{"id":327565,"date":"2021-09-09T07:32:18","date_gmt":"2021-09-09T05:32:18","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=327565"},"modified":"2021-09-09T07:32:18","modified_gmt":"2021-09-09T05:32:18","slug":"slom-jugoslovenske-ideje-i-poraz-intelektualca","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/09\/09\/slom-jugoslovenske-ideje-i-poraz-intelektualca\/","title":{"rendered":"Slom jugoslovenske ideje i poraz intelektualca"},"content":{"rendered":"

Autor: Petar \u017darkovi\u0107*<\/strong><\/p>\n

Po\u010detkom 1980-tih kada su se pojavile prve naznake budu\u0107e jugoslovenske krize Predrag Matvejevi\u0107 je u svojoj knjizi \u201eJugoslovenstvo danas\u201c tvrdio da postoje razli\u010diti izrazi jugoslovenske ideje na slo\u017eenom prostoru mnogonacionalne dr\u017eave, ali da svaki od njih te\u017ei da prepozna svoju svrhu u okviru \u0161ire zajednice jugoslovenskih naroda.[1] Otvaraju\u0107i svojom knjigom niz javnih polemika, od kojih su bile najpoznatije one u Beogradu (Dom omladine i Studentski kulturni centar), Matvejevi\u0107 je upozoravao da \u201ezaostalost\u201c i \u201eprimitivizam\u201c te\u017ee pojednostavljivanju, i kao takve kod svih nacionalnih grupa te\u0161ko mire dvojnost nacionalne pripadnosti. Godinu dana pre izlaska knjige iz \u0161tampe na popisu stanovni\u0161tva u Jugoslaviji vi\u0161e od 1,2 miliona gra\u0111ana se izjasnilo kao Jugosloveni, \u0161to je bio zna\u010dajno visok procenat u odnosu na popis iz 1961. i nedvosmislen rezultat dru\u0161tvene transformacije. Me\u0111utim, poslednja decenija u istoriji Jugoslavije sve je manje pru\u017eala ose\u0107aj sigurnosti i trajnosti zvani\u010dnog poretka se\u0107anja. Jugoslovenski posleratni identitet sazdan na revoluciji, narodnooslobodila\u010dkoj borbi i samostalnom socijalisti\u010dkom razvoju postao je upitan pred narastaju\u0107im htenjima partikularisti\u010dkih nacionalnih identiteta. Kriza socijalisti\u010dke ideje pothranjivala je uspon agresivnog etnonacionalizma, spremnog da upotpuni ideolo\u0161ku prazninu pora\u017eene levice, i obave\u017ee sve \u010dlanove zajednice na unisonost istorijskog mi\u0161ljenja. U o\u010dima novih nacionalnih lidera po\u010detkom 1990-tih jugoslovenstvo je postalo balast pro\u0161lost i antiteza proklamovane budu\u0107nosti.<\/p>\n

U mojoj porodici jugoslovenstvo nikada nije bilo izuzeto iz nostalgi\u010dnog prizvuka \u201ebolje pro\u0161losti\u201c, niti je bilo prilago\u0111avano novim identitetima u koje smo nevoljno zakora\u010dili sa raspadom Jugoslavije. Oba moja roditelja bili su deo prvih generacija socijalisti\u010dke Jugoslavije, kod kojih su se vrednosti jugoslovenstva gotovo uvek prepoznavale na primerima me\u0111unacionalne tolerancije. Osim toga \u010ditava porodica je bila vezana za razli\u010diti deo jugoslovenskog prostora. Sa mamine strane roditelji su poticali iz Bosne, dok su sa tatine poreklo vodili iz Hrvatske. Mama je bila ro\u0111ena u Slavonskoj Po\u017eegi, a tata u Begradu. Te\u0161ke ratne traume njihovih roditelja iz Drugog svetskog rata nikada nisu bile predmet porodi\u010dnih razgovora, a jo\u0161 manje sredstvo na\u0161eg vaspitanja. Mamin tata bio je nosilac partizanske spomenice 1941. i u\u010desnik NOB-a, i u porodici on je simbolizovao ratnu generaciju koja je stvarala novu dr\u017eavu. Za nas mla\u0111e pri\u010da o jugoslovenstvu bila je do\u017eivljena isklju\u010divo kroz veliki jugoslovenski prostor, koji smo u vreme odmora neprestano otkrivali proputovanjima. Kada su se desili ratovi na prostoru biv\u0161e Jugoslavije, pra\u0107eni sankcijama, nema\u0161tinom i ograni\u010davanjem kretanja, oni su samo poja\u010davali distinkciju u porodici izme\u0111u pro\u0161lih i sada\u0161njih vremena. Nostalgija prema vremenu kada se moglo kvalitetnije raditi i \u017eiveti postala je neizostavna tema prilikom zajedni\u010dkih okupljanja. Ipak, dramatika ratnih sukoba 1990-te godine nasilno je uti\u0161avala pojedina\u010dna se\u0107anja i ustupala mesto kolektivnim do\u017eivljajima pro\u0161losti. Privatno jugoslovenstvo bilo je prognano u porodi\u010dne arhive, albume sa slikama, video kasetama, suvenirima, razglednicama i odevnim predmetima. Nova konstrukcija pro\u0161losti postala je javno sveprisutna od pozori\u0161nih predstava, filmova i serija, sve do ozbiljne stru\u010dne literature, knji\u017eevnih dela i neprestanih javnih debata. U svakoj prilici gra\u0111ani novih postjugoslovenskih dr\u017eava bili su mobilisani ka prihvatanju nove interpretacije pro\u0161losti, koja je prikazivala stvarnost u druga\u010dijim vrednosnim kategorijama i u skladu sa potrebama \u201eprobu\u0111ene\u201c nacionalne politike.<\/p>\n

