{"id":325646,"date":"2021-08-16T07:46:39","date_gmt":"2021-08-16T05:46:39","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=325646"},"modified":"2021-08-16T07:46:39","modified_gmt":"2021-08-16T05:46:39","slug":"zasto-verujemo-lazima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/08\/16\/zasto-verujemo-lazima\/","title":{"rendered":"Za\u0161to verujemo la\u017eima?"},"content":{"rendered":"

Autor: Aleksej Ki\u0161juhas<\/strong><\/p>\n

Za\u0161to ljudi veruju u neistine, zavere, glasine, izmi\u0161ljotine, pa i u gole la\u017ei i nage budala\u0161tine?<\/p>\n

Na primer, da su vakcine protiv kovida 19 opasne i smrtonosne, da se nije dogodio genocid u Srebrenici, ili da je Srbija 2020. imala najve\u0107i ekonomski rast u Evropi?<\/p>\n

Da svetom vladaju ljudi-gu\u0161teri ili pedofilske krvopije, da nekakva aronija, zeleni \u010dajevi, ajkulina hrskavica ili gledanje u Sunce le\u010de rak, kao i da je planeta Zemlja ravna plo\u010da (iako se u tu neistinu nije verovalo \u010dak ni u srednjem veku)?<\/p>\n

Ova zapitanost se u\u010destalo javlja nakon uspona dru\u0161tvenih mre\u017ea, odnosno dru\u0161tvenih medija i prate\u0107ih la\u017enih vesti, iako je samo pitanje matoro bar koliko i anti\u010dka filozofija.<\/p>\n

I, najpopularniji odgovor glasi \u2013 u la\u017ei verujemo zbog ljudskog neznanja. Jo\u0161 su predsokratovci poput Parmenida razlikovali Put istine, ali i Put mnenja, a koji \u010dine nepouzdana verovanja smrtnika.<\/p>\n

Su\u0161tina i li\u010dnog i kosmi\u010dkog razvoja tada je u svojevrsnom putovanju ili napretku od smrtnog neznanja (mnenja) ka besmrtnom znanju. Dok, prema Sokratu, niko voljno ne \u010dini zlo i naopako.<\/p>\n

Ukoliko i po\u010dinimo nemoralna dela, to je samo zato \u0161to nemamo dovoljno \u2013 znanja. Pa nismo znali, jebiga.<\/p>\n

Dakle, rasprostranjeno neznanje je na\u0161 glavni neprijatelj u borbi sa la\u017eima.<\/p>\n

I sve \u0161to je tada potrebno jeste vi\u0161e obrazovanja, te raznih edukacija i dizanja svesti, zar ne?<\/p>\n

Kao npr. nau\u010dnih dokaza o funkcionisanju i delotvornosti vakcina, odnosno dokaza o sistematskim ubijanjima u Srebrenici.<\/p>\n

O planeti Zemlji kao lopti.<\/p>\n

Otuda se i brojni nau\u010dnici, pa i po svojim li\u010dnim dru\u0161tvenim mre\u017eama, dobronamerno (koliko i naivno) trude da prosvetle pu\u010danstvo, i da objasne te neke stvari koje smo bili prespavali na \u010dasu (a to pu\u010danstvo ih za uzvrat smatra za arogantne i\/ili za sau\u010desnike u zaveri).<\/p>\n

Ovakva zgodna pedagogija \u010dinila je i \u010dini i su\u0161tinu vrednosti Prosvetiteljstva. \u010covek je valjda razumno bi\u0107e (nismo li sami sebe prozvali Sapijensima?) i na putu je ka stalnom napretku ili progresu iz neznala\u010dkog mraka.<\/p>\n

S tim u vezi, ukoliko verujemo u neistine, nismo se dovoljno potrudili da shvatimo \u0161ta se zaista de\u0161ava.<\/p>\n

To jest, ako verujemo u la\u017ene stvari, mora biti da smo naprosto neuki ili glupavi.<\/p>\n

S druge strane, u 20. veku se pojavljuje jo\u0161 jedan popularni odgovor na na\u0161e drevno pitanje.<\/p>\n

Prema tom odgovoru \u2013 u la\u017ei verujemo zbog manipulacije, odnosno propagande.<\/p>\n

Umesto da masovni mediji budu nezavisni i objektivni donosioci vesti, ovo su mo\u0107ne ideolo\u0161ke institucije koje delaju jedino u interesu politi\u010dkih i ekonomskih elita koje nas ovako obmanjuju i la\u017eu.<\/p>\n

Uz D\u017eord\u017ea Orvela i 1984, a kontra Parmenidu ili Sokratu, ovaj stav o medijskoj manipulaciji i propagandi kao izvori\u0161tu na\u0161e vere u neistinu zagovara jo\u0161 jedan mislilac te\u0161ke kategorije \u2013 Noam \u010comski.<\/p>\n

Jer zaista, diktatori, demagozi i propagandisti oduvek su manipulisali javno\u0161\u0107u i \u0161irili la\u017ei, posebno u dru\u0161tvenim i ratnim sukobima.<\/p>\n

