Svima nam je jasno da ljudi la\u017eu i uvek \u0107e lagati. Za neke la\u017ei ne snose se posledice, dok postoje i one koje mogu da ko\u0161taju karijere ili odnosa u privatnom \u017eivotu, zato je bitno znati kako da prepoznate la\u017eova.<\/p>\n
Od la\u017ei ne mo\u017eemo pobe\u0107i, jedino \u0161to mo\u017eemo je da nau\u010dimo kako da ih prepoznamo pre nego \u0161to \u0161teta bude u\u010dinjena.<\/p>\n
Kod ve\u0107ine ljudi koji la\u017eu mo\u017ee se prepoznati nekoliko zajedni\u010dkih indikatora koji uklju\u010duju verbalno i neverbalno izra\u017eavanje, a to vam mo\u017ee pomo\u0107i da predvidite da li neko poku\u0161ava da vas sla\u017ee.<\/p>\n
Najpre, utvrdite osnove<\/strong><\/p>\n Kako biste utvrdili da li neko poku\u0161ava da vas prevari, prvo morate razumeti kako se taj \u010dovek pona\u0161a kad je iskren.<\/p>\n To se pokazuje pona\u0161anjem u svakodnevnim i rutinskim situacijama.<\/p>\n Zatim potra\u017eite odmak od ovog osnovnog stanja.<\/p>\n Mo\u017eda je va\u0161 sagovornik obi\u010dno vrckav ili blag i rezervisan.<\/p>\n Ako neko drasti\u010dno skre\u0107e s puta od uobi\u010dajenih obrazaca pona\u0161anja, to mo\u017ee biti lo\u0161 znak.<\/p>\n Ako niste sigurni da mo\u017eete da ustanovite osnovno pona\u0161anje, a sumnjate da va\u0161 sagovornik la\u017ee \u010dim otvori usta, onda je stalno laganje temelj njihovog karaktera.<\/p>\n Va\u017enost konteksta<\/strong><\/p>\n Iako se la\u017ei \u010desto najbolje otkrivaju kroz vidljivu promenu ne\u010dijeg osnovnog pona\u0161anja, klju\u010dno je zapamtiti da je kontekst va\u017ean, isti\u010de i dr Lilian Glas, autorka knjige \u201cThe Body Language of Liars\u201d.<\/p>\n \u2013 Samo zato \u0161to neko pokazuje odre\u0111eni govor tela ili govori na druga\u010diji na\u010din, ne zna\u010di da nu\u017eno la\u017ee ako to nije u pravom kontekstu \u2013 pi\u0161e ona.<\/p>\n Na primer, ako se va\u0161 tipi\u010dno bu\u010dan i dru\u017eeljubiv prijatelj \u010dini tihim i rezervisanim kad mu postavite neprijatno pitanje, ne mora nu\u017eno da zna\u010di da vas la\u017ee.<\/p>\n Mo\u017eda u tom trenutku razmi\u0161lja da li je ostavio uklju\u010den plin na \u0161poretu.<\/p>\n Ako sumnjate da vam neko la\u017ee, imajte na umu da mnogi \u010dinioci mogu uticati na njegovo pona\u0161anje.<\/p>\n Me\u0111utim, ako nekoga optu\u017euju za la\u017e bez obzira na \u0161iri kontekst, mo\u017ee biti da spolja\u0161nje okolnosti nisu va\u017ene.<\/p>\n Recimo, ako je re\u010d o javnoj osobi. Za nju ili njega laganje je postalo uobi\u010dajeno.<\/p>\n Promena u izrazu lica<\/strong><\/p>\n La\u017eljivcima se la\u017e otkriva na licu. Brojna istra\u017eivanja pokazuju da ljudi na \u010dudan na\u010din gestikuliraju usnama ili skre\u0107u pogled kad la\u017eu.<\/p>\n \u2013 Izgovaraju\u0107i neistinu mnogi \u0107e stisnuti ili polizati usne, preterano treptati ili odjedanput skrenuti pogled.<\/p>\n Ako bilo koje od ovih pona\u0161anja nije uobi\u010dajeno za va\u0161eg sagovornika mo\u017eda bi bilo dobro pretpostaviti da vam ne govori istinu \u2013 pi\u0161e Glas.<\/p>\n Studija iz Laboratorije za forenzi\u010dku psihologiju Stefana Portera sa Univerziteta Dalhousie u Kanadi ispitivala je odnos lica prema laganju.<\/p>\n \u2013 Ako neko govori stvarno va\u017enu la\u017e u kojoj su posledice stra\u0161ne, recimo do\u017eivotni zatvor, la\u017e \u0107e ionako biti otkrivena.<\/p>\n Jer za razliku od govora tela, ne mo\u017eete pratiti ili u potpunosti kontrolisati ono \u0161to se zbiva na va\u0161em licu \u2013 kazao je tada vo\u0111a istra\u017eivanja Stefan Porter.<\/p>\n Govor tela<\/strong><\/p>\n Postoji razlog zbog kojeg detektivi i agenti FBI-a pomno paze na govor tela bilo kojeg osumnji\u010denog s kojim razgovaraju.<\/p>\n To je zato \u0161to, kako Glas ka\u017ee, telo ne la\u017ee.<\/p>\n Kad su pod svojevrsnim psihi\u010dkim pritiskom, optu\u017eeni za la\u017e pokazuju odre\u0111eno telesno pona\u0161anje.<\/p>\n \u2013 Kad je ljudski mozak pod stresom, temperatura mozga raste i \u010desto se izla\u017ee znojenju na \u010delu ili podru\u010dju gornjih usana lica \u2013 poja\u0161njava Rod\u017eer Streker, bihejvioralni analiti\u010dar i ispitiva\u010d.<\/p>\n \u2013 Dodirivanje lica deluje kao la\u017ea varalica i smiruje mozak pod stresom.<\/p>\n Treba imati na umu i tapkanje nogama ili preterano mahanje rukama \u2013 dodaje Streker.<\/p>\n No ipak, kao \u0161to mo\u017eete utvrditi posmatraju\u0107i na TV-u nekoga koga stalno optu\u017euju za la\u017ei kad ga pitaju o temi koja se makar malo doti\u010de stvarnosti, postoji velika verovatno\u0107a da ne\u0107ete uo\u010diti ni jedno od ovih pravila. (izvor: Lifehacker\/ 24sedam.rs<\/span><\/span>)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Od la\u017ei ne mo\u017eemo pobje\u0107i, jedino \u0161to mo\u017eemo je da nau\u010dimo kako da ih prepoznamo prije nego \u0161to \u0161teta bude u\u010dinjena<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":326683,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-326682","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/326682","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=326682"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/326682\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":326685,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/326682\/revisions\/326685"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/326683"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=326682"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=326682"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=326682"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}