{"id":328742,"date":"2021-09-25T08:04:41","date_gmt":"2021-09-25T06:04:41","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=328742"},"modified":"2021-09-25T08:04:41","modified_gmt":"2021-09-25T06:04:41","slug":"savremena-nauka-kao-nova-religija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/09\/25\/savremena-nauka-kao-nova-religija\/","title":{"rendered":"Savremena nauka kao nova religija"},"content":{"rendered":"

Autor: Valentin Katasonov<\/strong><\/p>\n

Nauka danas predstavlja, za ve\u0107inu ljudi, najvi\u0161i autoritet. Mnogima je zamenila veru u Boga i Boga kao oslonac. Nauka se na\u0161la iznad Boga. Ona sama je Bog. Fraza: \u201eNauka je rekla\u201c, postala je krilatica. Ako je ona ne\u0161to rekla, zna\u010di da je tako, i daljem razmatranju ne podle\u017ee. Prvo, zato \u0161to uzet kao pojedinac, gra\u0111anin nema, po pravilu, dovoljno znanja, izvornih informacija koje su neophodne, opreme i vremena da bi ne\u0161to proverio i, ukoliko je potrebno, opovrgao. Drugo, ako neko nije saglasan sa onim \u0161to je \u201enauka rekla\u201c, njegov prigovor dru\u0161tvo ne \u017eeli da \u010duje. Takvog disidenta ne\u0107e spaliti na loma\u010di (kao \u0161to je to u srednjem veku \u010dinila inkvizicija), ve\u0107 \u0107e ga jednostavno ignorisati i u\u0107utkati. Zato je nauka kao religija postala monopolska institucija; rizik pojavljivanja jeresi, sposobnih da podriju njen autoritet, danas je minimalan. Ona je organizovana po principu totalitarne sekte.<\/p>\n

Nauka je postala religija sa svim svojstvenim joj atributima. Ona ima svoj \u201esimvol vere\u201c; u njemu su sadr\u017eani svi osnovni dogmati nauke kao religije. Pre svega \u2013 dogmat materijalizma. Tako\u0111e, dogmati racionalizma, empirizma, eksperimentalne provere itd. To su bazni dogmati koji su formulisali filosofi u 16. i 17. veku. Posle toga pojavili su se dogmati drugog pokolenja. Na primer, dogmat evolucionizma i postanka \u010doveka od majmuna. Dogmat takozvanog \u201edarvinizma\u201c o kome \u0107emo posebno govoriti. Nauka ima i svoje svece \u2013 znamenite nau\u010dnike iz pro\u0161losti, neporecive autoritete. Stvorena je i posebna hijerarhija u obliku nau\u010dnih zvanja i nau\u010dnih stepena, du\u017enosti. Na vrhu hijerarhijske piramide nalaze se \u017ereci \u2013 akademici i predsednici akademija nauka. Blizu vrha su gurui koje svi moraju da slu\u0161aju (na primer: \u010carls Darvin, Albert Ajn\u0161tajn). Na kraju, i nauka ima brojne rituale koji podse\u0107aju na crkvenu slu\u017ebu. Recimo, odbrana disertacija, izbori akademika, sve\u010dano dodeljivanje Nobelove nagrade itd.<\/p>\n

Akademija nauka \u2013 najozbiljnija je institucija \u010dija istorija se\u017ee duboko u pro\u0161lost. Neki misle da se akademija nauka koreni u vremena kada je Platon osnovao svoju Akademiju \u2013 mesto u kome je, \u0161etaju\u0107i, besedio sa u\u010denicima o svetu i metafizici. Platonska Akademija je religiozno-filosofski savez osnovan 380-ih godina p. n. e, blizu Afina, u kraju nazvanom po mitskom heroju Akademu. U Akademiji je prou\u010davan \u0161iroki krug disciplina: filosofija, matematika, astronomija, prirodne nauke i dr.; unutar nje postojala je podela na starije i mla\u0111e; osnovni metod obu\u010davanja bila je dijalektika (dijalog).[1]<\/p>\n

