{"id":326856,"date":"2021-09-03T07:13:35","date_gmt":"2021-09-03T05:13:35","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=326856"},"modified":"2021-09-03T08:30:04","modified_gmt":"2021-09-03T06:30:04","slug":"balkanska-federacija-istorija-jedne-ideje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/09\/03\/balkanska-federacija-istorija-jedne-ideje\/","title":{"rendered":"Balkanska federacija: istorija jedne ideje"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Zoran Petakov<\/strong><\/p>\n

Balkan balkanskim narodima! Ova parola, danas skoro zaboravljena, bila je \u0161iroko rasprostranjena du\u017e balkanskog poluostrva u drugoj polovini 19. i prvoj polovini 20. veka. Kad su se na Balkanu narodi osloba\u0111ali vi\u0161evekovnog feudalnog ropstva Otomanskog carstva i Austrougarske monarhije, novoformirane nacije \u010dinile su svoje prve politi\u010dke korake u te\u017enji da se emancipuju i prestanu da budu kolonija u Evropi. Nove balkanske dr\u017eave i njihove vladaju\u0107e bur\u017eoazije, u te\u017enji da za sebe prigrabe \u0161to ve\u0107i deo oslobo\u0111enih teritorija, utrkivale su se u nacionalisti\u010dkim fantazmagorijama i velikodr\u017eavnim pretenzijama. Na pitanje \u0161ta je trebalo da zameni Otomansko carstvo na Balkanu, one su davale uvek isti odgovor, samo sa razli\u010ditim nacionalnim predznakom: Velika Srbija, Velika Bugarska, Velika Gr\u010dka itd. To su, naravno, trebale biti nacionalno \u0161to homogenije dr\u017eave, rukovo\u0111ene iz jednog centra. Nasuprot toj koncepciji, koja je me\u0111usobno izme\u0161ane balkanske narode vodila jedino u ratove i katastrofu, stajala je koncepcija zajedni\u010dkog \u017eivota i saradnje balkanskih naroda, vo\u0111enja zajedni\u010dke politike i prestanak ekonomske i politi\u010dke zavisnosti od velikih sila. Ta koncepcija nazvana je Balkanskom federacijom. Za nju su se kroz istoriju zalagali najpre ljudi progresivno-liberalne orijentacije, da bi je posle Pariske komune u svoje koncepcije ugradili socijalisti i levi\u010dari, u \u010dijim programima se ona i danas nalazi.<\/p>\n

\n

Liberalne koncepcije balkanske federacije<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Ideja o Balkanskoj federaciji starijeg je datuma no \u0161to se obi\u010dno misli. Ona je nastala po\u010detkom \u0161ezdesetih godina 19. veka, kad su politi\u010dki predstavnici slovenskih naroda u Austriji, u prvom redu Ju\u017eni Sloveni i \u010cesi, po\u010deli odlu\u010dnije zahtevati svoja politi\u010dka prava. Oni su po\u010deli da sprovode \u0161iroko zami\u0161ljenu akciju da se centralisti\u010dka Austrija nizom ustavnih reformi pretvori u ustavnu, parlamentarnu i federalisti\u010dku dr\u017eavnu zajednicu. U tu svrhu pokrenut je u Be\u010du, 1861, dnevni list Ost und West. Jedan od glavnih saradnika ovog lista bio je Mihailo Polit-Desan\u010di\u0107, prvi teoreti\u010dar federalizma kod Ju\u017enih Slovena. Dok su se Politovi prethodnici zanosili slovenofilskim i panslavisti\u010dkim utopijama, prepunim idealisti\u010dke filozofije i metafizike, on je razradio teoriju o slo\u017eenom federalisti\u010dkom sistemu. Smatrao je da je federacija jedini mogu\u0107 dr\u017eavni sistem za sve dr\u017eave koje su sastavljene od vi\u0161e naroda. \u201eBez federacije\u201c, pisao je Polit, \u201emogu se pojedine vladaju\u0107e narodnosti neko vreme dr\u017eati silom i ugnjetavanjem, ali \u010dim sila malo popusti, moraju se razli\u010dite narodnosti na istoku sjediniti u federativni dr\u017eavni sistem\u201c. On detaljno iznosi i obrazla\u017ee svoju koncepciju velike konfederacije svih va\u017enijih balkanskih naroda, koja bi se formirala na mestu tada\u0161nje evropske Turske. Uzimaju\u0107i u obzir me\u0111usobne odnose pojedinih balkanskih naroda, njihovu istoriju i njihova savremena nacionalna stremljenja, Polit smatra da bi Ju\u017eni Sloveni, Rumuni i Grci trebalo da osnuju savez dr\u017eava, dok bi Ju\u017eni Sloveni trebalo da se me\u0111usobno ujedine u zajedni\u010dku saveznu dr\u017eavu.<\/p>\n

\n

Federalisti\u010dke koncepcije balkanskih socijalista<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Ideja Balkanske federacije predstavlja jednu od prepoznatljivih obele\u017eja socijalisti\u010dkog nasle\u0111a u Srbiji, a njena geneza mo\u017ee se kontinuirano pratiti jo\u0161 od Svetozara Markovi\u0107a, preko perioda Dimitrija Ceni\u0107a, sve do Dimitrija Tucovi\u0107a. Socijalisti\u010dki koncept Balkanske federacije egzistirao je u politi\u010dkom \u017eivotu Srbije u drugoj polovini 19. i po\u010detkom 20. veka.<\/p>\n

