{"id":324287,"date":"2021-07-26T06:41:07","date_gmt":"2021-07-26T04:41:07","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=324287"},"modified":"2021-07-26T06:41:07","modified_gmt":"2021-07-26T04:41:07","slug":"cije-je-nase-telo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/07\/26\/cije-je-nase-telo\/","title":{"rendered":"\u010cije je na\u0161e telo?"},"content":{"rendered":"
\n
Autor: Aleksej Ki\u0161juhas<\/strong><\/div>\n<\/div>\n
\n
\n
\n
\n

Nakon tragi\u010dnih otkri\u0107a o silovanjima i seksualnim zlostavljanjima u Srbiji, od uglednih \u0161kola za glumice do uglednih \u0161kola za nau\u010dnice, stvari su mogle da postanu jasne.<\/p>\n

Pa ipak, nacionalno frekventno se pojavljuju horde de\u017eurnih negatora koje relativizuju i razvodnjavaju ove seksualne zlo\u010dine, ako i otvoreno ne krive \u2013 \u017ertve.<\/p>\n

U dve razli\u010dite TV emisije, publicistkinja i teoreti\u010darka Marija Ratkovi\u0107, kao i sociolo\u0161kinja i hrabra Petni\u010darka Jelena Rizni\u0107, nedavno su bile izlo\u017eene pasivnoj i\/ili aktivnoj agresiji, odnosno njihovi mu\u0161ki sagovornici odvratno su ih u\u0107utkivali.<\/p>\n

Ovi mu\u0161ki\u0107i su bili doslovno frapirani, te mentalno zabezeknuti i samom mogu\u0107no\u0161\u0107u \u017eenske perspektive kad je re\u010d o seksualnom nasilju i uznemiravanju.<\/p>\n

I u tom razgovoru o granicama izme\u0111u udvaranja i uznemiravanja, Ratkovi\u0107 je jasno poru\u010dila: \u201eGranica je \u2013 pristanak\u201c. Ne zna\u010di \u2013 ne. Pristanak je i alfa i omega.<\/p>\n

Rubikon koji se ne prelazi, ali i toliko samorazumljiva stvar, zar ne? \u0160ta tu onda nije jasno? Jer mnogima, na\u017ealost, nije. Ali za\u0161to?<\/p>\n

Pa, zato \u0161to je centralno pitanje u vezi sa seksualnim nasiljem i uznemiravanjem slede\u0107e \u2013 \u010cije je na\u0161e telo?<\/p>\n

Na prvi pogled, na\u0161e telo je, jebiga \u2013 na\u0161e.<\/p>\n

Ali, na\u0161e kulture ne misle da je to slu\u010daj.<\/p>\n

Otuda se u razmatranju pristanka i seksualnog nasilja mora uzeti u obzir i jedna antropologija.<\/p>\n

Sva dru\u0161tva poznaju oblike seksualnog nasilja koji su dru\u0161tveno zabranjeni.<\/p>\n

Ali i oblike seksualnog nasilja i uznemiravanja koji se toleri\u0161u, mahom zbog vladaju\u0107ih dru\u0161tvenih i kulturnih normi, odnosno obi\u010daja i famozne tradicije.<\/p>\n

Svaki prinudni seks tada se sociokulturno sme\u0161ta na kontinuum od zlo\u010dina\u010dkog do tolerisanog, ili \u010dak sasvim kul i prihvatljivog, jer za\u0161to da ne?<\/p>\n

Na primer, ogromna ve\u0107ina dru\u0161tava osu\u0111uje seksualne odnose izme\u0111u bliskih srodnika, izme\u0111u odraslih i dece, kao i prisilni seksualni odnos sa neven\u010danom \u017eenom. Me\u0111utim, u mnogim dru\u0161tvima, komotno je prihva\u0107en onaj prisilni seksualni odnos (ili silovanje) izme\u0111u mu\u017ea i \u017eene u braku.<\/p>\n

Da, i te kako postoje nebrojene nasilne i traumati\u010dne bra\u010dne no\u0107i. Neke vrste prisilnog seksa danas su u izvesnoj tranziciji od tolerisanog do zabranjenog, kao \u0161to je to silovanje na romanti\u010dnom sastanku (tzv. date rape, i za \u0161ta ovde i nemamo adekvatnu re\u010d).<\/p>\n

Pre samo nekoliko decenija, devojka ili \u017eena koja je prvobitno pristala na sastanak ili dejt (i flert sa konzumacijom alkohola), bila je percipirana kao podjednako kriva kao i silovatelj. Naravno, \u017eene koje tzv. provociraju pona\u0161anjem, ode\u0107om ili izgledom i dalje se izda\u0161no smatraju za (ne)odgovorne.<\/p>\n

Ve\u0107ina kulturnih definicija seksualnog nasilja u ve\u0107ini dru\u0161tava na svetu u potpunosti je li\u0161ena aspekta volje, pristanka ili ose\u0107anja \u017eene.<\/p>\n

I zato svaki poku\u0161aj da pristanak postane merilo i su\u0161tina seksualnog nasilja mora da uzme u obzir i kulturu. A ljudske kulture opet daju krajnje raznovrsne odgovore na jednostavno pitanje \u201e\u010cije je na\u0161e telo?\u201c<\/p>\n