Anga\u017eovan intelektualac pripadao je ideolo\u0161kim lomovima 20. veka. Kao jedan od glavnih protagonista javnosti intelektualac je zauzimao pijadestal va\u017enog dru\u0161tvenog aktera koji promi\u0161lja, kritikuje i ukazuje na probleme dru\u0161tva. \u010cuveni esej \u017dilijana Bende \u201eIzdaja intelektualaca\u201c zahtevao je borbu za univerzalne principe, neprestanu javnu delatnost, koja bi od intelektualaca konstituisala posebnu \u201esavest \u010dove\u010danstva\u201c.[2] U zavisnosti od istorijskih okolnosti i dru\u0161tvenih merila takva slika nije bila obavezuju\u0107a u svim kulturama, ali kao ideal jeste inspirisala mnoge nau\u010dnike, pisce i umetnike da iza\u0111u iz svojih kabineta i upuste se u javne debate. Uo\u010di stvaranja prve Jugoslavije srpski intelektualci su aktivno u\u010destvovali u politici i bili glavni zagovornici jugoslovenske ideje. Njihovi idejni uzori bili su mahom Zapadni. Me\u0111utim, rezultat njihove anga\u017eovanosti nije doneo rezulate kojima su se nadali, niti je ustalio mesto \u201euniverzalnog intelektualca\u201c u jugoslovenskom dru\u0161tvu. Ograni\u010denja zaostale sredine u kojoj su delovali, manjak politi\u010dke kulture na raznolikom prostoru, uz otpore korumpiranih politi\u010dkih elita, u\u010dinio je njihov poziv bli\u017ei \u201eorganskim intelektualcima\u201c. U izmenjenim okolnostima rata i revolucije kontinuitet takve uloge bio je nastavljen u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji. Prostori za slobodno javno delovanje intelektualaca bili su ograni\u010deni, ali ne i nemogu\u0107i. Kulturni i politi\u010dki disputi bili su sprovo\u0111eni pod nadzorom Partije, neretko kanalisani i prilago\u0111avani ideolo\u0161kim potrebama. Ipak, status \u201edr\u017eavnog intelektualca\u201c donosio je mogu\u0107nosti \u0161ireg dru\u0161tvenog uticaja, bilo da se radilo promociji jugoslovenske kulture u inostranstvu ili preobra\u017eaju jugoslovenskog socijalizma generalno.[3] Disidentsku sudbinu Milovana \u0110ilasa ve\u0107ina srpskih intelektualaca ipak nije \u017eelela da podeli, iako se kasnije \u010de\u017enjivo utrkivala u prisvajanju sli\u010dnog statusa.<\/p>\n

