{"id":327175,"date":"2021-09-05T08:46:37","date_gmt":"2021-09-05T06:46:37","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=327175"},"modified":"2021-09-05T08:46:37","modified_gmt":"2021-09-05T06:46:37","slug":"sve-su-nacije-izmisljene","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/09\/05\/sve-su-nacije-izmisljene\/","title":{"rendered":"Sve su nacije izmi\u0161ljene!"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Aleksej Ki\u0161juhas<\/strong><\/p>\n

U srpskom svetu se ovih sedmica moglo \u010duti da su Bo\u0161njaci, Crnogorci i Vojvo\u0111ani izmi\u0161ljene ili ve\u0161ta\u010dke nacije.<\/p>\n

\u010clan Predsedni\u0161tva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik poru\u010dio je da su Bo\u0161njaci \u201evjerski konvertiti\u201c ili Srbi islamske vere, rasistoidno dodav\u0161i da je u pitanju \u201epodani\u010dki narod\u201c.<\/p>\n

Gradona\u010delnik Banjaluke Dra\u0161ko Stanivukovi\u0107 izjavljuje da su Crnogorci \u201eizmi\u0161ljena nacija\u201c, dok se i u Srbiji medijski pumpa smatranje o Crnogorcima kao tek geografskoj kategoriji ili neobi\u010dno popularnoj etiketi za Srbe iz crnogorskog regiona poput \u0160umadinaca ili Li\u010dana.<\/p>\n

S druge strane, Vojvo\u0111anima se uskra\u0107uje pravo \u010dak i na takvo regionalno ime ili na ovakav identitet.<\/p>\n

Direktor Republi\u010dkog zavoda za statistiku Miladin Kova\u010devi\u0107 najavio je da \u0107e svi eventualni Vojvo\u0111ani na popisu biti podvedeni pod op\u0161tu i nemu\u0161tu kategoriju Regionalna pripadnost, zato \u0161to Vojvo\u0111ani \u201eNe postoje kao nacija\u201c.<\/p>\n

Nije to ni\u0161ta novo.<\/p>\n

U na\u0161oj dr\u017eavi-naciji, \u0161atroistorijskom dokazivanju da mnoge postjugoslovenske nacije \u201ene postoje\u201c posve\u0107ena je hrpetina pseudoliterature, novinskih tekstova i televizijskih minuta po frekvencijama koje su, pa, nacionalne.<\/p>\n

\u0160e\u0161elj i \u0161e\u0161eljoidi o tome drobe decenijama.<\/p>\n

Crnogorce kao \u201e(geografske) Srbe iz Crne Gore\u201c definisao je i patrijarh Irinej.<\/p>\n

A otac nacije Dobrica \u0106osi\u0107 je u bele\u0161ci iz jo\u0161 1986. godine (Promene, 1992) napisao: \u201eSvi koje smo osloba\u0111ali, kojima smo omogu\u0107ili da postanu nacije sa svojim dr\u017eavama, progla\u0161avaju nas okupatorima i hegemonistima\u201c i \u201eSocijalisti\u010dke nacije, Makedonci, Crnogorci, Muslimani, proizvode najreakcionarnije i najbezumnije la\u017ei o sebi, odnosno svom identitetu, nepostoje\u0107em u istoriji\u201c.<\/p>\n

Ironija istorijske nauke jeste da su svi oni zapravo \u2013 u pravu.<\/p>\n

Iako su u pravu sasvim slu\u010dajno, te iz krajnje pogre\u0161nih i velikosrpskih razloga.<\/p>\n

Dakle, i Bo\u0161njaci, i Crnogorci i Vojvo\u0111ani zaista jesu izmi\u0161ljene nacije.<\/p>\n

Ali, one su izmi\u0161ljene zato \u0161to su sve nacije na svetu \u2013 izmi\u0161ljene.<\/p>\n

O da, podjednako izmi\u0161ljeni ili pak ve\u0161ta\u010dki su i Srbi, i Hrvati, i Slovenci.<\/p>\n

