{"id":325091,"date":"2021-08-08T07:16:40","date_gmt":"2021-08-08T05:16:40","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=325091"},"modified":"2021-08-08T07:16:40","modified_gmt":"2021-08-08T05:16:40","slug":"bog-nepostojanog","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/08\/08\/bog-nepostojanog\/","title":{"rendered":"Bog nepostojanog"},"content":{"rendered":"
\n
Author: Georgi Gospodinov<\/strong><\/div>\n<\/div>\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n

Dok pi\u0161e, svaki je pisac ostrvo. Daleko udaljen od bu\u010dnog kontinenta ostalog sveta, izolovan ne samo zidovima svoje sobe, ostrvo usred vremena i istorije. Ipak, svako ko je i poku\u0161ao da pi\u0161e zna to, i ovde \u0107e me svi razumeti: svet nikad nije celovitiji, lep\u0161i i privla\u010dniji nego u vreme kada ga se odri\u010de\u0161 da bi o njemu pisao.<\/p>\n

Zatvaram se za kratko vreme da bih stvorio jedan svet, da bih ga zame\u0161ao iz razli\u010ditih ekstrakta mi\u0161ljenja i fantazije, da bih ga razvio kao svojevremeno fotografije u mra\u010dnoj komori: ostavite me na miru, nema sad ni\u0161ta da se vidi, svako \u010dudo ra\u0111a se iz tame. No sve se to de\u0161ava samo da bih se iznova vratio u svet i da bih mu ne\u0161to pridodao, koliko god to si\u0107u\u0161no bilo. Dilan Tomas pi\u0161e da svaka dobra pesma postaje deo stvarnosti.<\/p>\n

Dolazim iz zemlje u kojoj je Bog bio zabranjen ili u najmanju ruku nepozvan gost. U Bugarskoj nema Boga, tvrdila je moja u\u010diteljica. No mo\u017eda je ba\u0161 zato on bio va\u017ean za moj de\u010dji um i kasnije se uvek pojavljivao u mojim pri\u010dama i romanima. Bio je deo mog detinjstva i moje svakodnevice, de\u010dji Bog, kome me je najpre privela moja baka. U kasna popodneva, kada je ku\u0107ni posao bio obavljen i ve\u0107ina ljudi bila napolju, moja baka je kri\u0161om iz svog sanduka vadila staru Bibliju, koja je, toga se jasno se\u0107am, iz konspirativnih razloga bila uvijena u tada\u0161nje zvani\u010dno partijsko glasilo \u201eRabotni\u010desko delo\u201c. Imao sam pet-\u0161est godina i sedeo na hoklici kraj bake, pored malog prozora sobi\u010dka.<\/p>\n

Baka bi otvorila Bibliju i po\u010dinjala da \u010dita onako kako \u010ditaju stari ljudi \u2013 \u0161apu\u0107u\u0107i bi pomerala usne i svojim od artroze zgr\u010denim ka\u017eiprstom pratila redove. \u010citala bi sve dok svetlo prozor\u010di\u0107a ne bi zgasnulo i moj deda se vratio. Slu\u0161ao bih celu apokalipsu \u0161ap\u0107u\u0107im tonom: \u201eOnda videh: \u010detiri konjanika stajahu na \u010detiri kraja Zemlje\u2026\u201c Tako je govorio Bog, \u0161apatom, kri\u0161om, u kasna popodneva detinjstva, pod jerihonskim trubama muva koje su zujale po sobi. Pre nego \u0161to bi pao mrak.<\/p>\n

S jedne strane bilo je stra\u0161no, s druge nekako doma\u0107e i svakodnevno. S godinama sve vi\u0161e shvatam da je apokalipsa, na kraju krajeva, jedna vrlo li\u010dna stvar. I sve do dana\u0161njeg dana, kada ponekad otvorim Bibliju, \u010dujem taj \u0161apat. Znam da se tako, tim \u0161ap\u0107u\u0107im tonom, govori samo o va\u017enim stvarima i velikim tajnama. A na kraju ostaje uvek glas ili \u0161apat neke knjige. Najpostojanije u mom pam\u0107enju jesu ta istovremeno bo\u017eanska i obi\u010dna popodneva mog detinjstva.<\/p>\n

Sada je vanredno vreme, vreme krize i pandemije. Pre desetak godina objavio sam knjigu eseja koju sam naslovio \u201eNevidljive krize\u201c. Tada je vidljiva bila ekonomska kriza iz 2008\/09. Svet i mediji su nas nau\u010dili da prime\u0107ujemo samo privredu i politiku, one su uvek iznova na naslovnim stranama i u udarnom terminu na\u0161eg \u017eivota. Ja sam, pak, tvrdio da iza ove vidljive krize vrebaju druge, stra\u0161nije i dublje, nevidljive krize \u2013 krize smisla, budu\u0107i da nismo na\u010dinjeni od privrede i politike. Sastojimo se i od nejasnih i nemerljivih stvari kao \u0161to su tuga, strahovi i nesigurnost. A \u0161to se ove krize ti\u010de, poverio bih se u prvom redu knji\u017eevnosti, Manu, Kafki, Borhesu i drugima. Oni su istinski stru\u010dnjaci, koje ne mo\u017eete videti u glavnim vestima. Njihovi glasovi mogu nas izvesti iz tame. Tako sam onda pisao.<\/p>\n

Svakako da pandemija u poslednjih godinu i po dana nije presedan u istoriji \u010dove\u010danstva. Nedavno sam ponovo pro\u010ditao Defoov \u201eDnevnik iz godine kuge\u201c<\/span>1<\/sup><\/a> i bio zapanjen koliko se malo u ljudskim reakcijama promenilo tokom \u010detiri veka. I tada je bilo svega ovoga: nepoverenja, la\u017enih glasina, straha, nestrpljenja i revolta protiv mera; \u010dak se i na smrt \u010dovek navikao.<\/p>\n

