Na\u0161a planeta se poslednjih godina sve br\u017ee okrec\u0301e oko svoje ose. Ako se ovo nastavi, \u010dove\u010danstvo c\u0301e preduzeti korak bez presedana u istoriji \u2013 dodac\u0301e jednu sekundu univerzalnom vremenu.<\/p>\n
Za\u0161to je atomski sat izmi\u0161ljen<\/strong><\/p>\n Odavno je poznato da se Zemlja okrec\u0301e oko svoje ose razli\u010ditim brzinama. Jo\u0161 sredinom 18. veka Imanuel Kant je otkrio da su na to uticale lunarno-solarne plime. U dana\u0161nje vreme, razvojem preciznijih metoda merenja, njegova hipoteza je potvr\u0111ena. Sada se brzina rotacije meri sa ta\u010dno\u0161c\u0301u od delic\u0301a milisekundi.<\/p>\n Kako se ispostavilo, planeta se zapravo malo usporila od Kantovog vremena. Astronomi izra\u017eavaju ove promene u pogledu du\u017eine dana, koji se povec\u0301ava za oko 1,2 milisekunde po veku. U danu ima 86.400 sekundi. A od 1967. godine postoji atomski sat, koji za razliku od planete radi konstantnom brzinom. Kada razlika postane kriti\u010dna, Koordinisano univerzalno vreme (UTC) prilago\u0111ava se svakih nekoliko godina krajem decembra ili juna uvo\u0111enjem dodatne sekunde. Ovo je poslednji put u\u010dinjeno krajem 2016.<\/p>\n Gde be\u017ei sekunda<\/strong><\/p>\n \u201eOd 1962. godine brzina rotacije Zemlje pomno se prou\u010dava, upore\u0111ujuc\u0301i o\u010ditanja atomskog sata TAI sa skalom UT1, odre\u0111enu polo\u017eajem zvezda, kvazara, svemirskih letelica. Od 2016. godine dan je skrac\u0301en za tri milisekunde od tada\u201c, ka\u017ee doktor fizike i matematike Leonid Zotov, vi\u0161i istra\u017eiva\u010d na Moskovskom dr\u017eavnom univerzitetu. \u010cini se da je odstupanje zanemarljivo, ali poznavanje brzine i polo\u017eaja ose rotacije neophodno je za civilnu i vojnu navigaciju visoke preciznosti. Merenja iz celog sveta objedinjuje Me\u0111unarodna slu\u017eba za rotaciju i referentne sisteme Zemlje sa centrom podataka na Pariskoj opservatoriji.<\/p>\n Sada je vreme mereno rotacijom Zemlje po\u010delo da presti\u017ee atomsko vreme. Ranije je UTC sekunda bila krac\u0301a od sekunde Zemljine rotacije UT1 i \u010dinilo se da se atomska vremenska skala krec\u0301e napred, \u0161to je zahtevalo uvo\u0111enje dodatne sekunde, \u0161to je usporilo prvi \u201esat\u201c. Sada su ove skale gotovo jednake. Sada\u0161njih 365 obrtaja Zemlje prete da postanu rekordno kratki u poslednjih 60 godina. Ako planeta nastavi da se ubrzava, 2026. c\u0301e se razlika pribli\u017eiti kriti\u010dnoj – 0,9 sekundi. \u010cuvari vremena c\u0301e biti primorani da prvi put u istoriji oduzmu vremenu sekundu.<\/p>\n Zemlja kao balerina<\/strong><\/p>\n Iako nau\u010dnici razumeju za\u0161to je Zemlja odjednom po\u017eurila, to nije tako jednostavno. Mnogi faktori uti\u010du na brzinu rotacije, koja se stalno menja i podlo\u017ena je razli\u010ditim ciklusima. Konkretno, u ciklusu od 18,6 godina, na\u0161a planeta se skuplja du\u017e ekvatora, a zatim se \u0161iri. Ovo je posledica gravitacionog uticaja Meseca. Promena oblika se ogleda u brzini rotacije. Planeta je poput balerine: \u0161to vi\u0161e pribli\u017eavamo ruke, br\u017ee se vrtimo. Postoje i kratkotrajne promene plime.<\/p>\n \u201eNa ovo se nadovezuju sezonske promene, kada se Zemlja br\u017ee okrec\u0301e i usporava tokom godine pod uticajem vazdu\u0161nih struja\u201c, nastavlja nau\u010dnik.<\/p>\n Atmosfera menja rotaciju planete. Kada se zapadni vetrovi poja\u010daju, malo se usporava. U proseku, najdu\u017ei dani su 1. maja i 7. decembra, a najkrac\u0301i 4. avgusta. Osim toga, fenomen El Ninjo ometa ovaj proces svakih nekoliko godina.<\/p>\n Faktor temperature<\/strong><\/p>\n Astronomi su rekonstruisali brzinu rotacije Zemlje od \u201850 -ih. Podaci nisu najprecizniji, ali zajedno sa savremenim omoguc\u0301avaju da vidimo neke obrasce tokom vi\u0161e od veka i po. Posebno su zanimljivi ciklusi usporavanja i ubrzanja od 60, 20 i 10 godina, koji se nazivaju decenijski ciklusi. Oni jo\u0161 nisu u potpunosti obja\u0161njeni. Decenijski ciklusi nisu povezani sa atmosferom i okeanima, obja\u0161njava Leonid Zotov. Po njegovom mi\u0161ljenju, 20-godi\u0161nji ciklus je verovatno posledica mese\u010devog orbitalnog kretanja, a 60-godi\u0161nji ciklus je posledica procesa u unutra\u0161njosti planete.