{"id":326577,"date":"2021-08-30T07:31:05","date_gmt":"2021-08-30T05:31:05","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=326577"},"modified":"2021-08-30T07:31:05","modified_gmt":"2021-08-30T05:31:05","slug":"grad-svetske-savesti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/08\/30\/grad-svetske-savesti\/","title":{"rendered":"Grad svetske savesti"},"content":{"rendered":"

Autor: Zlatko Pakovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Kabul je iznova glavni grad svetske savesti. Iz nje je izuzet onaj deo sveta koji odre\u0111uje njegove tokove, rat i mir u njemu, i koji ima sve, osim savesti. Iako u dalekim krajevima ljudskosti, svetska savest ipak egzistira, i to s onu stranu sveta poseda, profita, efikasnosti, ugleda i uspeha\u2026 do kraja sveta.<\/p>\n

Nakon pada Kabula, u maestralno lukavoj kore\u017eiji mo\u0107nika zapadnog liberalnog konzervativizma i isto\u010dnog talibanskog konzervativizma, u javnosti je ostala tektonska pukotina koja nepremostivo deli korporativne i samostalne intelektualce, ili, ako ho\u0107ete, mo\u017eda i preciznije re\u010deno, profesionalne intelektualce i intelektualce amatere.<\/p>\n

\u0160ta to uistinu zna\u010di, jasnije nego ikad, govore re\u010di velikog istra\u017eiva\u010da kulturnih i politi\u010dkih odnosa Istoka i Zapada, profesora komparativne knji\u017eevnosti i pisca studije \u201eOrijentalizam\u201c, Edvarda Saida: \u201eIntelektualca defini\u0161em kao egzilanta, marginalca, amatera, i najzad kao autora jezika koji poku\u0161ava da govori istinu o mo\u0107i.\u201c<\/p>\n

Stvar je, dakle, jasna: s jedne su strane oni koji veruju u svetsku knji\u017eevnost i svetsku savest, s druge oni koji slu\u017ee novcu i veruju u Manijaka na Nebesima. Pred o\u010di mi ovde izlazi slika izbezumljenih ljudi koji se hvataju za krila aviona kako bi izbegli iz Kabula pred paradom talibana.<\/p>\n

\u201eArapski i islamski svet kao celina uronjen je u zapadnja\u010dki tr\u017ei\u0161ni sistem\u201c, pisao je Said. Pred o\u010di mi izlazi slika biv\u0161eg predsednika Avganistana koji se u helikopteru, krcatom dolarima i zlatom, prevozi na sigurno.<\/p>\n

Predugo sve ovo traje u Avganistanu, kao da je usud tog mesta, da se u njemu ne pokre\u0107e vreme, da strada u trajno pogubnoj dosadi tu\u0111ih planova i poslova.<\/p>\n

Pred nama se ni\u017eu redovi razorenih ku\u0107a na tvrdoj, kamenitoj zemlji u Kabulu; u pozadini ovog sivog prizora, visoke su stene planinskih venaca, vrhova zabeljenih snegovima. Jedan mu\u0161ki glas govori nam: \u201eRat je otkako sam se rodio. Stalno bombarduju Avganistan. Rusi, Karmal. Ili, ko zna\u2026 mo\u017eda SAD. Stalno je rat, nema mu kraja. Kako da se obnovi Avganistan?\u201c<\/p>\n

To pitanje razle\u017ee se na po\u010detku dokumentarnog filma iz 2009. godine, koji kao da je snimljen ju\u010de. Re\u010d je o nema\u010dkom filmu Helge Rajdemajster koji je krajem aprila 2010, u bioskopu \u201eReks\u201c, u programu \u201eSlobodna zona\u201c, prikazan pod internacionalnim naslovom \u201eRat i ljubav u Kabulu\u201c, a \u010diji je originalni naslov tako re\u010dit: \u201eMoje srce vidi svet u crnom \u2013 jedna ljubav u Kabulu\u201c (Mein Herz sieht die Welt schwarz \u2013 Eine Liebe in Kabul, produkcija Ohne gepaeck, Berlin). Evo kako je bilo i kako jeste u Kabulu, iz prve ruke:<\/p>\n