Kao i Englezi, Francuzi, Italijani i Nemci. I Rusi i Amerikanci, Kinezi i Japanci.<\/p>\n

Izmi\u0161ljeni su i Ma\u0111ari, Rumuni, Albanci, Bugari, Makedonci, Slovaci, Ukrajinci, Litvanci ili Rusini.<\/p>\n

Ve\u0161ta\u010dki su i Hai\u0107ani, \u010cileanci, Avganistanci, Indone\u017eanci, Ira\u010dani, Izraelci, Australijanci, Norve\u017eani, Kongoanci, \u0160vajcarci, Argentinci, Kana\u0111ani, Trinida\u0111ani i Obaloslonova\u010danci.<\/p>\n

Sve nacije su ve\u0161ta\u010dke tvorevine koje su izgra\u0111ene u jednom specifi\u010dnom i veoma nedavnom istorijskom trenutku. Skapirajmo to ve\u0107 jednom: Sve. Nacije. Su. Izmi\u0161ljene.<\/p>\n

Okej?<\/p>\n

Evo i kada i kako.<\/p>\n

Istori\u010dari i dru\u0161tveni nau\u010dnici taj proces nazivaju etnogenezom.<\/p>\n

U pitanju je bio jasan, prakti\u010dan i konkretan plan i program dru\u0161tvenih elita, politi\u010dara i pesnika, a koje su narajcano prihvatile ideologiju nacionalizma u 19. veku.<\/p>\n

Osnove na kojima se od jedne populacije kreira nacija obi\u010dno su zajedni\u010dki: 1) jezik, 2) etnicitet, 3) religija, i\/ili 4) pripadnost pro\u0161lom (srednjovekovnom) politi\u010dkom entitetu.<\/p>\n

Nacionalne vo\u0111e tada odabiraju zajedni\u010dki kriterijum (ili dva) koji je najzgodniji, a ukoliko ti kriterijumi ne postoje, oni se izmi\u0161ljaju, konstrui\u0161u ili kreiraju.<\/p>\n

Prva faza etnogeneze je \u010disto kulturna, literarna i folklorna, i obi\u010dno nema politi\u010dke ili nacionalne implikacije.<\/p>\n

U drugoj fazi, pojavljuje se niz pionira i militanata nacionalne ideje, i po\u010detak politi\u010dke kampanje za nju.<\/p>\n

Tek u tre\u0107oj i poslednjoj fazi, nacionalisti\u010dki programi zadobijaju relativno masovnu podr\u0161ku (obi\u010dno kod srednje klase). Nacije su ovako konstruisane odozgo, a ne odozdo, to nije u\u010dinio obi\u010dan i radni \u010dovek.<\/p>\n

Nacije nisu stare koliko i istorija. I sama re\u010d nacija poti\u010de iz 18. veka ili od prekju\u010de.<\/p>\n

Pre modernog doba, ljudi se identifikuju isklju\u010divo verski i klasno, a zamisao da kmet i plemi\u0107 pripadaju istom entitetu be\u0161e prvorazredna jeres.<\/p>\n

Ro\u0111endan politi\u010dke ideje nacije i godina ro\u0111enja ove nove svesti bila je 1789, godina Francuske revolucije.<\/p>\n

Krajem 18. veka, Evropu je preplavila romanti\u010dna strast za \u010distim, jednostavnim i nepokvarenim selja\u0161tvom i narodnim jezikom u svojevrsnoj populisti\u010dkoj renesansi i politi\u010dkom projektu \u2013 izgradnje nacija.<\/p>\n

I koji je ubrzo i doslovno zapalio Stari kontinent.<\/p>\n

Na primer, francuska nacija bila je revolucionarno i napoleonski grubo konstruisana jednim jezi\u010dkim (i fizi\u010dkim) nasiljem prema regionalnim jezicima, dijalektima i identitetima.<\/p>\n

Dok nacionalni pokreti \u0161irom Evrope tipi\u010dno bujaju kao reakcija na Napoleonova osvajanja.<\/p>\n