Gotovo svakom etni\u010dkom masakru prethodilo je \u0161irenje glasina.<\/p>\n

A prema jednom zna\u010dajnom istra\u017eivanju o medijima i javnom mnjenju tokom Zalivskog rata (1991), oni pojedinci koji su gledali vi\u0161e vesti o tom ratu \u2013 zapravo su znali manje, a ne vi\u0161e, pa i o osnovnim \u010dinjenicama o Bliskom istoku ili ameri\u010dko-ira\u010dkim odnosima.<\/p>\n

Vi\u0161e televizije zna\u010dilo je manje znanja.<\/p>\n

I sva na\u0161a etni\u010dka \u010di\u0161\u0107enja, masakri i genocidi u Jugoslaviji krajem 20. veka \u010desto se interpretiraju kao posledica medijske manipulacije i ratnohu\u0161ka\u010dke propagande.<\/p>\n

Pa bilo je na televiziji, jebiga.<\/p>\n

Dakle, rasprostranjena propaganda je na\u0161 glavni neprijatelj u borbi sa la\u017eima.<\/p>\n

I sve \u0161to je tada potrebno jesu oni nezavisniji, objektivniji ili slobodniji mediji, zar ne?<\/p>\n

A za razliku od spomenutih nau\u010dnika koji se be\u0161e upinju da po li\u010dnim mre\u017eama i ostalim Tviterima prosve\u0107uju publiku znanjem, fokus na osloba\u0111anju medija o\u010digledno je i ona jedina strategija politi\u010dke opozicije u Srbiji.<\/p>\n

Uzgred, dru\u0161tvene mre\u017ee se periodi\u010dno ugibaju od \u0161erovanja tzv. Deset strategija medijske manipulacije ljudima (Preusmeravanje pa\u017enje, Stvaranje problema, Upotreba de\u010djeg jezika, Bu\u0111enje emocija\u2026), a koje je navodno pobrojao doti\u010dni \u010comski.<\/p>\n

Me\u0111utim, u istorijski-ironijskom veleobrtu, i ovaj spisak ili tekst tako\u0111e je jedna \u2013 la\u017e, obmana, manipulacija, dezinformacija ili pak la\u017ena vest.<\/p>\n

Sam \u010comski ga nikada nije napisao, ali se zato kao njegov od otprilike 2010. danas uredno pojavljuje na oko 81.200.000 internet stranica po pretra\u017eivanju na Guglu na engleskom jeziku (i na oko 525.000 stranica na srpskohrvatskom).<\/p>\n

S tim u vezi, ukoliko verujemo u neistine, to nije zato \u0161to smo neobrazovani, neuki ili glupavi, ve\u0107 zato \u0161to smo medijski zaslepljeni ili obmanuti. To jest, ako verujemo u la\u017ene stvari, mora biti da smo naprosto \u2013 slagani.<\/p>\n

I sad, ko je u pravu?<\/p>\n

Parmenid i Sokrat, ili pak Orvel i \u010comski?<\/p>\n

Ko je ta\u010dno kriv za na\u0161e hroni\u010dne mentalne i dru\u0161tvene sklonosti ka politi\u010dkim neistinama i dru\u0161tvenim la\u017eima?<\/p>\n

Na\u0161e skaradno obrazovanje \u2013 ili na\u0161i odurni masovni mediji?<\/p>\n

\u0160kola i fakulteti, ili pak novine, televizija i interneti?<\/p>\n

Odgovor na ovo centralno pitanje na\u0161e prirode i dru\u0161tva mo\u017eda se krije na jednom tre\u0107em mestu.<\/p>\n

Na posteru u podrumskoj kancelariji onog fiktivnog FBI agenta Foksa Moldera iz Dosijea Iks.<\/p>\n

Naime, na tom je posteru (naravno, la\u017ena) fotografija nekakvog NLO, uz prate\u0107i tekst \u2013 \u017dELIM DA VERUJEM \/ I Want to Believe.<\/p>\n

U tome je su\u0161tina, kvaka ili kumst. Drugim i ve\u010ditim re\u010dima \u0110or\u0111a Bala\u0161evi\u0107a (1993) \u2013 Krivi smo mi.<\/p>\n

Kognitivni psiholozi ovu \u017eelju za verovanjem nazivaju motivisanim rasu\u0111ivanjem, a \u0161to podrazumeva univerzalnu ljudsku sklonost da donosimo ba\u0161 one zaklju\u010dke koji idu u prilog nama samima.<\/p>\n

Da obra\u0111ujemo informacije tako da se uklope u na\u0161a prethodna verovanja i predube\u0111enja.<\/p>\n

I da komotno odbacujemo negativne informacije koje su u suprotnosti sa na\u0161im pona\u0161anjem ili na\u0161om slikom o sebi.<\/p>\n

Eksperimenata je bilo tu\u0161ta i tma.<\/p>\n

Na primer, navija\u010di \u0107e motivisano verovati da je sudija na utakmici o\u0161tetio njihov tim. Pu\u0161a\u010di mnogo manje veruju da cigarete izazivaju rak plu\u0107a.<\/p>\n

