Nedavno ja na Krku prona\u0111ena \u017eena koja nije mogla da se seti svoga identiteta, a bila je bez dokumenata. Iako smo pre nekoliko dana saznali da se radi o slova\u010dkoj dr\u017eavljanki, taj doga\u0111aj nas je naveo da razmi\u0161ljamo o poreme\u0107ajima pam\u0107enja.<\/p>\n
Prof. dr Elka Stefanova, neurolog Klini\u010dkog centra Srbije, rekla je gostuju\u0107i u Jutarnjem programu da postoje razli\u010dite vrste pam\u0107enja.<\/p>\n
\u201eEpizodi\u010dko pam\u0107enje, koje je najosetljivije, to je kada pamtimo kada, gde i \u0161ta se dogodilo. Zna\u010di, kada pamtimo \u010dinjenice o nekim doga\u0111ajima ili nekim informacijama. Imamo i semanti\u010dko pam\u0107enje koje smo stekli tokom obrazovanja i odrastanja.\u00a0 Kada u\u010dimo u kategorijama, u pojmovima, to se zove semantika. Tu su uskladi\u0161tene sve na\u0161e informacije po nekim kategorijama. Na primer, kategorija \u017eivih bi\u0107a, kategorija vo\u0107a, povr\u0107a, kategorija gradova, reka… I mi smo tu zaboravili kada smo i gde \u0161ta nau\u010dili\u201c, obja\u0161njava dr Stefanova.<\/p>\n
Tako\u0111e, dodaje, postoji i proceduralno pam\u0107enje koje je veoma otporno na o\u0161te\u0107enja, jer je automatsko \u2013 kako voziti auto, kako skijati, plivati, kako voziti bicikl. I to u\u010denje je implicitno i nemamo svest o u\u010denju, ve\u0107 ne\u0161to ve\u017ebamo i nau\u010dimo.<\/p>\n
Imamo i takozvano pam\u0107enje u okviru radne memorije. Kada ponovimo broj telefona ili ne\u010diji JMBG. U okviru tog pam\u0107enja uvek je 7 \u00b1 2 nekih informacija koje mo\u017eemo da sa\u010duvamo u radnoj memoriji. Radna memorija nam omogu\u0107ava da baratamo i obra\u0111ujemo informacije.<\/p>\n
Poreme\u0107aji pam\u0107enja<\/strong><\/p>\n Prema re\u010dima go\u0161\u0107e Jutarnjeg programa, razli\u010diti su uzroci poreme\u0107aja pam\u0107enja, naj\u010de\u0161\u0107e su to neurodegenerativni poreme\u0107aji, kao \u0161to je pojava Alchajmerove bolesti kod koje strada epizodi\u010dko pam\u0107enje.<\/p>\n \u201eNikada nemate primer, kao \u0161to je bilo sa ovom gospo\u0111om iz Slova\u010dke, da je izgubljeno autobiografsko pam\u0107enje u okviru nekog organskog neurolo\u0161kog oboljenja. To mo\u017ee da bude neki funkcionalni poreme\u0107aj ili ne\u0161to izazvano psiholo\u0161kim efektima \u0161to je naj\u010de\u0161\u0107e tema u lo\u0161im holivudskim filmovima\u201c, navodi doktorka i dodaje da akutni poreme\u0107aj pam\u0107enja mo\u017ee da bude vezan za fenomen takozvane tranzitorne globalne amnezije, pri kome se ne gubi autobiografsko pam\u0107enje, \u0161to se dogodilo pomenutoj gospo\u0111i.<\/p>\n Autobiografsko pam\u0107enje je pam\u0107enje podataka kada smo ro\u0111eni, gde smo ro\u0111eni i ostale elementarne biografske informacije. \u010cak i u Alchajmerovoj bolesti ljudi do kraja \u017eivota znaju datum svog ro\u0111enja. Tako da poreme\u0107aji pam\u0107enja gotovo nikada ne idu po principu sve ili ni\u0161ta.<\/p>\n Privi znak za zabrinutost<\/strong><\/p>\n Profesorka Stefanova ka\u017ee da je trenutak za zabrinutost ukoliko imamo poreme\u0107aj epizodi\u010dkog pam\u0107enja i ne poma\u017ee nam nikakvo podse\u0107anje, izgubili smo doga\u0111aj ili informaciju u potpunosti.<\/p>\n \u201eSa starenjem mogu da se izgube neki delovi se\u0107anja. Na primer, neki doga\u0111aj od pre tri meseca ili tri godine, kada se sakupite sa osobama koje su prisustvovale istom doga\u0111aju, svako ima neke delove koje je zapamtio, a neke ne. To nije tako stra\u0161no. Sve to zavisi od pa\u017enje i da li ste bili dobro fokusirani, da li ste dobro povezivali i da li vam je to bilo va\u017eno\u201c, dodaje doktorka.<\/p>\n Ka\u017ee da poreme\u0107aj pam\u0107enja nema mnogo veze sa genetikom, jedva dva do pet odsto.<\/p>\n Razvoj Alchajmerove bolesti nije mogu\u0107e spre\u010diti<\/strong><\/p>\n \u201eNe mo\u017eemo da spre\u010dimo Alchajmerovu bolest, ali mo\u017eemo da spre\u010dimo sni\u017eenje sposobnosti u\u010denja tako \u0161to \u0107emo na neki na\u010din da povezujemo vizuelne i verbalne informacije. Na primer, dok vas gledam, razmi\u0161ljam o tome koja vam je boja haljine, o\u010diju, da li nosite nao\u010dare, kakva vam je frizura i va\u0161e ime i funkciju koju ovde obavljate. I onda nekako povezujemo\u201c, napominje doktorka i savetuje da uvek budemo svesni trenutka i \u0161ta se de\u0161ava i o \u010demu se govori.<\/p>\n Kada ne\u010dega ne mo\u017eemo da se setimo, doktorka predla\u017ee da u tim trenucima napravimo na neki na\u010din takozvani fenomen pretra\u017eivanja. Jer tu nije problem u pam\u0107enju, ve\u0107 u sporom pretra\u017eivanju informacija. Potrebno nam je vreme i potrebno je da imamo neku asocijaciju i poku\u0161amo nekim klju\u010dnim momentima koje mogu da pove\u017eu li\u010dnost \u010dijeg imena ne mo\u017eemo da se setimo.<\/p>\n \u201eZato ka\u017eem da je jako va\u017eno kada ste prisutni nekom doga\u0111aju ili se upoznajete sa nekim, da povezujete stvari. To je neki najbolji na\u010din da se prisetimo informacija vezanih za javne li\u010dnosti. To se svima nama de\u0161ava i to je fenomen ‘na vrhu jezika'\u201c, navodi neurolo\u0161kinja profesorka Elka Stefanova, na kraju gostovanja u Jutarnjem programu. (Izvor:RTS)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Profesor dr Elka Stefanova, neurolog Klini\u010dkog centra Srbije, otkriva za RTS koje sve vrste pam\u0107enja postoje i na koji na\u010din mo\u017eemo da izbegnemo poreme\u0107aje pam\u0107enja.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-329295","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/329295","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=329295"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/329295\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":329297,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/329295\/revisions\/329297"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=329295"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=329295"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=329295"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}