{"id":324976,"date":"2021-08-06T07:32:50","date_gmt":"2021-08-06T05:32:50","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=324976"},"modified":"2021-08-06T07:32:50","modified_gmt":"2021-08-06T05:32:50","slug":"solarpank","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/08\/06\/solarpank\/","title":{"rendered":"Solarpank"},"content":{"rendered":"

Autorka: Nata\u0161a Kilibarda<\/strong><\/p>\n

Nada u optimisti\u010dnu budu\u0107nost, danas, postala je revolt. Retki se se\u0107aju vremena bez najava sudnjeg dana, a dana\u0161nje generacije dolaze na svet sa uro\u0111enom klimatskom anksiozno\u0161\u0107u. Odgovorni, a zabrinuti, upadaju u eti\u010dku glavolomku<\/a>: da li \u201edonositi\u201c decu<\/a> na planetu izmu\u010denu antropocenom<\/a>.<\/p>\n

Nau\u010dna fantastika, posebno \u017eanrovski kategorisana na sajberpank<\/em> i stimpank<\/em>, je tako, umesto fantazmagorije budu\u0107eg, postala sada\u0161njost. Iako, jo\u0161 uvek, ne \u017eivimo u stvarnim distopijama, \u010desto nam se tako \u010dini. \u201eIstorijske\u201d poplave, po\u017eari, pandemija.<\/p>\n

Sa druge strane, sa kontinuitetom negativnog i beznade\u017enog, evoluiramo u obeshrabrene sau\u010desnike statusa quo<\/em>. Ne samo da smo umorni, nego smo i zaboravili kako da se borimo i pronalazimo alternative za bolje sutra. Nau\u010dno-fantasti\u010dne apokalipse sa nemerljivim prirodnim katastrofama (cli-fi<\/em>) nam na kratko daju terapeutsku katarzu, dok nas na du\u017ee staze li\u0161avaju volje i odgovornosti za re\u0161avanje problema.<\/p>\n

I ba\u0161 kad nam je neophodno, solarpank nudi optimisti\u010dnu viziju budu\u0107nosti<\/strong>. Kao pokret, filozofija, umetnost, arhitektura, literarni i filmski \u017eanr, a iznad svega na\u010din \u017eivota. U prvi plan se stavljaju nada i istrajnost u uslovima klimatskih promena i dru\u0161tvene opsednutosti krivicom. Solarpankeri ostaju verni svojoj ideji<\/a> jer je jedina druga opcija \u2014 predati se bezna\u0111u.<\/p>\n

\n

\u0160ta je solar, a \u0161ta pank u solarpanku?<\/h2>\n<\/blockquote>\n

\u201eSolar\u201c u solarpanku je metafora utopije koja je, kao sun\u010deva energija, dostupna svim oblicima \u017eivota na Zemlji. Solarpankeri zami\u0161ljaju svet jednako distribuirane \u010diste energije za sve, bez isklju\u010divanja marginalizovanih grupa i najranjivijih \u010dlanova dru\u0161tva.<\/p>\n

Solar<\/em> simbolizuje svetlost \u2014 u direktnoj suprotnosti mraku koji dominira realno\u0161\u0107u i fantastikom. Solarpank je spoj prirode i ve\u0107 dostupne tehnologije. Solarpank je nada.<\/p>\n

\u201eLak\u0161e je zamisliti kraj sveta nego kraj kapitalizma\u201c, ka\u017ee Mark Fi\u0161er, autor knjige \u201eKapitalisti\u010dki realizam\u201d. Aktivisti\u010dko suprotstavljanje igri mo\u0107i i novca koji se ula\u017ee u uni\u0161tavanje \u017eivotne sredine je dugotrajna bitka. U solarpanku, to je \u201epank\u201c. I danas vidimo sli\u010dne borbe.<\/p>\n

Vlada Floride pravno onemogu\u0107ava gra\u0111anima samoodr\u017eiv \u017eivot van sistema<\/a>, Australija podriva popularizaciju solarne energije<\/a> u doma\u0107instvima, a \u0160panija je, do skoro, poku\u0161avala da uvede \u201eporez na sunce\u201c<\/a>. Aktivisti za za\u0161titu \u017eivotne sredine \u0161irom sveta, pa i u Srbiji, se etiketiraju kao teroristi i politikanti<\/a>.<\/p>\n

Pank<\/em> u solarpanku odbacuje distopiju \u2014 i stvarnu i fiktivnu.<\/p>\n

\n

Solarpankeri sada\u0161njice<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Iako je, kao pojam, solarpank nastao na blogu Republic of the Bees<\/em><\/a> 2008. godine, a popularizovao se na mre\u017ei Tumblr<\/a> par godina kasnije, verno svojim principima, on nije centralizovani pokret ili estetika.<\/p>\n

Ipak, pojedini projekti va\u017ee za nosioce izgleda i stila solarpanka. To su Gardens by the Bay<\/em><\/a> u Singapuru, vijetnamski Golden bridge<\/em><\/a>, gra\u0111evinski poduhvati arhitektonskog tima MAD<\/a> iz Pekinga, projekti modernih ekosistema Vincenta Kalebauta<\/a>, ili vertikalne \u0161ume<\/a> u Milanu arhitekte Stefana Boerija.<\/p>\n