\u0160ta ho\u0107e da nam poru\u010di po\u0161ast poput kovida-19, \u0161ta nam daje, osim \u0161to nam na prvi pogled sve uzima? Pone\u0161to. Vra\u0107a nam razgovor o smrti i sopstvenoj smrtnosti. Novi mediji, reklame, virtuelni prostor, u kome svi boravimo, sugerisali su nam bili izvesnu besmrtnost; postali smo bili ne\u0161to kao bestelesni avatari. Pandemija nam je odjednom vratila na\u0161a tela, a ona su se ukazala kao krhka i ranjiva.<\/p>\n

S jedne strane nas pandemija pretvara u ostrva. Da bismo pre\u017eiveli, moramo se odvojiti od drugih, izolovati. No istovremeno pandemija otkriva stare veze izme\u0111u nas. Od po\u010detka je najnepodno\u0161ljivije isku\u0161enje bilo umreti sam, bez svojih bli\u017enjih. U san i u smrt ide\u0161 sam, ali je dobro kada te neko isprati do pred vrata. Ako zamislimo svet kao ogromnu gra\u0111evinu, iako je u njoj svako sam iza svog osvetljenog prozor\u010di\u0107a, ipak svako \u017eeli da zna da na spratu iznad i ispod njega iza prozora ima ljudi i da jo\u0161 svetle.<\/p>\n

Tokom ovih godinu i po dana neprekidno smo brojali: broj inficiranih, oporavljenih, umrlih\u2026 Takva matematika je izvan svake \u010dove\u010dnosti. Zadatak koji je nama, pre\u017eivelim svedocima krize, zapao jeste da kroz na\u0161e pri\u010de brojeve ponovo pretvorimo u ljude, da vratimo ljude iza ovih brojki, da poka\u017eemo da iza svakog \u010doveka stoji jedna pri\u010da, povezana sa pri\u010dama njegovih bli\u017enjih. Ova mre\u017ea \u010dvrsto uvezanih pri\u010da \u010duva smisao sveta.<\/p>\n

Knjige ponekad znaju da se na\u0161ale sa nama na \u010dudan na\u010din. Pre izbijanja pandemije nekoliko godina sam radio na mom poslednjem romanu \u201eUto\u010di\u0161te od vremena\u201c, koji je objavljen ba\u0161 u predve\u010derje korone. U njemu sam, sasvim nedu\u017eno, pripovedao o jednom posebnom virusu koji \u0107e zavladati u bliskoj budu\u0107nosti \u2013 virusu pro\u0161losti, koji \u0107e se prenositi u\u0161ima i o\u010dima. Pisao sam o tome u kakvu pandemiju pro\u0161losti nas sve to vodi.<\/p>\n

Pritom sam imao na umu ponovo probu\u0111ene pro\u0161le ideologije ili nacionalizme, sme\u0161tene izme\u0111u ki\u010da i monstruoznosti, koje nam obe\u0107avaju veli\u010danstvenu pro\u0161lost. (Pripadam onoj generaciji koju su prevarili \u010dekom svetle budu\u0107nosti.) Ali kada nas je onda pandemija pretekla sa drugim virusom, postao sam svestan da je sav ovaj nemir o\u010dito odavno bio u vazduhu i da je moralo da se desi ne\u0161to da nam otvori o\u010di i poka\u017ee nam da se ovako dalje ne mo\u017ee. Priroda nekad govori na direktan i bolan na\u010din, pogotovo kada prethodno njene suptilnije lekcije nismo razumeli.<\/p>\n

Ho\u0107u samo da ka\u017eem da se ideologije pro\u0161losti ili pro\u0161le ideologije vra\u0107aju kao i u svakoj velikoj krizi, kada ose\u0107amo deficit budu\u0107nosti, a sada\u0161njost ne predstavlja prijatno okru\u017eenje. Ali dom koji nam ideologije obe\u0107avaju retko je dobro uto\u010di\u0161te. Verujem da knji\u017eevnost razvija pam\u0107enje i otpor protiv tako olako ponu\u0111enih uto\u010di\u0161ta ideologija. Pam\u0107enje i otpor.<\/p>\n

Eliot je jednom napisao: \u201eZa nas, postoji samo poku\u0161avanje. Ostalo nije na\u0161a stvar\u201c.<\/span>2<\/sup><\/a> To se poklapa sa mojim interesovanjem za nepostojano i nestaju\u0107e. I dalje verujem da je samo ono \u0161to nestaje vredno da bude sa\u010duvano. Na\u0161e pisanje je ovaj (\u010desto bezuspe\u0161an) poku\u0161aj da ono tako krhko, kao \u0161to je na primer \u010dovek i druge nepostojanosti, sa\u010duvamo i prenesemo dalje.<\/p>\n

Po\u0161to je bilo re\u010di o bo\u017eanskom, mogu da ka\u017eem da verujem u Boga Nepostojanog i Nestaju\u0107eg. U Boga onoga koji ose\u0107a bol, drhti u tami i \u010deka da bude spasen. I u Boga pri\u010da koje donose spasenje.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a><\/p>\n<\/div>\n<\/article>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tokom ovih godinu i po dana neprekidno smo brojali: broj inficiranih, oporavljenih, umrlih\u2026 Takva matematika je izvan svake \u010dove\u010dnosti.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":286206,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-325091","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/325091","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=325091"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/325091\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":325092,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/325091\/revisions\/325092"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/286206"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=325091"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=325091"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=325091"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}