{"id":324880,"date":"2021-08-05T06:48:41","date_gmt":"2021-08-05T04:48:41","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=324880"},"modified":"2021-08-05T06:48:41","modified_gmt":"2021-08-05T04:48:41","slug":"kvaka-rio-tinto","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/08\/05\/kvaka-rio-tinto\/","title":{"rendered":"Kvaka Rio Tinto"},"content":{"rendered":"

Autorka: Vesna Raki\u0107 Vodineli\u0107<\/strong><\/p>\n

Evropa vapi za litijumom. U ime \u010diste energije, EU promovi\u0161e industriju litijuma, finansiraju\u0107i, na primer, projekt Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju<\/em>. Tako je uostalom u celom svetu, ali ovde se zadr\u017eavam u susedstvu. \u201e\u010cista\u201c energija litijumskih baterija, entuzijazam napretka elektri\u010dnih vozila, danas neizbe\u017enih komunikacionih alatki \u2013 kompjutera, tableta, smartfona, kratko, \u010dari tastatura, naspram prljave i devastiraju\u0107e tehnologije ekstrahiranja litijuma iz tla. Ko \u0107e \u201epobediti\u201c \u2013 elektri\u010dni automobili i \u010darobne tastature ili lokalni ekolo\u0161ki aktivisti, koji se protive otrovnoj eksploataciju litijuma? Nemam sumnje, na\u017ealost. Pobedi\u0107e \u010disti<\/em> litijumski entuzijazam.<\/p>\n

Zato se danas ima smisla usredsrediti na dve teme: tzv. relokaciju litijumskih rudnika u Evropi i za\u0161to (ba\u0161) Rio Tinto u Srbiji.<\/p>\n

Glavni litijumski resursi<\/a> u Evropi su u Srbiji (Jadar), Portugaliji, \u0160paniji, Finskoj i Austriji. Manja nalazi\u0161ta su koncentrisana u Francuskoj, u dolini gornje Rajne u Nema\u010dkoj, u Kornvolu na jugozapadu Engleske. Eksploataciju planiraju ili otpo\u010dinju razne rudarske kompanije. U Finskoj je to Keliber<\/em>, kompanija sa sedi\u0161tem u toj zemlji i planom da iz rudnika Rapasaari izvu\u010de oko 30 odsto rezervi do 2024. godine. U Portugaliji, korporacija Savannah Resources<\/em>, \u010dije sedi\u0161te je u Londonu, a sebe ozna\u010dava<\/a> kao \u201elitijumskog lidera Evrope\u201c, planira da iz nalazi\u0161ta Barozo, na severu Portugalije isisa 175.000 tona litijuma. Portugalski ministar ekologije je, me\u0111utim, obustavio jedan drugi projekt, u Montoalegreu, koji izvodi kompanija LucoRecursos<\/em>, zbog neverodostojnosti<\/a> kompanije. U Nema\u010dkoj, pripremne radove izvodi<\/a> Vulcan Energy Resources<\/em>, kompanija EU afilijacije. U Kornvolu ovaj posao radi Cornish Litium and Geothermal Engineering<\/em>, engleska kompanija. Srbiji je zapao Rio Tinto.<\/p>\n

Sude\u0107i po sajtu<\/a> Rio Tinta, Srbija je jedina dr\u017eava u Evropi u kojoj ova kompanija ima projekt za rudnik litijuma.<\/p>\n

U Evropi se, prema Forbsovom izve\u0161taju iz avgusta 2020, prodaje vi\u0161e elektri\u010dnih vozila nego u Kini. Procenjuje se da \u0107e do 2030. evropske potrebe za litijumom biti dva puta ve\u0107e nego \u0161to je dana\u0161nja potreba na celom svetu. U ovom trenutku evropska proizvodnja litijum-hidroksida za baterije ravna je nuli, a 80 odsto materijala se uvozi<\/a> iz Kine. Evropska zelena agenda je navodno najve\u0107i projekt Evropske komisije, \u010diji je cilj da Evropa postane klimatski neutralan, ne\u0161kodljiv kontinent do 2050. godine. \u0160ifra za to prona\u0111ena je u litijumu, proizvodnji litijumskih baterija, elektri\u010dnih vozila i ja\u010danju tastaturne komunikacije. Zato se entuzijasti\u010dno zagovara, uglavnom na sajtovima kompanija koje bi da otvaraju litijumske rudnike, litijumska samoodr\u017eivost Evrope i panevropska akcija za relokaciju rudnika litijuma, koja zapravo zna\u010di da Evropa mora da se pribli\u017ei Aziji u pogledu eksploatacije ove retke sirovine.<\/em><\/p>\n

