{"id":329865,"date":"2021-10-11T07:44:03","date_gmt":"2021-10-11T05:44:03","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=329865"},"modified":"2021-10-11T11:28:08","modified_gmt":"2021-10-11T09:28:08","slug":"sest-decenija-od-prvog-samita-nesvrstanih-u-beogradu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/10\/11\/sest-decenija-od-prvog-samita-nesvrstanih-u-beogradu\/","title":{"rendered":"\u0160est decenija od prvog Samita nesvrstanih u Beogradu"},"content":{"rendered":"

Autor: Dragan Biseni\u0107<\/strong><\/p>\n

\u010cinjenica da Pokret nesvrstanih postoji i danas i da je u njemu 125 dr\u017eava sveta, pravo je \u010dudo.<\/p>\n

Nijedna druga neformalna hladnoratovska forma nije uspela da se odr\u017ei posle pada Berlinskog zida i raspada SSSR.<\/p>\n

U Beogradu se narednih dana odr\u017eava konferencija kojom se obele\u017eava 60 godina od odr\u017eavanja Prve konferencije nasvrstanih na kojoj \u0107e prisusvovati vi\u0161e od 100 dr\u017eava \u010dlanica.<\/p>\n

Pre 10 godina odr\u017ean je skup kojim je obele\u017eeno 50 godina stvaranja Pokreta nesvrstanih.<\/p>\n

\u0160est decenija posle te konferencije u Beogradu i tri decenije posle okon\u010danja Hladnog rata mo\u017ee se sumirati dosada\u0161nji razvoj pokreta u dve njegove osnovne faze: tokom bipolarne hladnoratovske konfrontacije i turbulentnog perioda u svetu nakon nestanka isto\u010dnog bloka i Sovjetskog Saveza.<\/p>\n

Dovoljno je impresivno samo opa\u017eanje da je Pokret nesvrstanih uspeo da se odr\u017ei u dva sasvim kontradiktorna okru\u017eenja: jednom za koji je stvoren i u drugom koji je formalna negacija prvog.<\/p>\n

Poput drugih multilateralnih ugovora i organizacija, Pokret nesvrstanih prolazi kroz neizvesnosti i traganje za svojim novim identiteom \u2013 isto kao \u0161to se to doga\u0111a NATO, EU (EEZ), Savetu Evrope, KEBS \/ OEBS, ali on je, posle Ujedinjenih nacija, ostao najmasovniji delotvorni me\u0111udr\u017eavni pokret dr\u017eava sa vi\u0161e od 120 \u010dlanica.<\/p>\n

Kraj Hladnog rata u Evropi, mo\u017ee se re\u0107i, delom je zasluga politike Pokreta nesvrstanih i tada\u0161nje Jugoslavije, jer su zajedno zahtevali kraj blokovskih podela, prestanak trke u naoru\u017eavanju, dominaciju velikih nad malim zemljama, re\u0161avanje problema mirnim putem, miroljubivu koegzistenciju i pravedniji ekonomski sitem u svetu.<\/p>\n

Nesvrstanost je najve\u0107e dostignu\u0107e jugoslovenske revolucionarne diplomatije.<\/p>\n

To iskustvo Jugoslavije \u010desto se bagateli\u0161e i predstavlja kao neprincipijelna politika kojom je Tito varao malo Zapad, malo Istok, ili \u010das bio na Zapadu, \u010das na Istoku.<\/p>\n

Ni\u0161ta nije neta\u010dnije od toga. Ni Zapad ni Istok nisu bili glupi, da bi njima tek tako neko mogao da manipuli\u0161e i da ih vara.<\/p>\n

Jugoslovenska nesvrstanost nije se dogodila odjednom, nego se postepeno razvijala.<\/p>\n

Prvi korak u tim pravcu bio je razlaz Jugoslavije i Sovjetskog Saveza 1948, koji se pretvorio u prvu socijalisti\u010dku dekolonizaciju. Imperijalisti\u010dke dekolonizacije usledile su kasnije, a jugoslovenska \u0161izma postala je matrica kasnijih raskida kolonijalnih centara i perifernih kolonija, \u0161to joj je dalo iskustvo, obezbedilo ugled, presti\u017e i preimu\u0107stva u odnosima sa novooslobo\u0111enim dr\u017eavama.<\/p>\n

