Kako \u0107e ljudi izgledati u dalekoj budu\u0107nosti obi\u010dno razbuktava ma\u0161tu pisaca nau\u010dne fantastike, ali se uglavnom bave karakteristikama kao \u0161to je visina, veli\u010dina mozga ili boja ko\u017ee. Me\u0111utim, suptilne promene u na\u0161oj anatomiji danas pokazuju koliko evolucija mo\u017ee biti nepredvidiva.<\/p>\n
Prema trenutno zabele\u017eenim trendovima dodatni krvni sud u ruci mogao bi postati uobi\u010dajen za samo nekoliko generacija.<\/p>\n
Arterija koja privremeno prolazi kroz sredinu podlaktice dok je plod jo\u0161 u materici ne gubi se vi\u0161e tako \u010desto kao nekada, prema saznanjima istra\u017eiva\u010da sa australijskog Univerziteta u Adelaidi.<\/p>\n
To zna\u010di da danas ima vi\u0161e odraslih osoba koje imaju dodatni kanal vaskularnog tkiva koji prolazi ispod njihovog zgloba nego u pro\u0161losti.<\/p>\n
\u201eAnatomi jo\u0161 od 18. veka prou\u010davaju prevalencu ove arterije kod odraslih i na\u0161a studija pokazuje da se u\u010destalost pove\u0107ava\u201c, navodi profesor Tegan Lukas.<\/p>\n
\u201ePrevalenca je bila oko 10 procenata kod ljudi ro\u0111enih sredinom 1880-ih u pore\u0111enju sa 30 procenata kod onih ro\u0111enih krajem 20. veka, tako da je to zna\u010dajno pove\u0107anje u prili\u010dno kratkom vremenskom periodu, kada je u pitanju evolucija\u201c, dodaje profesor.<\/p>\n
Srednja arterija se kod svih ljudi formira prili\u010dno rano u razvoju ploda i transportuje krv kroz ruke kako bi ishranila njihov sve ve\u0107i rast. Obi\u010dno, oko osme nedelje se povla\u010di, prenose\u0107i ovaj zadatak na dva druga krvna suda \u2013 radijalnu (koju ose\u0107amo kada merimo puls) i ulnarnu arteriju.<\/p>\n
Anatomi ve\u0107 du\u017ee vreme znaju da do ovog odumiranja srednje arterije ne dolazi uvek i ne u istom periodu. U nekim slu\u010dajevima opstaje jo\u0161 dodatnih mesec dana.<\/p>\n
De\u0161ava se da i posle ro\u0111enja i dalje funkcioni\u0161e, ponekad prokrvljuju\u0107i samo podlakticu, a u nekim slu\u010dajevima i \u0161aku.<\/p>\n
Upore\u0111uju\u0107i podatke o prevalenci postojanja ovog krvnog suda kod ljudi koji su \u017eiveli u 19. veku i onih ro\u0111enih u prvoj polovini 20. veka, nau\u010dnici su do\u0161li do zaklju\u010dka da je tre\u0107a arterija tri puta u\u010destalija kod odraslih danas nego \u0161to je bila pre vi\u0161e od jednog veka.<\/p>\n
\u201eOvo pove\u0107anje moglo je biti posledica mutacije gena uklju\u010denih u razvoj medijane arterije ili pak, zdravstvenih problema majke tokom trudno\u0107e. A mo\u017eda su u pitanju i obe stvari\u201c, navodi profesor Lukas.<\/p>\n
Mo\u017ee se pretpostaviti da \u0107e postojana srednja arterija pove\u0107ati prokrvljenost spretnih prstiju ili podlakticama obezbedi pouzdan dotok krvi dugo nakon na\u0161eg ro\u0111enja. Ipak, ako imamo i taj tre\u0107i krvni sud, tako\u0111e smo izlo\u017eeni ve\u0107em riziku od sindroma karpalnog tunela, neprijatnog stanja koje deluje na nerve \u0161ake i umanjuje njihovu sposobnost.<\/p>\n
Koji faktori igraju klju\u010dnu ulogu u ovim procesima zahteva jo\u0161 mnogo vi\u0161e istra\u017eivanja, ali \u0161ta god da su uzroci, najverovatnije da \u0107e u budu\u0107nosti sve vi\u0161e ljudi imati ovu tre\u0107u arteriju.<\/p>\n
\u201eAko se ovaj trend nastavi, ve\u0107ina ljudi \u0107e imati srednju arteriju u podlaktici do 2100. godine\u201c, tvrdi profesor Lukas.<\/p>\n
Ovaj brzi porast broja ljudi sa srednjom arterijom kod odraslih ne razlikuje se mnogo od ponovnog pojavljivanja kosti zvane fabella u kolenima odraslih ljudi tri puta \u010de\u0161\u0107e nego pre jednog veka.<\/p>\n
Ma koliko ove razlike bile male, te mikroevolucione promene dovode do velikih varijacija koje defini\u0161u na\u0161u vrstu i otvaraju pitanje zdravlja i bolesti koje danas ne mo\u017eemo i da zamislimo. (izvor: RTS, science alert<\/span>)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Prema trenutno zabilje\u017eenim trendovima dodatni krvni sud u ruci mogao bi postati uobi\u010dajen za samo nekoliko generacija.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":326384,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-326377","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/326377","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=326377"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/326377\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":326380,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/326377\/revisions\/326380"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/326384"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=326377"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=326377"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=326377"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}