{"id":327964,"date":"2021-09-15T06:55:07","date_gmt":"2021-09-15T04:55:07","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=327964"},"modified":"2021-09-15T06:55:07","modified_gmt":"2021-09-15T04:55:07","slug":"planeta-u-dimu-rata","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/09\/15\/planeta-u-dimu-rata\/","title":{"rendered":"Planeta u dimu rata"},"content":{"rendered":"

Autor: Slobodan Bubnjevi\u0107<\/strong><\/p>\n

Na posao putujete biciklom, koristite \u0161tedljive sijalice i uop\u0161te ure\u0111aje koji tro\u0161e malo energije, nikada ne letite avionom, oslanjate se na obnovljive resurse i na svaki na\u010din poku\u0161avate da smanjite sopstveni CO2 otisak. Globalno zagrevanje koje je izazvano bespo\u0161tednim spaljivanjem fosilnih goriva i koje bi, sude\u0107i po izve\u0161tajima Me\u0111uvladnog panela za klimatske promene (IPCC), ako srednja globalna temperatura poraste za vi\u0161e od 1,5 stepeni, dramati\u010dno izmenilo planetu, ne mo\u017ee se, naime, zaustaviti ako svaki pojedinac ne poku\u0161a da umanji emisiju ugljen-dioksida.<\/p>\n

I onda, s ve\u010deri, kad ste u\u010dinili sve \u0161to je u va\u0161oj mo\u0107i, uklju\u010dite vesti i posmatrate kako se na drugom kraju sveta vodi \u2013 rat. Gore naftna polja, gusenice tenkova pokretanih dizel motorima gaze preko plodnih polja, ljudi napu\u0161taju uni\u0161tene domove, eksplodiraju bombe na putevima, vojni avioni u niskom letu nadle\u0107u sela, a ljuti plamen guta pogo\u0111ene ku\u0107e, dok se dim nad rati\u0161tem podi\u017ee ka nebu. I sa njim, gore visoko, raste koncentracija ugljen-dioksida.<\/p>\n

Uz mnoga te\u0161ka zla koja se ra\u0111aju u oru\u017eanim konfliktima, najmanje je ispitano pitanje klimatskih promena do kojih ratovi dovode. U skora\u0161njoj analizi koju je napravila organizacija Conflict and Enviromental Observatory (CEOBS) procenjuje se da je samo u sukobima tokom prethodne, 2020. godine, oslobo\u0111eno 1456 miliona tona ugljen-dioskida. Ova koli\u010dina CO2 potekla je od po\u017eara koji su se dogodili u ratnim zonama (od kojih su, istina, neki buknuli i na sasvim \u201emirnodopski\u201c na\u010din), a srazmerna je godi\u0161njem CO2 otisku polovine Evrope (prema Worldmeter podacima, ve\u0107a je \u010dak 35 puta od godi\u0161nje emisije u Republici Srbiji). Koliko klimatskim promenama zaista doprinose ratovi?<\/p>\n

Klimatski ratovi<\/h2>\n

\u201eKlimatski rat\u201d je \u010desta sintagma kad se govori o globalnom zagrevanju, javlja se u naslovima knjiga, \u010dlanaka i dokumentarnih filmova, ali gotovo se nikad ne odnosi na efekte koji ratovi imaju na klimu Zemlje, ve\u0107 na napor da se \u010dove\u010danstvo ubedi u nu\u017enost hitne klimatske akcije. Ova metafora je odavno i kvantifkovana \u2013 razorni efekti klimatskih promena na ekonomiju su tako merljivo upore\u0111eni sa posledicama koje imaju ratni sukobi.<\/p>\n

U poku\u0161ajima da se izgradi argumentacija koja bi bila ubedljiva za veliki broj ljudi, pre 15 godina napisan je takozvani \u0160ternov izve\u0161taj koji je u tom trenutku predstavljao sveobuhvatnu analizu posledica globalnog zagrevanja na svetsku privredu i ekonomiju, a koji je doneo poznato pore\u0111enje kako \u0107e klimatske promene do sredine 21. veka ekonomiju ko\u0161tati koliko i jedan svetski rat. Mada je ova informacija na\u0161iroko kori\u0161\u0107ena, obratno, me\u0111utim, nikada nije ispitano \u2013 koliko jedan svetski rat uti\u010de na klimu Zemlje?<\/p>\n