Dok su Mihailo Polit-Desan\u010di\u0107, Svetozar Mileti\u0107, Vladimir Jovanovi\u0107 i ostali predstavnici tada\u0161nje srpske gra\u0111anske demokratije, zami\u0161ljali ostvarenje ju\u017enoslovenske federacije i balkanske konfederacije putem evolucije i sveobuhvatnih reformi, prvi socijalisti, Svetozar Markovi\u0107 i Vaso Pelagi\u0107, smatrali su da je taj cilj mogu\u0107e ostvariti jedino putem socijalne revolucije. Socijalisti\u010dki i levi\u010darski pokret u Srbiji, za razliku od gra\u0111anskih i desni\u010darskih, ponudili su alternativu za demokratsko re\u0161enje isto\u010dnog pitanja.<\/p>\n

Svetozar Markovi\u0107 re\u0161enje dru\u0161tvenog pitanja video je u narodnoj, socijalnoj dr\u017eavi, u dr\u017eavi koja je savez op\u0161tina i u narodnoj samoupravi. Ideji nacionalne dr\u017eave on je suprotstavio na\u010delo federacije, koje vodi srpski narod ili u savez isto\u010dnih naroda ili u jugoslovenski savez, ali nikako u jednu srpsku dr\u017eavu. Srpskom narodu potrebno je savezno ustrojstvo, u kome bi svaki od njegovih delova u Turskoj imao svoje samostalno unutra\u0161nje ure\u0111enje i gde bi se samostalno razvijao. Jasna je njegova ideja o nu\u017enosti povezivanja oslobodila\u010dke borbe srpskog naroda sa borbom ostalih balkanskih naroda i jugoslovenskih naroda pod Austrougarskom. Suprotstavljaju\u0107i zastarelim shvatanjima i \u201eistorijskim pravima\u201c moderno demokratsko na\u010delo narodnog samoopredeljenja, Markovi\u0107 nedvosmisleno istupa sa smelim revolucionarnim planom o uni\u0161tenju Habzbur\u0161ke monarhije i ujedinjenju jugoslovenskih naroda izvan austrijskih okvira. Cilj revolucije na Balkanu, po njemu, jeste uni\u0161tenje svih dr\u017eava koje smetaju da se balkanski narodi udru\u017ee kao slobodni ljudi i ravnopravni radnici, kao savez op\u0161tina, ali i kao savez dr\u017eava. On je izri\u010dit u tome da se ta federacija ne zasniva na nacionalnom principu. Na Markovi\u0107eva federalisti\u010dka shvatanja delovao je primer \u0160vajcarske i SAD. Njegov koncept federacije proistekao je iz projekcije socijalne revolucije, ali je u isto vreme on za njega i re\u0161enje nacionalnog pitanja. Pisao je slede\u0107e: \u201ePrakti\u010dni smisao socijalizma za unutarnji i spoljni razvitak srpskog naroda sadr\u017ei se u ovome: socijalni preobra\u017eaj iznutra, na osnovu narodnog suvereniteta i op\u0161tinske samouprave, zatim revolucija u Turskoj i federacija na Balkanskom poluostrvu\u201c.<\/p>\n

U smislu sveta u kojem bi ne samo bili ostvareni sloboda i jednakost, nego i stvorene osnove za bratstvo me\u0111u ljudima, federacija je za njega ideal. Ali u smislu ujedinjenja srpskog naroda, ona je nu\u017enost. Misao Svetozara Markovi\u0107a okre\u0107e se ideji saveza srpskog naroda sa drugim jugoslovenskim i balkanskim narodima. Njegova federacija ne zasniva se na nacionalnom principu. Ona po njemu predstavlja i re\u0161enje nacionalnog pitanja i garantuje politi\u010dku slobodu svakom narodu u okviru nje. Na\u017ealost, Markovi\u0107 zbog prerane smrti nije uspeo da stvori organizaciju koja bi konsekventno ostvarivala njegovu ideologiju.<\/p>\n

Prvi bosanski socijalista Vaso Pelagi\u0107 oti\u0161ao je korak dalje od Markovi\u0107a i razra\u0111ivao je planove o balkansko-podunavsko-karpatskoj konfederaciji, koje, me\u0111utim, tako\u0111e zbog prerane smrti, nije ni po\u010deo da ostvaruje. Njegovi planovi o konfederaciji objavljeni su posthumno. U isto vreme kad su Svetozar Markovi\u0107 i Vaso Pelagi\u0107 razvijali svoje koncepcije ju\u017enoslovenske i balkanske federacije, Ljuben Karavelov i ostali bugarski federalisti tako\u0111e razvijaju sli\u010dnu koncepciju zala\u017eu\u0107i se za balkansku konfederaciju, ali bez i\u010dije hegemonije i dominacije, propagiraju\u0107i misao da \u201eslovenski Jug\u201c treba da postane \u201eIsto\u010dna \u0160vajcarska\u201c.<\/p>\n