Me\u0111utim, litijumski entuzijazam evropskih birokrata i kompanija koje ih podr\u017eavaju nije nai\u0161ao na odgovor evropskih gra\u0111ana koji bi makar pribli\u017eno odisao odu\u0161evljenjem. Naprotiv.<\/p>\n

Portugalija je zemlja sa najvi\u0161e procenjenih rezervi litijuma u Evropi. Gra\u0111ani koji \u017eive na litijumskim lokacijama ve\u0107 godinama pru\u017eaju otpor otvaranju rudnika. Ve\u0107 izdata koncesija za rudnik u Montalegreu \u201ebi\u0107e poni\u0161tena zbog nedostatka profesionalizma\u201c objavio je krajem aprila ove godine portugalski ministar ekologije. Manjak profesionalizma sastoji se u tome \u0161to je kompanija LucoRecursos<\/em> podnela nepotpunu studiju o uticaju rudnika na \u017eivotnu sredinu. Ministar je obe\u0107ao da \u0107e izdata koncesija biti trajno poni\u0161tena. Reakcija kompanije bila je hladna: bi\u0107e to jedna odli\u010dna parnica<\/em>. Sporni projekt obuhvata 825 hektara u blizini jednog prirodnog rezervata, nedaleko od grada. Pre objave ministra, gra\u0111ani su pru\u017eili sna\u017ean otpor, obrazla\u017eu\u0107i ga budu\u0107im uni\u0161tavanjem plodne zemlje sa tradicionalnim na\u010dinom obrade, ozbiljnim ugro\u017eavanjem izvora pitke vode, budu\u0107i da se odatle snabdeva ve\u0107ina stanovnika severne Portugalije. Iako je projekat obustavljen, lokalni aktivisti smatraju \u0161okantnom samu ideju da se na tom podru\u010dju otvara rudnik litijuma. Protesti protiv otvaranja rudnika privukli su pa\u017enju svih gra\u0111ana Portugalije, ali vlada se jedno vreme na to nije obazirala, potpisala je ugovor, a da nije ni saslu\u0161ala primedbe aktivista i lokalnog stanovni\u0161tva. Kompanija koja je trebalo da otvori rudnik nije ni\u0161ta razumela<\/em>, tvrdila je da je bilo dezinformacija, te da je ljudima lak\u0161e da poveruju da \u0107e stvari po\u0107i po zlu.<\/em> Ovo je, po svemu sude\u0107i, ve\u0107 usvojena matrica litijumskog bermudskog trougla. Pobuna pogo\u0111enih gra\u0111ana \u2013 licemerno \u0107utanje vlasti i polutajno potpisivanje ugovora \u2013 podrugljivo nerazumevanje kompanije. Ina\u010de, vlada Portugalije nije odustala od drugog, manjeg projekta, koji sprovodi ne\u0161to ozbiljnija kompanija.<\/p>\n

