\u010citajuc\u0301i stripove i gledajuc\u0301i holivudske blokbastere \u010dovek pomisli da je zra\u010denje retka i opasna stvar koja ljude pretvara u superheroje ili u deformisana \u010dudovi\u0161ta. U stvarnosti, me\u0111utim, zra\u010denje je svuda oko nas, sve vreme, \u010dak i u na\u0161im telima, a unosimo ga i hranom i vodom. \u0160ta je u stvari radijacija i koliko je ima u na\u0161im telima?<\/p>\n
Zra\u010denje obuhvata mnoge procese. U osnovi, to je kada objekat, poput Sunca, emituje energiju kroz \u010destice ili talase. Ali kada ka\u017eemo \u201eradijacija\u201c, mislimo na posebno visokoenergetske talase kao \u0161to su gama-zraci i visokoenergetske \u010destice koje emituju radioaktivni atomi poput atoma uranijuma. Talasi i \u010destice velike energije opasni su za \u017eive organizme i mogu o\u0161tetiti c\u0301elije izlo\u017eene njima.<\/p>\n
\u0160tavi\u0161e, svi elementi u periodnom sistemu imaju izotope ili oblike istog elementa koji sadr\u017ee razli\u010dit broj neutrona u jezgrima. Neki izotopi su stabilni, ali drugi su nestabilni, \u0161to zna\u010di da su radioaktivni i osloba\u0111aju visokoenergetske talase ili \u010destice, prema ameri\u010dkom Ministarstvu energije. A neki elementi, poput uranijuma, postoje samo u nestabilnom obliku.<\/p>\n
Mnogi izotopi i radioaktivni elementi se prirodno pojavljuju i ulaze u biljke i vodu. Dakle, svaki put kada jedemo ili pijeno, mo\u017eda unosi male koli\u010dine radioaktivnih izotopa. Najvec\u0301i izvori zra\u010denja u na\u0161im telima su tragovi ugljenika-14 i kalijuma-40, rekao je Majk \u0160ort, vanredni profesor nuklearne nauke i in\u017eenjeringa na Masa\u010dusetskom tehnolo\u0161kom institutu. Iako ovi izotopi \u010dine vec\u0301inu zra\u010denja na\u0161eg tela, unosimo samo oko 0,39 miligrama kalijuma 40 i 1,8 nanograma ugljenika-14 dnevno. Koli\u010dina radioaktivnosti koju uzrokuju izotopi u ljudskom telu uporediva je sa jedan odsto doze zra\u010denja koju bi ljudi dobili na letu iz Bostona za Tokio, rekao je \u0160ort.<\/p>\n
\u201eVec\u0301ina ovih radio-izotopa ulazi u na\u0161a tela kroz hranu koju jedemo, vodu koju pijemo i vazduh koji udi\u0161emo\u201c, rekao je \u0160ort.<\/p>\n
Neke namirnice imaju vec\u0301e koncentracije radioaktivnih izotopa \u2013 poput banana koje sadr\u017ee malu koli\u010dinu kalijuma-40 i brazilskih oraha koji sadr\u017ee radijum. Naravno, koli\u010dine ovih namirnica koje prose\u010dna osoba konzumira ne povec\u0301avaju zna\u010dajno zdravstvene rizike povezane sa zra\u010denjem, kako tvrdi ameri\u010dka Agencija za za\u0161titu \u017eivotne sredine.<\/p>\n
Drugi faktori \u017eivotne sredine mogu dovesti do toga da ljudsko telo postane radioaktivnije. \u201eNa primer, ljudi koji \u017eive u neprovetrenim podrumima sa velikim koli\u010dinama granita, koji sadr\u017ee mnogo radijuma, apsorbuju mnogo vi\u0161e radona i povezanih izotopa\u201c, ili proizvode nastale pri raspadanju radioaktivnog atoma, rekao je \u0160ort za \u201eLajv sajens\u201c.<\/p>\n
\u0160ort je rekao da radioaktivni izotopi koje ljudi unose nastaju razli\u010ditim procesima. Na primer, kalijum-40 je \u201eprimordijalni nuklid\u201c, \u0161to zna\u010di da u svom sada\u0161njem obliku postoji jo\u0161 pre Zemljine geneze. Primordijalnim nuklidima treba toliko vremena da se razgrade ili raspadnu da su danas u su\u0161tini isti kao \u0161to su bili pri stvaranju u zvezdama ili u Velikom prasku.<\/p>\n
\u201eSav kalijum prirodno sadr\u017ei 0,011 odsto kalijuma-40, tako da je svuda oko nas i neizbe\u017eanje\u201c, rekao je \u0160ort. \u201eRazvijamo smo se u radioaktivnom okru\u017eenju, uklju\u010dujuc\u0301i sveprisutni kalijum-40 od stvaranja Sun\u010devog sistema\u201c, navodi nau\u010dnik.<\/p>\n
Neki izotopi koje ljudi apsorbuju u \u017eivotnoj sredini se nalaze zbog ljudske aktivnosti. \u201eAtmosferska ispitivanja nuklearnog oru\u017eja 50-ih i 60-ih godina proizvela su male koli\u010dine stroncijuma-90, a Fuku\u0161ima i \u010cernobilj su oslobodili ne\u0161to cezijuma-137 i cezijuma-134\u201c, rekao je \u0160ort i dodao da je vec\u0301ina toga vec\u0301 nestala. (Izvor:Sputnjik)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vec\u0301ina radio-izotopa ulazi u na\u0161a tela kroz hranu koju jedemo, vodu koju pijemo i vazduh koji udi\u0161emo<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-329805","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/329805","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=329805"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/329805\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":329807,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/329805\/revisions\/329807"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=329805"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=329805"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=329805"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}