No, po mom mi\u0161ljenju, savremena akademija nauka kopira jednu drugu instituciju iz pro\u0161losti. Zapravo \u2013 instituciju koja se kod drevnih Jevreja zvala \u201eje\u0161iva\u201c \u2013 \u0161kola za prou\u010davanje Talmuda. Drugi naziv ove \u0161kole bio je \u201eakademija\u201c. Ubrzo nakon Ro\u0111enja Hristovog, kada su Jevreji izgnani iz Jerusalima i Palestine, niz je\u0161iva bio je organizovan van granica Judeje, \u010dak i Palestine, na teritoriji Vavilonije (Javna, Sura, Pumbedita). Je\u0161ive (akademije) su, u nekoj meri, zamenile Jevrejima sedamdesetih godina Jerusalimski hram, i bile centar jevrejskog duhovnog \u017eivota. Neke od ovih je\u0161iva (akademija) bavile su se ne samo izu\u010davanjem Talmuda, ve\u0107 i njegovom daljom doradom. Konkretno, Akademija u Suri je zavr\u0161ila razradu Vavilonskog Talmuda.[2]<\/p>\n

\u201eVavilonski Talmud u su\u0161tini predstavlja tuma\u010denje i razvijanje Mi\u0161ne, onako kako je produbljivana u velikim akademijama Vavilonije. Iako ne postoji ta\u010dan datum po\u010detka ili zavr\u0161etka ovog perioda, po tradiciji, period Vavilonskog Talmuda datira od dana Abva Ariha (obi\u010dno zvanog Rav) i Samuila, od prve polovine tre\u0107eg veka do kraja predava\u010dke delatnosti Ravina 499. godine. Najva\u017enije akademije su se nalazile u Nehardu, Suri, Pumbeditu, Mahozu. Kada bi dve ili vi\u0161e akademija radile naporedo, centar izu\u010davanja se \u010desto preme\u0161tao iz jedne u drugu. Delimi\u010dno je to bilo uslovljeno politi\u010dkim progonima; na primer Nehardeja je bila razru\u0161ena 259. godine, posle Samuilove smrti, i obnovljena tek kasnije; a delimi\u010dno bi se je\u0161iva obnavljala i kroz figuru predava\u010da koji je bio na \u010delu akademije. Vode\u0107i u\u010ditelji su bili Samuil u staroj \u0161koli u Nehradi, i Rav, osniva\u010d akademije u Suri.\u201c[3]<\/p>\n

U akademijama su radili ljudi koje su zvali \u201enau\u010dnici\u201c, \u201eknji\u017eevnici\u201c. Najve\u0107i autoriteti nosili su zvanje \u201edoktor\u201c. U takvim akademijama nau\u010dnici su pripremali rabine \u2013 \u201ekadrove\u201c za rad u sinagogama. \u201eTokom mnogih pokolenja iz je\u0161iva (akademija) su izlazile duhovne vo\u0111e jevrejskog naroda. Koriste\u0107i se vrhovnim autoritetom me\u0111u Jevrejima, je\u0161ive su vr\u0161ile i zakonodavnu funkciju\u2026 Je\u0161ive su umnogome uslovile socijalnu strukturu jevrejstva\u201c.[4]<\/p>\n

Uporedna analiza dva tipa akademije iz pro\u0161losti \u2013 Platonove Akademije i akademije drevnih Jevreja \u2013 pokazuje da savremene akademije nauka imaju mnogo vi\u0161e sli\u010dnosti sa drugim oblikom. Akademije drevnih Jevreja re\u0161avale su zadatke kako religioznog tako i socijalno-politi\u010dkog karaktera. Pre svega, one su bile pozvane da obezbede kontrolu jevrejskih vo\u0111a nad narodom. Od talmudskih akademija napravljen zbornik zakona, propisa i normi postao je istina u poslednjoj instanci. \u201eTalmud ka\u017ee\u201c \u2013 predstavlja imperativ veoma sli\u010dan frazi \u201eNauka je rekla\u201c. Savremena nauka (ne samo akademska) ne bavi se, pre svega, potragom za istinama (kao \u0161to je to bilo u Platonovoj Akademiji), ve\u0107 stvaranjem istine i, kasnije, njenim uvo\u0111enjem u svest miliona ljudi (kao \u0161to se to radilo u akademijama koje su stvorile Talmud i uvele u svest jevrejskog naroda njegove ideje). Religiozna komponenta savremene nauke je nesumnjiva.<\/p>\n

