{"id":325032,"date":"2021-08-07T07:11:41","date_gmt":"2021-08-07T05:11:41","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=325032"},"modified":"2021-08-07T07:11:41","modified_gmt":"2021-08-07T05:11:41","slug":"povlacenje-sad-iz-avganistana-i-iraka-gorki-bilans-beskrajnih-ratova","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/08\/07\/povlacenje-sad-iz-avganistana-i-iraka-gorki-bilans-beskrajnih-ratova\/","title":{"rendered":"Povla\u010denje SAD iz Avganistana i Iraka: gorki bilans \u2018beskrajnih ratova\u2019"},"content":{"rendered":"

Autorka: Ana Ota\u0161evi\u0107<\/strong><\/p>\n

D\u017eo Bajden \u017eeli da okon\u010da ameri\u010dke \u201eratove bez kraja\u201c na Bliskom istoku koji im vi\u0161e nije strate\u0161ki va\u017ean. Nakon Avganistana, SAD planiraju da povuku vojsku iz Iraka, koji su okupirale 2003. godine.<\/p>\n

Ovu ideju je ameri\u010dki predsednik je nagovestio ira\u010dkom premijeru Mustafi al-Kadimiju na sastanku u Beloj ku\u0107i 26. jula. Ideja nije nova. Barak Obama je u potpunosti povukao trupe 2011. godine, ali je tri godine kasnije odlu\u010dio da ih vrati, nakon neuspeha ira\u010dkih snaga u borbama protiv Dae\u0161a (organizacije koja sebe naziva Islamska dr\u017eava) na severu zemlje. Irak je proglasio pobedu nad Dae\u0161om 2017. godine i prisustvo ameri\u010dkih trupa na ira\u010dkom tlu je postalo jo\u0161 manje prihvatljivo ira\u010dkim politi\u010darima, naro\u010dito nakon ubistva iranskog generala Kasima Sulejmanija i ira\u010dkog politi\u010dara i vojnog lica iz redova \u0161iita, Abu Mahdi al-Muhandisa, u napadu ameri\u010dkih bespilotnih letelica u Bagradu po\u010detkom 2020. godine.<\/p>\n

Napadi na ameri\u010dke objekte u Iraku su od tada u\u010destali i pripisuju se naj\u010de\u0161\u0107e \u0161iitskim milicijama bliskim Teheranu. Prema podacima ameri\u010dke vojske od aprila je bilo najmanje pet napada na ameri\u010dko osoblje u Iraku. Donald Tramp je 2018. godine odlu\u010dio da zadr\u017ei trupe u ovoj zemlji, zbog mogu\u0107ih operacija u Siriji. Ameri\u010dki vojnici u Iraku su se od tada uglavnom bavili obave\u0161tajnim delatnostima, upravljali dronovima i ispaljivali rakete iz ameri\u010dkih vojnih i vazdu\u0161nih baza. Bajden, koji je bio Obamin zamenik, nastavio je politiku povla\u010denja iz Iraka, koja podrazumeva uklanjanje ameri\u010dkih raketnih postrojenja, povla\u010denje nosa\u010da aviona koji krstare regionom od 2001. godine i smanjenje broja bombardera B-52. U Iraku je ostalo oko 2 500 ameri\u010dkih vojnika, a na prole\u0107e 2021. godine je dogovoreno da vi\u0161e ne u\u010destvuju u borbenim dejstvima, ve\u0107 da obu\u010davaju i savetuju ira\u010dke trupe. To ne zna\u010di da su odustali od vadu\u0161nih udara na snage u regionu koje podr\u017eava Iran; poslednji je bio krajem juna na ira\u010dko-sirijskoj granici, a predstavnici ameri\u010dke vojske su tvrdili da je to bio odgovor na napade dronovima na ameri\u010dke ciljeve.<\/p>\n