\n

Federalisti\u010dke koncepcije Dimitrija Ceni\u0107a<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Posle smrti Svetozara Markovi\u0107a, pokret koji je on organizovao cepa se na ve\u0107u radikalno-demokratsku i manju socijalisti\u010dku struju. Obe grupacije tvrde da su sledbenici Svetozara Markovi\u0107a, ali samo se grupa oko Dimitrija-Mite Ceni\u0107a i njegovog \u010dasopisa otvoreno naziva socijalisti\u010dkom i konsekventno sprovodi politiku koju je u svojim teorijskim delima ostavio Svetozar Markovi\u0107. Koliko su Nikola Pa\u0161i\u0107 i narodna radikalna stranka bili socijalisti\u010dki o tome govore i istorija i politika koju su sprovodili, pa se njima ne\u0107emo ovde baviti.<\/p>\n

Dimitrije Ceni\u0107, jedan od Markovi\u0107evih najbli\u017eih saradnika, poku\u0161ava u vi\u0161e navrata da oformi partiju socijalisti\u010dke orijentacije. U njegovim nastupima, govorima, \u010dlancima i politi\u010dkim dokumentima, \u010desto se pominje koncept ju\u017enoslovenske i balkanske federacije. U programu socijalisti\u010dke partije, objavljenom 1879. godine, koju je Ceni\u0107 poku\u0161ao da osnuje 1880, izrazito je nagla\u0161avana potreba za stvaranjem federativne Jugoslavije. Mita Ceni\u0107 bio je jedan od prvih vizionara Jugoslovenske socijalisti\u010dke zajednice. U pomenutom programu Socijalisti\u010dke partije tra\u017ei se da se \u201ebirokratski sistem zameni narodnom samoupravom, a sada\u0161nja politi\u010dka konstelacija dr\u017eava na jugoistoku Evrope da se poni\u0161ti i da se obrazuje federacija jugoslovenskih dr\u017eava sa potpunom samostalno\u0161\u0107u pojedinih pokrajina\u201c.<\/p>\n

Ceni\u0107 je po pitanju jugoslovenstva radikalniji od Svetozara Markovi\u0107a. Markovi\u0107 \u010de\u0161\u0107e govori o ju\u017enoslovenskim narodima koji bi se zajedno sa neslovenskim ujedinili u Balkansku federaciju, dok Ceni\u0107 najvi\u0161e afirmi\u0161e ideju jugoslovenske dr\u017eave koja bi bila za\u0161titnica ju\u017enoslovenskih naroda. On je bio, pre svega, jugoslovenski orijentisan. Ceni\u0107 je bio protiv toga da takva jugoslovenska zajednica slu\u017ei bilo \u010dijem interesu osim sopstvenom. On se suprotstavlja rusofiliji radikala i tvrdi, s pravom, da iza takve politike Rusije prema Srbiji stoji isklju\u010divo interes vladaju\u0107ih klasa, a ne ruskog naroda. Po zahtevima za autohtonost, on je mnogo \u017ee\u0161\u0107i od svog prethodnika i u\u010ditelja Svetozara Markovi\u0107a.<\/p>\n

Ceni\u0107 smatra da veza unutra\u0161njeg dru\u0161tvenog razvoja i spoljnopoliti\u010dkih koncepcija primorava srpski narod na stvaranje federacije na Balkanu. Tako se ne bi prosto do\u0161lo do \u201eprisajedinjenja biv\u0161ih Turskih provincija Srbiji, ve\u0107 uspostavljanja ravnopravnih, autonomnih i federalnih jedinica\u201c. Princip revolucije i pravo na samoopredeljenje naroda dve su osnove za stvaranje Balkanske federacije. Jasno je da je Ceni\u0107 u svemu uvi\u0111ao dijalekti\u010dku vezu i jedinstvo, vezu dr\u017eavnih i ljudskih prava, vezu ideologije i politike i da se ne mo\u017ee te\u017eiti federaciji, ako nema svesti o toj federaciji. Zato on insistira na politi\u010dkom osve\u0161\u0107ivanju masa, kao metodi uz \u010diju pomo\u0107 \u0107e se \u0161iriti ideologija.<\/p>\n

U njegovom zalaganju za Jugoslaviju kao dru\u0161tvenu i dr\u017eavnu zajednicu, ogleda se strah od nacionalizma i \u0161ovinizma me\u0111u jugoslovenskim narodima. Jugoslavija je za njega razre\u0161enje svih protivre\u010dnosti, ali isklju\u010divo ako je federativna. U takvoj Jugoslaviji niko ne bi bio manjina ni ve\u0107ina, ni jedan narod ne bi bio politi\u010dki ekonomski ili kulturno potla\u010den. Po njemu, balkanska federacija bila bi tek slede\u0107a faza povezivanja jugoslovenskih i drugih naroda na Balkanu. \u201eSve dok Balkan ne pripadne balkanskim narodima, na njemu ne\u0107e biti mira\u201c, pi\u0161e izme\u0111u ostalog Ceni\u0107. Za razliku od svih ostalih zagovara\u010da federacije na Balkanu, on smatra da bi savezu balkanskih dr\u017eava nedvosmisleno trebalo da se pridru\u017ei i Turska. U daljoj perspektivi, po Ceni\u0107u, sledi i evropska integracija oli\u010dena u evropskoj federaciji, ali takva integrisana Evropa mogu\u0107a je jedino kao socijalisti\u010dka federacija evropskih republika. Kao \u0161to je balkanska federacija razre\u0161enje balkanskih protivre\u010dnosti, tako je evropska socijalisti\u010dka federacija razre\u0161enje svih evropskih protivre\u010dnosti. \u201eJedino tako\u201c, pisao je Ceni\u0107, \u201enestao bi jaz izme\u0111u malih i velikih sila, izme\u0111u dominantnih i potla\u010denih naroda i svi bi dobili svoje mesto, svi narodi bi \u017eiveli zajedno.\u201c Preduslov za ovu integraciju bila bi evropska socijalisti\u010dka revolucija, koja bi otklonila prepreke stvaranju evropske socijalisti\u010dke federacije. Ni Ceni\u0107, me\u0111utim, nije uspeo da formira organizaciju koja bi u praksi sprovodila socijalisti\u010dku politiku i borila se za jugoslovensku i balkansku federaciju. Zatvaran, proganjan i mu\u010den zavr\u0161io je svoj \u017eivot u 37. godini.<\/p>\n