Pokrajina Estremadura u \u0160paniji nije imala sre\u0107e. Usred za\u0161ti\u0107enog parka prirode u blizini grada Kaseras, zapravo ispod, otkrivene su rezerve litijuma. Grupacija Technologia Extremena Del Litio<\/em> ima plan da izgradi povr\u0161inski kop i da na tom mestu proizvodi litijum-hidroksid za baterije. Najbli\u017ea nastanjena podru\u010dja udaljena su manje od kilometar od mesta planiranog rudnika. Na manje od tri kilometra nalazi se stari grad, na listi svetske ba\u0161tine Unescoa<\/em>. To bi verovatno bio jedini rudnik na svetu u neposrednoj blizini grada od preko 100.000 stanovnika. Podru\u010dje koje bi obuhvatio je va\u017eno evropsko stani\u0161te brojnih vrsta ptica. Bujno je po\u0161umljeno. Kad je na sajtu grada Kaserasa objavljena studija o uticaju rudnika na \u017eivotnu sredinu, koju je sa\u010dinila kompanija koja namerava da otvori rudnik, ekolo\u0161ki aktivisti su zahtevali od tada\u0161nje gradona\u010delnice, ina\u010de konzervativke, da je ukloni. Gradona\u010delnica nije podr\u017eala ovu studiju izme\u0111u ostalog i zato \u0161to u njoj nije bilo obja\u0161njeno kako \u0107e prirodno okru\u017eenje biti obnovljeno kad pro\u0111e 25 godina eksploatacije rudnika. Stanovnici Kaserasa su u po\u010detku verovali da im je Evropska komisija saveznik, naro\u010dito po\u0161to je Ursula fon der Lajen predstavila Strategiju EU o biodiverzitetu do 2030. Ali, u me\u0111uvremenu saznali su nove okolnosti. U martu 2020. objavljen je oglas Berze u Sidneju iz koga proizlazi da EU sudeluje u projektu u Kaserasu. Ne dodu\u0161e direktno, ve\u0107 putem Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju<\/em>, koji jeste jedna od EU agencija. Tad su se eko aktivisti obratili Evropskom parlamentu sa zahtevom da se prestane sa zloupotrebom evropskih institucija od jedne privatne kompanije. Evropski komesar za institucionalne odnose u EU, ina\u010de slova\u010dki politi\u010dar, obratio se javnosti govorom o \u201ete\u0161kim istinama\u201c. Da bi se obezbedilo snabdevanje Evrope strate\u0161kim sirovinama, na njenoj teritoriji mora biti rudnika, ali pod uslovom uobi\u010dajene birokratske floskule \u2013 da se primene najvi\u0161i ekolo\u0161ki i socijalni standardi za\u0161tite<\/em>. Posle toga se ispostavilo da EU ne podr\u017eava pravo veta lokalnih zajednica na izgradnju rudnika litijuma. Otpor zajednice i aktivista je nastavljen. Sada\u0161nji gradona\u010delnik, iako levi\u010dar, ima isti stav o rudniku litijuma kao pre\u0111a\u0161nja konzervativna gradona\u010delnica \u2013 aktivno mu se protivi. U ovom trenutku jo\u0161 nije izdata dozvola za izgradnju rudnika, a za nju je nadle\u017ena regionalna administracija. Prema regionalnom prostornom planu ovo za\u0161ti\u0107eno podru\u010dje ne mo\u017ee se koristiti u industrijske svrhe. No, kompanija je uverena da \u0107e rudnik otvoriti.<\/p>\n

Ova dva primera su bitna jer su u pogo\u0111enim mestima gra\u0111ani u Evropi do sada pru\u017eili najorganizovaniji otpor.<\/p>\n

Ponegde otpora uop\u0161te nema, npr. nema ga u Kornvolu. Ali tamo projekti jo\u0161 nisu daleko odmakli.<\/p>\n

Ova mrtvouzica u kojoj se EU na\u0161la \u2013 s jedne strane zelena agenda, zamena energija, biodiverzitet, s druge, prljavo i devastiraju\u0107e dejstvo rudnika litijuma na sve to zelenilo \u2013 pokazuje ona odvi\u0161e ljudska ograni\u010denja, tj. prevlast prakti\u010dne politike nad samim svakodnevnim golim \u017eivotom i zdravljem, te navikama zajednica.<\/p>\n

Doista, da li protiviti se otvaranju rudnika litijuma zna\u010di protiviti se neminovnom progresu, koji \u0107e pregaziti slaba\u010dke lokalne zajednice? Ne, verujem da ne. Litijum i litijumske baterije nisu progres sam po sebi. Elektri\u010dni automobili i obnovljivi izvori energije nisu uvek zeleni kao \u0161to izgledaju. Proizvodnja sirovina kakav je litijum redovno uni\u0161tava zemlji\u0161te, vazduh, vodu, zdravlje i \u017eivot ljudi, \u017eivotinja, biljaka, biodiverzitet kao vrednost po sebi. Litijum se uglavnom eksploati\u0161e u Australiji i Latinskoj Americi, a ve\u0107ina litijumskih baterija se proizvodi u Kini. Eksploatacija i proizvodnja uni\u0161tavaju okolinu podjednako kao upotreba fosilnih goriva. Za stabilizaciju litijumskih baterija neophodan je kobalt, a najbogatije rezerve su u Demokratskoj Republici Kongo. U rudnicima kobalta tamo rade i deca u ropskim uslovima. U Kini, prema izve\u0161tajima<\/a> istr\u017eiva\u010dkih novinara, postoje radni logori<\/em> u kojima Ujgurski Muslimani, uz bedne nadnice, proizvode solarne panele, za \u010distu i obnovljivu energiju<\/em>. Nusproizvod je silikon tetrahlorid, koji se u Kini ne reciklira, a truje sve oko sebe.<\/p>\n