Nema\u010dka nacija nastaje tek 1871. godine iz labave konfederacije \u010dak 39 autonomnih dr\u017eava-nacija, a pod Bizmarkovom gvozdenom \u010dizmom.<\/p>\n

Italijanska nacija tako\u0111e nastaje 1871, i \u010dini je niz naroda, dr\u017eava i identiteta poput Venecije, Firence, Napulja, Sicilije i Rima.<\/p>\n

Sve do 1950-ih godina, dve tre\u0107ine Italijana nije govorilo knji\u017eevni italijanski jezik, a dijalekti i nare\u010dja na Apeninskom poluostrvu se te\u0161ko sporazumevaju me\u0111u sobom.<\/p>\n

Sli\u010dno tome, objavljivanje finskog nacionalnog epa Kalevala, 1835. godine, doprinelo je konstruisanju finske nacije (finski jezik postaje zvani\u010dni tek 1892).<\/p>\n

Najzad, ameri\u010dku naciju gradualno formiraju ambiciozni evropski migranata jo\u0161 1776. godine, ali se konstitui\u0161e u jedinstvenu naciju tek nakon Gra\u0111anskog rata (1861-1865).<\/p>\n

Proces izgradnje nacija u tzv. Tre\u0107em svetu po Aziji, Africi i Ju\u017enoj Americi u 20. veku bio je lo\u0161a imitacija procesa izgradnje nacija u Evropi i Severnoj Americi.<\/p>\n

I sad, da li su to i francuska, nema\u010dka, italijanska, finska i ameri\u010dka nacija podjednako \u2013 ve\u0161ta\u010dke?<\/p>\n

Naravno da jesu.<\/p>\n

Ba\u0161 kao i sve ostale.<\/p>\n

I ba\u0161 kao i srpska nacija, a koja tako\u0111e nastaje u ovom formativnom periodu 19. veka.<\/p>\n

Pogledajmo zato u procese izgradnje postjugoslovenskih nacija sa svojim \u0161atro zasebnim jezicima i neretko izmi\u0161ljenim istorijama i tradicijama \u2013 i nau\u010dno-fantasti\u010dno ulazimo u vremeplov.<\/p>\n

Isto ovako (nakaradno), formirane su i sve ostale evropske nacije, od francuske preko nema\u010dke do srpske \u2013 samo par stole\u0107a ranije.<\/p>\n

O tom procesu niko nije posvedo\u010dio bolje od Masima d\u2019Azelja koji je prvom italijanskom kralju poru\u010dio: \u201eStvorili smo Italiju, a sada moramo da stvorimo Italijane\u201c.<\/p>\n

Sli\u010dno je rekao i poljski otac nacije, mar\u0161al Jozef Pilsudski: \u201eDr\u017eava je ta koja stvara naciju, a ne nacija dr\u017eavu\u201c.<\/p>\n

\u201eNacionalizam nije bu\u0111enje nacija, ve\u0107 bu\u0111enje samosvesti \u2013 on izmi\u0161lja nacije, tamo gde one ne postoje\u201c, pisao je antropolog Ernest Gelner. Sve su nacije \u2013 halucinacije.<\/p>\n

I zato, ako posprdno i istorijski arogantno referi\u0161emo ka bo\u0161nja\u010dkoj, crnogorskoj, makedonskoj, ili kosovskoj (pa i vojvo\u0111anskoj) naciji, i kriti\u010dki posmatramo kako njihove sociopoliti\u010dke elite i nove dr\u017eave ve\u0161ta\u010dki stvaraju svoje nacije \u2013 mi zaboravljamo da je podjednako ve\u0161ta\u010dki stvorena i ona na\u0161a ili bilo koja druga nacija.<\/p>\n

Ne postoji ni\u0161ta drevno kod nacija Evrope, isto kao \u0161to i moderna egipatska nacija nema nikakve jezi\u010dke, kulturne ili dru\u0161tvene veze sa drevnim Egip\u0107anima, osim \u017eivota na istoj teritoriji. Anglosaksonci, Franci, Germani ili Rasi \u2013 jednostavno nisu nikakva biolo\u0161ka, etni\u010dka, dru\u0161tvena ili kulturna prethodnica modernih Engleza, Francuza, Nemaca ili Srba.<\/p>\n