\n

Koncept balkanske federacije Dimitrija Tucovi\u0107a<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Od smrti Dimitrija Ceni\u0107a pa sve do stvaranja Socijaldemokratske stranke Srbije, vladalo je zati\u0161je u borbi za socijalizam u Srbiji i za ideju o Balkanskoj federaciji. Tada\u0161nje postoje\u0107e socijaldemokratske partije u Austrougarskoj i na Balkanu zalagale su se za decentralizaciju i preformulisanje odnosa unutar ta dva carstva, ali su njihovi zahtevi bili daleko manje radikalni od onih koje su formulisali Markovi\u0107, Ceni\u0107 ili Karavelov. Socijaldemokratska stranka Srbije, (kasnije preimenovana u srpska socijaldemokratska partija), osnovana je posle prevrata 1903. godine, kad je srpska bur\u017eoazija nakratko poku\u0161ala da ispo\u0161tuje princip slobodnog politi\u010dkog delovanja. Prema re\u010dima samih osniva\u010da, ova partija se u jednom delu oslanjala na tradiciju socijalisti\u010dkih borbi u 19. veku i na svoje prethodnike Markovi\u0107a, Pelagi\u0107a i Ceni\u0107a, ali se i bitno razlikovala od njih. Ona je bila ustrojena na principima nau\u010dnog socijalizma i samim tim odbacivala je ve\u0107inu koncepcija svojih prethodnika, kao produkt nedovoljno razvijenih dru\u0161tvenih odnosa, odnosno kao utopizam.<\/p>\n

Jednu ideju, onu o Balkanskoj federaciji, rukovodioci SSDP prihvatili su i dali zna\u010dajan doprinos njenom \u0161irenju i produbljivanju. Najpoznatiji zastupnik ove ideje bio je Dimitrije Tucovi\u0107. Za razliku od koncepcija Svetozara Markovi\u0107a o federaciji slobodnih naroda, federalna koncepcija Dimitrija Tucovi\u0107a bila je proizvod zrelijih dru\u0161tvenih odnosa. Ona je usmerena na borbu za federativno grupisanje naroda koji treba da se oslobode kapitalisti\u010dkog ugnjetavanja i eksploatacije imperijalisti\u010dkih sila, sopstvene bur\u017eoazije i dinastija. Zbog toga se ona iz jedne op\u0161te teorijske postavke pretvorila u borbeni socijalisti\u010dki program. Dimitrije Tucovi\u0107 uspe\u0161no je sagledao klasnu su\u0161tinu balkanske spoljnopoliti\u010dke problematike, neke karakteristike imperijalizma kao posebne faze u razvitku kapitalizma, a naro\u010dito dru\u0161tveni zna\u010daj kolonijalne politike velikih imperijalisti\u010dkih dr\u017eava na Balkanu. U svom referatu na Prvoj balkanskoj socijalisti\u010dkoj konferenciji, on tretira evropsku diplomatiju kao instrument klasne vladavine i podvla\u010di da su balkanske dr\u017eavice postale vlasni\u0161tvo evropskog kapitala koji ih je uvukao u zajedni\u010dku sferu interesa.<\/p>\n

Tucovi\u0107 je istovremeno shvatio da \u0161ovinisti\u010dka i ekspanzionisti\u010dka politika doma\u0107ih bur\u017eoazija, ne samo da ugro\u017eava balkanske narode, ve\u0107 je ujedno i faktor u me\u0111usobnoj borbi velikih sila. Tucovi\u0107eve analize balkanskih odnosa ne otkrivaju samo njihovu klasnu, kapitalisti\u010dku i imperijalisti\u010dku su\u0161tinu i nove, izmenjene aspekte me\u0111unarodnih politi\u010dkih odnosa, ve\u0107 mu daju i osnovu za izgradnju marksisti\u010dke i klasno dosledne balkanske socijalisti\u010dke politike.<\/p>\n

