{"id":329449,"date":"2021-10-04T20:11:38","date_gmt":"2021-10-04T18:11:38","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=329449"},"modified":"2021-10-05T09:22:50","modified_gmt":"2021-10-05T07:22:50","slug":"iznad-teorija-zavere-kako-je-nepravilni-menadzment-oblikovao-vakcinaciju-u-albaniji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/10\/04\/iznad-teorija-zavere-kako-je-nepravilni-menadzment-oblikovao-vakcinaciju-u-albaniji\/","title":{"rendered":"Iznad teorija zavere: Kako je nepravilni menad\u017ement oblikovao vakcinaciju u Albaniji"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161: Barbara Hala<\/strong><\/p>\n

Negde oko sredine avgusta 2021, kona\u010dno sam se predala pred nadmo\u0107nim letnjim suncem u Albaniji i pozvala sam taksi prvi put od po\u010detka pandemije. Kada sam u\u0161la u automobil, na\u0161la sam se usred razgovora izme\u0111u voza\u010da i njegove snaje, na sre\u0107u vo\u0111en preko telefonskog zvu\u010dnika.\u00a0 Nakon detaljnog pregleda raznih zdravstvenih problema u njihovoj porodici i planova za odmor, diskusija izme\u0111u njih dvoje okrenula se ka pandemiji, sa nekakvim umornim, ali neizbe\u017enim momentumom koji karakteri\u0161e sve u odnosu na KOVID u ovom trenutku; posledica jedne globalne katastrofe transformisala se u jo\u0161 jednu \u017eivotnu \u010dinjenicu.<\/p>\n

“Da, \u010dekam da se moja porodi\u010dna lekarka vrati sa pla\u017ee, kako bi mogla da mi da odobrenje da primim Fajzer”, se\u0107am se \u0161ta je rekao voza\u010d. Njegova snaja podr\u017eala je njegov plan \u2013 i ona se planirala da uradi isto.<\/p>\n

Vlada Albanije u ovom trenutku koristi tri vakcine za imunizaciju stanovni\u0161tva: Fajzer, AstraZeneka, te Sinovak i Koronavak proizvedene u Kini. Ali, iako je od avgusta<\/a> vakcinacija bila otvorena za svakog iznad 18 godina, vakcine Fajzer (i u malo ograni\u010denijem opsegu, AstraZeneka) bile su stavljene na stranu za “prioritetne grupe”, kao \u0161to su zdravstveni radnici i ljudi sa ve\u0107 postoje\u0107im zdravstvenim problemima.<\/p>\n

Nisam pitala mog voza\u010da za\u0161to \u010deka da primi vakcinu Fajzer kada su Sinovak i Koronavak bili \u0161iroko dostupni u svakom vakcinacijskom centru. Ovo mo\u017eda zvu\u010di kao anegdota, ali \u010dula sam mnogo \u010dlanova porodica i poznanika koji su prolongirali svoje vakcinacije u nadi da \u0107e dobiti ubod Fajzerom kada do\u0111e slede\u0107a po\u0161iljka.<\/p>\n

Neki \u010dekaju Fajzer jer tu vakcinu gledaju kao preferiranu na “Zapadu” i \u2013 zato \u2013 su\u0161tinski pouzdaniju. Ali, istina je i da odre\u0111ene podgrupe, posebno mladi ljudi, preferiraju Fajzer zato \u0161to Sinovak-Koronavak nisu priznati<\/a> od ve\u0107ine dr\u017eava u EU. Povremeno ovo zna\u010di da oni koji \u017eele da putuju u inostranstvo mogu da budu podlo\u017eeni stro\u017eijim karantenskim zahtevima, ili mogu da im zabrane ulaz ako putuju radi “nesu\u0161tinskih ciljeva”.<\/p>\n

\n

Klasi\u010dna pri\u010da o lo\u0161em menad\u017ementu i dezinformacijama<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Kada treba da objasnimo ponovnu pojavu<\/a> infekcija<\/a> u Albaniju, narativ se prakti\u010dno sam pi\u0161e. Sa jedne strane, kad je u junu po\u010dela turisti\u010dka sezona, albanska vlada donela je odluku da olak\u0161a sve pandemijske mere, pa tako je Albanija postala jedina dr\u017eava u regionu koja je omogu\u0107ila ulaz stranim posetiocima, bez ikakvih zahteva; \u010dak i bez negativnog KOVID-testa.<\/p>\n

