{"id":328672,"date":"2021-09-24T07:37:06","date_gmt":"2021-09-24T05:37:06","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=328672"},"modified":"2021-09-24T07:37:45","modified_gmt":"2021-09-24T05:37:45","slug":"moze-li-se-globalizacija-popraviti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/09\/24\/moze-li-se-globalizacija-popraviti\/","title":{"rendered":"Mo\u017ee li se globalizacija popraviti"},"content":{"rendered":"

Autor: Branko Milanovi\u0107<\/strong><\/p>\n

U odli\u010dnoj, upravo objavljenoj knjizi, \u0160est lica globalizacije, Anthea Roberts i Nicolas Lamp opisuju 6 dominantnih narativa o globalizaciji i svemu \u0161to je u procesima globalizacije bilo dobro ili lo\u0161e. Uz minimalne intervencije oni izla\u017eu klju\u010dne elemente svakog od razmatranih narativa, onako kako bi to u\u010dinili njihovi zagovornici, da bi u drugom delu knjige ispitali preklapanja i razlike izme\u0111u njih.<\/p>\n

Ovde \u0107u izlo\u017eiti sa\u017eeti pregled tih 6 narativa, ne govore\u0107i o njima eksplicitno, zato \u0161to su svi ve\u0107 dobro poznati \u0161iroj javnosti i zato \u0161to se nadam da \u0107e moja kritika svakog ponaosob dovoljno osvetliti njihove klju\u010dne elemente.<\/p>\n

Prvi pristup globalizaciji koji Roberts i Lamp razmatraju jeste pogled koji zastupa establi\u0161ment. Sa ovog stanovi\u0161ta, globalizacija \u0107e na kraju svakako doneti korist svim u\u010desnicima, iako dobit mo\u017ee biti neravnomerno raspodeljena i bi\u0107e potrebno dosta vremena da se realizuje. Ovaj narativ slu\u017ei pre svega potrebama samog establi\u0161menta, na primer, kada se zanemaruje \u010dinjenica da se Sjedinjene Dr\u017eave nisu obogatile po\u0161tuju\u0107i na\u010dela slobodne trgovine, ve\u0107 primenjuju\u0107i hamiltonovski protekcionizam, ili da neki od trgovinskih sporazuma zaklju\u010denih posle Drugog svetskog rata nisu bili motivisani za\u0161titom slobodne trgovine ili potrebama \u201eliberalnog me\u0111unarodnog poretka\u201c, ve\u0107 strate\u0161kom ambicijom Sjedinjenih Dr\u017eava da u\u010dvrste sna\u017enu nezavisnu mre\u017eu zemalja \u201eSlobodnog sveta\u201c (koji je zgodno definisan tako da uklju\u010duje sve re\u017eime koji nisu komunisti\u010dki, bez obzira na unutra\u0161nju politiku). Glavni adut ovog narativa je to \u0161to s pravom mo\u017ee isticati \u010dinjenicu da je ekonomsko povezivanje razli\u010ditih zemalja posle 1980. godine doprinelo udvostru\u010davanju svetskog proizvoda i potro\u0161nje roba i usluga po glavi stanovnika.<\/p>\n

Levi\u010darski narativ (koji u mom tuma\u010denju obuhvata ono \u0161to Roberts i Lamp opisuju kao \u201epopulisti\u010dki\u201c levi\u010darski narativ u maniru Bernie Sandersa i Elizabeth Warren, kao i narativ fokusiran na monopolisti\u010dku \u201ekorporativnu mo\u0107\u201c) na vi\u0161e na\u010dina je najkonzistentniji. Ovaj narativ nudi dve uverljive teze: (1) unutra\u0161nja politika svake zemlje danas je prilago\u0111ena potrebama pojedinaca bogatih kapitalom i onih koji ostvaruju visoke prihode, i (2) politike koje im idu naruku omogu\u0107ile su velikim kompanijama da steknu status monopsonista na tr\u017ei\u0161tu rada (kao jedini lokalni poslodavci) i izbegnu pla\u0107anje poreza u odgovaraju\u0107im iznosima. Osim \u0161to su obe pomenute tvrdnje ta\u010dne, one ispravno ukazuju na politi\u010dke korene procesa propadanja srednje klase. Taj proces je u velikoj meri (u nastavku \u0107u se vratiti na ovu ogradu) posledica mo\u0107i bogatih kompanija i pojedinaca da prilago\u0111avaju zakonske okvire sopstvenim potrebama i izbegavaju pla\u0107anje poreza. (\u010citanjem Wall Street Journala lako \u0107ete otkriti \u010dime je definisan pogled na svet ove kategorije ljudi. Za njih postoje samo dve promenljive od zna\u010daja: koliko tr\u017ei\u0161te \u201eraste\u201c i koliko se porezi smanjuju.)<\/p>\n