<\/p>\n \u201eNa primer, na granici izme\u0111u jezgra i Zemljinog pla\u0161ta rotacija jezgra malo zaostaje za rotacijom pla\u0161ta. Ali sa povr\u0161ine ne vidimo \u0161ta se de\u0161ava u dubini, mo\u017eemo suditi samo po posrednim podacima\u201c, obja\u0161njava istra\u017eiva\u010d. Ako je uticaj Zemljinih slojeva na rotaciju sasvim prirodan, onda je sinhronizacija sa promenama globalne temperature misterija. Uo\u010dava se da se Zemlja tokom zagrevanja ubrzava. Tako je bilo tridesetih godina pro\u0161log veka i de\u0161ava se sada. Malo usporiv\u0161i \u201970 -ih i \u201890 -ih, planeta je po\u010dela da dobija na zamahu u na\u0161e vreme. Jo\u0161 uvek nije jasno kako su klimatske promene i stopa rotacije povezani.<\/p>\n \u201eTemperatura se povec\u0301ala za 0,2 stepena, u isto vreme Zemlja je ubrzala, a ovo je energetski mnogo skuplji proces. Milisekundna promena je jednaka promeni od milion zemljotresa\u201c, nagla\u0161ava Zotov. Mo\u017eda neki faktor uti\u010de na globalnu temperaturu i brzinu rotacije. Moguc\u0301e je da plimne sile Jupitera i Saturna igraju ulogu. \u201eOni su veoma udaljeni, ali se te teorije ne mogu potpuno odbaciti\u201c, poja\u0161njava nau\u010dnik.<\/p>\n Tajanstvena veza tri procesa<\/strong><\/p>\n Vec\u0301 je prakti\u010dno dokazano da globalno zagrevanje menja pomeranje ose rotacije Zemlje. Njena ta\u010dka preseka sa povr\u0161inom na severnoj hemisferi ozna\u010dava geografski Severni pol. Sama osovina stalno ide napred-nazad negde u Severnom ledenom okeanu.<\/p>\n Me\u0111utim, kako su kineski nau\u010dnici nedavno izra\u010dunali, sredinom devedesetih godina pomeranje je naglo promenilo smer, a pol se pomerio prema istoku. Autori rada smatraju da je to posledica ubrzanog topljenja gle\u010dera i preraspodele vodene mase po povr\u0161ini planete. Ali pomeranje ose ne bi trebalo da uti\u010de na brzinu rotacije, barem u teoriji. Realnost bi se mogla pokazati slo\u017eenijom, ka\u017ee Zotov.<\/p>\n \u201eNa\u0161a planeta je \u017eiva. Ima okeane, atmosferu, do nje sti\u017ee toplota. Tokom godina smo ili bli\u017ee Suncu ili dalje, dolazi do promene godi\u0161njih doba, iz dubine proti\u010de energije. Zemlja di\u0161e\u201c, tvrdi nau\u010dnik.<\/p>\n \u201eNa njoj se sve vreme de\u0161ava ne\u0161to sa razli\u010ditom periodi\u010dno\u0161c\u0301u. Osa se nji\u0161e i istovremeno zanosi, rotira sa amplitudom od pet metara, postoji godi\u0161nja fluktuacija\u201c, navodi on.<\/p>\n U nedavnom \u010dlanku u \u010dasopisu \u201eNej\u010der\u201c ukazano je na fenomen nazvan \u010cendlerovo oscilovanje Zemljine ose rotacije, otkriveno u 19. veku. To je pomicanje polova za nekoliko metara napred-nazad svakih 14 meseci.<\/p>\n \u201eZemlja se ljulja poput klatna i istovremeno blago odstupa levo i desno\u201c, obja\u0161njava nau\u010dnik. Svakih \u010detrdeset godina, \u010cendlerovo kolebanje se naizmeni\u010dno poja\u010dava i slabi, a osovina Zemlje se sinhroni\u0161e.<\/p>\n \u201eSada je epoha prigu\u0161ivanja \u010cendlerove oscilacije. Pomak ose se poja\u010dao \u2013 ispisuje vrtloge, pravi zavoje\u201c, navodi ruski nau\u010dnik.<\/p>\n Godine 2020. su se pribli\u017eila tri fenomena: maksimumi globalne temperature i brzina rotacije Zemlje, kao i skoro potpuno slabljenje \u010cendlerove oscilacije. Ostaje da se vidi kako je sve ovo povezano. (Izvor: Sputnjik)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Na\u0161a planeta se poslednjih godina sve br\u017ee okrec\u0301e oko svoje ose. Ako se ovo nastavi, \u010dove\u010danstvo c\u0301e preduzeti korak bez presedana u istoriji \u2013 dodac\u0301e jednu sekundu univerzalnom vremenu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":284840,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-327432","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/327432","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=327432"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/327432\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":327433,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/327432\/revisions\/327433"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/284840"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=327432"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=327432"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=327432"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}