{"id":330031,"date":"2021-10-13T07:57:14","date_gmt":"2021-10-13T05:57:14","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=330031"},"modified":"2021-10-13T07:57:14","modified_gmt":"2021-10-13T05:57:14","slug":"u-toku-je-prvobitna-akumulacija-kontrole-ponasanja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/10\/13\/u-toku-je-prvobitna-akumulacija-kontrole-ponasanja\/","title":{"rendered":"U toku je prvobitna akumulacija kontrole pona\u0161anja"},"content":{"rendered":"

Autor: Jevgenij \u010cerni\u0161ov<\/strong><\/p>\n

U svetu je u toku proces prvobitne akumulacije nematerijalnog karaktera, koji stvara osnovu za novi dru\u0161tveni sistem, koriste\u0107i mogu\u0107nosti digitalnih tehnologija. O konturama ovog sistema i njegovom teorijskom razumevanju govorio je za \u201eDan TV\u201c istori\u010dar i mislilac Andrej Fursov, predstavljaju\u0107i knjigu \u0160o\u0161ane Zubof (Shoshana Zuboff) Epoha nadzornog kapitalizma (The Age of Surveillance Sapitalism). Upozna\u0107emo \u010ditaoce sa najva\u017enijim delovima njegovog izlaganja.<\/p>\n

Zubof pi\u0161e da nadzorni kapitalizam nije kontrola nad sredstvima za proizvodnju, ve\u0107 nad sredstvima za modifikaciju potro\u0161nje. To jest, glavni faktor koji se otu\u0111uje jeste \u2013 pona\u0161anje, prime\u0107uje Fursov.<\/p>\n

\n

\u010covek kao sirovina<\/h2>\n<\/blockquote>\n

\u201eOna pi\u0161e da je Gugl izumeo nadzorni kapitalizam, kao \u0161to je po\u010detkom 20. veka kompanija D\u017eeneral elektrik izumela menad\u017eerski kapitalizam i masovnu proizvodnju. No, zajedno sa Guglom \u2013 tu su i Majkrosoft, Fejsbuk i tako dalje. Proizvodi nadzornog kapitalizma nisu produkti koji u\u010destvuju u razmeni vrednosti, \u0161to je karakteristi\u010dno za kapitalizam. Oni ne stvaraju konstruktivne odnose \u2018proizvo\u0111a\u010d \u2013 potro\u0161a\u010d\u2019, ve\u0107 \u2018pakuju\u2019 na\u0161e pona\u0161anje, navike i iskustvo tako da slu\u017ee tu\u0111im interesima. \u010covek postaje sirovina.<\/p>\n

Ovaj nadzorni kapitalizam zna sve o nama, a mi o njemu \u2013 prakti\u010dno ni\u0161ta. Ako je industrijski kapitalizam procvetao nau\u0161trb prirode, onda se informacioni kapitalizam gradi na ra\u010dun ljudske prirode. No, u tome je stvar \u2013 to vi\u0161e nije kapitalizam. Zato \u0161to je kapital \u2013 opredme\u0107eni rad, koji se mo\u017ee ulo\u017eiti (u proizvodnju ili neku drugu delatnost, prim. prev) i stvoriti novu vrednost. Ako je re\u010d o kontroli dru\u0161tvenog pona\u0161anja posredstvom va\u0161ih potreba, ili koliko puta kliknete mi\u0161em \u2013 i to se bele\u017ei \u2013 to ve\u0107 nije kapitalizam. Ovde je objekt prisvajanja sam \u010dovek\u201c \u2013 ka\u017ee Fursov.<\/p>\n

Ponekad novi sistem nazivaju \u2013 digitalni feudalizam. To je gre\u0161ka, isti\u010de istori\u010dar. U feudalizmu su otu\u0111ivali u odnosu na \u010doveka \u2013 spolja\u0161nje faktore, pre svega vlast raspolaganja zemljom. IT korporacije otu\u0111uju \u010dovekovu vlast nad sobom, sopstvenim potrebama i izborom.<\/p>\n

\u201eGodine 2004. Guglov D\u017ei-mejl po\u010deo je da skenira li\u010dnu prepisku da bi je iskoristio za ciljeve reklamiranja. Godine 2007. Fejsbuk je otpo\u010deo projekat \u2018Bikon\u2019 kao novi na\u010din socijalnog \u0161irenja informacija. Zapravo, on je dozvolio ogla\u0161iva\u010dima na Fejsbuku da prate korisnike i otkriju \u0161ta kupuju, bez njihove dozvole. To jest, pojavio se novi oblik ekonomske vlasti, no za njom sledi i politi\u010dka vlast. Zubof govori da se citizens pretvorio u netizens \u2013 \u017eitelja mre\u017ee. A oni su li\u0161eni prava na privatnost. \u010cim iza\u0111ete na mre\u017eu sa va\u0161om privatno\u0161\u0107u je zavr\u0161eno.\u201c<\/p>\n

\u201eVeoma je interesantan termin \u2013 bihejvioralni vi\u0161ak vrednosti. To jest, pona\u0161anje postaje taj vi\u0161ak vrednosti. Za razliku od industrijskih preduze\u0107a Gugl prisvaja kao vi\u0161ak vrednosti \u010dovekovo pona\u0161anje. To jest, \u010dovek se prisvaja u celini kao potro\u0161a\u010dka individua. Njega obla\u017eu pau\u010dinom potro\u0161a\u010dkih informacija. Niko se nije dosetio da se ovde ne radi samo o novom obliku eksploatacije, ve\u0107 o novom vidu \u010dovekovog otu\u0111enja. Pri \u010demu je ono do\u0161lo u obliku veoma dobrog ged\u017eeta. Subjekt je Gugl i kompleks platformi. Oni sakupljaju podatke o pona\u0161anju ljudi. To jest, formira se \u010dovek koji je ve\u0107 osposobljen za Gugl i zavisan od njega. To nije rezultat unutra\u0161njeg razvoja digitalnih tehnologija. Neposredno iz digitalnih tehnologija to ne nastaje. To je dru\u0161tveno-ekonomska konstrukcija. Tehnolo\u0161ko ure\u0111enje je posledica dru\u0161tvenog sistema, a ne obrnuto\u201c \u2013 izjavio je Andrej Ilji\u010d.<\/p>\n