Istovremeno, iako su sva javna de\u0161avanja imala limitirani kapacitet od 30 posto, letnji festivali su u realnosti bili prebukirani, a fotografije u\u010desnika stisnuti zajedno kao sardine, bez maski, bili su u izobilju objavljeni na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Na ovim su fotografijama ponekad bili<\/a> politi\u010dari, pa \u010dak i inostrani zvani\u010dnici.<\/p>\n

I iako je jun izgledao kao trenutak kada je Albanija iza sebe ostavila najgore, sa stopama infekcija koje su opale na jednocifrene brojeve, do kraja jula (nakon \u0161to je rekordni broj posetilaca u\u0161ao u Albaniju, nadma\u0161uju\u0107i<\/a> brojeve pre pandemije), plima se okrenula. U avgustu, broj dnevnih slu\u010dajeva dostigao je ne\u0161to manje od 1.000.<\/p>\n

Vlada je u septembru preokrenula ovu specifi\u010dnu politiku, nakon kraja turisti\u010dke sezone. Ujedno, policijski sat bio je produ\u017een za jedan sat, te su ponovo uvedeni obavezno no\u0161enje maski u zatvorenim prostorima. Ali \u0161teta je ve\u0107 bila u\u010dinjena.<\/p>\n

Infekcije su bile “pomognute” i zbog lo\u0161eg dosijea Albanije kada govorimo o vakcinaciji. Prema zadnjim<\/a> oficijalnim podacima, 754.020 gra\u0111ana Albanije su potpuno vakcinisani, ili pribli\u017eno 28 procenata od 2,8 miliona ljudi u dr\u017eavi. Primanje vakcina bilo je usporeno i pored toga \u0161to su vakcine \u0161iroko dostupne za svakoga iznad 18 godina od avgusta 2021. Ovo postavlja Albaniju u jednakom polo\u017eaju sa njenim susedima i daleko iza procenata u Evropskoj Uniji \u2013 neinspirativna slika budu\u0107i da je Albanija bila jedna od prvih na zapadnom Balkanu koja je po\u010dela sa vakcinacijom.<\/p>\n

U izvesnom smislu, lako je da ka\u017eemo da ovo \u0161to se de\u0161ava u Albaniji je samo preslikavanje globalnih trendova usred uspona antivakcinacijskog raspolo\u017eenja koje je prethodilo KOVID, a otad se pogor\u0161alo.<\/p>\n

Ali, bilo je te\u017ee proceniti situaciju na terenu, zbog nedostatka \u010dvrstih podataka o stavovima Albanaca prema vakcinaciji u celini, kao i prema vakcinama protiv KOVID-19 u ovom slu\u010daju. Ne postoje nacionalne ili me\u0111unarodne ankete koje mere antivakcinacijsko raspolo\u017eenje u Albaniji. Jedno brzo istra\u017eivanje, izvedeno na engleskom i na albanskom jeziku, dalo je veoma malo rezultata, a najpoznatije je istra\u017eivanje Univerziteta u Minesoti<\/a> koje pokazuje da samo 26 posto Albanaca misli da je vakcinacija dece va\u017ena.<\/p>\n

Lokalni novinari ipak su objavili izve\u0161taj koji stavlja Albaniju u okvirima \u0161ire mre\u017ee o tome kako su onlajn dezinformacije i \u0161irenje teorija zavere u prednji plan istakle opasni antivakcinacijski pokret. Na primer, profil na BIRN-u<\/a> o ozlogla\u0161enom antivakseru Alfredu Caki ukazao je kako su albanski radiodifuzeri lako dali Cakou, a i mnogima nalik njemu, veliku platformu da bljuju dezinformacije oko razotkrivenih opasnosti od vakcina, kao i dobro poznate antisemitske zavere koje vakcine vide kao zaveru globalnih elita radi sticanja dominacije.<\/p>\n