\n

Smrt nauke<\/strong><\/h1>\n<\/blockquote>\n

Se\u0107amo se da je Fridrih Ni\u010de jednom rekao: \u201eBog je mrtav!\u201c No, ako za ljude Bog vi\u0161e ne postoji, onda za njih ne postoji ni mnogo toga drugog, pa ni nauka kao sredstvo za poznanje Istine. Ako i\u0161\u010dezne Najvi\u0161i i Kona\u010dni Objekt spoznaje, onda i\u0161\u010dezava i spoznaja. Postoji njena imitacija. Ako je Bog umro, onda je umrla i nauka kao veoma va\u017ena forma saznanja. Na\u017ealost, niko danas ne \u017eeli da rizikuje i prizna ovaj \u201emedicinski fakt\u201c \u2013 smrt nauke.<\/p>\n

Tema \u201esmrt nauke\u201c danas je \u2013 tabu. Meni je dospela u ruke jedna knjiga koja je, na neki na\u010din, povezana sa ovom temom. Njen naslov je Kraj nauke, a autor je Amerikanac D\u017eon Horgan.[5] Treba priznati da ameri\u010dki autor daje druga\u010diji smisao sintagmi \u201ekraj nauke\u201c od onog koji sam naveo. Po mi\u0161ljenju D\u017eona Horgana, nauka se jednostavno pribli\u017eila granicama spoznaje sveta i dalje \u0161irenje znanja o njemu veoma je problemati\u010dno. Osnovno je ura\u0111eno, ostaje beskrajno mnogo detalja koji i nisu toliko va\u017eni. Nau\u010dnici su osu\u0111eni da sakupljaju \u201emrvice\u201c. Ipak, neke \u010dinjenice i primeri navedeni u Horganovoj knjizi svedo\u010de da je nauka prestala da bude nauka i da je od nje ostala samo maska koja ljude vodi u zabludu. Pozitivni zna\u010daj Horganove knjige ogleda se u tome \u0161to je uspela da pokrene diskusiju (neko vreme) o pitanjima nauke, njenih ciljeva, mogu\u0107nosti i budu\u0107nosti. Uglavnom se diskusija vodila na internetu i u elektronskim sredstvima informisanja. Me\u0111u brojnim sli\u010dnim publikacijama posebno \u017eelim da izdvojim \u010dlanak-recenziju Jevgenija Balackog \u201eD\u017eon Horgan o kraju nauke\u201c.[6] Sa moje ta\u010dke gledi\u0161ta, Balacki vrlo jasno akcentuje i donosi dublje zaklju\u010dke od samog D\u017eona Horgana. Nave\u0161\u0107u u potpunosti zavr\u0161ni deo \u010dlanka-recenzije, koji sadr\u017ei \u010detiri zaklju\u010dka:<\/p>\n

\u201ePrvo, gotovo sve nauke su se saplele o problem efektivnosti. Kada se pre\u0111e odre\u0111ena empirijska granica, dalji rast nau\u010dnog znanja postaje nesvrsishodan i neracionalan. Suvi\u0161e skupo, suvi\u0161e slo\u017eeno, suvi\u0161e daleko od realnosti. I ovde je D\u017eorn Horgan apsolutno u pravu. Putevi kojima bi se mogli savladati problemi koji se javljaju jo\u0161 se ne vide, \u0161to nam dozvoljava da govorimo o kraju nauke.<\/p>\n

Ceo svet, bukvalno, gu\u0161i se u Koka-koli i Pepsi-koli, a u isto vreme recept tih napitaka ostaje tajna, tehnolo\u0161ki know-how odgovaraju\u0107ih firmi. Zar nije \u010dudno da dana\u0161nji fizi\u010dari i hemi\u010dari, uz svu \u010dudovi\u0161nu mo\u0107 svojih nauka, ne mogu da de\u0161ifruju sastav nekakvog penu\u0161avog pi\u0107a?<\/h2>\n