\n

Klimatske promene \u010dine oluje ja\u010dim, talase hladno\u0107e du\u017eim, a zalihe vode manjim. Me\u0111utim, da li mogu da izazovu rat?<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Do izvesnog pomaka do\u0161lo je pre nekoliko godina, kada je u jeku migrantske krize na granicama Evrope, postalo jasno da uz druge lokalne posledice globalnog zagrevanja, kao \u0161to su regionalne promene klime, klimatski ekstremi, poplave i su\u0161e, ekonomske i politi\u010dke nestabilnosti, promena klime mo\u017ee da uti\u010de i na pojavu ratova. \u201eKlimatske promene mogu da u\u010dine oluje ja\u010dim, talase hladno\u0107e du\u017eim, a zalihe vode manjim. Me\u0111utim, da li mogu da izazovu rat?\u201d, objavio je Mark Fi\u0161eti, autor \u010dasopisa Scientific American koji je prvi javno ukazao na istra\u017eivanje koje je povezalo klimu i rat u Siriji.<\/p>\n

Naime, u martu 2015. godine, u presti\u017enoj ameri\u010dkoj publikaciji Proceedings of the National Academy of Science objavljeno je istra\u017eivanje koje je tada osvetlilo klimatske promene iz sasvim novog ugla. Istra\u017eivanje koje je predvodio Ri\u010dard Siger sa Univerziteta Kolumbija u SAD pokazalo je da su rat u Siriji i posledi\u010dno migrantsku krizu u najve\u0107oj meri izazvale \u2013 klimatske promene. Zbog toga je neko mogao pomisliti kako klimatolozi li\u010de na \u010doveka sa \u010deki\u0107em koji u svemu vidi ekser, ali pomenuta studija je, na temelju vi\u0161egodi\u0161njih meteorolo\u0161kih podataka, javno otvorila ovo pitanje i podstakla niz sli\u010dnih istra\u017eivanja.<\/p>\n

Naime, u Siriji je u periodu od 2006. do 2011. godine zabele\u017een najdu\u017ei i najstra\u0161niji period su\u0161e. Ovakvi ekstremi su lokalna posledica globalnog zagrevanja koja \u0107e na Bliskom istoku i na Mediteranu biti sve u\u010destalija do kraja veka. Petogodi\u0161nja su\u0161a u Siriji gotovo je uni\u0161tila poljoprivrednu proizvodnju u ruralnim sredinama. To je dovelo do prvog, inicijalnog talasa migracija \u2013 od sela ka gradovima u Siriji. Sirijski gradovi su postali uto\u010di\u0161ta i pre nego \u0161to je rat po\u010deo. Izbeglice, glad i kriza su u narednim godinama dovele do serije nestabilnosti, do revolucije i potonjeg stravi\u010dnog gra\u0111anskog rata. Migracija se nakon toga nastavila, ka Evropi, poja\u010davaju\u0107i intenzivni priliv migranata na Zapad.<\/p>\n

Faktori rizika<\/h2>\n

Pro\u0161le godine, presti\u017eni \u010dasopis Nature objavio je zapa\u017eenu studiju Climate as a risk factor for armed conflict koja je definitivno procenila kako \u201eintenziviranje klimatskih promena pove\u0107ava rizik od oru\u017eanih sukoba u budu\u0107nosti\u201d. U radu koji sa saradnicima potpisuje Katarina Mah sa Stenforda, pokazana je veza izme\u0111u ratova i klimatskih promena, ali je ukazano da drugi faktori kao \u0161to su nizak socioekonomski razvoj i slaba dr\u017eava ipak igraju ve\u0107u ulogu od klime. \u201eMehanizam veze klima-rat i dalje je nepredvidljiv\u201d, navode istra\u017eiva\u010di sa Stenforda.<\/p>\n

