{"id":327916,"date":"2021-09-14T08:02:08","date_gmt":"2021-09-14T06:02:08","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=327916"},"modified":"2021-09-14T09:27:23","modified_gmt":"2021-09-14T07:27:23","slug":"kako-sam-postao-srbin","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/09\/14\/kako-sam-postao-srbin\/","title":{"rendered":"Kako sam postao Srbin"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Dragoljub Stankovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Pre ratova i mr\u017enje devedesetih nisam ta\u010dno znao \u0161ta zna\u010di nacionalna pripadnost. Nije ona bila ne\u0161to bitno, odre\u0111uju\u0107e, nego vi\u0161e kao neka spolja\u0161nja etiketa za bi\u0107a koja su mnogo dublja i slo\u017eenija. I nije me bilo briga. Maglovito je bilo to u mojoj glavi jer osim Roma, tradicionalno diskriminisanih, nisam ni sretao pripadnike drugih nacija. Ose\u0107ao sam se kao Jugosloven, kako se i zvala moja domovina, koju sam iskreno voleo; nisam je mogao sagledati \u0161to je bilo dovoljno za ljubav, za stalni izazov, fascinaciju. Ok, znao sam da sam \u010distokrvni Srbin, Moravac, ali Srbija, srpski, Srbin bile su apstraktne re\u010di kori\u0161\u0107ene u svakodnevnom govoru u narodnim izrazima (\u201eJe l\u2019 ti razume\u0161 srpski?\u201c, \u201eSrbine!\u201c) vi\u0161e knji\u017eevne, arhai\u010dne, po pravilu konzervativne, patrijarhalne, sku\u010dene, komi\u010dne, satiri\u010dne, u najboljem slu\u010daju kao oznaka za lokalnu \u017eivopisnost, ne i za celog \u010doveka; i zato kao karakteristike neprivla\u010dne i nejasne tinejd\u017eeru koji je sazrevao u osamdesetim godinama pro\u0161loga veka, u doba jugoslovenskog Novog talasa, brit popa, MTV-a koji je bio zapljusnut otvoreno\u0161\u0107u ka svetu, svime \u0161to je dolazilo iz njega. Mera privla\u010dnosti je bila ba\u0161 egzoti\u010dnost, tj. \u0161to \u010dudnije, stranije, dalje, nerazumljivije, to primamljivije. Kako uop\u0161te mo\u017ee biti privla\u010dno ono \u0161to znam kao svoj d\u017eep? Bio je to znak slabe inteligencije, tuposti, zaparlo\u017eenosti, nekulture.<\/p>\n

Uvek kada bih putovao iz Svetozareva (dana\u0161nje Jagodine) ka Ni\u0161u desno bi kod Para\u0107ina \u010ditao na velikoj zgradi, hali: \u201eSrpska fabrika stakla\u201c i to mi je bilo \u010dudno. Vrlo retko se upotrebljavao taj pridev u zvani\u010dnim nazivima firmi, kao da je dolazio iz nekog drugog vremena, davno pro\u0161log. I logi\u010dno mi je bilo da se ne nagla\u0161ava ne\u0161to \u0161to je svima jasno, s obzirom na to gde se fabrika nalazi. Nije valjda kineska ili uzbe\u010dka. Ose\u0107ao sam ovaj vi\u0161ak re\u010di kao ne\u0161to tamno, neprozirno, kao stilsku gre\u0161ku, simptom ne\u010dega \u0161to nisam mogao da imenujem. Nisam ni sanjao da me pro\u0161lo vreme, u kome je i nastao ovaj naziv, \u010deka odmah iza ugla, u neposrednoj budu\u0107nosti.<\/p>\n

To vreme stiglo je kao dugo pripremano uni\u0161tenje moje zemlje, programirano, podzemno, u vidu najstra\u0161nije apokalipse ljudskosti, i danas sam Srbin ne zbog jezika, porodice, nekih posebnih verovanja i tradicije nego pre svega zbog zlo\u010dina po\u010dinjenih u moje ime. S ose\u0107anjem epohalnog poraza i tuge, onoga \u0161to \u0107e me pratiti do smrti, znam da sam samo zbog toga danas Srbin. Ina\u010de ne bih bio, ni\u0161ta me ne vezuje za taj pojam osim nepojamnog zla. Genocid u Srebrenici, bombardovanje Sarajeva odre\u0111uju me kao Srbina. Na selu u \u017eivotu nisam bio du\u017ee od nekoliko dana, gradsko sam dete i kada vidim osobe u narodnoj no\u0161nji, u opancima to je kao da gledam Indijance. Ali kada pomislim na masovnu smrt, svireposti i u\u017ease koji su planirani i izvr\u0161eni u ime nekakve Velike Srbije, ka\u017eem sebi, eto, sad si Srbin, zauvek. A bolje da to nikada nisam postao. Jebi ga.<\/p>\n