Drugo, kao nikada ranije, jasno se mo\u017ee uo\u010diti uslovnost nau\u010dnog znanja. U poslednje vreme, sve \u010de\u0161\u0107e se pojavljuju rezultati istra\u017eivanja koji pretenduju na preispitivanje tradicionalnih teorija, ako ne i na njihovo potpuno ukidanje. Naj\u010de\u0161\u0107e se takvi rezultati pojavljuju u istoriji, astrofizici i biologiji. Ipak, ako je jedno, \u010dak i veoma va\u017eno otkri\u0107e, sposobno da sru\u0161i celokupno prethodno znanje, koliko je vredelo to znanje koje su savremenici tako visoko cenili; sli\u010dno slu\u010daju zamene Ptolomejevog sistema Kopernikovim, koji pretenduje da postane tipi\u010dan u savremenoj nauci. Ova opasnost jo\u0161 nije realizovana, no samo njeno postojanje omogu\u0107ava nam konstataciju: u nauci ne\u0161to ne valja.<\/p>\n

Tre\u0107e, sada, kao nikada ranije, odli\u010dno se shvata ograni\u010denost nau\u010dnog znanja. Nave\u0161\u0107u jednostavan primer. Ceo svet, bukvalno, gu\u0161i se u Koka-koli i Pepsi-koli, a u isto vreme recept tih napitaka ostaje tajna, tehnolo\u0161ki know-how odgovaraju\u0107ih firmi. Zar nije \u010dudno da dana\u0161nji fizi\u010dari i hemi\u010dari, uz svu \u010dudovi\u0161nu mo\u0107 svojih nauka, ne mogu da de\u0161ifruju sastav nekakvog penu\u0161avog pi\u0107a? I zato je jo\u0161 neshvatljivije prou\u010davanje procesa isparavanja crnih rupa. Takvih protivre\u010dnosti u savremenom \u017eivotu je mnogo, \u0161to jo\u0161 jednom dokazuje istinitost i pragmati\u010dkih Horganovih stavova o neuverljivosti \u2018ironi\u010dne\u2019 nauke.<\/p>\n

\u010cetvrto, celokupna savremena nauka (a mislim i nauka u budu\u0107nosti) izu\u010dava grubi, materijalni svet, kao da se na duhovni svet njeni zakoni ne odnose. Me\u0111utim, ve\u0107ina problema koje imaju pojedinci i dru\u0161tvo u celini le\u017ei upravo u duhovnoj sferi. Po svoj prilici, nauka ovde ni na koji na\u010din ne mo\u017ee pomo\u0107i. Ako je materijalni svet nauka ve\u0107 izu\u010dila prili\u010dno dobro, a duhovni ne ulazi u sferu njene kompetencije, ne zavr\u0161ava li onda ona svoj put? Navedeni fakt slu\u017ei kao jo\u0161 jedan argument u korist ograni\u010denja neobuzdanih, \u2018ironi\u010dno\u2019 nastrojenih teoreti\u010dara.\u201c<\/p>\n

Na kraju \u0107u dodati i svoj zaklju\u010dak. Mogu\u0107nosti nauke da spozna svet danas su se zaista jako suzile. I u tome se u potpunosti sla\u017eem kako sa D\u017eonom Horganom, tako i sa E. Balackim. No, \u017eelim da naglasim da takve zadatke nauka i ne postavlja. Neogla\u0161eni zadatak dana\u0161nje nauke postao je isti onaj koji je Karl Marks formulisao svojevremeno za filosofiju. Godine 1844. \u201eklasik\u201c je dao va\u017enu izjavu: \u201eFilosofi su samo na razli\u010dite na\u010dine obja\u0161njavali svet, no stvar je u tome da se on izmeni\u201c.[7] U svim vremenima postojala je podela nauke na fundamentalnu i primenjenu. Dok se primenjena nauka bavila preoblikovanjem sveta, fundamentalna je spoznavala njegove tajne, otkrivala zakone. Na prvi pogled i danas fundamentalna nauka nastavlja da se bavi objektivnom spoznajom sveta. No, tako je samo na prvi pogled. Zapravo, ona se odavno bavi njegovom promenom. Osnovni objekat tog preoblikovanja je \u010dovekova svest. Darvinizam je prvi eksperiment takve vrste. Za one koji su ga organizovali, ovaj eksperiment se pokazao uspe\u0161nim. No, nauka koja se bavi granicama ljudske svesti \u2013 nije nauka. Mi ovde imamo posla sa podmetanjem. Nama govore o \u201enauci\u201c, no nje ve\u0107 odavno nema. To je nova religija. Prelazna forma ka svetskoj religiji antihrista.<\/p>\n

