{"id":327786,"date":"2021-09-12T06:56:53","date_gmt":"2021-09-12T04:56:53","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=327786"},"modified":"2021-09-12T09:05:33","modified_gmt":"2021-09-12T07:05:33","slug":"sta-je-starije-nacija-ili-nacionalizam","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/09\/12\/sta-je-starije-nacija-ili-nacionalizam\/","title":{"rendered":"\u0160ta je starije nacija ili nacionalizam?"},"content":{"rendered":"

Autor: Vlatko Sekulovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Ovo pitanje obradio je i cenjeni sociolog Ki\u0161juhas u svom nedavnom \u010dlanku posve\u0107enom naciji kao tvorevini ljudskog uma, te su u tom smislu nesporni zaklju\u010dci da su nacije, kao i dr\u017eave ili zakoni, plodovi ljudskog uma, da ne postoji podela na izmi\u0161ljene i prirodne nacije, jer su, kako Ki\u0161juhas navodi, sve nacije izmi\u0161ljene.<\/p>\n

Me\u0111utim, odgovor koji daje da je nacionalizam kao ideologija i politi\u010dki pokret (uz dr\u017eavu) stvorio nacije zahteva podrobniju analizu, ostavljaju\u0107i po strani i druga zna\u010denja ovog pojma poput stanja svesti, simbolike nacije ili ose\u0107anja (Brejli, Hejz, Konor).<\/p>\n

Pojam nacije stariji je od nacionalizma i poti\u010de od latinskog nasci iliti roditi se, odnosno nacio koje se mo\u017ee odnositi kako od koga je neko ro\u0111en, u smislu potomstva, tako i na mesto gde je neko ro\u0111en.<\/p>\n

U tom smislu je nacija identitetski pojam, konkurentan sa pojmom narod i \u010desto se koriste kao sinonimi.<\/p>\n

Zernato je u svom zna\u010dajnom radu Nation: The History of a Word o semantici re\u010di nacija, ukazao na promenu njenog zna\u010denja kroz vekove.<\/p>\n

U vreme starog Rima imala je pe\u017eorativno zna\u010denje, ozna\u010davaju\u0107i strance koji dolaze iz iste geografske regije (poput starogr\u010dke ta ethne, ili jevrejske amamim), stale\u0161ki ispod rimskih gra\u0111ana, dok su Rimljani koristili za sebe re\u010d populus (narod).<\/p>\n

Tako se npr. Ciceron odnosio prema Jevrejima ili Sirijcima kao nacijama stvorenim da slu\u017ee (nationes natae servituti).<\/p>\n

Grupisanje pojedinaca po nacijama i u smislu samoodre\u0111ivanja, prema teritorijalnoj ili jezi\u010dkoj pripadnosti, pojavljuje se u ranom srednjem veku kad se natio villae koristi za odre\u0111ivanje srodstva u okviru sela, a kasnije na srednjovekovnim evropskim univerzitetima, gde se studenti organizuju u zajednice (nacije) prema jezi\u010dkom poreklu.<\/p>\n

Tako je na univerzitetu u Parizu francuska nacija obuhvatala studente sa francuskog, italijanskog i \u0161panskog, a germanska sa nema\u010dkog i engleskog govornog podru\u010dja.<\/p>\n

Kori\u0161\u0107enjem na univerzitetima postepeno je nestajao pe\u017eorativni atribut ove re\u010di, a pridodat je prizvuk elitizma.<\/p>\n

Prema uzoru formiranja nationes na univerzitetima, dolazi do formiranja nacija u okviru crkvenih saveta katoli\u010dke crkve u XIII i XIV veku.<\/p>\n

Predstavnici pojedinih zemalja su grupisani kao nacije zastupaju\u0107i interese lokalne feudalne i crkvene aristokratije odre\u0111ene teritorije.<\/p>\n

Ovaj elitisti\u010dki na\u010din konstituisanja nacija o\u010digledan je na primeru koji navodi Monteskije u njegovom Duhu zakona: \u201eOd prve dve rase sastavljena je nacija, to jest gospodari i biskupi, a obi\u010dni ljudi nisu je bili deo.\u201c<\/p>\n

Tako su na Ekumenskom savetu u Konstanci 1414-1418, u\u010desnici bili grupisani po nacijama, te je nema\u010dka (germanska) nacija obuhvatala Nemce, Ma\u0111are, Poljake, \u010cehe (Bohemians) i Skandinavce, a Englezi i Francuzi su bili u okviru iste nacije.<\/p>\n