Mali i srednji preduzetnici motivisano precenjuju verovatno\u0107u da uspeju u svom poslu.<\/p>\n

Ako saznamo da se nismo proslavili na testu inteligencije, radije verujemo tekstovima koji kritikuju testove inteligencije.<\/p>\n

I prestajemo da \u010ditamo auto-moto \u010dasopise koji kritikuju na\u0161 model automobila.<\/p>\n

Kad su ispitanici pro\u010ditali (la\u017eni) nau\u010dni rad o vezi izme\u0111u kofeina i raka dojke, one \u017eene koje konzumiraju vi\u0161e kafe (ali ne i mu\u0161karci, ili \u017eene koje ne piju kafu), pronalazile su vi\u0161e manjkavosti u tom radu itd, itd. Ljudske \u017eivotinje konstantno obmanjuju same sebe u procesu dono\u0161enja svojih zaklju\u010daka i odluka.<\/p>\n

Umesto logi\u010dki i kriti\u010dki, mi naj\u010de\u0161\u0107e motivisano rasu\u0111ujemo.<\/p>\n

Vidimo i \u010dujemo ono \u0161to \u017eelimo da vidimo i \u010dujemo. S tim u vezi, ukoliko verujemo u neistine, to je zato \u0161to \u2013 \u017eelimo da verujemo u neistine.<\/p>\n

Dakle, mi sami smo svoji najve\u0107i neprijatelji u borbi sa la\u017eima.<\/p>\n

Radije \u0107emo promeniti ili iskriviti informacije, i za\u017emuriti na istinu i dokaze, nego promeniti svoje mi\u0161ljenje i pona\u0161anje.<\/p>\n

Ironi\u010dno, Hegel jeste bio u pravu.<\/p>\n

Ako na\u0161a li\u010dna filozofija nije u skladu sa \u010dinjenicama \u2013 utoliko gore po \u010dinjenice.<\/p>\n

A sa mo\u0107nim internet pretra\u017eiva\u010dima u svakom d\u017eepu, na belosvetskoj mre\u017ei \u0107emo brzinom svetlosti da prona\u0111emo ba\u0161 one stavove koji se uredno sla\u017eu sa na\u0161im mi\u0161ljenjem, vrednostima i pona\u0161anjem.<\/p>\n

Pa i da je Zemlja ravna plo\u010da kojom vladaju gu\u0161teri, ako smo eventualno nastrani na tu stranu.<\/p>\n

Zato \u0107e ljudi odbacivati dokaze o globalnom zagrevanju, o zna\u010daju no\u0161enja maski i socijalne distance u epidemiji, ili o ratnim zlo\u010dinima koje je po\u010dinila njihova strana u ratu.<\/p>\n

Jer kako te vesti mogu biti la\u017ene, ako govore ono \u0161to mi ve\u0107 smatramo i mislimo?<\/p>\n

Uradi\u0107emo sve kako bismo sa\u010duvali svojevrsnu fizi\u010dku i mentalnu udobnost i komociju, kao i sliku o sebi i svetu oko nas.<\/p>\n

Samo \u0161to je verovanje u opasne vanzemaljce neuporedivo manje \u0161tetno od verovanja da su opasne vakcine. Molderu vrati se, sve ti verujemo!<\/p>\n

Najzad, mnogim la\u017eima verujemo i zato \u0161to te la\u017ei u\u010dine da se ose\u0107amo dobro i bolje.<\/p>\n

Na primer, volimo da verujemo da je druga grupa zla i naopaka \u2013 vakcina\u0161i, muslimani, ljudi-gu\u0161teri, svejedno \u2013 jer tada mislimo dobro o na\u0161oj sopstvenoj grupi, te i o sebi samima.<\/p>\n

Poverova\u0107emo i u najsumasi\u0161av\u0161ije stvari ako su one pohvalne prema na\u0161em plemenu ili timu.<\/p>\n

I poput amaterskih strana\u010dkih portparola, opravda\u0107emo (i sebi oprostiti) svako nepo\u010dinstvo, kriminal i zlo\u010din.<\/p>\n

Dve su hipoteze ili paradigme obele\u017eile istra\u017eiva\u010dko pitanje ove kolumne \u2013 ona anti\u010dka o kvarnom neznanju (Parmenid-Sokrat) i ona savremena o kvarnim medijima (Orvel-\u010comski).<\/p>\n

Ali, bi\u0107e da paradigma Molder-Bala\u0161evi\u0107, ona o kvarnom ljudskom umu, mnogo razboritije tuma\u010di na\u0161u sklonost ka neistini i la\u017ei. Mi naprosto i motivisano \u2013 \u017eelimo da verujemo.<\/p>\n

Krivi su i neznanje i propaganda, tako je. Ali, kada poverujemo la\u017eima \u2013 krivi smo i mi sami.<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Uradi\u0107emo sve kako bismo sa\u010duvali svojevrsnu fizi\u010dku i mentalnu udobnost i komociju, kao i sliku o sebi i svetu oko nas.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":275796,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-325646","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/325646","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=325646"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/325646\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":325647,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/325646\/revisions\/325647"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/275796"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=325646"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=325646"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=325646"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}