\n

Bunt protiv Boga<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Treba zapaziti da la\u017eni proroci nauke deluju oprezno, u etapama. Mogu\u0107e je izdvojiti tri osnovne etape u razvoju nauke od kada se pojavila u 17. veku:<\/p>\n

1) Zamena ciljeva nau\u010dne delatnosti, postepeno odricanje od poimanja Istine i zamene najvi\u0161eg cilja beskona\u010dnim brojem parcijalnih \u201eprakti\u010dnih\u201c zadataka;<\/p>\n

2) Kritika hri\u0161\u0107anstva kao \u201ereakcionarnog\u201c pogleda na svet, koji protivre\u010di dogmatizmu pozitivne nauke;<\/p>\n

3) Uticanje na ljude da prihvate njene \u201edogmate\u201c koji \u0107e biti sastavni deo u\u010denja antihrista.<\/p>\n

Sada se nalazimo u drugoj fazi koja je po\u010dela u Francuskoj, u epohi prosvetiteljstva (18. vek), kada su neki filosofi od tihog neprihvatanja hri\u0161\u0107anstva pre\u0161li (prvi put posle mnogo vekova) u direktan napad na njega. Najo\u010diglednije je svoj bogobora\u010dki karakter \u201ekorporacija nau\u010dnika\u201c demonstrirala u na\u0161oj zemlji, u pro\u0161lom veku. Apogej tog \u201eteorijskog\u201c bogoborstva predstavlja pojava takozvanog \u201enau\u010dnog ateizma\u201c u SSSR-u. Sovjetskog Saveza nema ve\u0107 \u010detvrt veka. Ipak, bogoborstvo \u201ekorporacije nau\u010dnika\u201c nije nestalo, ono se samo na neko vreme povuklo u senku.<\/p>\n

O njegovom postojanju svedo\u010di periodi\u010dno ponavljanje napada \u201enau\u010dnih ateista\u201c iz zasede. Dovoljno je setiti se \u201ePisma desetorice\u201c koje su uputili na\u0161i akademici predsedniku Rusije 2007. godine. Pismo sadr\u017ei poziv da se okon\u010da sa crkvenim mra\u010dnja\u0161tvom u sferi obrazovanja mladih. Najistaknutije i najpoznatije figure me\u0111u potpisnicima bili su laureati Nobelove nagrade Vitalij Ginzburg i \u017dores Alfjorov. Evo fragmenta iz pisma: \u201eNo, mi ne mo\u017eemo ostati ravnodu\u0161ni kada se vr\u0161e poku\u0161aji da se nau\u010dno znanje podvrgne sumnji, da se odstrani iz obrazovanja \u2018materijalisti\u010dko shvatanje sveta\u2019, zamene nau\u010dna znanja \u2013 verom. Ne treba zaboraviti da je kurs prema inovativnom razvoju koji je dr\u017eava zauzela mogu\u0107e ostvariti samo u slu\u010daju ako \u0161kole i fakulteti naoru\u017eaju mlade ljude znanjima do kojih je do\u0161la savremena nauka. Ne postoji nikakva alternativa tim znanjima.\u201c<\/p>\n