Na drugoj strani, pitanje kako ratovi uti\u010du na klimu, a ne klima na ratove, gotovo je sasvim neistra\u017eeno, ma kako, zapravo, bilo o\u010digledno da se tokom oru\u017eanih sukoba emituje znatna koli\u010dina CO2. \u201eMoramo mnogo bolje da razumemo klimatsku cenu rata ako \u017eelimo da zaista prepoznamo puteve kojima \u0107emo smanjiti emisije\u201d, navodi CEOBS u detaljnoj analizi How does war contribute to climate change? objavljenoj u junu 2021. godine. Analiza je obuhvatila razli\u010dite aspekte ratnih sukoba i njihove raznolike posledice kao \u0161to su po\u017eari, migracije, uticaj na \u017eivotnu sredinu, promene u poljoprivredi, ali je najvi\u0161e od svega ukazala na \u2013 odsustvo istra\u017eivanja ove teme.<\/p>\n

Poznati rad Pitera Hobsa i Lorensa Radkea, objavljen u \u010dasopisu Science jo\u0161 1992. godine, ispitivao je posledice zastra\u017euju\u0107ih po\u017eara na naftnim poljima u Kuvajtu tokom Zalivskog rata. Njihovo merenje pokazalo je da su samo ovi po\u017eari doveli do emisije CO2 koja je bila ve\u0107a od 2 odsto ukupne planetarne emisije te godine. Na\u017ealost, moderni ratovi i sukobi, bilo da su vo\u0111eni na kopnu ili samo avionima i dronovima, \u010desto dovode do\u00a0 paljenja naftnih polja, kao \u0161to je to bio slu\u010daj u Iraku, Siriji, Libiji i Kolumbiji. Zahvaljuju\u0107i osmatranjima iz satelita mo\u017ee se proceniti koliki je njihov intenzitet i kakav je ukupan CO2 doprinos, ali ova istra\u017eivanja su vrlo retka i bez ikakvog \u0161ireg uticaja.<\/p>\n

\n

Uz mnoga te\u0161ka zla koja se ra\u0111aju u oru\u017eanim konfliktima, najmanje je ispitano pitanje klimatskih promena do kojih ratovi dovode<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Nalik tome, ratovi dovode do raznovrsnih po\u017eara u nastanjenim podru\u010djima ili divljini, \u0161to se, u analizi CEOBS-a razume kao direktni efekat rata na rast CO2. Ono \u0161to je potpuna nepoznanica su takozvani indirektni uticaji \u2013 u ratovima se nemilosrdno koriste avioni i zemaljska vozila koja spaljuju fosilna goriva, dolazi do promena u vodotokovima, pomeraju su granice plodnog zemlji\u0161ta, neke oranice se napu\u0161taju, a druge raskr\u010duju, dok izbeglice \u017eive u naseljima gde se pale vatre, koriste generatori i gde je klima poslednja od brojnih briga koja poga\u0111a unesre\u0107ene ljude.<\/p>\n

Trenutno u svetu bukte brojni sukobi \u2013 nakon povla\u010denja ameri\u010dkih trupa, talibani u Avganistanu osvajaju poslednja upori\u0161ta opozicije, vode se i ratovi u Jemenu, na granici Sudana i Etiopije, a u toku je i neprekinuti rat sa narko-kartelima u Meksiku. Ovi, stari sukobi odneli su vi\u0161e hiljada \u017ertava samo ove godine, ali ako se uzme u obzir definicija Ujedinjenih nacija da rat podrazumeva sukob sa vi\u0161e od 100 \u017ertava, trenutno se na planeti vodi \u010dak oko 40 ratova. U svakom od njih, ot\u0161krinuta su vrata pakla. Ljudski \u017eivot je nesiguran, a budu\u0107nost neizvesna. U me\u0111uvremenu, gore, na nebu, koncentracija ugljen-dioksida i dalje raste.<\/p>\n

Klima101.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Uz mnoga te\u0161ka zla koja se ra\u0111aju u oru\u017eanim konfliktima, najmanje je ispitano pitanje klimatskih promena do kojih ratovi dovode<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":325386,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-327964","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/327964","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=327964"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/327964\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":327965,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/327964\/revisions\/327965"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/325386"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=327964"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=327964"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=327964"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}