Posle krize nastale austrougarskom aneksijom Bosne i Hercegovine i tzv. mladoturske revolucije, dolazi do zbli\u017eavanja me\u0111u socijalistima balkanskih dr\u017eava. Tako\u0111e, nakon dogovora srpske i bugarske socijaldemokratske partije, odr\u017eava se Prva balkanska socijalisti\u010dka konferencija. Ona je odr\u017eana u Beogradu 7-9. januara 1910. godine, na inicijativu Dimitrija Tucovi\u0107a, a na osnovu prethodnog dogovora izme\u0111u SSDP i Bugarske radni\u010dke socijaldemokratske partije (takozvanih tesnih socijalista). Na njoj su u\u010destvovali predstavnici svih klasnih radni\u010dkih partija Balkana, sem bugarskih \u0161irokih socijalista. Re\u0161enje nacionalnog pitanja le\u017ealo je u osnovi balkanske socijalisti\u010dke politike SSDP, kao i ostalih balkanskih socijaldemokratskih partija. Ta politika prihva\u0107ena je na Prvoj balkanskoj socijalisti\u010dkoj konferenciji.<\/p>\n

Zajedni\u010dka balkanska socijalisti\u010dka politika bila je usmerena na podr\u0161ku borbi potla\u010denih nacija za oslobo\u0111enje, na borbu za budu\u0107e grupisanje slobodnih i nezavisnih naroda Balkana u jednu demokratsku socijalisti\u010dku federaciju. Na konferenciji je zauzet zajedni\u010dki stav prema budu\u0107em re\u0161enju nacionalnog pitanja na Balkanu, imperijalisti\u010dkoj politici velikih sila na tom podru\u010dju, militaristi\u010dkoj i ratnohu\u0161ka\u010dkoj, ekspanzionisti\u010dkoj politici vladaju\u0107ih bur\u017eoazija i monarhija pojedinih balkanskih dr\u017eava u odnosu na porobljene narode, suprotstavljaju\u0107i im socijalisti\u010dku politiku bratstva svih balkanskih naroda, zasnovanu na jednakosti i stvaranju saveza balkanskih naroda preko klasne borbe proletarijata. Rezolucija ove konferencije stavila je u prvi plan onaj oblik borbe naroda koji predstavlja izraz te\u017enje za ekonomskim i politi\u010dkim osamostaljenjem. Pritom se u njoj isti\u010de da je evropski kapitalizam uvukao Balkan, zemlje i narode na jugoistoku Evrope, u opseg svoje bezdu\u0161ne eksploatacije, iscrpljuju\u0107i njihove privredne snage, spre\u010davaju\u0107i njihov razvitak i napredovanje i ugro\u017eavaju\u0107i im i sam opstanak. Te\u017enje balkanskih naroda mogu se ostvariti suzbijanjem antagonizama izme\u0111u naroda, radom na njihovom zbli\u017eavanju, pomaganjem te\u017enji za punom demokratskom samoupravom i nezavisno\u0161\u0107u naroda Balkana. Ta se promena ne mo\u017ee izvesti militaristi\u010dkom politikom balkanskih monarhija, ni oslanjanjem na kapitalisti\u010dke evropske dr\u017eave, ve\u0107 jedino klasnom borbom proletarijata.<\/p>\n

Istorijski zna\u010daj Prve balkanske socijalisti\u010dke konferencije jeste u tome \u0161to je na njoj prvi put razmotreno ekonomsko, nacionalno i politi\u010dko pitanje Balkana i pitanje njegovog me\u0111unarodnog polo\u017eaja, te \u0161to je utvr\u0111ena zajedni\u010dka politika balkanskih socijalista, koja je, po odnosu prema malim narodima i njihovoj sudbini, antikapitalisti\u010dkom, antiimperijalisti\u010dkom internacionalisti\u010dkom, demokratskom i humanisti\u010dkom sadr\u017eaju, bila u su\u0161tini revolucionarna. Na tim osnovama izrasli su i razvili se ideja i politi\u010dki program o balkanskoj socijalisti\u010dkoj federaciji kao istorijskom cilju balkanske socijalisti\u010dke politike, koji se mo\u017ee ostvariti samo putem klasne borbe proletarijata i akcije socijalne demokratije. U skladu sa odlukama Prve balkanske socijalisti\u010dke konferencije, na prvom me\u0111ubalkanskom socijalisti\u010dkom zasedanju prihva\u0107ena je rezolucija u kojoj se Savez slobodnih balkanskih naroda isti\u010de kao cilj borbe balkanskih socijalista. Posle antiratne akcije balkanskih socijalista protiv Prvog balkanskog rata, povezivane sa borbom za demokratsku federaciju balkanskih naroda, program o balkanskoj demokratskoj federaciji bio je prihva\u0107en od socijalisti\u010dke internacionale i mnogih partija koje su joj pripadale. Nakon izbijanja Prvog svetskog rata, okupacije Srbije i pogibije Dimitrija Tucovi\u0107a, SSDP koja je bila glavni zagovornik Balkanske federacije prakti\u010dno je prestala da postoji. Zato su inicijativu preuzele druge balkanske socijaldemokratske organizacije. U leto 1915. godine, u Bukure\u0161tu je odr\u017eana Druga balkanska socijalisti\u010dka konferencija, koja je prva me\u0111unarodna antiratna konferencija socijalista (pre konferencije u Cimervaldu ), sa u\u010de\u0161\u0107em delegacija iz Rumunije, Bugarske, Srbije i Gr\u010dke. Glavni organizatori ovog skupa bili su Kristijan Rakovski, istaknuti \u010dlan Rumunske socijaldemokratske partije i Dimitar Blagoev, vo\u0111a bugarske radni\u010dke socijaldemokratske partije (tesnih). Ishod konferencije bilo je stvaranje Balkanske radni\u010dke socijaldemokratske federacije, vo\u0111ene na\u010delima revolucionarnog socijalizma i politi\u010dkom strategijom takozvane Balkanske Federativne Republike.<\/p>\n