Bajden, me\u0111utim, nije rekao kada \u0107e da povu\u010de trupe. Njegova poruka sa sastanka sa ira\u010dkim premijerom imala je drugi cilj, da po\u0161alje signal dobre volje Iranu, koji Va\u0161ington poku\u0161ava da vrati u pregovore o iranskom nuklearnom naoru\u017eanju. Sporazum koji je sa Iranom postigao Barak Obama 2015. godine, uz evropske saveznike i Rusiju, tri godine kasnije je raskinuo Tramp, a Bajden sada \u017eeli da ga obnovi. SAD poku\u0161avaju da kombinacijom sankcija i diplomatije primoraju vlasti u Teheranu da sednu za pregovara\u010dki sto, dok iranski zvani\u010dnici poru\u010duju Va\u0161ingtonu da ne\u0107e biti dogovora o nuklearnom naoru\u017eanju dok ne povuku sankcije.<\/p>\n

Razlog za izlazak iz \u201ebeskrajnih ratova\u201c na Bliskom istoku je njihova cena. Za dvadeset godina SAD su potro\u0161ile 6 400 milijardi dolara na njihovo finansiranje,\u00a0 u njima je poginulo 7 000 ameri\u010dkih vojnika,\u00a0 a vi\u0161e od 50 000 je ranjeno. \u010cak 19 miliona Amerikanaca su biv\u0161i borci \u2013 jedan od sedam punoletnih Amerikanca je ratni veteran.<\/p>\n

Ova odluka o povla\u010denju je u duhu strate\u0161ke politike SAD da te\u017ei\u0161te svojih vojnih i diplomatskih napora prebaci sa Bliskog istoka na Pacifik i Kinu. Azija i Pacifi\u010dki ocean su u \u017ei\u017ei ameri\u010dkog interesovanja od 2010. godine, kada su predstavnici ameri\u010dke administracije zaklju\u010dili da je potrebno stati na put daljem ja\u010danju Kine ako \u017eele da SAD i dalje budu vode\u0107a svetska sila. Hilari Klinton, Obamin dr\u017eavni sekretar, govorila je 2011. godine o ovom regionu u kome \u017eivi gotovo polovina svetske populacije kao o jednom od pokreta\u010da globalne politike i ekonomije.<\/p>\n

U duhu ove strategije je i odluka o povla\u010denju iz Avganistana do kraja avgusta. Amerikanci se povla\u010de iz ove zemlje nakon 20 godina i hiljadu milijardi dolara koje su potro\u0161ili u ovoj zemlji na vojsku i podr\u0161ku vladama koje su postavljali, a da nisu uspeli da poraze Talibane koji samo \u010dekaju da poslednje ameri\u010dke trupe napuste teritoriju pa da u\u0111u u gradove. Avganistanska vlada je vojnu strategiju usmerila na odbranu gradova i strate\u0161kih podru\u010dja, ali Talibani tvrde da kontroli\u0161u 85 odsto teritorije i op\u0161te je uverenje da \u0107e vlada pasti \u010dim Amerikanci odu.<\/p>\n

\n

Kina i Talibani<\/h1>\n<\/blockquote>\n

To \u0107e dovesti do promena snaga u regionu. Vec\u0301ina suseda Avganistana, uklju\u010dujuc\u0301i i Kinu, koja sa Avganistanom ima granicu na Himalajima, dugu samo 76 kilometara, zadovoljna je zbog odlaska ameri\u010dkih trupa, ali se u isto vreme pla\u0161i politi\u010dke nestabilnosti i bezbednosnih rizika koji \u0107e uslediti. Peking strahuje da bi Avganistan mogao da se pretvori u bazu za Ujgure, muslimanski narod iz zapadne provincije Sin\u0111ang, gde Kina poku\u0161ava da ih kontroli\u0161e koriste\u0107i silu.<\/p>\n

Diplomatski teren za promenu vlasti u Avganistanu se uveliko priprema i \u010ditav region je uklju\u010den. Zemlje koje se grani\u010de sa Avganistanom \u017eele da smanje mogu\u0107nost da se dolazak Talibana za njih pretvori u bezbednosnu pretnju. \u0160angajska organizacija za saradnju, evroazijska politi\u010dka, ekonomska i bezbednosna organizacija koja obuhvata \u0161ezdeset odsto teritorije Evroazije, \u010diji \u010dlanovi su Kina, Rusija, Indija i Pakistan kao i Kazahstan, Tad\u017eikistan, Kirgistan i Uzbegistan, a posmatra\u010di Avganistan, Iran, Belorusija i Mongolija, sastala se sredinom jula sa ciljem da razmotri bezbednosnu situaciju u Avganistanu.<\/p>\n