\n

“Luj Viton” me\u0111u vakcinama<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Ipak, tu je va\u017eno da napravimo razliku izme\u0111u onih koji su postali plen ekscentri\u010dnih teorija zavera, \u010desto iskazane na li\u010dan na\u010din, i onih \u010diji je otpor prema vakcinaciji zasnovan na slo\u017eenijoj konstelaciji razloga. Ja bi tvrdila da su i druga dva me\u0111usobno povezana elementa igrali zna\u010dajnu ulogu u usporavanju stope vakcinacije u Albaniji. Prvo, albansko poverenje u Evropsku Uniju \u2013 i u Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave \u2013 kao bihejvioralni i informacijski kompas. I drugo, pro\u017eimaju\u0107i strah me\u0111u Albancima u vezi sa permanentnim gubitkom njihove slobode kretanja.<\/p>\n

Iako to stalno opada, Albanci i dalje veoma veruju<\/a> Evropskoj Uniji i njenim telima, posebno kada to usporedimo sa njihovim poverenjem prema lokalnim institucijama i prema vladi Albanije. Ne bi bilo preterano, zato, da ekstrapoliramo da pona\u0161anje EU ka odre\u0111enim vakcinama mo\u017ee, sa svoje strane, da uti\u010de na stav Albanaca prema tim vakcinama.<\/p>\n

Da damo samo jo\u0161 jedam primer: u martu 2021, nekoliko dr\u017eava iz EU privremeno su suspendirali<\/a> upotrebu vakcine AstraZeneka zbog brige za zdravlje, i pored nau\u010dnog konsenzusa nasuprot tome. A ovo ose\u0107anje sumnje prelilo se i ka Albaniji gde, prema lokalnim<\/a> i internacionalnim<\/a> medijima, u\u010ditelji \u2013 jedna od prvih grupa na spisku za vakcinisanje \u2013 sve su vi\u0161e bili oprezni u odnosu na vakcine.<\/p>\n

Na sli\u010dan na\u010din, oklevanje Albanaca ka Sinovak-Koronavak proizvedenim u Kini, kasnije je verovatno bilo preuveli\u010dano zbog stava Evropske Unije u odnosu na te vakcine. Odre\u0111enije, iako je Sinovak dobio odobrenje<\/a> Svetske Zdravstvene Organizacije (i bio je uklju\u0107en<\/a> u KOVAKS mehanizam), Evropska Medicinska Agencija jo\u0161 uvek treba da uradi isto<\/a>. Ovo se de\u0161ava i pored klini\u010dkih ispitivanja, koja pokazuju<\/a> da \u0161tite od hospitalizacije i smrti, stopom koja je jednaka sa vakcinama proizvedenim na Zapadu.<\/p>\n

Iako preporuke EMA nisu obavezuju\u0107e<\/a>, dr\u017eave \u010dlanice EU su naklonjene da ih pa\u017eljivo slede. Kao rezultat, ve\u0107ina dr\u017eava \u010dlanica Evropske Unije ne priznaju vakcinu Sinovak-Koronavak, te tako ograni\u010davaju mogu\u0107nosti za put u EU onima koji su primili te vakcine.<\/p>\n

Nije te\u0161ko da poverujemo da za Albance, od kojih mnogi imaju porodice u inostranstvu ili koji su zavoleli slobodu omogu\u0107enu zbog te\u0161ko sklopljenog ugovora o viznoj liberalizaciji jo\u0161 od 2010, ideja da njihova vakcina mo\u017eda ne\u0107e biti priznata je dovoljno za stvaranje oklevanja. Oni bi vi\u0161e \u017eeleli da se nadaju da \u0107e u budu\u010dnosti uspeti da ubede svog porodi\u010dnog lekara da ih upi\u0161e u spisak za vakcinu Fajzer. Uistinu, intervjui<\/a> koje je izveo Euronews Albania u junu pokazali su da su \u010dak i oni koji se nisu pojavili u besplatnim vakcinacijskim centrima rekli da bi vi\u0161e preferirali Fajzer, upravo radi ciljeva povezanih sa putovanjima.<\/p>\n

Albanska vlada uradila je malo da umanji ove brige. Dodeljivanjem vakcina Fajzer (i AstraZeneka) ograni\u010denoj grupi ljudi, a posebno \u010duvaju\u0107i ih za one koji su “pod rizikom” zbog ve\u0107 prisutnih stanja, oni su \u0161irili poruku da postoji ne\u0161to bolje u vezi Fajzera. Ni\u0161ta \u010dudno \u0161to jedan moj prijatelj na \u0161alu naziva Fajzer “Luj Viton” me\u0111u vakcinama.<\/p>\n