Ujedinjene nacije bile su prirodni centar jugoslovenskih aktivosti gde je ona ve\u0107 od 1951. imala po\u010dasno mesto i zadr\u017eala ga skoro naredne \u010detiri decenije.<\/p>\n

Iste godine oblikuje se politika spoljnopoliti\u010dke ravnote\u017ee.<\/p>\n

Na jednoj strani vode se tajni pregovori u Va\u0161ingtonu o ameri\u010dkoj vojnoj pomo\u0107i, a na drugoj razgoreva se sukob sa SAD i Zapadom povodom Trsta.<\/p>\n

Zanimljivo je da je ista osoba na obe strane ovog klatna \u2013 dr Vladimir Velebit, najva\u017eniji Titov ratni i posleratni diplomata.<\/p>\n

Nema sumnje da je glavni i najva\u017eniji arhitekta politike nesvrstavanja jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito. Ali, u po\u010detku Tito nije glavni, niti je onakav lider kakav \u0107e biti kasnije.<\/p>\n

Tita na me\u0111unarodnoj sceni stvorio je rast oslobo\u0111enih afri\u010dkih nacija 1960-ih godina. Dok Indija, Indonezija i druge azijske dr\u017eave, podr\u017eane komunisti\u010dkom Kinom, \u017eele regionalnu organizaciju i negiraju mogu\u0107nost koegzistencije s blokovima, Tito \u017eeli globalni pokret koji po\u010diva na principima \u201eaktivne miroljubive koegzistencije\u201c.<\/p>\n

Aktivna miroljubiva koegzistencija priznaje postojanje blokova, \u017eeli da sara\u0111uje s njima, priznaje postojanje pluralisti\u010dkih formi dr\u017eava u svetu i prihvata da \u201ecveta stotinu cvetova\u201c.<\/p>\n

Miroljubiva koegzistencija tako se transformisala u nesvrstanu i prvu me\u0111unarodnu globalizaciju, a Jugoslavija je postala njen lider.<\/p>\n

Titov aktivizam je nadvisio Nehruovu pasivnost, Sukarnovu preteranu emotivnost i Naserovo neiskustvo.<\/p>\n

On je uneo dinamiku i osmislio ciljeve pokreta.<\/p>\n

Ono \u0161to je tada bila \u201eaktivna miroljubiva koegzistencija\u201c, danas se zove \u201emultipolarni svet\u201c.<\/p>\n

Srpska diplomatija ima jo\u0161 uvek duboke tragove ovog pristupa me\u0111unarodnim odnosima.<\/p>\n

Politika \u010detiri stuba ili najboljih odnosa sa SAD, Kinom, Rusijom, EU, i pored toga \u0161to one me\u0111u sobom imaju niz konflikata, a zatim prijateljski odnosi sa dr\u017eavama koje su zapadne parije \u2013 Iran, Venecuela, Belorusija, najjasnija su refleksija savremenih resantimana ranijih formi aktivne miroljubive koegzistencije.<\/p>\n

To se ni u kom slu\u010daju ne kosi sa ambicijama Srbije da postane \u010dlanica EU.<\/p>\n

Evropska unija u Briselu i Pokret nesvrstanih u Beogradu nastali su na istoj filozofskoj ideji.<\/p>\n

Pokret nesvrstanih je mirovni projekat na isti na\u010din kao i EU.<\/p>\n

Srbija je, stoga, odlu\u010dna da doprinosi izgradnji mira i njegovim vrednostima u svim organizacijama koje se bore za njega, bez obzira na regionalna ili globalna obele\u017eja.<\/p>\n

Ideja o Prvoj konferenciji nesvrstanih u Beogradu ro\u0111ena je zapravo u Zalivu svinja.<\/p>\n

Kad su se ameri\u010dke trupe iskrcale na Kubi, Tito je bio kod Nasera u Kairu.<\/p>\n

Odmah su odlu\u010dili da objave zajedni\u010dko saop\u0161tenje i predlo\u017ee odr\u017eavanje Prvog samita nesvrstanih u Beogradu.<\/p>\n

Kada je pre 60 godina, 3. septembra1961. u Beogradu Tito izgovorio re\u010denicu da razume za\u0161to je SSSR obavio nuklearni test, ali ne i za\u0161to je to u\u010dinio u vreme odr\u017eavanja konferencije nesvrstanih, istovremeno je udario temelje ameri\u010dkog nerazumevanja i nepoverenja prema nesvrstanima.<\/p>\n