Ogradu \u201eu velikoj meri\u201c upotrebio sam s razlogom. Smanjivanje populacije i opadanje relativnog dohotka zapadne srednje klase nije posledica samo promena u unutra\u0161njim politikama. To se doga\u0111a i zato \u0161to je globalizacija omogu\u0107ila kompanijama da se sele na jeftinije lokacije (gde su plate ni\u017ee) i da doma\u0107u proizvodnju zamenjuju jeftinim uvozom.<\/p>\n

Zagovornici ovakvog tuma\u010denja globalizacije nailaze na probleme kada se treba pomiriti sa \u010dinjenicom postojanja pre\u0107utne koalicije izme\u0111u kapitalista bogatog sveta i siroma\u0161nih ljudi u zemljama u razvoju. I jedni i drugi su na dobitku zahvaljuju\u0107i zameni skupih zapadnih radnika jeftinijom radnom snagom. U poglavlju o narativu korporativne pohlepe, veoma preciznu kritiku mehanizama koje velike zapadne korporacije koriste u poku\u0161aju da izbegnu pla\u0107anje poreza prate neuspeli poku\u0161aji da se poka\u017ee da su NAFTA i sli\u010dni aran\u017emani pogor\u0161ali situaciju radnika u siroma\u0161nim zemljama i da otuda jo\u0161 postoji poklapanje interesa radnika u bogatim i siroma\u0161nim zemljama. To je veoma te\u0161ko odbraniti. Lo\u0161e pla\u0107eni poslovi iz zapadne perspektive \u010desto su veoma dobro pla\u0107eni poslovi iz perspektive siroma\u0161nih zemalja. Radnici u Vijetnamu, Tajlandu, Etiopiji ili Peruu nemaju ni\u0161ta protiv rada za severnoameri\u010dke ili evropske ili kineske kompanije, jer je u velikom broju slu\u010dajeva jedina alternativa koju imaju na raspolaganju nezaposlenost ili puko pre\u017eivljavanje u samozaposlenju. Poku\u0161aji izgradnje neke vrste me\u0111unarodne solidarnosti radnika propadaju na te\u0161kom terenu li\u010dnih interesa.<\/p>\n

Ali taj problem ne doti\u010de one koje Roberts i Lamb nazivaju \u201edesni\u010darskim populistima\u201c. Desni\u010darski populisti praktikuju konzistentan pogled na svet. U njihovom svetu dobrobit stranaca nema nikakvog zna\u010daja (zato im je neva\u017eno da li meksi\u010dki radnici imaju koristi od slobodne trgovine). Drugo, ideal kome treba te\u017eiti je nacionalna kulturna homogenost \u2013 uglavnom fiktivna rekreacija sveta iz 50-ih i 60-ih godina 20. veka. Oni nemaju problem s manjkom intelektualne koherentnosti. Problem s desni\u010darskim populistima je u tome \u0161to vole one delove globalizacije koji im obezbe\u0111uju jeftinu robu, ali im se ne dopada gubitak dobro pla\u0107enih poslova, \u0161to je preduslov za pristup jeftinim robama. Drugim re\u010dima, oni \u017eele da u isto vreme kupuju jeftine HD televizore i rade u proizvodnji na poslovima koji se pla\u0107aju 50 dolara na sat. Te dve stvari nije mogu\u0107e imati u isto vreme. Zato desni\u010darski politi\u010dari, poput Trumpa, mogu uz mnogo buke najavljivati poteze koji \u0107e teren me\u0111unarodne trgovine prilagoditi potrebama njihovih zemalja, ali ne mogu pobe\u0107i od globalizacije. Njihovo protivljenje globalizaciji ostaje na verbalnom nivou; vezani su za jarbol globalizacije privla\u010dno\u0161\u0107u visokih realnih dohodaka do kojih se sti\u017ee potro\u0161njom jeftinih roba. Zato desni\u010darsku opoziciju, po mom mi\u0161ljenju, ne treba shvatati previ\u0161e ozbiljno.<\/p>\n