\n

Analogija sa 16. vekom<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Ako je masovna proizvodnja te\u017eila da stvori nove izvore potra\u017enje onda Gugl i njemu sli\u010dne korporacije izgra\u0111uju biznis oko rastu\u0107e potra\u017enje ogla\u0161iva\u010da.<\/p>\n

\u201e\u010covek koji kuca na ra\u010dunaru i ne\u0161to naru\u010duje misli da je potro\u0161a\u010d. Ne! On je sirovina. O njemu se sakupljaju informacije. Realni potro\u0161a\u010d Gugla je \u2013 ogla\u0161iva\u010d. A \u010dovek je \u017eiva nafta. Otuda i atmosfera potpune tajnosti na Guglu\u201c \u2013 isti\u010de Fursov.<\/p>\n

\u201eDolazimo do va\u017enog pojma \u2013 prvobitne akumulacije. U svoje vreme, nekapitalisti\u010dka prvobitna akumulacija stvorila je osnovu kapitalizma, po\u0161to svaki sistem nastaje na vansistemskim preduslovima. To \u0161to radi Gugl \u2013 i jeste prvobitna akumulacija, samo ne kapitala ve\u0107 nekapitalisti\u010dkih aktiva za novo ure\u0111enje. Pri \u010demu je sve to nekako neprimetno najve\u0107em broju ljudi. U 16. veku, kada je vr\u0161eno ogra\u0111ivanje, bilo je o\u010digledno: ljude su izgonili sa zemlje. Danas ljude isteruju iz njihove privatnosti koja omogu\u0107ava slobodu izbora. Me\u0111utim, funkcioni\u0161e i materijalni proces \u2013 uni\u0161tenje malog i srednjeg biznisa. Na taj na\u010din se ra\u0161\u010di\u0161\u0107ava trg za novo ure\u0111enje. I u takvim strukturama, kao \u0161to je Gugl, dolazi do me\u0111usobnog prelivanja vlasti i svojine. Jer, ukoliko kontroli\u0161ete pona\u0161anje ljudi to ve\u0107 nije svojina \u2013 to je vlast.<\/p>\n

Dolazi do uspostavljanja korporativne kontrole nad odre\u0111enim zonama u kojima nisu na snazi dr\u017eavni zakoni, ve\u0107 pravila date korporacije. To jest, takve strukture vr\u0161e institucionalizaciju slobode dru\u0161tva. U ovim strukturama postoji slo\u017een troklasni sistem akcionara, a na vrhu su \u2013 jedan-dva \u010doveka. Oni i donose sve odluke, to su \u2018\u017ereci\u2019. Povezani su sa specijalnim slu\u017ebama, dubokom dr\u017eavom i bankama. Ono \u0161to Zubof zove nadzorni kapitalizam i duboka dr\u017eava \u2013 dve su forme u kojima sazreva principijelno novo postkapitalisti\u010dko ure\u0111enje. IT korporacije konstrui\u0161u i pretenduju na dru\u0161tvene teritorije, po obimu bez presedana, koje jo\u0161 nisu obuhva\u0107ene zakonom, na primer \u2013 sajber prostor. One su se i uputile tamo. Ovde imamo analogiju sa 16. vekom u istoriji kapitalizma. Severnoatlantski subjekt ga je stvarao u svojoj morskoj zoni, koja nije bila ure\u0111ena (piraterija). I osvojili su tu teritoriju. Isto se de\u0161ava i sada.<\/p>\n

Gospodari ovih procesa postaju \u2018\u017ereci informacija\u2019. Oni odlu\u010duju koja informacija se daje dru\u0161tvu, koja se krije, a koja odbacuje. Ispada da je to raspodela znanja. Postoji znanje za mase i tajno znanje. Digitalizacija se pojavljuje kao oru\u0111e za li\u0161avanje prava. Mo\u0107 ovih struktura ima svoj izvor u logici akumulacije kontrole nad pona\u0161anjem. To je principijelno nekapitalisti\u010dko ure\u0111enje. Termin \u2018eksesizam\u2019 (access) odra\u017eava su\u0161tinu ovih struktura. One li\u0161avaju ogroman deo stanovni\u0161tva pristupa znanju. Recimo, Sber, koji je dobio velika prava u modifikaciji obrazovanja \u2013 to i jeste odsecanje ogromnog dela stanovni\u0161tva od znanja i obrazovanja. I, veoma simboli\u010dno, ljudi iz Sber-a su doveli na forum u Sankt Peterburgu Danju Milohina (ruski modni tiktoker, bloger i reper, prim. prev). Ovo i jeste simbol \u2018masovke\u2019 (masovni skup, prim. prev) koja je potrebna platformama\u201c \u2013 rekao je Fursov.<\/p>\n

srodstvopoizboru.wordpress.com<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u010covek koji kuca na ra\u010dunaru i naru\u010duje misli da je potro\u0161a\u010d. Ne! On je sirovina. O njemu se sakupljaju informacije. Realni potro\u0161a\u010d Gugla je ogla\u0161iva\u010d<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":282354,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-330031","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/330031","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=330031"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/330031\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":330033,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/330031\/revisions\/330033"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/282354"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=330031"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=330031"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=330031"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}