Razmi\u0161ljam, da su autori i potpisnici ovog pisma \u017eiveli u dvadesetim i tridesetim godinama pro\u0161log veka neizostavno bi u\u0161li u sastav aktivista Gubelmanovog (Jaroslavski) \u201eSaveza borbenih bezbo\u017enika\u201c.[8] Nema nikakve sumnje da je takozvana \u201epozitivna nauka\u201c Novog doba \u2013 religija. Svaka religija se zasniva na veri. Nauka se tako\u0111e zasniva na veri, veri u aksiome.[9] Mnogobrojni nau\u010dni aksiomi vi\u0161e su nego sumnjivi, u svakom slu\u010daju nemogu\u0107e ih je predstaviti kao \u201earmirano-betonski temelj\u201c nauke (teorije). Austrijski matemati\u010dar Kurt Gedel dokazao je \u201eteoreme o nepotpunosti\u201c (1931). Njihova su\u0161tina je u tome da svaki formalni sistem (sistem matemati\u010dkih aksioma), odre\u0111enog nivoa slo\u017eenosti, poseduje ili unutra\u0161nju protivre\u010dnost ili je nepotpun.[10] To jest, u vrlo slo\u017eenim sistemima mo\u017ee se nai\u0107i makar jedan iskaz, \u010dija se ni istinitost, ni la\u017enost, ne mo\u017ee dokazati sredstvima samog tog sistema. Potreban je \u201edopunski ulaz\u201c, \u010diju istinitost ili la\u017enost nije mogu\u0107e dokazati pomo\u0107u formalne logike. Gedelove teoreme nanele su ozbiljan udarac filosofiji racionalizma.[11]<\/p>\n

Broj ovih aksioma neprestano se uve\u0107ava i njihov zna\u010daj se menja: neki i\u0161\u010dezavaju ne ostavivi\u0161i traga u svesti \u010dove\u010danstva, drugi, nasuprot tome, ja\u010daju, i njihov rejting raste. Na prvo mesto izbija aksiom: \u201eBoga nema\u201c (ateizam). Njemu konkuri\u0161e drugi aksiom: \u201eMi ne znamo da li Bog postoji ili ne postoji, ali nama to i nije va\u017eno\u201c (agnosticizam). Postoji jo\u0161 jedan konkurentski aksiom: \u201eBog postoji, ali od trenutka kada je sazdao na\u0161 svet Njega kao da nema. Udaljio se i po\u010diva. Svet \u017eivi i razvija se nezavisno od Boga\u201c (deizam).<\/p>\n

No, ovo je jo\u0161 uvek \u201ecve\u0107e\u201c. Nastupi\u0107e poslednja vremena (opisana u Apokalipsi), kada \u0107e se pojaviti novi \u201eaksiom\u201c: \u201eIstina, ipak, postoji. Izvor istine je u poslednjoj instanci \u2013 \u0111avo\u201c. To ne\u0107e biti obi\u010dan \u201enau\u010dni aksiom\u201c, to \u0107e biti \u201edekret\u201c antihristov koji \u0107e obavezivati svakog \u010doveka da misli i deluje imaju\u0107i na umu ovaj \u201eaksiom\u201c. A la\u017eni proroci poslednjih vremena \u0107e obja\u0161njavati ljudima smisao tog najvi\u0161eg \u201enau\u010dnog aksioma\u201c i kontrolisati da li ga svi antihristovi podanici \u201eispunjavaju\u201c.<\/p>\n

Recimo, pojam \u201ebajke\u201c koji koristi apostol Pavle[12], obuhvata u potpunosti mnoge savremene \u201enau\u010dne\u201c teorije. Na primer: da \u010dovek vodi poreklo od majmuna, da je \u017eivot na Zemlji ro\u0111en iz mrtve materije, da je vasiona \u201estvorena\u201c iz \u201evelikog praska\u201c, zatim \u201enau\u010dne\u201c teorije o poreklu nepoznatih lete\u0107ih objekata (NLO), o postojanju \u017eivota na drugim planetama i drugim galaksijama itd.<\/p>\n

Tekst predstavlja odlomak iz knjige \u201eLa\u017eni proroci poslednjih vremena. Darvinizam i nauka kao religija\u201c (str. 48-55) Valentina Katasonova. Naslov originala glasi: Valentin Katasonov, \u201eL\u017eeproroki poslednih vrem\u0451n. Darvinizm i nauka kak religi\u044f\u201c, Kislorod, 2017.<\/p>\n

____________________________________________________________<\/p>\n

Uputnice:<\/em><\/p>\n

[1] Tokom Platonovog \u017eivota akademici su bili Aristotel i jo\u0161 mnogi koji su kasnije postali poznati filosofi. Posle Platonove smrti Akademija je nekoliko puta obnavljana, pri \u010demu je po\u0161tovana ideja prvobitne Akademije. Tek takozvanu \u201epetu\u201c Platonovu Akademiju zatvorio je vizantijski imperator Jusninijan 529. godine.<\/em><\/p>\n

