{"id":329528,"date":"2021-10-06T07:02:23","date_gmt":"2021-10-06T05:02:23","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=329528"},"modified":"2021-10-06T07:03:00","modified_gmt":"2021-10-06T05:03:00","slug":"pandorini-papiri-kako-se-boriti-protiv-fiktivnih-firmi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/10\/06\/pandorini-papiri-kako-se-boriti-protiv-fiktivnih-firmi\/","title":{"rendered":"Pandorini papiri: kako se boriti protiv fiktivnih firmi"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Inza Vrede<\/strong><\/p>\n

Novinari su ponovo otkrili ilegalno prebacivanje novca preko fiktivnih firmi u poreskim oazama. Postavlja se pitanje: zar se ni\u0161ta nije promenilo od posljednjeg skandala kad su procurili sli\u010dni dokumenti?<\/p>\n

Opet se radi o fiktivnim firmama koje imaju samo po\u0161tansko sandu\u010de na nekoj adresi u poreskoj oazi, o ilegalnim poslovima koji se mere milijardama. Ovoga puta ti poslovi dospeli su u javnost zahvaljuju\u0107i takozvanim \u201ePandorinim papirima\u201c.<\/p>\n

Koristiti fiktivnu firmu koja ima samo po\u0161tansko sandu\u010de naj\u010de\u0161\u0107e nije ni\u0161ta ilegalno, ka\u017ee Kristof Trautfeter iz nema\u010dke organizacije \u201eMre\u017ea za poresku pravdu (Netzwerk Steuergerechtigkeit). Pa ipak to izaziva sumnju, jer ljudi investiraju mnogo novca i vremena kako bi sakrili svoju imovinu preko fiktivnih firmi.<\/p>\n

\u201eMalo je legalnih, a jo\u0161 mnogo manje legitimnih razloga za kori\u0161\u0107enje firme koja ima samo po\u0161tansko sandu\u010de\u201c, ka\u017ee Trautfeter. \u201eImamo recimo tajnu slu\u017ebu iz Nema\u010dke koja poku\u0161ava da pomogne opoziciji u Siriji i za to koristi firme koje imaju samo po\u0161tansko sandu\u010de. Ili obrnuto, opozicionare koji organizuju otpor iz Sirije ili iz neke druge zemlje gde nije mogu\u0107e pod sopstvenim imenom sprovoditi takve aktivnosti. Ali to su veoma retki slu\u010dajevi\u201c, ka\u017ee Trautfeter. \u201eU stvari, gotovo uvek se radi o skrivanju, poku\u0161aju da se ostane anoniman i \u010desto o tome da se na neki na\u010din zaobi\u0111u zakoni.\u201c<\/p>\n

\n

\u0160ta je u\u010dinjeno nakon \u201ePanamskih papira\u201c?<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Politika ve\u0107 godinama radi na tome da spre\u010di ilegalne tokove novca ili barem da ih razotkrije. Tako su neke zemlje uvele tzv. \u201eregistre transparentnosti\u201c u koje se upisuju pravi vlasnici firmi. \u201eTo od 2017. postoji u \u010ditavoj Evropskoj uniji\u201c, ka\u017ee Trautfeter. U Nema\u010dkoj se tako, za svaku firmu koja ima sedi\u0161te u toj zemlji ili koja u toj zemlji kupuje nekretnine, u \u201eregistru transparentnosti\u201c mo\u017ee pogledati ko stoji iza nje.<\/p>\n

Osim toga, vi\u0161e od sto zemalja dogovorilo je da automatski razmenjuje informacije o bankovnim ra\u010dunima. Banke u tim zemljama moraju tako automatski zemlji iz koje neko poti\u010de da jave ko je pravi vlasnik ra\u010duna. Ako dakle neki Nemac preko fiktivne firme registrovane na Karibima ima ra\u010dun u \u0160vajcarskoj, onda \u0161vajcarska banka to automatski javlja nema\u010dkim poreskim vlastima. Neke zemlje su politi\u010darima zakonom zabranile da kupuju firme u poreskim oazama.<\/p>\n

Tako je u teoriji.<\/p>\n

\n

Gde su pote\u0161ko\u0107e u praksi?<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Ali, novac se ilegalno prebacuje i danas, a samo pone\u0161to od toga bude otkriveno. Problem je \u0161to neke poreske oaze ne menjaju svoja pravila ili \u0161to se ona ne sprovode dosledno, ka\u017ee Benedikt \u0160trunc. On je jedan od 600 novinara koji su analizirali \u201ePandorine papire\u201c.<\/p>\n

I Kristof Trautfeter smatra da je problem to \u0161to se pravila ne sprovode. Kod \u201eregistra transparentnosti\u201c postoji recimo granica od 25 odsto: ako netko u nekoj fabrici ima udeo koji je manji od 25 odsto, on mo\u017ee da izbegne uno\u0161enje u \u201eregistar transparentnosti\u201c.<\/p>\n

\n

Dvostruka merila<\/h2>\n<\/blockquote>\n

A problema ima i kod me\u0111unarodne razmene informacija o bankovnim ra\u010dunima. \u010cak ni Evropska unija tu nije neki naro\u010diti uzor: poreske oaze u EU, kao \u0161to su Malta, Irska ili Kipar, i dalje postoje.<\/p>\n

