{"id":328342,"date":"2021-09-20T07:51:40","date_gmt":"2021-09-20T05:51:40","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=328342"},"modified":"2021-09-20T07:51:40","modified_gmt":"2021-09-20T05:51:40","slug":"zasto-je-smeh-opasan-za-demokratiju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/09\/20\/zasto-je-smeh-opasan-za-demokratiju\/","title":{"rendered":"Za\u0161to je smeh opasan za demokratiju?"},"content":{"rendered":"

Autor: Aleksandar Novakovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Jedna od op\u0161tih mesta u razmi\u0161ljanju o humoru kao o neizostavnoj karakteristici ljudske prirode jeste da je on, pored svoje zabavne uloge i lekovit.<\/p>\n

Naime, ljudska reakcija koja kroz ironiju, duhovitost, ili \u010dak cinizam te\u0161ku stvarnost interpretira u zna\u010denje u kome ona dobija podno\u0161ljiviji smisao svakako je po\u017eeljan efekat humora.<\/p>\n

Mnoga istra\u017eivanja na polju psihologije pokazala su kako li\u010dnosti \u010diji karakteri obiluju vedrim pogledom na stvarnost imaju preduslove za du\u017ei i sre\u0107niji \u017eivot. U krajnjoj liniji ta istra\u017eivanja ukazuju na va\u017enost psihosomatske dimenzije ljudske prirode ali i potvr\u0111uju neka od interesantnih gledi\u0161ta iz teorijske fizike, kao \u0161to je zaklju\u010dak da posmatranje uti\u010de na predmet opservacije.<\/p>\n

Ovde je posebno interesantno pitanje politi\u010dkog humora. U \u010duvenom filmu Ime ru\u017ee, snimanom po istoimenom romanu Umberta Eka, monah i srednjevekovni detektiv koga tuma\u010di \u0160on Koneri poku\u0161ava da re\u0161i seriju ubistva u nepristupa\u010dnom manastiru u severnoj Italiji. Ve\u0161ti detektiv, ina\u010de prete\u010da renesansnog \u010doveka, u vrhuncu zapleta filma otkriva osnovni motiv ubistava i pronalazi ubicu.<\/p>\n

U tajnom lavirintu \u2013 biblioteci, ina\u010de metafori kosmosa Umberta Eka, detektiv-monah pronalazi zabranjenu knjigu. Knjiga je bila ubica jer su njeni listovi bili otrovani. Svako ko ju je listao, umro je. Ali knjiga nije prenosila\u00a0 \u201eopasno\u201c znanje koje mo\u017ee na\u0161tetiti religijskoj dogmi, jer je dogmu bilo lako braniti dostupnim arsenalom sholasti\u010dke argumentacije. Dogma je bila neotporna na \u201esmeh\u201c.<\/p>\n

U lavirint-biblioteci nalazila se srednjovekovna redakcija Aristotelove rasprave o smehu (II knjiga Aristotelove Poetike) u kojoj su se nalazile i\u00a0 duhovite predstave, crte\u017ei i generalno tematika vezana za komediju. Komedija, humor i satira bile su \u201etajne\u201c koju je ubica-monah krio.<\/p>\n

Ova interesantna filmska metafora govori o snazi humora ali i o trenutku koji ozna\u010dava po\u010detak kraja \u201etamnog doba\u201c i ra\u0111anje modernog sveta i modernog \u010doveka \u2013 sveta radoznalosti, propitivanja, nauke, ali i sveta potrage za slobodom i revolucionarnih previranja.<\/p>\n

Politi\u010dka dimenzija humora postaje jo\u0161 vidljivija u sumornoj stvarnosti nacisti\u010dkih i bolj\u0161evi\u010dkih koncentracionih logora i Gulaga. Kao u tamnom dobu u kome je vladala neupitna dogma i ovde je humor kao politi\u010dki anga\u017eman bio zabranjen i najo\u0161trije sankcionisan.<\/p>\n

Za razliku od demokratija u kojima cveta razli\u010ditost i bezazleno preispitivanje svega i sva\u010dega \u2013 naj\u010de\u0161\u0107e bez ikakvih posledica \u2013\u00a0 u totalitarnim sistemima vlada sterilnost, strah i mrak. Humor \u2013 ako i postoji, rezervisan je samo za ne\u0161kodljive gegove koji ni iz daleka ne dovode u pitanje sumornu stvarnost.<\/p>\n

