{"id":330407,"date":"2021-10-18T08:32:06","date_gmt":"2021-10-18T06:32:06","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=330407"},"modified":"2021-10-18T12:01:27","modified_gmt":"2021-10-18T10:01:27","slug":"promisljanje-ekoloske-demokratije-tragovima-benoit-lechat","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/10\/18\/promisljanje-ekoloske-demokratije-tragovima-benoit-lechat\/","title":{"rendered":"Promi\u0161ljanje ekolo\u0161ke demokratije tragovima Beno\u00eet Lechat"},"content":{"rendered":"

Autor: Jonathan Piron<\/strong><\/p>\n

Razmi\u0161ljanja Benoit Lechat, suosniva\u010da \u010dasopisa \u201eGreen European Journal\u201c i rukovodioca sektora za publikacije u belgijskom zelenom analiti\u010dkom centru (tink tenku) \u201eEtopia\u201c, aktuelna su i uticajna i \u0161est godina nakon njegove smrti. U svojim poslednjim radovima, Lechat je naglasio potrebu za zelenim demokratskim preokretom, koje efikasno kombinuje demokratiju i ekologiju. Logi\u010dno, ovakav iskorak bi trebalo da vode evropske zelene stranke. Me\u0111utim, da bi u tome uspeli, Zeleni bi prvo i sami morali da shvate fundamentalne promene u dru\u0161tvu dana\u0161njice.<\/p>\n

U uvodniku zelenog evropskog \u010dasopisa (Green European Journal) za leto 2014. Lechat je primetio: \u201eIzme\u0111u 1980. i 2014. ne samo da se skala ekolo\u0161kih problema dramati\u010dno pro\u0161irila, vec\u0301 su se i dru\u0161tveni i antropolo\u0161ki uslovi politi\u010dkog anga\u017emana duboko promenili kulturnom evolucijom na\u0161ih postindustrijskih dru\u0161tava.\u201c1 Svi eventualni predlozi koji se odnose na reformu sada\u0161njih demokratskih institucija ka vec\u0301oj odr\u017eivosti i participaciji bi stoga morali da uzmu u obzir ove strukturne promene.<\/p>\n

Danas, 2021. godine, ova lekcija je i dalje na snazi. U vreme kada se ljudi sve vi\u0161e pitaju mogu li predstavni\u010dke demokratije spre\u010diti ili se \u010dak samo uhvatiti u ko\u0161tac sa ekolo\u0161kim krizama, neki pojedinci i grupe koji se bave za\u0161titom \u017eivotne sredine (me\u0111u kojima je i francusko-\u0161vajcarski filozof Dominique Bourg) predla\u017eu reforme koje bi omoguc\u0301ile dana\u0161njim demokratijama da bolje odgovore na ekolo\u0161ka ograni\u010denja. Ne bave\u0107i se kvalitativnom analizom ovakvih predloga, sam savremeni politi\u010dki ambijent i kriza legitimiteta koja poga\u0111a demokratske institucije pokazuju da se ve\u0107 sada ne mo\u017ee govoriti samo o tome kako u\u010diniti demokratiju ekolo\u0161ki kompatibilnom, nego se radi o tome kako je bez daljnjeg uop\u0161te spasiti.<\/p>\n

Svest o ekolo\u0161kim pitanjima nesumnjivo raste. Svedoci smo da se u velikom broju zemalja svakodnevno organizuju klimatski mar\u0161evi, a debate o zelenim temama su sveprisutne u medijima, pa se \u010dak i u poslovnim krugovima insistira da se u\u010dini sve kako bi se planeta spasila. Ipak, op\u0161ti pristup i dalje ostaje ekolo\u0161ki ograni\u010den, nastojec\u0301i da problem sagleda samo u smislu zaga\u0111enja i emisije gasova. Pitanje se sagledava samo i jedino kroz perspektivu stabilizacije sada\u0161njeg sistema, nikada kroz mogu\u0107e katalizatore za njegovu transformaciju. Jaz izme\u0111u stru\u010dnjaka i politi\u010dara, s jedne strane, i javnosti, s druge strane, postao je o\u010digledan tokom Covid-19 krize, \u0161to je dovelo do dalje erozije poverenja. Do\u0161lo je do tzv. \u201e\u0161anse za ekspertokratiju\u201c koje se i sam Lechat pla\u0161io, prisiljavajuc\u0301i nas da razmislimo o mehanizmima koji bi je mogli spre\u010diti da se ukoreni i prevlada.<\/p>\n

