{"id":329957,"date":"2021-10-12T07:39:07","date_gmt":"2021-10-12T05:39:07","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=329957"},"modified":"2021-10-12T07:39:07","modified_gmt":"2021-10-12T05:39:07","slug":"nobel-za-mir-u-teskom-vremenu-za-novinarstvo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/10\/12\/nobel-za-mir-u-teskom-vremenu-za-novinarstvo\/","title":{"rendered":"Nobel za mir u te\u0161kom vremenu za novinarstvo"},"content":{"rendered":"

Autor: Masha Gessen<\/strong><\/p>\n

Ne\u0161to pre podneva u petak, Dmitri Muratov, 59-ogodi\u0161nji glavni urednik moskovskog dnevnog lista Nova gazeta, \u017eustro se raspravljao sa Elenom Mila\u0161inom, jednom od vode\u0107ih novinarki lista. Mila\u0161ina mu je upravo predala istra\u017eiva\u010dki tekst o Beslanu od oko 150.000 karaktera (du\u017eina 4-5 tekstova u Njujorkeru) \u0161to ga je, ispri\u010dao mi je Muratov, \u201ezapanjilo vi\u0161e od svega \u0161to se posle desilo\u201c. A posle se desilo to da ga je neko zvao sa nepoznatog broja u Norve\u0161koj. Muratov je odbio poziv i nastavio da se sva\u0111a s Mila\u0161inom. Onda ga je pozvala sekretarica za javnost u Novoj gazeti, Nade\u017eda Pru\u0161enkova. \u201eRekla je da je komitet za Nobelovu nagradu upravo objavio dobitnika Nagrade za mir. To smo mi.\u201c<\/p>\n

Ovogodi\u0161njeg Nobela Muratov je podelio sa istra\u017eiva\u010dkom novinarkom i izvr\u0161nom urednicom sa Filipina Marijom Resom \u201eza napore u odbrani slobodi izra\u017eavanja, \u0161to je preduslov demokratije i trajnog mira\u201c, kako stoji u obrazlo\u017eenju komiteta. Ali kad Muratov ka\u017ee \u201eto smo mi\u201c, ne mislio na sebe i Resu, ve\u0107 na sebe i zaposlene u Novoj gazeti. Ve\u0107 su po\u010deli da ve\u0107aju \u0161ta \u0107e raditi sa 10 miliona \u0161vedskih kruna (oko 1,15 miliona dolara). Izme\u0111u ostalog, redakcija poma\u017ee deci sa spinalnom mi\u0161i\u0107nom distrofijom, pa \u0107e bar deo novca biti izdvojen za fondaciju koja poma\u017ee pacijentima ove i drugih retkih bolesti. \u201eMi \u0107emo iskoristiti mali deo \u2013 recimo par stotina dolara \u2013 da napravimo \u017eurku\u201c, ka\u017ee Muratov. (Za sebe ne\u0107e uzeti ni\u0161ta.) Proslava ne\u0107e biti prire\u0111ena odmah. Ve\u0107ina zaposlenih se okupila ve\u010de pre progla\u0161enja da obele\u017ei 15. godi\u0161njicu ubistva koleginice Ane Politkovske.<\/p>\n

Novu gazetu je pre 28 godina osnovala grupa od oko 45 novinara. (Biv\u0161i sovjetski predsednik Mihail Gorba\u010dov, drugi Rus koji je ikada dobio Nobelovu nagradu za mir, podr\u017eava list od osnivanja i jo\u0161 uvek u njemu ima mali udeo.) U po\u010detku, Muratov je izve\u0161tavao za novine iz prvog ruskog rata u \u010ce\u010deniji, Politkovska je bila dopisnica Nove gazete za vreme drugog, a sad taj region pokriva Mila\u0161ina. List je 2016. bio ruski partner u Panama papirima, ogromnom novinarskom projektu koji je razotkrio bankarske of\u0161or ra\u010dune mnogih svetskih lidera. List traje du\u017ee od bilo kog drugog nezavisnog medija u Rusiji, a tako\u0111e mu je ubijeno i najvi\u0161e novinara. Kada sam pitala Muratova \u0161ta misli za \u0161ta je nagra\u0111en, umesto odgovora mi je naveo kome misli da je zapravo namenjena: istra\u017eiva\u010dkom novinaru Juriju \u0160\u010deko\u010dikinu otrovanom 2003, Politkovskoj ubijenoj 2006, istra\u017eiva\u010dkom novinaru Igoru Domnikovu prebijenom na smrt 2000, advokatu Stanislavu Markelovu koji je zastupao list u slu\u010daju Dominkova, ubijenom 2009, mladoj reporterki Anastasiji Baburovoj koja je ubijena zajedno sa Markelovim, novinarki Nataliji Estemirovoj, koja je oteta i ubijena u \u010ce\u010deniji 2009. \u201eNagrada je njihova, iako se Nobel ne dodeljuje posthumno\u201c, ka\u017ee Muratov. Napadi na Novu gazetu i njene novinare traju i dalje: Mila\u0161ina je fizi\u010dki napadnuta, a po\u010detkom ove godine sedi\u0161te lista u Moskvi je bilo kontaminirano otrovnom hemijskom smesom.<\/p>\n