\u201eNovi zahtevi za \u010distu energiju<\/em> mogu proizvesti veliku \u0161tetu, iako je njihov cilj da dovedu do dobra\u201c, ka\u017ee<\/a> Eme Bulan\u017ee (Aim\u00e9 Boulanger<\/em>), direktorka Inicijative za odgovorno rudarstvo i dodaje da se to ne sme dopustiti. A onda, razume se, \u010dovek postaje inventivan i po\u010dinje da se bavi idejama o \u010distijim metodama<\/em> ekstrakcije litijuma i izrade baterija. \u0160to \u0107e potrajati.<\/p>\n

Rio Tinto je stara rudarska kompanija, osnovana 1873. godine, na obalama reke Rio Tinto u Andaluziji. Danas je jedna od najve\u0107ih na svetu, ima dva sedi\u0161ta \u2013 u Melburnu i Londonu. Reka po kojoj je kompanija dobila ime svoju, ve\u0107im delom re\u010dnog toka, tamno crvenu boju duguje visokoj koncentraciji gvo\u017e\u0111a. Istorija ili legenda ka\u017eu da su prvi rudnici na obalama Rio Tinta po\u010deli da rade jo\u0161 pre 3000 godina. Voda u reci je izuzetno kisela, \u0161to je izazvalo kontroverze o uzroku, a on je verovatno pripisiv dugoj eksploataciji obala, bogatih retkim metalima.<\/p>\n

Kontroverzni hemijski sastav re\u010dne vode, ravan je kontroverznoj istoriji kompanije. Ona zaslu\u017euje ime koje nosi. Na sajtu<\/a> kompanije \u010dita se obilje samopromocije: kompanija se deklari\u0161e kao eti\u010dan poslodavac, dobar sused, za\u0161titnik \u017eivotne sredine. \u201eDobro zvu\u010di<\/a>. Ali u stvarnosti delatnost kompanije je uskla\u0111ena sa njenom pro\u0161lo\u0161\u0107u i o\u010diglednom saradnjom sa fa\u0161isti\u010dkim i rasisti\u010dkim re\u017eimima, vi\u0161e nego sa izjavama o politikama po\u0161tovanja zajednice, zaposlenih i \u017eivotne sredine.\u201c Gotovo da nema kontinenta na kome Rio Tinto nije ostavila razorne tragove. U Evropi: krajem XIX veka u \u0160paniji pregrejana ruda je ispustila ogromne koncentracije sumpora; u toj istoj zemlji, tridesetih godina, u doba Franka, otvoren je rudnik bakra, red su odr\u017eavali falangisti, \u017ealbe zbog uni\u0161tavanja okoline jedva su se \u010dule; kasnih \u0161ezdesetih godina XX veka, po\u0161to je otpo\u010dela eksploatacija cinka, utvr\u0111ena je pove\u0107ana koncentracija olova u krvi rudara u Avonmautu u Engleskoj; u rudniku uranijuma kod jezera Eliot u Kanadi rudari su bili izlo\u017eeni ve\u0107oj radijaciji od dozvoljene; po\u010detkom sedamdesetih godina, kompanija je uspe\u0161no lobirala u Kongresu SAD za promenu ekolo\u0161kih regulativa, uprkos protivljenju administracije tada\u0161njeg predsednika D\u017eimija Kartera i uspela je da otvori rudnik molibdena; rudnik bakra u Ju\u017enoafri\u010dkoj Republici gotovo je uni\u0161tio okolni biljni i \u017eivotinjski svet u nacionalnom parku; u Papui Novoj Gvineji, posle dvadesetogodi\u0161nje eksploatacije bakra i zlata u rudniku Buganvil, kompanija je optu\u017eena za devastaciju ljudi, \u017eivotinja i biljaka; u klisuri Jukan, kopanje u rudnicima kompanije uni\u0161tilo je prastara pe\u0107inska skloni\u0161ta Aborid\u017eina, zbog \u010dega je Rio Tinto izrazio<\/a> duboko \u017ealjenje.<\/em> Istorija Rio Tinta, pored ovih, ima jo\u0161 dvadesetak devastiraju\u0107ih epizoda. Zato i jeste jedna od najozlogla\u0161enijih u svojoj vrsti.<\/p>\n