Ne postoji nikakav nacionalni kontinuitet od srednjeg veka do danas, a podudarnost izme\u0111u srednjovekovnih populacija i dana\u0161njih nacija, zapravo je politi\u010dki mit i kojeg izvrsno analizira istori\u010dar Patrik Giri sa UCLA.<\/p>\n

Nacija je neobi\u010dno uspe\u0161na fikcija 19. veka.<\/p>\n

Sociolo\u0161ki, ne postoji niti jedan jedinstveni ili objektivni kriterijum koji bi precizno odre\u0111ivao naciju.<\/p>\n

\u0160to je i o\u010dekivano za svaku istorijsku novotariju.<\/p>\n

U pitanju nije ni jezik (Englezi i Amerikanci, ili Srbi i Hrvati, govore istim jezikom), nije ni religija (istu religiju dele i Saudijska Arabija i Oman, ili Francuska i Italija), nije ni zajedni\u010dka istorija (koju dele Austrijanci, Ma\u0111ari i Vojvo\u0111ani), ni zajedni\u010dka teritorija (koju deli\u0161e \u010cehoslova\u010dka ili Jugoslavija), a nije ni biolo\u0161ki zasnovan etnicitet koji pseudonau\u010dno poistove\u0107uje nacije sa genetskim poreklom.<\/p>\n

Osnovna karakteristika moderne nacije i svega sa njom povezanog je \u2013 savremenost.<\/p>\n

Pretpostavka da je nacionalna identifikacija ne\u0161to prirodno, primarno i stalno, kao da prethodi istoriji, zapravo je pseudoistorijska i zato istori\u010dar Benedikt Anderson naciju naziva \u201ezami\u0161ljenom zajednicom\u201c.<\/p>\n

Nacionalizam dolazi pre nacije. Ne stvaraju nacije svoje dr\u017eave i nacionalizme, ve\u0107 obrnuto, dr\u017eave i nacionalizmi stvaraju nacije.<\/p>\n

Bo\u0161nja\u010dku ili crnogorsku, hrvatsku ili srpsku, francusku ili nema\u010dku, ameri\u010dku ili avganistansku, svejedno.<\/p>\n

Tvrditi da je neka nacija izmi\u0161ljena ili ve\u0161ta\u010dka zna\u010di otkriti toplu vodu ili pak rupu na saksiji.<\/p>\n

Nacije politi\u010dki nastaju i nacije politi\u010dki nestaju (uostalom, postojala je i jugoslovenska nacija i 1981. brojala 1,2 miliona ljudi).<\/p>\n

Zato se ovde i ne radi o nacijama, ve\u0107 nacionalizmima.<\/p>\n

A svaki nacionalizam \u201eZahteva isuvi\u0161e mnogo verovanja u ono \u0161to o\u010digledno nije tako\u201c, re\u010dima istori\u010dara Erika Hobsbauma.<\/p>\n

\u201ePogre\u0161no razumevanje sopstvene istorije je deo nacionalnog bi\u0107a\u201c, pisao je jo\u0161 Renan.<\/p>\n

A \u201ela\u017e je vid srpskog patriotizma\u201c spomenuti \u0106osi\u0107.<\/p>\n

Ukoliko je religija opijum, onda je nacionalizam \u2013 kokain za narod. Be\u0161e to moda dana i ideolo\u0161ki virus iz pretpro\u0161log stole\u0107a.<\/p>\n

Ali i virus koji i danas iskijavamo mi, u Srbiji, u 21. veku. Sve su nacije izmi\u0161ljene, samo \u0161to nikako da to ukapiramo.<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sve su nacije \u2013 halucinacije<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":275796,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-327175","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/327175","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=327175"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/327175\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":327180,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/327175\/revisions\/327180"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/275796"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=327175"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=327175"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=327175"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}