Pitanje se sagledava samo i jedino kroz perspektivu stabilizacije sada\u0161njeg sistema, nikada kroz mogu\u0107e katalizatore za njegovu transformaciju.<\/p>\n

Trenutna kriza demokratije ima mnogo aspekata. Me\u0111utim, da li ona zaista ima zajedni\u010dke korene sa ekolo\u0161kom krizom? Kao \u0161to je Lechat istakao u svojoj istoriji frankofone belgijske partije zelenih, 2 dva metoda konsultacija uspostavljena 1970-ih i 1980-ih radi spre\u010davanja industrijskih projekata koji zaga\u0111uju okolinu, rezultirali su komplikovanim i tromim administrativnim procesima, koji sami po sebi crpe zna\u010dajnu koli\u010dinu resursa samih ekolo\u0161kih i dru\u0161tveno-aktivisti\u010dkih grupa. Rezultat je \u201eekolo\u0161ka birokratija\u201c koja nije u stanju da u potpunosti re\u0161i uzroke problema. \u0160tavi\u0161e, ti isti mehanizmi se zatim koriste protiv vo\u0111enja ekolo\u0161ke politike kada se, na primer, lokalne grupe protive izgradnji postrojenja vetrenja\u010da.<\/p>\n

Mehanizmi dru\u0161tvenih i ekolo\u0161kih usagla\u0161avanja se preklapaju, a ponekad i sukobljavaju. Iako izgleda da na politi\u010dare ne uti\u010du ograni\u010denja ovih konsultativnih procesa, fragmentacija predstavni\u010dkom politi\u010dkog sistema \u010dini pregovore neopisivo kompleksnim. Ovo zauzvrat poja\u010dava utisak politi\u010dkog sveta koji je nesposoban za upravljanje i nije u kontaktu sa dru\u0161tvenom realno\u0161c\u0301u.<\/p>\n

Ovde dolazimo do va\u017enosti kori\u0161c\u0301enja politi\u010dke sociologije za razumevanje ovih prepreka: \u201eMoramo se zapitati slede\u0107e: kako dru\u0161tvena dinamika u na\u0161im dana\u0161njim dru\u0161tvima zapravo ne pogoduje politi\u010dkoj dinamici koju bi Zeleni \u017eeleli da stvore kako bi ispunili svoje ciljeve?\u201d3 Za Zelene se, dakle, onda postavlja sledec\u0301e pitanje: kako mo\u017eemo biti politi\u010dki efikasni? Osvajanjem vec\u0301ine, naravno \u2013 ali \u0161ta u\u010diniti da bi se to postiglo?<\/p>\n

\n

U susret ekolo\u0161koj demokratiji<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Lechat je objasnio da radikalna demokratija mora biti prioritet Zelenih na putu ka odr\u017eivom dru\u0161tvu. Demokratija c\u0301e, naravno, i u ovom slu\u010daju ostati sistem za raspravu me\u0111u ljudima, najbolji na\u010din da se \u201emiroljubivo suprotstavite jedni drugima\u201c.4 Ali za razliku od ranih ideologija modernosti, poput socijalizma i liberalizma, harmonija pod ekolo\u0161kom demokratijom nec\u0301e biti izgra\u0111ena na \u0161tetu buduc\u0301ih generacija, ekosistema i \u017eivih organizama. Niti c\u0301e \u010diniti da \u017eivotna sredina bude moneta za potkusurivanje tradicionalnih politika. Umesto toga, u\u010dinic\u0301e institucije zelenijim i obezbediti njihovu decentralizaciju. Ovde se ne radi se o davanju glasa \u017eivotinjama ili nero\u0111enoj djeci, vec\u0301 o izgradnji demokratskih sistema koji oslu\u0161kuje i integri\u0161e signale upozorenja koje nam priroda \u0161alje uzimaju\u0107i u obzir i uticaj koji na\u0161e akcije mogu da imaju na buduc\u0301e uslove \u017eivota.<\/p>\n