\n

Komunisti\u010dka partija Jugoslavije i ideja Balkanske federacije<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Oktobarska revolucija u Rusiji, koja je stvorila prvu radni\u010dku dr\u017eavu na svetu, oja\u010dala je revolucionarni internacionalizam na Balkanu. Tako\u0111e, novoosnovana Tre\u0107a internacionala (poznatija kao Komunisti\u010dka internacionala ili skra\u0107eno Kominterna) okupila je u svojim redovima revolucionarne socijaliste iz svih krajeva Balkana. Kominterna je prihvatila stvaranje balkanske federacije kao osnovu svoje politike prema Balkanu. Za komuniste je Socijalisti\u010dka balkanska federacija predstavljala, jedini izlaz iz \u0111avolskog kruga nacionalisti\u010dke mr\u017enje, raspar\u010davanja na dr\u017eavice, bede i imperijalisti\u010dke eksploatacije\u201c. U toku 1919. godine, Balkanska radni\u010dka socijaldemokratska federacija pretvorena je u Balkansku komunisti\u010dku federaciju, nakon \u010dega su balkanski komunisti koordinirali svoje akcije u skladu s principima balkanskog internacionalizma.<\/p>\n

Jugoslovenski komunisti smatrali su da je Kraljevina SHS, stvorena posle Prvog svetskog rata, \u201edr\u017eava u kojoj vladaju\u0107a klasa jedne (srpske) nacije ugnjetava ostale nacije\u201c. Komunisti\u010dka partija Jugoslavije smatrala je svojim zadatkom da vodi borbu protiv ugnjetavanja u svim njegovim oblicima i da potpoma\u017ee nacionalni oslobodila\u010dki pokret. KPJ je vodila borbu za pravo samoopredeljenja svih ugnjetenih nacija, stalno nagla\u0161avaju\u0107i polovi\u010dnost takvih mera i podse\u0107aju\u0107i da je jedino pravo re\u0161enje stvaranje Federacije radni\u010dko- selja\u010dkih republika Balkana. Izme\u0111u 1924. i 1931, u Be\u010du je izlazio vi\u0161ejezi\u010dni list Balkanska federacija, koji je izdavala Balkanska komunisti\u010dka federacija, a jedno vreme ga je ure\u0111ivao Ognjen Prica.<\/p>\n

Krajem dvadesetih godina pro\u0161log veka, Kominterna je, umesto dotada\u0161njeg opredeljenja za svetsku revoluciju, usvojila program \u201esocijalizma u jednoj zemlji\u201c, nakon \u010dega je balkanski internacionalizam zamro, a internacionalisti postali manjina u komunisti\u010dkom pokretu. Rukovodstvo KPJ, rastrzano unutra\u0161njim sukobima, terorom i proganjanjima, nije se nalazilo u zemlji, pa tako nije ni moglo da formira i sprovodi samostalnu politiku. Tek 1937, nakon povratka rukovodstva u Jugoslaviju i konsolidacije partije, stvara se pretpostavka za vo\u0111enje samostalne politike.<\/p>\n

Komunisti, me\u0111utim, nisu iza\u0161li sa samostalnim programom pred narod sve do okupacije i raspar\u010davanja Jugoslavije od strane okupatora i kolaboracionista. Tek tada, u proglasima izdatim u aprilu, junu i julu, rukovodstvo KPJ zauzima pravilan stav i poziva narod na borbu. Cilj te borbe bilo je proterivanje okupatora i jugoslovenska federacija ravnopravnih naroda. Za taj cilj oni su dobili skoro plebiscitarnu podr\u0161ku u narodu, a zahvaljuju\u0107i svojoj borbi dobili su je i od svih saveznika. Tako su, nakon kapitulacije Italije, mogli da pre\u0111u na dotad najozbiljniji poku\u0161aj stvaranja balkanske federacije. Po\u010detkom 1944. godine, pokrenuta je inicijativa da se pove\u017eu narodnooslobodila\u010dke borbe jugoslovenskih, albanskih, bugarskih i gr\u010dkih partizana. Svetozar Vukmanovi\u0107 Tempo, kao delegat CK KPJ i Vrhovnog \u0161taba NOVJ u Makedoniji, radio je na formiranju Balkanskog \u0161taba, u cilju zajedni\u010dke narodnooslobodila\u010dke borbe balkanskih naroda i budu\u0107eg udru\u017eivanja u Balkansku federaciju.<\/p>\n

