{"id":328850,"date":"2021-09-27T07:42:01","date_gmt":"2021-09-27T05:42:01","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=328850"},"modified":"2021-09-27T07:42:01","modified_gmt":"2021-09-27T05:42:01","slug":"realizam-i-idealizam","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/09\/27\/realizam-i-idealizam\/","title":{"rendered":"Realizam i idealizam"},"content":{"rendered":"

Autor: Timoti Les<\/strong><\/p>\n

Da li \u0107e na Zapadu prevladati realisti ili idealisti u spoljnoj politici? To mo\u017eda deluje kao apstraktno pitanje za narode Balkana, ali nije preterivanje re\u0107i da od toga zavisi sudbina regiona.<\/p>\n

Po\u010detkom devedesetih, kada je zapo\u010dela trenutna faza balkanske istorije, realisti su dominirali spoljnopoliti\u010dkim establi\u0161mentom. Kada je pretnja Sovjetskog Saveza okon\u010dana, zapadni politi\u010dari su se borili da vide bilo kakve jasne interese u biv\u0161oj tampon zoni Zapadnog Balkana. Bili su fatalisti u vezi sa ograni\u010denjima istorije u regionu za koji su smatrali da je optere\u0107en \u201cdrevnim etni\u010dkim mr\u017enjama\u201d. Vlade su saose\u0107ale sa \u017eeljom lokalnog stanovni\u0161tva da se uspostave nacionalne dr\u017eave koje su \u010dinile osnovnu organizacionu paradigmu u Evropi.<\/p>\n

Klju\u010dni izazov u regionu – upravljanje ratom u Bosni – oblikovan je uva\u017eavanjem realnosti moc\u0301i na terenu. Vlade na Zapadu nisu odobravale na\u010din na koji su Srbi ostvarili svoje politi\u010dke ciljeve, ali su priznali da svaki trajni mir zavisi od zadovoljenja te\u017enji najvec\u0301e i najmoc\u0301nije grupe u regionu.<\/p>\n

U politi\u010dkom smislu, to je zna\u010dilo dopu\u0161tanje Srbima da pobede u ratu, a Britanci i Francuzi su posebno usredsredili svoje diplomatske napore da ubede Bo\u0161njake da priznaju slabost svog polo\u017eaja i priznaju raspad Bosne.<\/p>\n

Sredinom devedesetih, pristup Zapada Balkanu se promenio jer je generacija realista iz Hladnog rata ustupila mesto idealisti\u010dkoj klasi liberalnih internacionalista. Tranzicija je po\u010dela u SAD-u izborom Klintonove administracije koja je nastojala da promovi\u0161e spoljnu politiku zasnovanu na ideji o univerzalnim pravima i vrednostima, a ne na bazi\u010dnim interesima, podr\u017eanu monopolom Zapada na me\u0111unarodnu vojnu mo\u0107.<\/p>\n

Poligon za to bila je Bosna, gde je Klinton bio odlu\u010dan da postigne rezultat zasnovan na njegovom konceptu prirodne pravde, odnosno Srbima, koji su u ratu do\u017eivljavani kao agresori, nije bilo dozvoljeno da pobede. Posledica toga bilo je idealisti\u010dko uverenje da \u0107e prethodno zara\u0107ene grupe prevazi\u0107i svoje antagonizme i kolektivno izgraditi novu multinacionalnu dr\u017eavu.<\/p>\n

U politi\u010dkom smislu, to je podrazumevalo upotrebu ameri\u010dke mo\u0107i za podr\u0161ku Bo\u0161njacima i Hrvatima, navodnim \u017ertvama rata, koji su kao rezultat toga stekli ogromnu prednost. Na kraju, suo\u010davaju\u0107i se sa potpunim porazom, Srbi su bili primorani da tra\u017ee mir, \u0161to je dovelo do Dejtonskog mirovnog sporazuma koji je dr\u017eao Srbe unutar Bosne, suprotno njihovim \u017eeljama i inherentnoj snazi.<\/p>\n

Evropljani su u po\u010detku bili skepti\u010dni prema tom idealisti\u010dkom pristupu vo\u0111enju politike, ali su na kraju usvojili ameri\u010dku viziju. Najdramati\u010dniji zaokret dogodio se u Velikoj Britaniji gde je nova vlada na \u010delu sa Tonijem Blerom do\u0161la na vlast 1997. godine,obe\u0107avaju\u0107i da \u0107e sprovesti \u201ceti\u010dku spoljnu politiku\u201d za koju je Balkan tada postao pozornica na kojoj \u0107e to demonstrirati.<\/p>\n

U Bosni je Velika Britanija insistirala na imenovanju Pedija E\u0161dauna, \u017eestokog antinacionaliste koji je bio spreman da koristi autoritarna sredstva za promovisanje svog idealisti\u010dkog pogleda na svet. Za E\u0161dauna, Bosna nije bila samo politi\u010dko pitanje koje treba re\u0161iti, ve\u0107 pre ideolo\u0161ka misija u kojoj je mogao dokazati mogu\u0107nost boljeg sveta oslobo\u0111enog uo\u010denih zala nacija i granica.<\/p>\n

Ovaj idealizam je na sli\u010dan na\u010din primenjen i u drugim delovima Balkana. U Makedoniji je Zapad potisnuo \u017eelju Albanaca za nezavisno\u0161\u0107u, insistirajuc\u0301i umesto toga na obnovi zemlje kao multinacionalne dr\u017eave sa zajedni\u010dkim identitetom, suprotno \u017eelji Albanaca i Makedonaca da stvore svoje nacionalne dr\u017eave. Za idealiste, re\u0161enje nisu bile nove granice, vec\u0301 nova prava. Ista logika va\u017eila je i za Crnu Goru i Albance iz Pre\u0161evske doline.<\/p>\n

