti\u010dari zavere nude molitve i kojekakve druge rituale koji u ovom trenutku, a to se mo\u017ee i promeniti, ali u ovom trenutku jednostavno ne mogu pridobiti ljude\u2026<\/p>\n

Na kraju, \u017eelim da napomenem, optimista sam, nisam naivan ali mislim da mogu\u0107nosti za progesivnu promenu u ovoj zemlji nikad nisu bile ve\u0107e. Ali \u017eelim tome da pristupim balansirano, ako Bajden ne iza\u0111e sa mnogo uspe\u0161nijom transformacijom od ove koju je pripremio, pripremi\u0107e tlo za novog Trampa. Kada Bajden ka\u017ee da ho\u0107e da vrati SAD u normalu, ja idem na TV i obja\u0161njavam da je ta \u201enormala\u201c i stvorila Trampa. Izuzetno je vreme u SAD biti osoba pod uticajem marksizma, nisam izolovan ili usamljen, ose\u0107am se mnogo povezaniji sa onim \u0161to se de\u0161ava\u2026 hvala na pozivu, ovo \u010dime se bavite su bitne teme i va\u017eno je da komuniciramo o tome\u2026<\/p>\n

Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ri\u010dard Vulf: Ako Bajden ne iza\u0111e sa mnogo uspe\u0161nijom transformacijom od ove koju je pripremio, pripremi\u0107e tlo za novog Trampa. Kada Bajden ka\u017ee da ho\u0107e da vrati SAD u normalu, ja idem na TV i obja\u0161njavam da je ta \u201enormala\u201c i stvorila Trampa. (Foto: Wikipedia)<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":330628,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-330627","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/330627","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=330627"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/330627\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":330629,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/330627\/revisions\/330629"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/330628"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=330627"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=330627"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=330627"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}