Dakle, humor je politi\u010dki lekovit i neophodan. Ali, da li je sve tako neupitno sa humorom? U novopokrenutom podkastu stendap komi\u010dara Darka Mitrovi\u0107a \u201eLobotomija\u201c voditelj je svom gostu novinaru Dra\u017ei Petrovi\u0107u postavio slede\u0107e pitanje. Naime, na sve lo\u0161e \u0161to se svakodnevno de\u0161ava Srbi odgovaraju humorom i ironijom.<\/p>\n

Da li je to normalno i dobro upitao je Mitrovi\u0107? Da li je u pitanju potpuno prirodna i normalna reakcija? \u0160ta nam ovaj fenomen govori, ne samo o stvarnosti u kojoj \u017eivimo ve\u0107 i o na\u0161em kapacitetu da je menjamo? Petrovi\u0107, kao jedan od na\u0161ih najboljih satiri\u010dara, prelazio je nekoliko puta preko Mitrovi\u0107evog pitanja upravo ponavljaju\u0107i ne\u0161to od argumenata o lekovitosti humora koje sam ovde izneo.<\/p>\n

Mitrovi\u0107evo pitanje bilo je pravo pitanje koje nije dobilo adekvatan odgovor. Kao i sve u \u017eivotu, tako i najbolji lek ima svoje kontraindikacije i nus-pojave. Upotreba humora u Srbiji kao \u201eodu\u0161ka\u201c davno je prevazi\u0161la granice i sada i on sam, nesvesno, slu\u017ei naopakom re\u017eimu. Ovde nije re\u010d samo o profesionalnim komi\u010darima, crta\u010dima stripova, ljudima \u010diji je poziv da izvr\u0107u ruglu pa i najbolji demokratski re\u017eim i njegova zastranjivanja.<\/p>\n

Ovde je re\u010d o obi\u010dnim gra\u0111anima, ljudima koji ne \u017eive od politike ali kojima politika svakodnevno kreira \u017eivot. Upravo ti gra\u0111ani postaju nepozvani komedijanti nesvesni svoje lo\u0161e uloge. Neprestana upotreba humora gura ih jo\u0161 vi\u0161e u politi\u010dku apatiju i pasivnost. Humor amortizuje opravdani bes i pravedni\u010dku reakciju.<\/p>\n

Pored funkcije odu\u0161ka, politi\u010dka (zlo)upotreba humora kod nas ima jo\u0161 jednu va\u017enu psiholo\u0161ku funkciju. Naime, ona protagonistu duhovitih opaski stavlja u poziciju posmatra\u010da a ne delatnika. Humorista sebe tako stavlja iznad tumorne stvarnosti i \u0161to je jo\u0161 va\u017enije, svojim sagovornicima i istomi\u0161ljenicima \u0161alje signal da \u010dak ni \u201eto\u201c (to ne\u0161to stra\u0161no \u0161to se desilo) ne mo\u017ee da ga potrese.<\/p>\n

Pretpostavka otpornosti, kako mo\u017eemo nazvati ovaj psiholo\u0161ki mehanizam, ka\u017ee da je humorista iznad situacije, da njom vlada i da ga ona previ\u0161e ne tangira. Ona slu\u017ei da se prikrije slabost i predstavi la\u017ena slika o normalnom \u017eivotu. Zato pretpostavka otpornosti ima funkciju zavaravanja i stvaranja la\u017ene stvarnosti koja je \u201enormalnija\u201c i pogodnija za \u017eivot. Upravo je ova pretpostavka jedna od najopasnijih blokatora politi\u010dkog delovanja pa i promena u Srbiji.<\/p>\n

Klju\u010d je dakle, u ovome. Kada na najgore mogu\u0107e stvari koje se de\u0161avaju i koje su do ju\u010de smatrane nemogu\u0107im, reagujete humorom i satirom vi otupljujete svoju reakciju kao politi\u010dkog bi\u0107a. Vi se pretvarate u re\u017eisera koji od drame pravi komediju i gu\u0161ite svoj ali i nagon drugih ljudi za delovanjem.<\/p>\n

Sve ovo ne zna\u010di da humor treba proterati iz svakodnevnog razgovora o politici. Na prvom mestu tako ne\u0161to nije mogu\u0107e. Ipak, kada krenete da pravite duhovite opaske usled neke najnovije komedije apsurda koju prire\u0111uje vlast ugrizite se za jezik i dr\u017eite bes u sebi, jer on je dragocen. Smejati se treba kada postoji pravi razlog za smeh. Do tada, manje smeha vi\u0161e delanja!<\/p>\n

Autor je nau\u010dni saradnik Instituta za politi\u010dke studije<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Manje smeha, vi\u0161e delanja!<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-328342","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/328342","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=328342"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/328342\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":328343,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/328342\/revisions\/328343"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=328342"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=328342"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=328342"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}