{"id":327624,"date":"2021-09-10T07:41:37","date_gmt":"2021-09-10T05:41:37","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=327624"},"modified":"2021-09-10T07:41:37","modified_gmt":"2021-09-10T05:41:37","slug":"danilo-kis-o-cenzuri","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/09\/10\/danilo-kis-o-cenzuri\/","title":{"rendered":"Danilo Ki\u0161 o cenzuri"},"content":{"rendered":"

Autor: Edward Snowden<\/strong><\/p>\n

U jeku poljskih doga\u0111aja vezanih za ukidanje sindikata Solidarno\u015b\u0107, primio sam pismo sa pe\u010datom NIE CENZUROWANO. \u0160ta ove re\u010di treba da zna\u010de? Njima se, valjda, \u017eeli re\u0107i da u zemlji odakle je pismo poslato nema cenzure. Ali to mo\u017ee da zna\u010di i to da su sva pisma bez te oznake podvrgnuta cenzuri, \u0161to bi svedo\u010dilo o selektivnosti zvani\u010dnih organa, koji u neke gra\u0111ane imaju poverenja, dok drugima to poverenje ne ukazuju. To bi moglo, naravno, da se tuma\u010di i tako da je upravo pismo na kojem pi\u0161e da nije cenzurisano pro\u0161lo kroz ruke kontrole. No, sve u svemu, taj mnogozna\u010dni amblemati\u010dni pe\u010dat govori nam o duhu cenzure, koji istovremeno \u017eeli da istakne svoju legitimnost i da se, kroz sopstveno poricanje, prikrije. Jer cenzura, ma koliko sebe smatrala istorijskom nu\u017eno\u0161\u0107u i institucijom namenjenom za\u0161titi javnog reda i poretka, nerado priznaje svoje postojanje. Ona se pona\u0161a kao nu\u017eno i privremeno zlo sistema u ve\u010dnom ratnom stanju. Cenzura je, dakle, samo privremena mera, koja \u0107e se ukinuti onoga \u010dasa kada svi koji pi\u0161u, pisma ili knjige svejedno, budu punoletni i politi\u010dki zreli, i kada starateljstvo dr\u017eave i vlasti nad gra\u0111anima ne\u0107e biti potrebno.<\/em><\/p>\n

Ovo je po\u010detak eseja Cenzura\/Autocenzura, klju\u010dnog eseja srpsko-jugoslovenskog pisca Danila Ki\u0161a (ro\u0111en 1935. u Subotici, kraj ma\u0111arsko-jugoslovenske granice, umro u Parizu 1989).<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Objavljen u anonimnom prevodu na engleski 1986, Ki\u0161ov esej o cenzuri zvu\u010di kao li\u010dni manifesto, dok se oslanja na nastojanja mnogih disidenata hladnoratovskog miljea da objasne odre\u0111ene strukture mo\u0107i u zastra\u0161uju\u0107em sovjetskom sistemu cenzure koji ih je spre\u010davao da objavljuju knjige, snimaju filmove i televizijske programe. Disidentima u zatvorenim dru\u0161tvima, ili dru\u0161tvima na putu ka zatvaranju, po prirodi stvari bliske su ideje Etjena de la Boesijea iz 16. veka, gde je dr\u017eava apstrakcija \u010diju volju izvr\u0161avaju gra\u0111ani-pojedinci.<\/p>\n

Ki\u0161 je bio fasciniran manirom tog izvr\u0161enja. Njegova sistematizacija cenzure je trojaka i hijerarhizovana: na vrhu je zvani\u010dni aparat \u2013 razne slu\u017ebe sa zadatkom da formuli\u0161u i sprovedu pravila i odluke. Ispod tog zvani\u010dnog, nalazi se javno \u010ditljiv ili popularni nivo, svet medija kao \u0161to su dnevne novine, magazini i izdava\u010dke ku\u0107e, \u010dije stranice \u010duvaju direktori i urednici. Po Ki\u0161ovom mi\u0161ljenju, oni su u stanju da sprovode cenzuru upravo zato \u0161to \u201enisu samo cenzori\u201c ve\u0107 su direktori izdava\u010dkih ku\u0107a i urednici. Zvani\u010dne titule im slu\u017ee kao pokri\u0107e u izvr\u0161enju posla koji od njih zahteva dr\u017eava, a koji nije oblikovanje i stvaranje teksta, ve\u0107 njegova deformacija i uni\u0161tenje. Kona\u010dno, na dnu Ki\u0161ove hijerarhije nalaze se oni koje naziva poslednjom \u201emerom\u201c: \u0161tampari koji \u0107e \u201ekao najsvesniji deo radni\u010dke klase, odbiti da \u0161tampaju inkriminisani tekst\u201c.<\/p>\n

Me\u0111utim, tu nije kraj cenzorskom aparatu. Postoje i oni koje bih nazvao \u201eprvom merom\u201c, cenzori koji su istovremeno i ispod i iznad svih: pisac koji sam sebe cenzuri\u0161e \u2013 osoba koju bismo u savremenim terminima interneta mogli zvati \u201ekreator\u201c sadr\u017eaja. Ta osoba sam ja \u2013 i to ste vi. To je neko ko preuzima teret cenzure na sebe, bez naredbe zvani\u010dnog ili prikrivenog cenzora. Po Ki\u0161ovoj proceni, ta osoba preti da postane krajnje sredstvo ili otelotvorenje Dr\u017eave, ona koja je internalizovala svoju potla\u010denost i sprovodi je sama nad sobom. Prema Ki\u0161u, \u0161to se vi\u0161e cenzure odvija na tom nivou \u2013 na marksisti\u010dkom nivou proizvodnje, ili na nivou va\u0161e objave na Fejsbuku, Instagramu ili Tviteru \u2013 tim je prisustvo cenzure, zapravo i samo postojanje cenzure, skrivenije od javnosti.<\/p>\n