Urbanisti\u010dki gledano, ako je Hong Kong vizija sajberpanka, Singapur<\/a> je vizualni dom solarpanka. Ako je sajberpank sivo, solarpank je otkrivanje svetlosti i duge.<\/p>\n

Iz svih solarpankerskih primera jasno je da je arkologija<\/em>, slivenica arhitekture i ekologije, va\u017ean deo dizajna solarpanka.<\/p>\n

Kinematografski, izvesno najpopularniji primer solarpanka je vizija Vakande iz superherojskog filma \u201eCrni panter\u201d (Black Panther<\/em>). Inspirisan Vakandom, peva\u010d Akon je zapo\u010deo izgradnju futuristi\u010dkog grada u Senegalu<\/a>, za koji ka\u017ee da \u0107e biti stvarna verzija ove izmi\u0161ljene high-tech<\/em> dr\u017eave. U animiranim filmovima Hijaoa Mijazakija \u201ePrinceza Mononoke\u201d (Princess Mononoke<\/em>) ili \u201eZamak na nebu\u201d (Castle in the Sky<\/em>) ljudi \u017eive u harmoniji sa prirodom. Solarpank su brodovi koji na solarnoj energiji putuju svemirom u diznijevom filmu \u201ePlaneta sa blagom\u201d (Treasure Planet<\/em>). Povremene izlete u solarpank vidimo i u seriji \u201eZapadni svet\u201d (Westworld<\/em>).<\/p>\n

Solarpank, ideolo\u0161ki, favorizuje odr\u017eivost i dugove\u010dnost. Estetski se uklapa u stilove kao \u0161to su art deco<\/em> i art nouveau<\/em>. Ne\u017ene linije i obline, sklad, odr\u017eivi materijali i jarke boje, kao antiteza brutalizmu. Solarpunk odi\u0161e ne\u017eno\u0161\u0107u i gostoljubivo\u0161\u0107u. To je filozofija ovog pokreta i na\u010din \u017eivota solarpankera \u2014 rast nasuprot ugnjetavanja, \u0161irenje i deljenje resursa umesto nesavesno gomilanje od strane bogate nekolicine.<\/p>\n

\n

Pedagogija solarpanka<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Paradoksalno, istinska pretnja sada\u0161njici nije klimatska kriza, ve\u0107 nova kategorija emotivne traume: ekolo\u0161ka tuga<\/em> i \u017eal za nepovratno izgubljenim. Dru\u0161tvo koje veruje da su klimatske promene neizbe\u017ene, da se ni\u0161ta ne mo\u017ee promeniti, predstavlja dru\u0161tvo na rubu egzistencije.<\/p>\n

Dru\u0161tvo koje ne veruje da se organizovanim i udru\u017eenim akcijama mo\u017eemo izboriti sa klimatskim promenama je dru\u0161tvo bez solarpank budu\u0107nosti. Svaki trenutak u kojem se svim dostupnim alatima ne borimo protiv klimatskih promena, trenutak je u kojem biramo zone komfora umesto zdrave budu\u0107nosti.<\/p>\n

Ba\u0161 kao \u0161to su se mnogi, inspirisani mehani\u010dkim ljudima u pri\u010dama Isaka Asimova, zainteresovali za robotiku i odr\u017eive tehnologije, ideje solaranka imaju potencijal da inspiri\u0161u nove generacije. Solarpank fantastika se, na taj na\u010din, mo\u017ee smatrati edukativnim i pedago\u0161kim pokretom, kroz podsticanje ma\u0161te i kontinuirano obrazovanje.<\/p>\n

Solarpank mo\u017eemo \u010ditati kao poruku iz budu\u0107nosti, pa se time razbija iluzija da stvari ne mogu biti druga\u010dije. Ostaje nada da nas, zami\u0161ljanjem ekocentri\u010dne budu\u0107nosti, solarpank mo\u017ee probuditi iz klimatske kome i pokrenuti na akciju.<\/p>\n

Klimatska anksioznost<\/em> se ne pojavljuje pred klimatskim promenama, ve\u0107 pred kolektivnom nespremno\u0161\u0107u da na njih pravovremeno reagujemo. Da bismo izbegli zamku neproduktivne klimatske tuge, moramo iskreno i duboko razumeti da mo\u017eemo u\u010diniti neophodne promene. Da je nada solarpanka lek za nihilizam, \u010dujemo i u \u201cPoruci iz budu\u0107nosti sa Aleksandrijom Okasio-Kortez<\/a>\u201d: \u201cMo\u017eemo da budemo sve \u0161to imamo hrabrosti da zamislimo\u201d.<\/p>\n

Klima101.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Paradoksalno, istinska pretnja sada\u0161njici nije klimatska kriza, ve\u0107 nova kategorija emotivne traume: ekolo\u0161ka tuga i \u017eal za nepovratno izgubljenim. (Foto: Dhoomil Sheta)<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":324980,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-324976","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/324976","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=324976"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/324976\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":324981,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/324976\/revisions\/324981"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/324980"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=324976"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=324976"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=324976"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}