Sliku hladnog, sivog, mrtvog pejza\u017ea s ru\u0161evinama, smenjuje \u017eivopisni portret jednog petla koji se ubrzo hvata u ko\u0161tac sa drugim; opusto\u0161eni, postapokalipti\u010dni predeo, pred o\u010dima nam je blesnuo poput same smrti, da bi, odmah zatim, u slede\u0107em trenu, slede\u0107em kadru, za\u017eiveo u jarkim bojama uskome\u0161anog klupka dva petla, zdru\u017eena u me\u0111usobnom obra\u010dunu.<\/p>\n

Ta pulsiraju\u0107a hrpa, s koje leti perje, izgleda kao krvavo srce ovog sivog, sivog i crnog, zlokobnog pejza\u017ea s ru\u0161evinama \u2013 nekakav dah \u017eivota koji se, gu\u0161e\u0107i dah drugoga, bori za sebe. To, u stvari, predstavlja izvanredan sinemati\u010dki nagove\u0161taj sadr\u017eaja koji je posredi: ustrajnu ljubav izme\u0111u \u017eene i mu\u0161karca, uskra\u0107enu obi\u010dajima i okolnostima, iznutra i spolja.<\/p>\n

\u0160ajma i Hosein poznaju se od najranijeg detinjstva. Njihova ljubav za\u010dela se u pubertetu i, uprkos svemu, traje jo\u0161 uvek.<\/p>\n

\u0160ajmu otac nije mogao \u201edati\u201c Hoseinu za \u017eenu, jer je Hosein siroma\u0161an i nije bio u stanju da plati uobi\u010dajenu svotu.<\/p>\n

Stoga je \u0160ajmin otac tu svoju najstariju k\u0107er udao za jednog postarijeg \u010doveka kome \u0107e ona biti tre\u0107a \u017eena i s kojim sada (tada, godine 2009, kad je film sniman) ima petogodi\u0161nju \u0107erku.<\/p>\n

Me\u0111utim, kako je i ovaj mu\u017e, iako smatran imu\u0107nim, zapao u finansijske neprilike i kako nije mogao da plati ceo iznos, otac je \u0160ajmu vratio svojoj ku\u0107i, ovog puta od svog zeta tra\u017ee\u0107i jo\u0161 ve\u0107u svotu.<\/p>\n

Ovaj povratak na neodre\u0111eno vreme, \u0160ajmi pru\u017ea priliku da se vi\u0111a sa Hoseinom, koji je sada invalid jer je, bore\u0107i se u redovima talibana, ranjen. U rat je oti\u0161ao da bi se izvukao iz potpune nema\u0161tine i da ne bi umro od gladi.<\/p>\n

\u201eLjudi \u0107e ovde ratovati za ma koga ko im da neku crkavicu\u201c, ka\u017ee Hosein, kao \u0161to njegova baka ka\u017ee da \u0107e po\u0161tovati svaku vlast koja joj omogu\u0107i da pre\u017eivi: \u201eTeroristi su ili siro\u010dad, ili oni koji nemaju \u0161ta da jedu.\u201c<\/p>\n

I \u0160ajmini i Hoseinovi roditelji protive se njihovoj (ne)mogu\u0107oj vezi. Hoseinova majka se pla\u0161i da \u0107e joj ubiti sina, ukoliko saznaju da je \u0160ajma s njim.<\/p>\n

\u0160ajmini, pak, sve i da to ho\u0107e, \u0160ajmu ne mogu \u201edati\u201c Hoseinu, jer ona jo\u0161 nije dobila razvod od svog mu\u017ea.<\/p>\n

Osim toga, kad bi to i bilo mogu\u0107no, roditelji smatraju da bi to bilo pogubno za \u0160ajmu, jer je Hosein invalid i ne mo\u017ee da prihoduje: \u201eAko ve\u0107 trpi brak, treba da postoje neke prednosti\u201c. \u0160ta uop\u0161te\u00a0 mogu da u\u010dine Hosein i \u0160ajma kad ne raspola\u017eu svojom ljubavlju? \u0160ta uop\u0161te mo\u017ee da u\u010dini Avganistan kad ne raspola\u017ee sobom? \u0160ta mo\u017ee da u\u010dini svetska savest, kad je amater?<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201eArapski i islamski svet kao celina uronjen je u zapadnja\u010dki tr\u017ei\u0161ni sistem\u201c, pisao je Said. Pred o\u010di mi izlazi slika biv\u0161eg predsednika Avganistana koji se u helikopteru, krcatom dolarima i zlatom, prevozi na sigurno.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":271174,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-326577","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/326577","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=326577"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/326577\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":326578,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/326577\/revisions\/326578"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/271174"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=326577"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=326577"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=326577"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}