Dekonstrukcija jugoslovenske ideje sa pozicija mo\u0107i novih vladaju\u0107ih dru\u0161tvenih aktera bila je sprovo\u0111ena uz veliku pomo\u0107 intelektualnih elita. Osloba\u0111anje prostora za dru\u0161tveni dijalog poznog jugoslovenskog socijalizma probudilo je uspavani politi\u010dki pluralizam u kojem je uloga intelektualca postala nagla\u0161enija. Organski intelektualci na levici gubili su preimu\u0107stvo sa politi\u010dkim padom evropskog komunizma, koji je u istovremeno u \u010ditavoj Isto\u010dnoj Evropi najavljivao proces nacionalnog \u201esamoosve\u0161\u0107ivanja\u201c i liberalno-demokratskih promena. Biti kriti\u010dan prema socijalisti\u010dkom jugoslovenstvu za srpske intelektualce zna\u010dilo je biti kriti\u010dan prema njegovom \u201etotalitarizmu\u201c, ideolo\u0161kim dogmama, dr\u017eavnoj represiji, ali i zapostavljanju vitalnih nacionalnih interesa, izgubljenih u tragi\u010dnom iskustvu 20. veka. Tvrdnjom Memoranduma SANU iz 1986. godine srpska nacija bila je zapostavljena, ugro\u017eena i neravnopravna u Jugoslaviji. Njenoj kulturi pretilo je izumiranje i neprekidno falsifikovanje. Pozivom da se Srbi \u201evrate svojoj istoriji i kulturi\u201c ugledni srpski akademici su urgirali na transformaciju jugoslovenske dr\u017eave, ali u skladu sa voljom ve\u0107inskog naroda. Povoljno re\u0161avanje srpskog nacionalnog pitanja, kako su ga oni definisali, moralo je da postane preduslov svake pri\u010de o demokratizaciji. Uo\u010di samog po\u010detka ratnih sukoba u srpskom dru\u0161tvu se putem masovnih medija, javnih tribina i knjiga, ustalila slika o Jugoslaviji kao neoprostivoj istorijskoj \u201ezabludi\u201c. Potreba da se konstrui\u0161e optimisti\u010dna verzija budu\u0107nosti na kraju jedne epohe podrazumevala je \u201emesijansku\u201c ulogu intelektualaca, spremnih da uz pomo\u0107 svog autoriteta \u201eprobude\u201c zapostavljenu nacionalnu svest i demistifikuju \u201enametnuto\u201c jugoslovenstvo.<\/p>\n

Dominantni etnonacionalisti\u010dki narativ tokom 1990-tih slu\u017eio se, re\u010dima Olivere Milosavljevi\u0107, \u201eautoritetom nauke\u201c da bi postigao apsolutno dru\u0161tveno normiranje.[4] Ugled srpskih filozofa, pisaca i umetnika bio je dovoljna garancija da se antijugoslovenski sentiment legitimi\u0161e kao opravdan u ime \u201eobjektivne\u201c spoznaje pro\u0161losti. Neoromanti\u010darsko razumevanje istorije podelilo je svoju popularnost sa usponom nacionalisti\u010dke politike po cenu da su granice izme\u0111u \u201enau\u010dnog\u201c i \u201enenau\u010dnog\u201c znanja postale prakti\u010dno nevidljive. Upotreba pro\u0161losti zarad izgradnje zapostavljene \u201enacionalne svesti\u201c bila je vi\u0161estruko korisna kao podesno sredstvo politi\u010dke legitimizacije i li\u010dne samopromocije. U svim jugoslovenskim republikama primat etnocentri\u010dnog pristupa u tuma\u010denju jugoslovenske istorije tragao je za \u201evekovnim neprijateljima\u201c, slu\u017ee\u0107i se fatalisti\u010dkim pristupom i manihejskom slikom sveta. Etni\u010dki stereotipi ube\u0111ivali su biv\u0161e gra\u0111ane zajedni\u010dke dr\u017eave da su razlike me\u0111u jugoslovenskim narodima nepremostive, te da je smisao borbe za jugoslovensku ideju prakti\u010dno oduvek bio uzaludan. Srpski narod nosio je epitete \u201ejuna\u010dkog\u201c, \u201eherojskog\u201c, i \u201epravdoljubivog\u201c nasuprot kome su stajale prikrivene te\u017enje \u201enelojalnih\u201c i \u201esrbomrza\u010dkih\u201c naroda. Srbi su za Jugoslaviju ginuli, dok su je ostali ru\u0161ili. Pod okriljem \u201enau\u010dnih\u201c radova jugoslovenska istorija postala je uverljiva pri\u010da o kontinuitetu neprestanih me\u0111uetni\u010dkih konflikata, nepoverenja i sukoba. Svi primeri saradnje i kooperativnosti bili su pre\u0107utkivani ili im je bio pridavan druga\u010diji smisao. Ono \u0161to je nekada pripadalo ostra\u0161\u0107enim tezama ekstremne antijugoslovenske emigracije postalo je mejnstrim novog \u201enau\u010dnog\u201c saznanja. Rezultati ratova 90-tih poja\u010davali su utisak u Srbiji da je jugoslovensko iskustvo bilo isklju\u010divo tragi\u010dno, predodre\u0111eno od po\u010detka na neuspeh i izvori\u0161te isklju\u010divo traumati\u010dnih doga\u0111aja. Srpski istori\u010dari podgrejavali su emocije tvrdnjom da je Jugoslavija za srpski narod bila \u201etragi\u010dan bilans jedne zablude\u201c prema kojoj su bile polo\u017eene uzaludne \u017ertve.<\/p>\n