Ameri\u010dki ambasador u Beogradu, D\u017eord\u017e Kenan, te re\u010di do\u017eiveo je kao li\u010dnu izdaju, budu\u0107i da mu je jugoslovenski predsednik prethodno obe\u0107ao da ne\u0107e kritikovati SAD.<\/p>\n

Kad je ameri\u010dka ambasada u Beogradu analizirala Prvu konferenciju nesvrstanih koja je odr\u017eana u Beogradu 1961, zabele\u017eila je da je \u201eprisustvo velikog broja poznatih li\u010dnosti imalo veoma uzbudljiv uticaj na ovda\u0161nju populaciju, koja je pozdravljala delegate kad god su se pojavili na ulicama, a to je bilo i do \u010detiri puta dnevno\u201c.<\/p>\n

To je svakako laskalo i prijalo u\u010desnicima i povoljno uticalo na njihovo mi\u0161ljenje o Jugoslaviji\u201c, navedeno je u analizi i dalje zaklju\u010deno da je \u201esna\u017ean utisak koje Jugoslavija ostavila na sve delegate bila nagrada za napore i finansijske tro\u0161kove koji su ulo\u017eeni u njeno organizovanje.<\/p>\n

Ona se predstavila kao zemlja sa efikasnom i energi\u010dnom vla\u0161\u0107u koji izlazi u susret potrebama i u\u017eiva podr\u0161ku svog naroda, postavljaju\u0107i izuzetno visoke standarde politi\u010dkog i ekonomskog razvoja\u201c.<\/p>\n

Niko nije bio tako osetljiv na kritike nesvrstanih kao Henri Kisind\u017eer.<\/p>\n

A ni Tito ga nije \u0161tedeo kad ga je bezimeno optu\u017eivao za pu\u010d u \u010cileu 1973. i vojni udar na Kipru 1974.<\/p>\n

Kisind\u017eer skoro dve godine nije \u017eeleo da se sretne ni sa jednim jugoslovenskim zvani\u010dnikom i naredio je da mu se sa\u010dini lista kazni protiv Jugoslavije zbog njenih stavova kojim je vodila nesvrstani pokret u odnosu prema ameri\u010dkoj politici.<\/p>\n

Kisind\u017eer je, ipak, na poslednjem susretu s Titom, od 12. do 15. oktobra 1979. u Beogradu, odao priznanje jugoslovenskom predsedniku za njegovu ulogu u Pokretu nesvrstanih, koju \u201eAmerika visoko ceni\u201c.<\/p>\n

Prelomni momenat u razvoju pokreta nastupio je krajem Hladnog rata.<\/p>\n

Kad je 1989. odr\u017ean 9. Samit u Beogradu, bilo je jasno da se bipolarni svet bli\u017ei kraju i da se izmi\u010du osnove dotada\u0161njeg postojanja pokreta.<\/p>\n

Perestrojka u Sovjetskom Savezu bila je u punom jeku, pa se i od Beogradskog samita o\u010dekivalo da modernizuje paradigmu delovanja pokreta.<\/p>\n

Kao doma\u0107in skupa, Jugoslavija je smatrala da je potrebna promena politike pokreta na globalnom nivou, da bi pokret pre\u017eiveo izazove novog vremena.<\/p>\n

Otuda je Jugoslavija zagovarala ono \u0161to je nazvano \u201emodernizacija Pokreta nesvrstanih\u201c, koja je u stvari podrazumevala odbacivanje nekada\u0161njeg odbijaju\u0107eg stava prema dva bloka svetske mo\u0107i.<\/p>\n

Ameri\u010dki predsednik D\u017eord\u017e Bu\u0161 opisao je viziju budu\u0107nosti me\u0111unarodnih odnosa u govoru pred ameri\u010dkim Kongresom 11. septembra 1990, nazvav\u0161i je \u201enovi svetski poredak\u201c, opisuju\u0107i je kao \u201enovo doba oslobo\u0111eno pretnje terora, ja\u010de u te\u017enji za pravdom i sigurnije u potrazi za mirom, doba u kojoj narodi sveta, Istok i Zapad, Sever i Jug, mogu napredovati i \u017eiveti u harmoniji\u2026\u201c<\/p>\n