Na putu ka ekolo\u0161koj demokratiji pojavljuju se tri prioriteta. Prvo, politika za\u0161tite \u017eivotne sredine mora oja\u010dati participaciju na lokalu \u2013 \u010din decentralizacije \u2013 u sprovo\u0111enju ambicioznijih planova za ekolo\u0161ku tranziciju \u2013 \u010din centralizacije. To podrazumeva ja\u010danje demokratije na svakom nivou stvaranjem javnih prostora za diskusiju koji informi\u0161u procese dono\u0161enja odluka. Svaki od ovih procesa decentralizacije mora biti izgra\u0111en na dinamizmu javnih prostora podstaknutim pluralisti\u010dkim medijima koji favorizuju debatu i analizu naspram senzacionalizma i mistifikacije. Negovanje demokratije je neodvojivo od rada na ja\u010danju istinskog javnog prostora na svim nivoima, od lokalnog do evropskog.<\/p>\n

Kona\u010dno, ekolo\u0161ka demokratija se nec\u0301e dogoditi bez stvaranja dru\u0161tveno-ekolo\u0161ke dr\u017eave koja c\u0301e se pozabaviti nejednakostima, dok se dr\u017eavna doktrina i dalje razvija.<\/p>\n

Drugo, preporod demokratije ne mo\u017ee se dogoditi bez re\u0161avanja kulturnog pitanja \u2013 \u010dinjenica koju je Lechat vi\u0161e puta isticao u svojim prilozima belgijskom progresivnom \u010dasopisu \u201eLa Revue Nouvelle\u201c. Od kasnih 1980-ih dolazi do nesklada unutar programa institucionalnih i politi\u010dkih reformi Zelenih partija koji se ti\u010de njihovih ekolo\u0161kih i kulturnih projekata. Ipak, ekolo\u0161ka transformacija mora mobilisati celo dru\u0161tvo, uklju\u010dujuc\u0301i i njegove obrazovne i kulturne resurse. Ne radi se samo o tehni\u010dkim, politi\u010dkim ili ekonomskim izborima, vec\u0301 o stvaranju gra\u0111anske i dru\u0161tvene dinamike. \u201eKultura je sposobnost dru\u0161tva da deluje na sebe samo, menjajuc\u0301i svoje dru\u0161tvene predstave.\u201c5 Tranzicija, dakle, tako\u0111e zavisi od kulturnih politika koje pokre\u0107u istoriju, kreativnost, umetni\u010dki izraz i dru\u0161tvenu koheziju prostora i ljudi.<\/p>\n

Kona\u010dno, ekolo\u0161ka demokratija se nec\u0301e dogoditi bez stvaranja dru\u0161tveno-ekolo\u0161ke dr\u017eave koja c\u0301e se pozabaviti nejednakostima, dok se dr\u017eavna doktrina i dalje razvija. Produktivizam koji dele neoliberalna, socijaldemokratska i marksisti\u010dka tradicija \u201epo\u010diva na uverenju da je rast proizvodnih snaga od su\u0161tinskog zna\u010daja za re\u0161avanje sukoba svojstvenih dru\u0161tvu\u201c.6 Umesto da se dr\u017ei uverenja da regulative mogu zadovoljiti sve i svakoga, ekolo\u0161ku tranziciju treba institucionalizovati kroz novu koncepciju demokratije koja pro\u0161iruje u\u010de\u0161c\u0301e gra\u0111ana. Naime, nema dru\u0161tvene ekologije bez pokreta za demokratiju i bez post-materijalisti\u010dke i kosmopolitske redefinicije solidarnosti.<\/p>\n

U svakom od ovih slu\u010dajeva, nala\u017eenje zajedni\u010dkog jezika izme\u0111u stru\u010dnog znanja i demokratskog promi\u0161ljanja je od su\u0161tinskog zna\u010daja za spre\u010davanje zaokreta ka eksperkokratiji koja postaje neprihvatljiva za sve \u0161ire slojeve dru\u0161tva. Upravljanje borbom sa pandemijom upozorilo nas je na ove rastuc\u0301e opasnosti. Suo\u010dene sa dugoro\u010dnom klimatskom krizom, na\u0161e institucije moraju da se promene.<\/p>\n

zajednicko.org<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ekolo\u0161ka demokratija se nec\u0301e dogoditi bez stvaranja dru\u0161tveno-ekolo\u0161ke dr\u017eave koja c\u0301e se pozabaviti nejednakostima, dok se dr\u017eavna doktrina i dalje razvija.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":318611,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[864,753],"class_list":["post-330407","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana","tag-demokratija","tag-ekologija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/330407","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=330407"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/330407\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":330408,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/330407\/revisions\/330408"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/318611"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=330407"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=330407"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=330407"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}