[2] Sm.: Sura. \/\/ \u042dlektronna\u044f evre\u0439ska\u044f \u044dnciklopedi\u044f. \u2013 Re\u017eim dostupa: http:\/\/www.eleven.co.il\/article\/13975<\/em><\/p>\n

[3] \u201eTalmud\u201c (videti ovde)<\/em><\/p>\n

[4] Sm.: Ie\u0161iva. \/\/ \u042dlektronna\u044f evre\u0439ska\u044f \u044dnciklopedi\u044f. \u2013 Re\u017eim dostupa: http:\/\/www.eleven.co.il\/article\/11719<\/em><\/p>\n

[5] Horgan D\u017eon. Konec nauki \/\/ Perevod s angl. \u2013 SPb.: Amfora \u2013 \u042dvrika, 2001.<\/em><\/p>\n

[6] http:\/\/kapitalrus.ru\/articles\/article\/dzhon_horgan_o_konce_ nauki\/<\/em><\/p>\n

[7] Marks K. Tezis\u044b o Fe\u0439erbahe. Marks K. i \u042dngel\u044cs F. So\u010d. v 50 t. \u2013 M., 1955-1981. T. 3. S. 4.<\/em><\/p>\n

[8] Savez borbenih bezbo\u017enika (So\u044e\u0301z voi\u0301nstvu\u044e\u0449ih bezbo\u0301\u017enikov, ranee \u2013 So\u044ez bezbo\u017enikov; Ob\u0449estvo druze\u0439 gazet\u044b \u201eBezbo\u017enik\u201c) \u2013 dobrovoljna dru\u0161tvena organizacija u SSSR koja je postojala od 1925. do 1947. godine. Cilj ovog udru\u017eenja bila je idejna borba protiv religije u svim njenim oblicima. Predsednik Centralnog saveta Saveza bezbo\u017enika bio je Jemeljan Jaroslavski do 1943. godine, a posle njegove smrti do raspu\u0161tanja, 1947. godine, Fjodor Ole\u0161\u010duk.<\/em><\/p>\n

[9] Aksioma (dr. \u2013 gre\u010d. \u1f00\u03be\u03af\u03c9\u03bc\u03b1 \u2013 tvrdnja, postulat) \u2013 ishodni stav neke teorije (nauke), koji se prihvata u okvirima date teorije (nauke) kao istinita bez potrebe da se dokazuje i koristi se u dokazivanju drugih stavova (u matematici se takvi dokazi zovu \u201eteoreme\u201c).<\/em><\/p>\n

[10] Prva Gedelova teorema: \u201eZa bilo koju formalnu teoriju koja potvr\u0111uje osnovne aritmeti\u010dke istine mo\u017ee se konstruisati aritmeti\u010dko tvr\u0111enje koje je istinito, ali nije i dokazivo unutar same te teorije. To zna\u010di da bilo koja teorija koja je sposobna da izrazi elementarnu aritmetiku ne mo\u017ee biti u isto vreme i konzistentna i potpuna.\u201c<\/em><\/p>\n

[11] Sm.: Uspenski\u0439 V.A. Teorema G\u0451del\u044f o nepolnote. \/\/ \u201ePopul\u044frn\u044be lekcii po matematike\u201c. \u2013 M.: Nauka, 1982.<\/em><\/p>\n

[12] \u201eJer \u0107e do\u0107i vreme kada zdrave nauke ne\u0107e podnositi, nego \u0107e po svojim \u017eeljama okupiti svoje u\u010ditelje da ih \u010de\u0161u po u\u0161ima, i odvrati\u0107e u\u0161i od istine i okrenu\u0107e se bajkama.\u201c (2 Tim. 4:3-4).<\/em><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

La\u017eni proroci nauke deluju oprezno, u etapama. S tim u vezi, mogu\u0107e je izdvojiti tri osnovne etape u razvoju nauke u periodu od kada se kao pojam pojavila u sedamnaestom veku, pa do dana\u0161njih dana<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":279760,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-328742","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/328742","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=328742"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/328742\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":328743,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/328742\/revisions\/328743"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/279760"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=328742"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=328742"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=328742"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}