Kontra korak je bila odluka Zapada da podeli Srbiju po otprilike etni\u010dkoj liniji priznavanjem Kosova, \u0161to je odluka doneta pod pritiskom Albanaca koji su odbili da prihvate idealisti\u010dko vi\u0111enje da je nacinalna dr\u017eava zastareli koncept.<\/p>\n

Me\u0111utim, i ovde su ostali verni svojoj viziji novog, postnacionalnog sveta insistiraju\u0107i na o\u010duvanju granica Kosova iz jugoslovenskog doba, \u010dime bi se zna\u010dajna populacija Srba inkorporirala u novu dr\u017eavu kojom dominiraju Albanci. Sve preostale sumnje ubla\u017eene su uverenjem idealista da se prirodna pravda odr\u017eava davanjem nezavisnosti \u017ertvama srpske agresije.<\/p>\n

U pozadini ovih doga\u0111aja, spoljnopoliti\u010dki realisti na Zapadu ostali su skepti\u010dni u pogledu verovatnoc\u0301e uspeha ovog idealisti\u010dkog pristupa. Kako su godine prolazile, a region nije uspeo da se stabilizuje ili razvije, \u010dinilo se da je njihov skepticizam opravdan. Na kraju, kada su se realisti vratili na vlast krajem 2010-ih, poku\u0161ali su da povrate nekada\u0161nji pristup koji je napu\u0161ten sredinom devedesetih.<\/p>\n

U SAD-u je Trampova administracija okon\u010dala posve\u0107enost svojih prethodnika multietni\u010dnosti i prihvatila podelu Kosova po etni\u010dkoj liniji, kao na\u010din da obezbedi priznanje te teritorije od strane Srbije, re\u0161i problem i omogu\u0107i SAD da povuku svoje trupe iz onoga \u0161to je Tramp video kao besmisleno periferno uplitanje.<\/p>\n

U Evropi su mnoge vlade bile spremne da prihvate ovo kao prakti\u010dno re\u0161enje kosovskog problema, uprkos protivljenju idealista koji su videli da je njihov pogled na svet ugro\u017een. \u010cak je i Evropska komisija, bastion liberalnog internacionalizma, podr\u017eala predlog posle vi\u0161egodi\u0161njeg neuspeha da ubedi Srbiju da prihvati nezavisnost Kosova unutar postoje\u0107ih granica.<\/p>\n

Realisti\u010dki povratni udarac potom se nastavio po\u010detkom ove decenije, podstaknut porastom nacionalizma u Evropi i sve ve\u0107im samopuzdanjem isto\u010dnih Evropljana koji su po\u010deli da isti\u010du svoj glas u EU. To se iskristalisalo u objavljivanju slovena\u010dkog non-pejpera ranije ove godine koji se zalagao za stvaranje nacionalnih dr\u017eava za Srbe, Albance i Hrvate.<\/p>\n

Ponovo su idealisti u Evropi i SAD izrazili svoje primedbe, ali je vec\u0301ina evropskih prestonica prec\u0301utno prihvatila realisti\u010dki argument za prekrajanje granica. U Evropskom parlamentu, izvestilac za Zapadni Balkan, Viola von Cramon-Taubadel osudila je lidere EU zbog \u201ctolerisanja narativa\u201d u slovena\u010dkom non-pejperu.<\/p>\n

Da li to zna\u010di da c\u0301e realisti prevladati, a Srbima i drugima biti dozvoljeno da uspostave nacionalne dr\u017eave? Mo\u017eda, ali ne odmah. Za sada, idealisti nastavljaju da dr\u017ee vlast u najmoc\u0301nijim zapadnim prestonicama-Va\u0161ingtonu, Berlinu i Londonu-i niko od njih ne pokazuje znake odustajanja od svoje posvec\u0301enosti postnacionalnom poretku na Balkanu.<\/p>\n

Naprotiv, posle objavljivanja slovena\u010dkog non-pejpera, oni su udvostru\u010dili svoju ideolo\u0161ku posve\u0107enost. Bajden je izdao izvr\u0161nu naredbu kojom se preti sankcijama onima koji osporavaju sada\u0161nje multietni\u010dko re\u0161enje, a Nema\u010dka se zalo\u017eila za imenovanje visokog predstavnika u Bosni kako bi se oja\u010dala ovla\u0161\u0107enja Zapada. Izgledi da politi\u010dka levica preuzme vlast u Berlinu zna\u010di da \u0107e to verovatno ostati tako.<\/p>\n

Me\u0111utim, ni\u0161ta nije sigurno. Va\u0161ington je ograni\u010den domac\u0301im protivljenjem stranim intervencijama, a Bajdenova administracija je o\u0161tec\u0301ena zbog poraza u Avganistanu. Tramp bi mogao da vidi priliku za povratak 2024. godine. U Evropi bi nema\u010dki idealizam mogao biti zaustavljen porastom nacionalisti\u010dko-konzervativnih snaga u Francuskoj, Italiji i \u0160paniji, dok se London bori da potvrdi me\u0111unarodni uticaj posle odlaska iz EU.<\/p>\n

Ako politi\u010dki karakter Zapada ostaje otvoreno pitanje, onda ostaje i priroda njegove spoljne politike, a sa njom i pristup koji se primenjuje na probleme Balkana. Idealizam ili realizam? Od ishoda ovog pitanja mo\u017ee zavisiti budu\u0107nost regiona.<\/p>\n

Media centar<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Od ishoda ovog pitanja mo\u017ee zavisiti budu\u0107nost Balkana.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":326769,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-328850","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/328850","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=328850"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/328850\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":328852,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/328850\/revisions\/328852"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/326769"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=328850"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=328850"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=328850"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}