Bila je ovo stra\u0161na i opasna godina za ruske novinare. Nezavisni mediji su se i ranije borili za opstanak, ali nikad nisu bili izlo\u017eeni tako surovom i dugotrajnom pritisku vlasti kao sada. Ve\u0107ina preostalih nezavisnih medija progla\u0161ena je \u201estranim agentima\u201c, \u0161to je neka vrsta kaznenog \u017eiga koji rasteruje ogla\u0161iva\u010de. Nekoliko ih je dobilo jo\u0161 goru oznaku \u201enepo\u017eeljne organizacije\u201c \u0161to ih je prinudilo na obustavu rada. Od jula ove godine, ruske vlasti su na svoj spisak \u201estranih agenata\u201c stavile jo\u0161 nekoliko desetina novinara, \u0161to je bizaran metod pravnog otu\u0111enja koji ljude \u010dini nezapo\u0161ljivim, delom i zato \u0161to svaku svoju pisanu ili izgovorenu re\u010d, u medijima ili na Tinderu, moraju da najave pravnom ogradom kojom saop\u0161tavaju svoj status stranog agenta. Odre\u0111en broj novinara, izlo\u017eenih krivi\u010dnom progonu ili u strahu od njega, oti\u0161lo je u egzil. Stoga je Nobelova nagrada za mir stigla u malu novinarsku zajednicu u Moskvi kao preko potreban dokaz da nisu sami na svetu. Ipak, neki se pitaju da li svet gleda u pravom smeru. Nova gazeta prolazi bolje od mnogih nezavisnih medija, bez parali\u0161u\u0107eg pravnog \u017eiga.<\/p>\n

Kada sam to pomenula, Muratov mi je izrecitovao kratku pesmu o krivici pre\u017eivelih Aleksandra Tvardovskog. Pesma po\u010dinje ovako: \u201eZnam da nije moja krivnja \/ \u0160to se drugi nisu vratili iz rata\u201c, a zavr\u0161ava se stihom: \u201eNema to veze, ali ipak, ali ipak, ali ipak\u2026\u201c Muratov nastavlja: \u201eVidi, hteo sam da zatvorim novine na dana\u0161nji dan pre 15 godina\u201c. Bio je to dan nakon ubistva Politkovske. \u201eShvatio sam da je rad u ovim novinama smrtonosan. Ali mi kolege nisu dale\u201c.<\/p>\n

Da bi novine opstale, Muratov, koji vodi redakciju 24 od njenih 28 godina postojanja, izbegava i dr\u017eavne i strane fondove. (\u201eSad nam je Nobel pomrsio konce\u201c, na\u0161alio se.) Sklapao je odnose sa mo\u0107nim ljudima koji su u stanju da za\u0161tite medij: dok zna\u010dajan deo podr\u0161ke Novoj gazeti ide od pretplate i donacija preko 100.000 pojedinaca, me\u0111u njenim najve\u0107im privatnim investitorima nalaze se milijarder i biv\u0161i slu\u017ebenik KGB-a Aleksander Lebedejev (ina\u010de vlasnik britanskog lista Independent) i telekom tajkun Sergej Adonjev. Muratov je i \u010dlan Javnog saveta u ministarstvu unutra\u0161njih poslova, \u0161to je uloga koju je povremeno koristio kada mu se novinari na\u0111u u opasnosti.<\/p>\n

Mnogi opozicioni aktivisti i novinari, kao i njihove pristalice, nadali su se da \u0107e Nobelovu nagradu dobiti utamni\u010deni opozicioni politi\u010dar Aleksej Navaljni. Nekoliko ruskih intelektualaca u egzilu pokrenulo je i kampanju s tim ciljem (Nobelov komitet prihvata nominacije iz akademskih krugova), a pridru\u017eio im se i biv\u0161i poljski predsednik Leh Valensa, koji je i sam nobelovac. Neki od njih nisu krili razo\u010darenje odlukom komiteta. Konstantin Sonjin, profesor javnih politika na Univerzitetu \u010cikaga, napisao je na Fejsbuku da sumnja da je Nobelov komitet korumpiran, sugeri\u0161u\u0107i da je izabrao Muratova kao kompromisnog kandidata, da ne bi uvredio Kremlj.<\/p>\n

\u201eUveren sam da \u0107e on jednom dobiti Nobela\u201c, ka\u017ee Muratov za Navaljnog. \u201eMora ga dobiti. Znam da bih ja glasao za njega, da sam \u010dlan Nobelovog komiteta. Zaslu\u017eio je to svojom hrabro\u0161\u0107u i li\u010dnom \u017ertvom. A i time \u0161to ne shvata sebe preozbiljno\u201c. Sve su to kriterijumi koje ispunjava i Muratov.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Bila je ovo stra\u0161na i opasna godina za ruske novinare. Nezavisni mediji su se i ranije borili za opstanak, ali nikad nisu bili izlo\u017eeni tako surovom i dugotrajnom pritisku vlasti kao sada. Ve\u0107ina preostalih nezavisnih medija progla\u0161ena je \u201estranim agentima\u201c<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":329958,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-329957","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/329957","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=329957"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/329957\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":329959,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/329957\/revisions\/329959"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/329958"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=329957"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=329957"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=329957"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}