Do 1948. godine, Balkanska federacija bila je zvani\u010dno deo programa svih komunisti\u010dkih partija na Balkanu. Verovalo se da \u0107e ujedinjeni Balkan, re\u0161iti sva nacionalna pitanja i osigurati istinsku nezavisnost. Nakon Drugog svetskog rata, izme\u0111u novih komunisti\u010dkih vlasti FNRJ Jugoslavije, NR Bugarske, NR Rumunije i NR Albanije, uz aktivno u\u010de\u0161\u0107e SSSR-a, razmatrano je ujedinjenje u Balkansku federativnu republiku, koja bi uklju\u010dila i Gr\u010dku u slu\u010daju pobede partizana u gr\u010dkom gra\u0111anskom ratu. Tito je, kao vrhovni komandant pobedni\u010dke i u isto vreme najbrojnije armije na Balkanu, imao moralni i politi\u010dki kapital da bude lider balkanskih naroda i veoma je aktivno radio na stvaranju Balkanske federacije. Jugoslavija je nesebi\u010dno pomagala gr\u010dke partizane i radila na ujedinjenju Albanije sa Jugoslavijom. Smatralo se da \u0107e albansko-jugoslovenski odnosi (zajedno sa pitanjem Kosova) biti razre\u0161eni u sklopu socijalisti\u010dke balkanske konfederacije. Izme\u0111u Jugoslavije i Bugarske postojale su nesuglasice oko forme ujedinjenja. Bugari su predlagali da se zajedni\u010dka dr\u017eava organizuje na principima konfederacije, a Jugosloveni su insistirali da Bugarska u\u0111e u sastav ve\u0107 postoje\u0107e FNRJ sa istim pravima kao ostale republike. Planirano je da se u federaciju uklju\u010di i Gr\u010dka, nakon pobede partizana, ili bar njeni severni delovi koji su bili pod partizanskom kontrolom. Titov poku\u0161aj da stavi pod svoju kontrolu Albaniju i Gr\u010dku, u saradnji sa Bugarskom, odnosno da uspostavi veliki socijalisti\u010dki balkanski blok van moskovske kontrole, izazvao je sukob sa Staljinom. On nije hteo da dozvoli da se Balkan otme njegovoj kontroli, pa je, svesno \u017ertvuju\u0107i gr\u010dke komuniste i njihovu pobedu u gra\u0111anskom ratu, prinudom i obe\u0107anjima naterao ostale balkanske komuniste da potpi\u0161u rezoluciju Informbiroa i osude KPJ kao antisocijalisti\u010dku partiju. Tako je propao (za sada) poslednji poku\u0161aj stvaranja federacije balkanskih naroda.<\/p>\n

\n

Balkanska federacija danas<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Nakon pada Berlinskog zida 1989. godine, po\u010deo je period tranzicije biv\u0161ih socijalisti\u010dkih dr\u017eava, sa ciljem da se one integri\u0161u u zapadnoevropski kapitalisti\u010dki konglomerat nazvan Evropska unija. Na Balkanu, ovaj proces po\u010deo je raspadom SFRJ, koja se raspar\u010dala u nizu krvavih gra\u0111anskih ratova. Povampireni nacionalizam i probu\u0111ene velikodr\u017eavne pretenzije bile su samo jedan od instrumenata restauracije kapitalizma na ovim prostorima. Restauracije koja je pla\u0107ena sa vi\u0161e od 100.000 mrtvih i skoro 2 miliona raseljenih ljudi.<\/p>\n

U tom procesu, ideja evropskih integracija nametnuta je od vladaju\u0107ih elita kao spas od krvavih ratova i kao proces za koji alternativa ne postoji. U svrhu slabljenja opozicije ovakvim integracijama, anga\u017eovana je ekstremna desnica koja se prikazuje kao bauk koji nas \u010deka ukoliko se ne opredelimo za integraciju. Ovaj EU narativ ve\u0161to prikriva \u010dinjenicu da su se balkanske dr\u017eave i dru\u0161tva u procesu tranzicije pretvorile u polukolonije bez ikakve perspektive. Privredni potencijal je raspar\u010dan i uni\u0161ten, medijskim manipulacijama i reformom obrazovanja narodi se dr\u017ee u neznanju, a sistemom prinude zadu\u017euju se kod me\u0111unarodnih institucija, bez ikakve demokratske kontrole. Ukratko, Balkan je pretvoren u koloniju centra kapitalizma, koloniju koja je dobra samo za socijalne i ekonomske eksperimente.<\/p>\n

\u010cini se da takvoj politici nema ni kraja ni alternative. Ekonomska kriza, koja je uzdrmala ceo svet, na Balkanu je konstantna ve\u0107 skoro dve decenije. Ipak, ista ta katastrofa iznedrila je i alternativu za potla\u010dene narode Balkana. Nepristajanje na prezadu\u017eivanje i mere \u0161tednje, koje idu uvek preko le\u0111a najsiroma\u0161nijih, uticalo je na stvaranje nekoliko novih politi\u010dkih organizacija levice, koje su istakle staru parolu s po\u010detka teksta: Balkan balkanskim narodima! Ne ulaze\u0107i u analizu dometa njihovih politika koje se mahom obru\u0161avaju na mere \u0161tednje i besomu\u010dno zadu\u017eivanje, mo\u017eemo re\u0107i da to otvara mogu\u0107nost konstituisanja nove balkanske politike, na onim osnovama koje su zapisane jo\u0161 po\u010detkom pro\u0161log veka. Da li \u0107e se balkanska federacija koja \u0107e voditi samostalnu politiku u interesu svih naroda Balkana ostvariti u 21. veku, ostaje da se vidi. Sigurno je jedno \u2013 za taj ideal vredi se boriti!<\/p>\n