Ali to nije kraj, tek je po\u010detak. Postoji gomila dokaza, a malo okon\u010danih sudskih postupaka o povredama ljudskih i radnih prava. Ve\u0107 pomenuti stanovnici Buganvila iz Papue Nove Gvineje podneli su popularnu tu\u017ebu (class action<\/em>) jednom federalnom sudu u SAD kojom optu\u017euju Rio Tinto za zlo\u010dine protiv \u010dove\u010dnosti, za rasnu diskriminaciju i povredu me\u0111unarodno garantovanih ekolo\u0161kih prava. U rudniku Grasberg u Indoneziji, Rio Tinto je zajedni\u010dki sa jednom ameri\u010dkom kompanijom vr\u0161io eksploataciju bakra i zlata, devastiraju\u0107i okolinu i raubuju\u0107i radnu snagu mizernim naknadama. Me\u0161tani su se 1996. godine masovno pobunili, uni\u0161tili deo opreme i zatvorili rudnik na nekoliko dana. Prema izve\u0161taju Nacionalne komisije za ljudska prava Indonezije, pobunu su ugu\u0161ile indone\u017eanske snage bezbednosti, stanovnici su ubijani nasumce, drugi su trpeli torturu, neki su progla\u0161eni nestalim. Zbog toga je norve\u0161ka vlada 2008. eliminisala Rio Tinto iz vladinog penzionog fonda. I jo\u0161 mnogo, mnogo toga.<\/p>\n

Ne \u010dudi \u0161to je Rio Tinto u Srbiji. Ne znam da li nam je sam do\u0161ao, ili ga je neko doveo, izgleda da nju\u0161ka ovde jo\u0161 od 2007. Vi\u0161e to nije bitno. Rio Tinto u Vu\u010di\u0107evoj eri otvara svoj prvi rudnik litijuma u Evropi. Kao da je skrojen za tako ne\u0161to. Predsednik ga neskriveno podr\u017eava, obe\u0107avaju\u0107i proizvodnju litijumskih baterija, a mo\u017eda i \u017eu\u0111enog elektri\u010dnog automobila. Vu\u010di\u0107, s jedne strane ne mo\u017ee druga\u010dije, i kad bi mo\u017eda umeo. S druge strane on ima \u010disti i vi\u0161e puta vi\u0111eni autoritarni koncept, sa idejom da ga preobrazi u otvorenu diktaturu. Eto, znamo kad i gde je upravo Rio Tinto nepovratno devastirao okolinu. Otvaranjem rudnika bakra u \u0160paniji u vreme Franka. Falange su odr\u017eale red u rudniku i u krvi ugu\u0161ile \u0161trajk rudara. Preventivno, u Srbiji to rade sve krvo\u017eedniji tabloidi. Medijski okovi kojima Vu\u010di\u0107 nastoji da ugu\u0161i ideju slobodne re\u010di imaju bezbroj istorijskih primera. Robovski rad danas postoji u Kini. Ujgurski Muslimani, treba ponoviti, danas tamo bedno \u017eive u radnim logorima, proizvode\u0107i otrov koji ih polako ubija. U Kongu deca kopaju kobalt i umiru. Kod nas se uvodi dualno obrazovanje kao prvi korak ka ropskom radu maloletnika. Pelene se kod nas tek u ovoj autoritarnoj eri nose kao deo radne ode\u0107e.<\/p>\n

Sva najgora svetska iskustva koruptivnog, ugnjetavaju\u0107eg i autoritarnog karaktera primenjuju i iz petnih \u017eila promovi\u0161u Vu\u010di\u0107 i njegovi. To je svesni eksperiment in vivo<\/em>, proizvod skupljanja najgorih socijalnih devijacija. Biti gra\u0111anin \u2013 poslednja je brana divljem dru\u0161tvu koje ovde nastaje na na\u0161e o\u010di. Toliko mnogo toga je protiv gra\u0111anina \u2013 Vu\u010di\u0107 i njegova interesna i korumpirana kohorta, \u010dvrsta centralizacija i pokorni gradski \u010delnici, indiferentna EU sa me\u0111usobno protivre\u010dnim konceptima, lobisti\u010dki i finansijski mo\u0107na kompanija, vi\u010dna saradnji sa represivnim re\u017eimima.<\/p>\n

Ali, jo\u0161 uvek imamo nas, kao \u0161to su imali mnogi drugi, naizgled sasvim slabi, a ipak su uspeli da spre\u010de potpunu devastaciju i potpunu socijalnu podivljalost svojih zajednica. Sada ve\u0107 moramo.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sva najgora svetska iskustva koruptivnog, ugnjetavaju\u0107eg i autoritarnog karaktera primenjuju i iz petnih \u017eila promovi\u0161u Vu\u010di\u0107 i njegovi. To je svesni eksperiment in vivo, proizvod skupljanja najgorih socijalnih devijacija. (Foto: Balkan Green Energy News)<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":324881,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-324880","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/324880","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=324880"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/324880\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":324882,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/324880\/revisions\/324882"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/324881"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=324880"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=324880"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=324880"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}