Samo ukratko \u0107u izlo\u017eiti preostala dva narativa. Geoekonomski narativ globalizaciju shvata u okviru nacionalnih interesa. To nije privla\u010dan pristup, ali je u sebi konzistentan. Za njegove zastupnike nema dobre ili lo\u0161e globalizacije. Postoje samo globalizacija koja je za Sjedinjene Dr\u017eave dobra i globalizacija koja je za Sjedinjene Dr\u017eave (ili bilo koju drugu zemlju) lo\u0161a. To im omogu\u0107uje da se bez te\u0161ko\u0107a pomeraju sa pozicije upotrebe mo\u0107i za ekstrakciju prava intelektualne svojine na upotrebu mo\u0107i da se deljenje prava intelektualne svojine spre\u010di; ili sa zalaganja za unapre\u0111enje standarda rada na protivljenje unapre\u0111enju ovih standarda. Intelektualna nekonzistentnost ove pozicije na prakti\u010dnom nivou obja\u0161njava se punom konzistentno\u0161\u0107u na jednom vi\u0161em nivou.<\/p>\n

Poslednji narativ pripada tipu koji poru\u010duje da se \u201esvi (bez obzira na naciju, dohodak, klasu, rod, rasu itd) nalazimo u istom \u010damcu. O ovom narativu ne mo\u017ee se mnogo re\u0107i, osim toga da za razliku od svih ostalih uspeva da u isto vreme bude potpuno intelektualno nekonzistentan i krajnje neodre\u0111en u nu\u0111enju mogu\u0107ih puteva da se na\u0161a situacija pobolj\u0161a.<\/p>\n

Na kraju, uzimaju\u0107i u obzir sve \u0161to su autori rekli, mo\u017ee li se globalizacija popraviti? Jedini narativ koji u tom pogledu obe\u0107ava jeste onaj koji autori (po mom mi\u0161ljenju pogre\u0161no) opisuju kao \u201epopulisti\u010dki\u201c levi\u010darski narativ. Ovaj narativ klju\u010dne probleme identifikuje na nivou nacionalnih politika, unutar nacionalnih politi\u010dkih sistema, pa se, bar u ravni teorije, mo\u017ee fokusirati na uo\u010dene nedostatke i poku\u0161ati da ih otkloni. Ipak, verujem da ni njegovi zastupnici ne mogu biti previ\u0161e optimisti\u010dni zbog prirodne sklonosti globalizacije da u domenu kretanja kapitala i trgovine prednost daje jeftinijim proizvo\u0111a\u010dima, onima koji uglavnom ne pripadaju zapadnoj srednjoj klasi. Ipak, ovaj pristup nudi mogu\u0107nost da se politi\u010dka i ekonomska mo\u0107 1% najbogatijih ograni\u010de, da se osigura finansiranje javnih dobara, da se pove\u0107aju porezi za velike kompanije i bogate i da se tako, kona\u010dno, pobolj\u0161a politi\u010dka klima unutar svake zemlje ponaosob.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Levi\u010darski pristup nudi mogu\u0107nost da se politi\u010dka i ekonomska mo\u0107 1% najbogatijih ograni\u010de, da se osigura finansiranje javnih dobara, da se pove\u0107aju porezi za velike kompanije i bogate i da se tako, kona\u010dno, pobolj\u0161a politi\u010dka klima unutar svake zemlje ponaosob.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":280873,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-328672","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/328672","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=328672"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/328672\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":328674,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/328672\/revisions\/328674"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/280873"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=328672"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=328672"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=328672"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}