Ni drugi veliki igra\u010d na finansijskom tr\u017ei\u0161tu, SAD, ne pona\u0161aju se besprekorno, iako su ba\u0161 one 2013. pokrenule automatsku me\u0111unarodnu razmenu podataka pre svega zbog \u0161vajcarskih banaka. Nakon pretnje da \u0107e uvesti kazne na sve poslove \u0161vajcarskih banaka u SAD ako im ne proslede informacije o ra\u010dunima, \u0161vajcarske banke su popustile.<\/p>\n

Nakon toga je OECD mogao da uspostavi automatsku razmenu informacija na globalnom nivou. \u201eAli, Sjedinjene Dr\u017eave do danas nisu ispunile svoju obavezu\u201c, kritikuje Trautfeter. Dakle, sve zemlje sada dostavljaju SAD informacije o ra\u010dunima ameri\u010dkih dr\u017eavljana, ali Sjedinjene Dr\u017eave u vrlo ograni\u010denom obliku dostavljaju informacije o strancima i njihovim ra\u010dunima ili suvlasni\u0161tvu u firmama u SAD.<\/p>\n

Ne \u010dudi zato da se upravo u SAD, recimo u Ju\u017enoj Dakoti, nalaze omiljena sedi\u0161ta fiktivnih firmi. Trautfeter smatra da se radi o preme\u0161tanju firmi sa Kariba u SAD, jer je postalo problemati\u010dnije i rizi\u010dnije imati fiktivnu firmu u nekoj od karipskih poreskih oaza.<\/p>\n

\n

Nema prodaje anonimnom kupcu<\/h2>\n<\/blockquote>\n

\u0160to se ti\u010de trgovine nekretninama, u Nema\u010dkoj se mnogo toga promenilo. Od 2021. u Nema\u010dkoj se ne mo\u017ee preko fiktivne firme kupiti nekretnina, a da vlasnik fiktivne firme ne bude registrovan u Nema\u010dkoj. Ali, ni to nije dovoljno. Jer, i dalje je mogu\u0107e preko fiktivne firme kupiti drugu firmu koja poseduje nekretnine.<\/p>\n

Gerhard \u0160ik iz organizacije \u201eGra\u0111anski pokret za finansijski zaokret\u201c (B\u00fcrgerbewegung Finanzwende) zagovara jo\u0161 odlu\u010dniju meru: \u201eTrebalo bi preduze\u0107ima kod kojih nije poznat stvarni vlasnik na\u010delno zabraniti poslovanje u Nema\u010dkoj.\u201c Osim toga, organizacija se zala\u017ee da se konfiskuju nekretnine kod kojih se ne mo\u017ee utvrditi ko im je vlasnik.<\/p>\n

\u0160ik je i za stro\u017ei nadzor banaka, jer preko njih se obavlja ve\u0107ina poslova. \u201eKad se radi o pranju novca, poslednjih godina je uo\u010deno da bi vi\u0161e poleta trebalo da bude u Ustanovi za nadzor finansijskog poslovanja\u201c, ka\u017ee \u0160ik.<\/p>\n

\n

Razmena informacija nije dovoljna<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Trautfeter se zala\u017ee za to da se ne razmenjuju samo informacije o ra\u010dunima, ve\u0107 i informacije o vlasnicima nekretnina, jahti i drugih vrednih predmeta. Naro\u010dito ne bi smeli da budu sigurni ve\u0107 obavljeni poslovi. \u0160ik smatra da bi mnogo \u010de\u0161\u0107e trebalo pleniti imovinu kupljenu iz ilegalnih izvora.<\/p>\n

Kako bi utvrdilo \u0161ta bi jo\u0161 trebalo preduzeti, Nema\u010dka bi morala mnogo vi\u0161e da kontroli\u0161e, ka\u017ee Trautfeter. Potrebni su, prema njegovom mi\u0161ljenju, specijalizovani timovi sastavljeni od policije, poreskih organa i dr\u017eavnog tu\u017eila\u0161tva, koji bi proveravali kompleksne me\u0111unarodne preduzetni\u010dke strukture, utvr\u0111ivali stvarne vlasnike i ka\u017enjavali banke i druge pru\u017eaoce usluga koji nisu stvar uredno prijavili.<\/p>\n

Mo\u017eda \u0107e \u201ePandorini papiri\u201c biti podsticaj za stro\u017ea pravila u svetu. \u201eVeoma je va\u017eno dobro, nezavisno novinarstvo, koje sara\u0111uje na me\u0111unarodnom nivou\u201c, ka\u017ee \u0160ik.<\/p>\n

Deutsche Welle<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201eMalo je legalnih, a jo\u0161 mnogo manje legitimnih razloga za kori\u0161\u0107enje firme koja ima samo po\u0161tansko sandu\u010de\u201c<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":284356,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-329528","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/329528","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=329528"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/329528\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":329529,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/329528\/revisions\/329529"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/284356"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=329528"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=329528"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=329528"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}