Po izlasku iz ratova, i vi\u0161e godina kasnije, imao sam problem s identitetom. \u010covek postaje neko kada mu drugi, potpuno druga\u010diji, to stavi do znanja, prizna u najdubljem smislu, kao detetu odrasli, mu\u0161karcu \u017eena, itd\u2026 Vrednost se ra\u0111a iz suprotnosti jer ako mi neko ko je isti kao ja, u tome \u0161to treba identifikovati, to u\u010dini, to nije dovoljno verodostojno. Realnost, ona prava, sastoji se iz nepomirljivih, nesvodivih, sukobljenih stvari, i to je divno, ta igra i puno\u0107a raznolikosti znak su ne\u010dega \u017eivog. Zato treba biti pa\u017eljiv s drugima ali i sa sobom. I u jednom \u010doveku ima vi\u0161e, nebrojeno li\u010dnosti, koje se me\u0111usobno bore za prevlast. \u017divot je vatra i bogatstvo. U mrtvom je sve jednako. Nema ni\u010dega.<\/p>\n

Stvarnost je posle ratova devedesetih najdublje i naj\u0161ire odre\u0111ena zlom koje je po\u010dinjeno. Tu treba tra\u017eiti razlike i sli\u010dnosti, me\u0111usobnu identifikaciju. Dok nisam upoznao neke ljude iz Sarajeva, Hrvatske, Crne Gore, sa Kosova, posle raspada Jugoslavije, imao sam ose\u0107aj nestvarnosti, li\u010dne. Sve je kao funkcionisalo, i iako sam bio svestan zvani\u010dnih la\u017ei nije bilo \u017eivog \u010doveka koji bi bio s druge strane, nebitno koliko se sla\u017eem s njim ili ne, u vezi bilo \u010dega; nije bilo Drugog da probu\u0161i balon hermeti\u010dki zatvorene fantazmagorije servirane u medijima.<\/p>\n

Trajalo je to sve dok nisam u Beogradu, na knji\u017eevnom festivalu SWITCH 2004. godine u CZKD-u, upoznao pesnika Senadina Musabegovi\u0107a. Do tada sam verovao da je Sarajevo jo\u0161 uvek u mojoj zemlji. Se\u0107am se dok sam sa Senadinom prolazio pored Jugoslovenskog dramskog pozori\u0161ta, ujeo sam se za jezik jer za malo, onako usput bez razmi\u0161ljanja, da mu ka\u017eem da on pi\u0161e na srpskom.<\/p>\n

Istinitost je ne\u0161to opipljivo, ljudsko, nesavr\u0161eno, oporo, prelepo. U medijima Sarajevo je predstavljano kao i pre rata, kao da se ni\u0161ta nije desilo, i tamo i ovde se \u017eivi itd i tsl. I jo\u0161 uvek je tako, izolacija je apsolutna. Ili se radilo o govoru mr\u017enje, poricanju ali ni to nije prenosilo istinu o ljudima u glavnom gradu BiH, onu obi\u010dnu, toplu, blisku.<\/p>\n

Zato mi je bilo ravno otkrovenju kada sam uspostavio komunikaciju s nekoliko ljudi iz tzv. biv\u0161ih republika i pokrajina, sada nezavisnih dr\u017eava, u kojima je percepcija stvarnosti mnogo bolja, \u010dini mi se. Osetio sam da ponovo postojim. Oni su me videli, razgovarali sa mnom kao s \u010dovekom, i time pre\u0107utno rekli: ok, nisi ti kriv za u\u017ease koji su utemeljili zajedni\u010dku realnost. Albanci, Bo\u0161njaci, Hrvati, Crnogorci, ljudi otvorenog uma i sa \u017eeljom da komuniciramo izvukli su me iz simulakruma srpske la\u017ei, samodovoljnosti i samosa\u017ealjenja. Nadam se da sam i ja njima bar malo pomogao u sli\u010dnom smislu, da im istina \u017eivota bude bli\u017ea i produbljenija.<\/p>\n

Elite u Srbiji se ve\u0107 decenijama trude da ratni zlo\u010dinci i profiteri, karikature od ljudi budu uzor u dru\u0161tvu, a sumanute interpretacije doga\u0111aja, paranoi\u010dne teorije zavere i obmane, budu priznati kao jedina zbilja i vrhovni nauk. Na \u017ealost, to im uspeva ali treba verovati da \u0107e \u017eivot pobediti, pru\u017eiti otpor kao trava \u0161to ni\u010de u ru\u0161evini, na mikroplanu. Nejaka ali uporna travica su svi koji poku\u0161avaju da zagrle ovaj razvaljeni, propali svet i obnove ga makar malo, u\u010dine podno\u0161ljivijim, i za\u010dnu mo\u017eda neki novi.<\/p>\n

Nomad.ba<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Elite u Srbiji se ve\u0107 decenijama trude da ratni zlo\u010dinci i profiteri, karikature od ljudi budu uzor u dru\u0161tvu, a sumanute interpretacije doga\u0111aja, paranoi\u010dne teorije zavere i obmane, budu priznati kao jedina zbilja i vrhovni nauk<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-327916","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/327916","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=327916"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/327916\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":327919,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/327916\/revisions\/327919"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=327916"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=327916"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=327916"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}