IZVODI:<\/p>\n

Ideja o Balkanskoj federaciji starijeg je datuma no \u0161to se obi\u010dno misli. Ona je nastala po\u010detkom \u0161ezdesetih godina 19. veka, kad su politi\u010dki predstavnici slovenskih naroda u Austriji, u prvom redu Ju\u017eni Sloveni i \u010cesi, po\u010deli odlu\u010dnije zahtevati svoja politi\u010dka prava.<\/em><\/p>\n

Svetozar Markovi\u0107 re\u0161enje dru\u0161tvenog pitanja video je u narodnoj, socijalnoj dr\u017eavi, u dr\u017eavi koja je savez op\u0161tina i u narodnoj samoupravi. Ideji nacionalne dr\u017eave on je suprotstavio na\u010delo federacije, koje vodi srpski narod ili u savez isto\u010dnih naroda ili u jugoslovenski savez, ali nikako u jednu srpsku dr\u017eavu.<\/em><\/p>\n

Prvi bosanski socijalista Vaso Pelagi\u0107 oti\u0161ao je korak dalje od Markovi\u0107a i razra\u0111ivao je planove o balkansko-podunavsko-karpatskoj konfederaciji, koje, me\u0111utim, tako\u0111e zbog prerane smrti, nije ni po\u010deo da ostvaruje. Njegovi planovi o konfederaciji objavljeni su posthumno.<\/em><\/p>\n

U Ceni\u0107evom zalaganju za Jugoslaviju kao dru\u0161tvenu i dr\u017eavnu zajednicu, ogleda se strah od nacionalizma i \u0161ovinizma me\u0111u jugoslovenskim narodima. Jugoslavija je za njega razre\u0161enje svih protivre\u010dnosti, ali isklju\u010divo ako je federativna. U takvoj Jugoslaviji niko ne bi bio manjina ni ve\u0107ina, ni jedan narod ne bi bio politi\u010dki ekonomski ili kulturno potla\u010den.<\/em><\/p>\n

Za razliku od koncepcija Svetozara Markovi\u0107a o federaciji slobodnih naroda, federalna koncepcija Dimitrija Tucovi\u0107a bila je proizvod zrelijih dru\u0161tvenih odnosa. Ona je usmerena na borbu za federativno grupisanje naroda koji treba da se oslobode kapitalisti\u010dkog ugnjetavanja i eksploatacije imperijalisti\u010dkih sila, sopstvene bur\u017eoazije i dinastija. Zbog toga se ona iz jedne op\u0161te teorijske postavke pretvorila u borbeni socijalisti\u010dki program.<\/em><\/p>\n

Jugoslovenski komunisti smatrali su da je Kraljevina SHS, stvorena posle Prvog svetskog rata, \u201edr\u017eava u kojoj vladaju\u0107a klasa jedne (srpske) nacije ugnjetava ostale nacije\u201c. Komunisti\u010dka partija Jugoslavije smatrala je svojim zadatkom da vodi borbu protiv ugnjetavanja u svim njegovim oblicima i da potpoma\u017ee nacionalni oslobodila\u010dki pokret. KPJ je vodila borbu za pravo samoopredeljenja svih ugnjetenih nacija, stalno nagla\u0161avaju\u0107i polovi\u010dnost takvih mera i podse\u0107aju\u0107i da je jedino pravo re\u0161enje stvaranje Federacije radni\u010dko- selja\u010dkih republika Balkana.<\/em><\/p>\n

Komunisti, me\u0111utim, nisu iza\u0161li sa samostalnim programom pred narod sve do okupacije i raspar\u010davanja Jugoslavije od strane okupatora i kolaboracionista. Tek tada, u proglasima izdatim u aprilu, junu i julu, rukovodstvo KPJ zauzima pravilan stav i poziva narod na borbu. Cilj te borbe bilo je proterivanje okupatora i jugoslovenska federacija ravnopravnih naroda.<\/em><\/p>\n

Nakon Drugog svetskog rata, izme\u0111u novih komunisti\u010dkih vlasti FNRJ Jugoslavije, NR Bugarske, NR Rumunije i NR Albanije, uz aktivno u\u010de\u0161\u0107e SSSR-a, razmatrano je ujedinjenje u Balkansku federativnu republiku, koja bi uklju\u010dila i Gr\u010dku u slu\u010daju pobede partizana u gr\u010dkom gra\u0111anskom ratu. Tito je, kao vrhovni komandant pobedni\u010dke i u isto vreme najbrojnije armije na Balkanu, imao moralni i politi\u010dki kapital da bude lider balkanskih naroda i veoma je aktivno radio na stvaranju Balkanske federacije.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Zrenjaninski Socijalni Forum<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u00a0\u00a0\u00a0 Ideja o ujedinjenu svih dr\u017eava na na\u0161em poluostrvu rodila se jo\u0161 u drugoj polovini 19. veka. Najpribli\u017enije otelotvorenje ovog sna bila je Jugoslavija, ro\u0111ena u Narodnooslobodila\u010dkoj borbi, krvavo raspar\u010dana krajem 20. veka. Danas, balkanske dr\u017eave postale su neka vrsta kolonija centara kapitalizma, \u0161to opet budi \u017eelju za ujedinjenjem u veliku zajednicu koja bi mogla da se odupre nadmo\u0107nima<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":321219,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-326856","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/326856","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=326856"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/326856\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":326927,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/326856\/revisions\/326927"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/321219"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=326856"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=326856"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=326856"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}