Razmislite o tome: ako se zabrana sprovodi u va\u0161em vlastitom domu, ako vi zabranjujete svoj vlastiti govor, ko \u0107e za to znati? I kako \u0107ete mo\u0107i da zovete u pomo\u0107?<\/p>\n

\n

II<\/h1>\n<\/blockquote>\n

U filozofiji i logici poznat je paradoks la\u017eljivca, koji se pripisuje Eubulidu. Klasi\u010dna verzija glasi: \u201eOva re\u010denica je la\u017e\u201c. Kako proceniti istinitost iskaza? Mo\u017ee li se proceniti? Svaki poku\u0161aj vodi u paradoks.<\/p>\n

Na isti paradoks nailazi svaki poku\u0161aj rasprave o cenzuri sa cenzurisanima, a naro\u010dito o autocenzuri sa onima koji sami sebe cenzuri\u0161u. Kako po\u010deti? Odakle? NIE CENZUROWANO: \u201eOva izjava nije cenzurisana\u201c.<\/p>\n

Ki\u0161, koji je zamalo umakao Holokaustu i \u010dije je delo bivalo skrajnuto u Jugoslaviji, sa \u017earom je pisao o toj borbi:<\/p>\n

Bez obzira na to koje \u0107e vidove da poprimi, cenzura je me\u0111utim samo spoljna manifestacija jednog patolo\u0161kog stanja, signal jedne hroni\u010dne bolesti koja se razvija uporedo sa njom \u2013 autocenzure. Nevidljiva a prisutna, daleko od o\u010diju javnosti, potisnuta u najskrivenije predele duha, ona svoj posao obavlja efikasnije od svake cenzure. Mada se obe slu\u017ee istim sredstvima \u2013 pretnjom, strahom i ucenom \u2013 autocenzura prikriva ili bar ne denuncira postojanje prisile. Borba sa cenzurom je javna i opasna, stoga herojska, dok je borba sa autocenzurom anonimna, usamljeni\u010dka i bez svedoka, stoga u subjektu izaziva ose\u0107anje poni\u017eenja i stida zbog kolaboracionizma.<\/p>\n

Autocenzura je \u010ditanje svog sopstvenog teksta tu\u0111im o\u010dima, gde vi sami postajete svoj sopstveni tu\u017eilac, sumnji\u010daviji i stro\u017ei od svakog drugog, jer vi u toj ulozi znate i ono \u0161to nikad nijedan cenzor ne\u0107e otkriti u va\u0161em tekstu, ono \u0161to ste pre\u0107utali i ono \u0161to nikad niste stavili na hartiju, ali \u0161to je, \u010dini vam se, ostalo \u201eizme\u0111u redova\u201c. Stoga tom imaginarnom cenzoru pripisujete i one osobine koje vi sami nemate, a svom tekstu zna\u010denja koja on ne sadr\u017ei u sebi. Jer taj va\u0161 dvojnik prati va\u0161u misao do apsurda, do njenog vrtoglavog kraja, tamo gde je sve subverzivno, gde je pristup opasan i ka\u017enjiv.<\/p>\n

\u201eUsamljeni\u010dka i bez svedoka\u201c, \u201eopasan i ka\u017enjiv\u201c \u2013 Ki\u0161ovi savr\u0161eni i tragi\u010dni pridevi opisuju ono kako se mnogi ljudi danas ose\u0107aju, suo\u010deni sa mno\u0161tvom mogu\u0107nosti interneta za prezentaciju samih sebe i jednako mnogo mogu\u0107nosti za samouni\u0161tenje. Pod nemilosrdnim okom masovnog nadzora, koje svaki i najprovizorniji klik unosi u na\u0161 trajni dosije, po\u010dinjemo da nadziremo sami sebe.<\/p>\n

Za razliku od Ki\u0161ovog miljea, ili od savremene Severne Koreje ili Saudijske Arabije, aparat prinude ne mora nu\u017eno da bude tajna policija koja \u0107e pokucati na va\u0161a vrata. Iz straha od gubitka posla, ili od odbijanja prijema u \u0161kolu, ili od gubitka prava na \u017eivot u zemlji ro\u0111enja, ili od dru\u0161tvenog ostrakizma, mnogi od najboljih umova dana\u0161njice u nazovi slobodnim, demokratskim dr\u017eavama prestali su da te\u017ee da izraze ono \u0161to misle i ose\u0107aju, ve\u0107 su u\u0107utali. Ili to, ili su usvojili partijsku liniju koje god partije za \u010dijim pozivom \u017eude \u2013 od koje zavise njihova sredstva za \u017eivot.<\/p>\n

To je efekat prelivanja institucionalne eksploatacije interneta i korporativnih algoritama koji bujaju na sva\u0111i i razdoru: degradacija du\u0161e na izvor profita i mo\u0107i.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Iz straha od gubitka posla, ili od odbijanja prijema u \u0161kolu, ili od gubitka prava na \u017eivot u zemlji ro\u0111enja, ili od dru\u0161tvenog ostrakizma, mnogi od najboljih umova dana\u0161njice u nazovi slobodnim, demokratskim dr\u017eavama prestali su da te\u017ee da izraze ono \u0161to misle i ose\u0107aju, ve\u0107 su u\u0107utali. Ili to, ili su usvojili partijsku liniju koje god partije za \u010dijim pozivom \u017eude \u2013 od koje zavise njihova sredstva za \u017eivot<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":273617,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-327624","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/327624","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=327624"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/327624\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":327627,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/327624\/revisions\/327627"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/273617"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=327624"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=327624"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=327624"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}