Nesvrstani nisu usvojili ideju o \u201enovom svetskom poretku\u201c.<\/p>\n

Pred Ministarsku konferenciju nesvrstanih u Akri (Gana), septembra 1991, svetska politi\u010dka situacija dodatno se pogor\u0161ala, uklju\u010duju\u0107i, izme\u0111u ostalog, i raspad jugoslovenske federacije.<\/p>\n

Izve\u0161taj konferencije u Akri zaklju\u010dio je da nije postignut konsenzus u prilog stavu da se Hladni rat zavr\u0161io i da se pojavio \u201enovi svetski poredak\u201c.<\/p>\n

Sastanak jeste, me\u0111utim, ponovo potvrdio svoju raniju posve\u0107enost politici kompromisa i konsultacija.<\/p>\n

Tako je, pred 13. Samit, \u010diji je doma\u0107in trebalo da bude Banglade\u0161 2002, u jesen nakon izbora 2001, na prvoj sednici nove vlade, Banglade\u0161 otkazao doma\u0107instvo skupa.<\/p>\n

Novi ministar finansija rekao je da je nesvrstanost \u201emrtav konj\u201c i da Banglade\u0161 ne treba da tro\u0161i novac da \u201epokopa tog konja\u201c.<\/p>\n

Neke velike zemlje optu\u017eivale su Pokret nesvrstanih da pripada \u201eoportunisti\u010dkom bloku\u201c.<\/p>\n

\u010cinjenica da su nesvrstane zemlje pre\u017eivele kraj Hladnog rata ipak ukazuje da je re\u010d o zna\u010dajnoj politi\u010dkoj \u010dinjenici ili otvara dilemu da je mo\u017eda samo slu\u010daj inercije u me\u0111unarodnim odnosima.<\/p>\n

Na osnovu toga postavlja se pitanje da li je Pokret ostao efikasan i relevantan u sada\u0161njem me\u0111unarodnom kontekstu?<\/p>\n

Savremene o\u0161tre konfrontacije i sukobi na svetskoj sceni ponovo su otvorile pitanje izneverenih visokih o\u010dekivanja koje je \u010dove\u010danstvo imalo posle okon\u010danja blokovske podeljenosti i Hladnog rata, ali i neophodnost obja\u0161njenja za\u0161to je to tako i za\u0161to su odnosi u svetu krenuli putem eskalacije sukoba i napetosti, za koje se ponekada ima utisak da su sna\u017enije nego u vreme Hladnog rata.<\/p>\n

Neke \u010dlanice navode da je pokret ostao isuvi\u0161e vezan za moralnu, a ne za materijalnu snagu, iako je jasno da zemlje u razvoju nemaju uslova da potenciraju vlastitu ekonomsku silu.<\/p>\n

Govore\u0107i februara 1953. u Parlamentu, D\u017eavaharlal Nehru je primetio da \u201esnaga koja ograni\u010dava ili uslovljava spoljnu politiku neke dr\u017eave mo\u017ee biti vojna, finansijska ili, ako mogu da upotrebim re\u010d, moralna. O\u010digledno je da Indija nema ni vojnu, ni finansijsku snagu. Dalje, mi nemamo \u017eelju i ne mo\u017eemo nametati svoju volju drugima\u201c.<\/p>\n

Preostala je, dakle, samo moralna snaga kao osnova delovanja u me\u0111unarodnim odnosima.<\/p>\n

A ta moralna snaga tesno je bila povezana sa striktnim po\u0161tovanjem me\u0111unarodnog prava iz koga su zemlje osniva\u010di nesvrstanih formulisali svoje osnovne principe.<\/p>\n

\u0160to je vi\u0161e nepo\u0161tovanja me\u0111unarodnog prava, odnosno nepo\u0161tovanja prava drugih dr\u017eava, utoliko je pozicija nesvrstavanja privla\u010dnija za mnoge dr\u017eave u savremenom svetu.<\/p>\n

Nesvrstanost nije uzela Jugoslaviji ni\u0161ta, a dala joj je mnogo. Ona je otvorila Jugoslaviju svetu, izmenila njen komunizam i uklju\u010dila njena brojna preduze\u0107a u svetsku privredu.<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

U Beogradu po\u010deo samit Pokreta nesvrstanih povodom 60 godina od osnivanja<\/a><\/p><\/blockquote>\n