Postoje i zapisi o kori\u0161\u0107enju nacije kao etni\u010dke odrednice u XII i XIV veku, te se Vel\u0161ani pominju kao nacija u opisu Bernarda, normanskog biskupa, upu\u0107enog papi oko 1140, kao i u Deklaraciji iz Arbroatha iz 1320. godine, u kom se aristokrate identifikuju kao pripadnici \u0161kotske nacije uz druge nacije: Jevreje, Grke, Britance, Pikte, Norve\u017eane, Engleze\u2026<\/p>\n

U kasnom XV veku u Engleskoj se termini nation (natio), zemlja i narod (populo) koriste mahom kao sinonimi, a istovremeno se koristi termin plebs ili common people za one ljude koji ne \u010dine deo nacije, za koji su va\u017eile pe\u017eorativne kvalifikacije \u201ebeda i siroma\u0161tvo omek\u0161avaju karakter ljudi\u201c (Tomas Mor).<\/p>\n

Tokom XVI i XVII veka ovaj pojam pro\u0161irio se na \u010ditav narod u smislu zajednice mi\u0161ljenja daju\u0107i mu humanisti\u010dko shvatanje zajednice slobodnih i jednakih ljudskih bi\u0107a i razuma kao osnovne osobine \u010doveka, te je nacionalnost pravo \u010doveka po osnovu \u010dinjenice da je ljudsko bi\u0107e (Grinfild).<\/p>\n

U Francuskoj XV veka nacija je imala svoju funkciju i u sistemu dr\u017eavne vlasti i ure\u0111enja, te je kralj okupljao na savet aristokrate, crkvene velikodostojnike i gra\u0111anstvo organizovanih u \u0161est nacija, a u XVIII veku kori\u0161\u0107en je termin narod francuskih nacija.<\/p>\n

Ovaj aspekt dr\u017eavnosti primetan je i u aktu o miru iz Satu Mara 1711. godine, koji su potpisali s jedne strane Habsbur\u0161ka dinastija, a sa druge Ma\u0111arska nacija pod kojom su se podrazumevali baroni, prelati i aristokrate Ma\u0111arske.<\/p>\n

Dakle pojam kojim je jedna kulturna zajednica, Rimljani, ozna\u010davala druge, tokom perioda od skoro hiljadu pet stotina godina, delimi\u010dno je promenio i pro\u0161irio svoje zna\u010denje, obuhvativ\u0161i pored odre\u0111ivanja i samoodre\u0111ivanje pripadnosti odre\u0111enoj kulturnoj zajednici, daju\u0107i mu jednu aristokratsku crtu, kao i politi\u010dki princip organizovanja dru\u0161tva.<\/p>\n

Emancipatorski zna\u010daj pojma nacije, shva\u0107ene u kantovskom smislu prosvetiteljske emancipacije pojedinca i njegovog zna\u010daja kao ljudskog bi\u0107a, a ne kao podanika, je jedan od faktora koji su doprineli njegovoj popularnosti, masovnoj upotrebi i identifikaciji, uz tehnolo\u0161ka otkri\u0107a i razvoj privrede (Anderson), industrijalizaciju (Gelner), te burnih doga\u0111aja poput ratova i sukoba (Ha\u010dinson).<\/p>\n

Nacionalizam s druge strane, kao pojam, jeste isklju\u010divo moderni fenomen.<\/p>\n

Smit sme\u0161ta nastanak ovog pojma pred kraj XVIII veka (Johan Gotfrid Herder, nema\u010dki filozof i Abbe\u2019 Ogisten Baruel, francuski kontrarevolucionarni sve\u0161tenik), a u Engleskoj u 1836. godinu, kad je prvi put kori\u0161\u0107en u teolo\u0161kom smislu, kao doktrina bo\u017eanski izabranih nacija.<\/p>\n

Keduri smatra da je Fihte taj koji je, zloupotrebljavaju\u0107i Kanta, najzaslu\u017eniji za formulisanje nacionalizma kao partikularisti\u010dke ideologije.<\/p>\n

Istorijski posmatraju\u0107i, nacija nije pojmovno monopol jedne ideologije, niti se proces stvaranja dr\u017eava-nacija u XIX veku mo\u017ee smatrati posledicom jedne ideologije, makar to bila i ona koja je taj pojam ugradila u svoj naziv, nacionalizam.<\/p>\n