Stvari mogu da se promene. Ka kraju septembra, oficijalne brojke po\u010dele su da opadaju, iako su fatalni slu\u010dajevi i dalje na visokom nivou. I iako vakcine nisu obavezne za svakog, oni su neophodni univerzitetskim studentima, profesorima, zdravstvenim radnicima, a sada \u010dak i za \u010dlanove parlamenta. Albanija samo \u0161to je postigla jo\u0161 jedan ugovor sa Fajzerom, o nabavci jo\u0161 pola milion doza, \u0161to \u0107e mo\u017eda re\u0161iti jedan od problema.<\/p>\n

Pa ipak, preokret u ovom trendu zahteva multidisciplinarni pristup koji se bavi dezinformacijama i pogre\u0161nim koncepcijama. Vladina bleda vakcinacijska kampanja “Albanija se sme\u0161i” aterirala je tupim udarcem u pore\u0111enju sa grozni\u010davom i simplifikovanom privla\u010dno\u0161\u0107u teorija zavera o virusu. Ali, bi\u0107e potrebna i dobra saradnja sa ovim dr\u017eavama i institucijama, \u010dije odbijanje da priznaju odre\u0111ene vakcine le\u017ei u preferiranju kompetitivne politike i profita ispred ljudskih \u017eivota.<\/p>\n

Sve dok se to ne promeni, sa jo\u0161 uvek niskim stopama vakcinacije i ignorisanjem pandemijskih ograni\u010denja u velikoj meri, Albanija mo\u017eda treba da se pripremi za neprijatnu zimu.<\/p>\n

\"\"Barbara Hala<\/strong> je glavna urednica za englesko izdanje ExitNews, neprofitni novinarski portal u Albaniji. Od 2017, ona je bila i dio ure\u0111iva\u010dkog odbora Asimptote, me\u0111unarodnog knji\u017eevnog \u017eurnala sa fokusom na literaturu prevedenu sa engleskog jezika, gdje je sada urednica za kritiku. Barbara je pisala o kulturnim korijenima seksualnog nasilja u Albaniji za Politikja, \u017eurnalu Albanske akademije nauka i umjetnosti, te radila na drugim projektima. Ona je diplomirala istoriju na Harvardu i \u017eivjela je i radila u Tirani, Kembrid\u017eu i u Parizu.<\/p>\n

T<\/em>ekst je nastao u sklopu izdanja \u201c<\/em><\/strong>Pri\u010da iz regije<\/em><\/strong><\/a>\u201d kojeg sprovode <\/em><\/strong>Res Publica<\/em><\/strong><\/a>\u00a0i\u00a0<\/em><\/strong>Institut za komunikacijske studije<\/em><\/strong><\/a>, u saradnji s partnerima iz Crna Gora (<\/em><\/strong>PCNEN<\/em><\/strong><\/a>), Hrvatske (<\/em><\/strong>Lupiga<\/em><\/strong><\/a>), Kosova (<\/em><\/strong>Sbunker<\/em><\/strong><\/a>), Srbije (<\/em><\/strong>Autonomija<\/a>), Bosne i Hercegovine (<\/em><\/strong>Analiziraj.ba<\/em><\/strong><\/a>), Albaniji (<\/em><\/strong>Exit News<\/a>), Slovenije (<\/em><\/strong>DKIS<\/a>) i Gr\u010dke (<\/em><\/strong>Macropolis<\/em><\/strong><\/a>), u okviru projekta \u201cPove\u017ei ta\u010dke: pobolj\u0161ane politike kroz gra\u0111ansko u\u010de\u0161\u0107e\u201d, uz podr\u0161ku britanske ambasade u Skoplju.<\/em><\/strong><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Iako je jun izgledao kao trenutak kada je Albanija iza sebe ostavila najgore, sa stopama infekcija koje su opale na jednocifrene brojeve, do kraja jula (nakon \u0161to je rekordni broj posetilaca u\u0161ao u Albaniju, nadma\u0161uju\u0107i brojeve pre pandemije), plima se okrenula. U avgustu, broj dnevnih slu\u010dajeva dostigao je ne\u0161to manje od 1.000.<\/p>\n","protected":false},"author":3314,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[666,831],"class_list":["post-329449","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blogovi","tag-albanija","tag-vakcinacija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/329449","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3314"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=329449"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/329449\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":329489,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/329449\/revisions\/329489"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=329449"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=329449"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=329449"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}