U svom \u010duvenom tekstu \u201eSlutnja postkomunisti\u010dkog haosa\u201c Milovan \u0110ilas je upozoravao da ratoborni nacionalisti\u010dki pokreti bivaju motivisani \u201emitskim i nekriti\u010dkim shvatanjem svoje istorije\u201c.[5] U isto vreme ameri\u010dki politikolog Ken D\u017eovit pisao je o zapo\u010dinjanju \u201enovog svetskog nereda\u201c u Isto\u010dnoj Evropi, obnovom starih antagonisti\u010dkih identiteta.[6] Postsocijalisti\u010dka dru\u0161tva podelila su zajedni\u010dku sudbinu tranzicije, zna\u010dajnih dru\u0161tveno-ekonomskih promena i lomova. Primer jugoslovenskih sukoba tokom 1990-tih, me\u0111utim, poljuljao je idili\u010dnu sliku celovite i uspe\u0161ne isto\u010dnoevropske demokratske transformacije. Iza sloma jugoslovenske ideje pojavljivali su se aveti evropske pro\u0161losti, oli\u010denih kroz genocid, deportacije i me\u0111uetni\u010dke sukobe. Ideja ujedinjene Evrope te\u0161ko se mirila sa negativnim primerima sa jugoslovenskih prostora, koji su na te\u017ei na\u010din slali poruku o nemogu\u0107nosti opstanka multiukulturalne i slo\u017eene zajednice van autoritarnog politi\u010dkog poretka. Na\u010din na koji se osporavala jugoslovenska ideja od strane pojedinih srpskih intelektualaca, kao nametnute \u201eve\u0161ta\u010dke tvorevine\u201c, \u010diji \u201eduh samoporicanja\u201c i dalje ugro\u017eava zami\u0161ljene konstrukte nacije, postao je blizak novom \u201eduhu vremena\u201c u prvim decenijama 21. veka. Nova generacija clercsa, kako ih opisuje ameri\u010dka novinarka i istori\u010darka En Eplbaum, aktivno se anga\u017eovala na kreiranju nove stvarnosti, redefinisanju sopstvenih nacija i op\u0161teva\u017ee\u0107ih dru\u0161tvenih ugovora.[7] Promovisanje teorija zavera, definisanje Drugog kao nacionalnog neprijatelja, zloupotreba istorije u politi\u010dke svrhe, manipulisanje \u010dinjenicima i potpuni ostrakizam kriti\u010dkog mi\u0161ljenja prevladalo je u anga\u017emanu mnogih evropskih intelektualaca, koji je \u017dilijan Benda jo\u0161 1927. sa zazorom opisivao kao \u201eintelektualno organiziranje politi\u010dkih mr\u017enji\u201c.<\/p>\n