Vakum koji ostavljaju ameri\u010dke trupe bi mogla da ispuni Kina. Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji, srda\u010dno je do\u010dekala krajem jula delegaciju Talibana. Ji je povla\u010denje ameri\u010dkih trupa iz ove zemlje nazvao \u201eneuspehom ameri\u010dke politike prema Avganistanu\u201c, a Talibane je nazvao \u201eva\u017enom vojnom i politi\u010dkom snagom”.<\/p>\n

Kina ima razloge da odr\u017eava dobre odnose sa Talibanima zbog ekonomskih interesa u Avganistanu. Ova zemlja se nalazi na va\u017enom trgova\u010dkom putu i Kina bi htela da bude deo njene strategije \u201ePojas i put\u201c, da tamo izgradi autoput i pove\u017ee je sa mre\u017eom puteva koje je izgradila u Aziji i tako jo\u0161 vi\u0161e osna\u017ei trgovinske veze sa regionom. Avganistan je zanimljiv i zbog prirodnih resursa koje poseduje, mineralnih rezervi koje privla\u010de kineske investicije, kao i retkih ruda u njenim planinama.<\/p>\n

\n

Amerikanci u \u201eruskom dvori\u0161tu\u201c<\/h1>\n<\/blockquote>\n

I Rusija vidi mogu\u0107nost da pove\u0107a svoj uticaj u regionu. Sa neodobravanjem gleda na poku\u0161aje ameri\u010dke diplomatije da vojne baze prebaci u biv\u0161e sovjetske republike koje se grani\u010de sa Avganistanom. Ameri\u010dki vojni stratezi \u017eele da nakon povla\u010denja iz Avganistana zadr\u017ee vojsku u susednim zemljama, zbog \u010dega se dr\u017eavni sekretar Antoni Blinken sastao sa predstavnicima Tad\u017eikistana i Uzbekistana u Stejt departmentu po\u010detkom jula. Obe zemlje se grani\u010de sa Avganistanom i omogu\u0107ile bi ameri\u010dkoj vojsci br\u017ei pristup od trupa koje se nalaze u Persijskom zalivu. Nakon napada na SAD 11. septembra 2001, ameri\u010dka vojska je koristila dve baze za operacije u Avganistanu, u Uzbekistanu i Kirgistanu. Obe su kasnije zatvorene zbog nestabilne politi\u010dke situacije u ovim zemljama i pritiska Kremlja. Rusija vidi Centralnu Aziju kao svoju zonu uticaja i ne \u017eeli SAD u svom \u201edvori\u0161tu\u201c. Izgledi da SAD postignu sporazum sa jednom od \u0161est biv\u0161ih sovjetskih republika u Centralnoj Aziji nisu veliki. U ekonomskom i vojnom smislu ove zemlje zavise od Rusije i delimi\u010dno od Kine. Biv\u0161e sovjetske republike ne bi mogle da odlu\u010de o ameri\u010dkim bazama na svom tlu bez pre\u0107utnog odobrenja Moskve, a do toga je malo verovatno da \u0107e da do\u0111e, jer odnosi Va\u0161ingtona i Moskve nisu bili tako lo\u0161i jo\u0161 od kraja Hladnog rata. Centralna Azija nije prioritet SAD, potrebna joj je za kratkoro\u010dne interese, a zemlje koje obuhvata ne \u017eele da u\u0111u u sukob sa Rusijom i Kinom.<\/p>\n

Demostat.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Za dvadeset godina SAD su potro\u0161ile 6 400 milijardi dolara na finansiranje ratova na Bliskom istoku, u njima je poginulo 7 000 ameri\u010dkih vojnika, a vi\u0161e od 50 000 je ranjeno. \u010cak 19 miliona Amerikanaca su biv\u0161i borci \u2013 jedan od sedam punoletnih Amerikanca je ratni veteran.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":279672,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-325032","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/325032","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=325032"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/325032\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":325033,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/325032\/revisions\/325033"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/279672"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=325032"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=325032"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=325032"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}