Nacija nije samo kategorija nacionalisti\u010dke prakse (Smit), ve\u0107 i liberalizma i socijalizma, koji hronolo\u0161ki prethode nacionalizmu, ali ovi naciji ne daju zna\u010daj klju\u010dne vrednosti, stava oko kojeg nema pogovora, jer su za prvu sloboda pojedinca, a za drugu jednakost ljudskih bi\u0107a te vrednosti (Vinsent, Fridan).<\/p>\n

Me\u0111utim, za nacionalizam, klju\u010dni pojam, stav i vrednost oko koga nema pogovora jeste nacija.<\/p>\n

Nacionalizam kao ideologija je strukturno nesposoban da se nosi sa zna\u010dajnim dru\u0161tvenim i politi\u010dkim temama, te \u010desto i nije odvojena ideologija ve\u0107 popunjava mejstrim ideologije poput liberalizma, socijalizma i konzervativizma (Smit).<\/p>\n

Anderson smatra da nacionalizam karakteri\u0161u slede\u0107i paradoksi: istovremena modernost i starost nacije, univerzalnost nacionalnosti spram njihovog nepopravljivog partikularizma, politi\u010dka snaga spram filozofskog siroma\u0161tva i nekoherentnosti.<\/p>\n

Bauman je u tom smislu istakao da je nacionalizam primer primene maksime deux poids, deux mesures (dvostrukih standarda), a Tili da su nacionalisti preduzetnici nacije.<\/p>\n

Ortega i Gaset isti\u010de da je formiranje nacija prethodilo nacionalizmu kao ideologiji, te predla\u017ee druga\u010diji pristup od stati\u010dnog, plebiscitarnovog pristupa Renana.<\/p>\n

Nacija kao projekat budu\u0107nosti ne zahteva pro\u0161lost, \u201eovu zahtevaju filolozi\u201c, koja je samo jedno od sredstava kojim se u\u010dvr\u0161\u0107uje projekat budu\u0107nosti, a nacionalizam je ekskluzivnost i superiornost koja dolazi nakon formiranja nacija, patologija istorijskog procesa (Nern).<\/p>\n

Ortega i Gaset na primeru procesa formiranja nacija u Latinskoj Americi, koji su predvodile \u0161panske aristokrate poput Bolivara, uo\u010dava proces etnogeneze, u kom se vidi da zajedni\u010dka pro\u0161lost, zajedni\u010dki jezik, isto poreklo nisu dovoljni da opstane jedna nacija, iz razloga \u0161to nije postojao uverljiv zajedni\u010dki projekat budu\u0107nosti.<\/p>\n

Tvrdnja da je nacionalizam kao ideologija doveo do formiranja nacije, nehotice ima efekat u\u010dvr\u0161\u0107ivanja ove ideologije koja naciji, umesto liberalnog instrumenta emancipacije pojedinca, daje zna\u010daj kojim se podjarmljuje pojedinac, pretpostavljaju\u0107i nekakvu kolektivnu emancipaciju li\u010dnoj.<\/p>\n

Ovaj zna\u010daj nacije u nacionalizmu lapidarno su definisali nema\u010dki nacionalisti XX veka, tezom da ako drugi narodi imaju pravo na samoopredeljenje, onda to pravo ima i nema\u010dki narod, istovremeno potpuno elimini\u0161u\u0107i jednakost ljudi i pravo na samoopredeljenje pojedinca kao univerzalnu moralnu osnovu tog prava na primeru Jevreja.<\/p>\n

Nacionalizam krije u sebi ne toliko stvarala\u010dki potencijal organizovanja ljudi u zajednice, koliko uni\u0161tavaju\u0107u, misti\u010dnu mo\u0107 (Mose, Kon), da ono \u0161to druge ideologije osmisle iskoristi radi ostvarenja svoje dogme po kojoj pojedinac \u017eivi isklju\u010divo za naciju koja jeste ili treba da bude dominantna, ako ne i vrhovna me\u0111u ostalim nacijama, i ima pravo da preduzme agresivne akcije radi ostvarenja tog cilja (\u0160afer).<\/p>\n

*Autor je advokat i doktorand politi\u010dkih nauka<\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Da li je nacionalizam stvorio nacije ili su nacije nastale pre nacionalizma?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":300522,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-327786","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/327786","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=327786"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/327786\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":327787,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/327786\/revisions\/327787"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/300522"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=327786"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=327786"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=327786"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}