Tri decenije nakon po\u010detka ratova na prostoru Jugoslavije odr\u017eivost teza koje su kreirale preduslove za me\u0111uetni\u010dke konflikte u potpunom je saglasju sa zvani\u010dnom kulturom se\u0107anja u ve\u0107ini dr\u017eava nastalih epilogom jugoslovenske krize. Svi bitni elementi nacionalisti\u010dkog poimanja pro\u0161losti \u010dvrsto su utkani u temelje razvoja postjugoslovenskih dru\u0161tava da su vremenom zadobili neupitni kanonski status. Isti akteri u intelektualnim krugovima, koji su bili na \u010delu ratne politike i agresivnog entonacionalizma, zadr\u017eali su istaknuti ugled u dru\u0161tvu, pru\u017eaju\u0107i doprinos zaokru\u017eivanju ideolo\u0161kih instrumenata vlasti politi\u010dkih elita. Pre\u017eiveli re\u010dnik netrpeljivosti, netolerancije, ksenofobije i \u0161ovinizma sa kojim se jugoslovenska ideja uru\u0161avala tokom 90-tih godina prilagodio se vremenu \u201epostistine\u201c, op\u0161toj relativizaciji znanja i poljuljanoj veri u napredak \u010dove\u010danstva. Osporavanje nedemokratskih i autoritativnih svojstava jugoslovenske dr\u017eave nije proizveo potrebnu kriti\u010dku samorefleksiju sa kojom bi se stvorile demokratske institucije i vladavina prava. Publika koja je upijala otkri\u0107a zabranjenih istina \u201ejugo-komunisti\u010dke diktature\u201c u delima \u201ekriti\u010dkih\u201c intelektualaca postala je prijem\u010diva vi\u0161e autoritarnom modelu vlasti, nego \u0161to je bila spremna za slo\u017eenost novih demokratskih procedura. Me\u0111utim, nekada\u0161nji jedinstveni jugoslovenski prostor uvek je bio mnogo kompleksniji od upro\u0161\u0107enih nacionalisti\u010dkih intepretacija, bez obzira na dugotrajnost istih. Uporedo sa intelektualnim anga\u017emanom kriti\u010dara jugoslovenske ideje trajao je nemali otpor onih intelektualaca koji nisu pristajali na dominanti nacionalisti\u010dki diskurs i zloupotrebe nau\u010dnog znanja. Njihov kriti\u010dki glas bio je nasilno skrajnut, osu\u0111en kao \u201eantinacionalni\u201c i \u201eizdajni\u010dki\u201c, ali dovoljno zapa\u017een, bilo kroz pisane radove ili javna nastupanja. Istoriografija na prostoru biv\u0161e Jugoslavije, koliko god bila pod uticajem vladaju\u0107e politike, uspevala je da se oslobodi nacionalisti\u010dkih \u0161ablona i da ponudi raznolikost istra\u017eiva\u010dkih tema o jugoslovenskoj istoriji. Vrednosti borbe za integritet javne anga\u017eovanosti i mesto intelektualaca u dru\u0161tvu jesu konstante evropske moderne istorije. Te\u017eina te borbe u savremenom trenutku apostrofira va\u017enost istorijskog znanja i njegove sposobnosti da na racionalni na\u010din rekonstrui\u0161e pro\u0161lost. Za sve narode biv\u0161e Jugoslavije to je osnovni preduslov boljeg me\u0111usobnog razumevanja. Matvejevi\u0107ev poziv na civilizovani dijalog opstaje i dalje.<\/p>\n

*Autor je zaposlen na Institutu za filozofiju i dru\u0161tvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.<\/p><\/blockquote>\n

Esej je nastao u sklopu projekta \u201eJugoslavija 1990-ih godina: Ideologije, konteksti, historiografske interpretacije\u201c kojeg uz podr\u0161ku Heinrich B\u00f6ll Foundation realizira Udru\u017eenje za modernu historiju. Prenosimo ga s portala historiografija.ba.<\/p>\n

Bilje\u0161ke<\/p>\n

[1] Predrag Matvejevi\u0107, Jugoslovenstvo danas, Beograd: Bigz, 1982.<\/p>\n

[2] Julien Benda, Izdaja intelektualaca, Beograd: Socijalna misao, 1996.<\/p>\n

[3] Gazela Pudar Dra\u0161ko, O \u010demu govorimo kada govorimo o Intelektualcu, Beograd: Institut za filozofiju i dru\u0161tvenu teoriju, 2017.<\/p>\n

[4] Pe\u0161\u010danik<\/p>\n

[5] Milovan \u0110ilas, Slutnja postkomunisti\u010dkog haosa, Beograd: Simunsen, 1997.<\/p>\n

[6] Ken Jowitt, New World Disorder: The Leninist Extinction, Berkeley : University of California Press, 1993.<\/p>\n

[7] En Eplbaum, Sumrak Demokratije: Sirenski zov autoritarizma, Novi Sad: Akademska knjiga, 2020.<\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dekonstrukcija jugoslovenske ideje sa pozicija mo\u0107i novih vladaju\u0107ih dru\u0161tvenih aktera bila je sprovo\u0111ena uz veliku pomo\u0107 intelektualnih elita.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":285252,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-327565","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/327565","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=327565"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/327565\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":327566,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/327565\/revisions\/327566"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/285252"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=327565"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=327565"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=327565"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}