Mnogi kulturni psiholozi, sociolozi i antropolozi (poput npr. Ri\u010darda \u0160vedera) svedo\u010de o postojanju tzv. individualisti\u010dkog i sociocentri\u010dnog morala u dru\u0161tvu.<\/p>\n

Neki govore \u010dak i o individualisti\u010dkim i kolektivisti\u010dkim kulturama.<\/p>\n

U ve\u0107ini dru\u0161tava na planeti, kao i u istoriji, na vlasti je bio (i ostao) onaj predmoderni, sociocentri\u010dni moral.<\/p>\n

U tim eti\u010dkim okvirima, potrebe, \u017eelje i ose\u0107anja grupe, institucija, plemena ili dru\u0161tva, stavljaju se ispred potreba, \u017eelja i ose\u0107anja individue, odnosno \u017eene.<\/p>\n

Tek onaj za moderni, individualisti\u010dki moral, pojedinka je ta koja je u sredi\u0161tu sveta.<\/p>\n

Samostalna li\u010dnost ili sopstvo sa autonomnim potrebama i slobodnim \u017eeljama jedna je istorijska novotarija i sociokulturni kuriozitet. Sociocentri\u010dni moral je dominirao kulturama sve do uspona vrednosti Prosvetiteljstva \u2013 takore\u0107i do ju\u010de, a i to samo na manjem delu evropskog i ameri\u010dkog kopna.<\/p>\n

S tim u vezi, kulture na ju\u017enoslovenskom prostoru i dalje su u mnogome kolektivisti\u010dke i sociocentri\u010dne, a ne individualisti\u010dke.<\/p>\n

Posebno u vezi sa seksualno\u0161\u0107u.<\/p>\n

I zato individualisti\u010dka norma o tome da \u201ene zna\u010di ne\u201c, odnosno da je li\u010dni i individualni pristanak najva\u017eniji, u\u010dini da mnogima zariba mozak i moralni mu kompas. Prema sociocentri\u010dnom moralu, \u010dovek \u2013 dakle, i \u017eena \u2013 zapravo nije ekskluzivni vlasnik svog tela.<\/p>\n

Ve\u0107 smo mi kao osobe, li\u010dnosti, pojedinci, i kao telesna bi\u0107a, u svojevrsnom vlasni\u0161tvu \u010ditave zajednice, grupe i njenih moralnih normi.<\/p>\n

Prema tzv. etici zajednice, ljudska bi\u0107a pre svega su \u010dlanovi \u0161irih grupa poput porodica, klanova, plemena, naroda, vera i nacija.<\/p>\n

A po\u0161to su ove zajednice tipi\u010dno patrijarhalne, to kona\u010dno zna\u010di i slede\u0107e. Da mu\u0161ki srodnici i mo\u0107ni mu\u0161karci zapravo \u2013 imaju vlasni\u0161tvo nad telima \u017eena.<\/p>\n

Na\u0161e telo nije skroz na\u0161e telo ni u mnogim individualisti\u010dkim kulturama.<\/p>\n

Na primer, ako smo dete. I kada se toleri\u0161e da nas \u010dak i stranci pomaze po kosi ili \u0161tipnu za obraz.<\/p>\n

Roditelji sebe smatraju vlasnicima tela svoje dece, pa i do nivoa fizi\u010dkog nasilja koje praktikuju.<\/p>\n

Dok patrijarhalna dru\u0161tva sebe smatraju vlasnicima i nad jednim veoma specifi\u010dnim delom tela \u2013 matericom.<\/p>\n

Otuda je ra\u0111anje dece i dr\u017eavni projekat i javna politika, pa i ministarstvo.<\/p>\n

Dru\u0161tva sebe smatraju vlasnicima i na\u0161ih polnih organa, te udobno diskrimini\u0161u i stigmatizuju predbra\u010dni i vanbra\u010dni seks, homoseksualnost, promenu pola itd.<\/p>\n

Ali i vlasnicima onog najve\u0107eg ljudskog organa \u2013 ko\u017ee.<\/p>\n

Pa tada i tetova\u017ee i pirsinzi po na\u0161em sopstvenom telu predstavljaju svojevrsni tabu ili transgresiju.<\/p>\n

Najzad, sli\u010dno je i sa samoubistvom ili eutanazijom, kada na\u0161e telo dobrovoljno (ali opet nedopustivo) odstranjujemo iz dru\u0161tva.<\/p>\n

U mnogim kulturama, pa i u onoj na\u0161oj, jednostavno ne mo\u017eemo da radimo sa na\u0161im telom, na\u0161im matericama, genitalijama, butinama, preponama, ko\u017eom ili kosom, pa i sa \u017eivotom u celini, \u0161ta god da po\u017eelimo.<\/p>\n

Sve to zato \u0161to, duboko uronjeni u zajednicu i dru\u0161tvo, mi nismo u potpunosti vlasnici na\u0161eg tela, koliko god to blesavo, paradoksalno i sumasi\u0161av\u0161e zvu\u010dalo.<\/p>\n

A ovo je gigantski problem za mnoge devoj\u010dice, devojke i \u017eene koje se svakodnevno suo\u010davaju sa vi\u0161e ili manje neprimerenim dodirivanjima i komentarisanjima njihovog tela.<\/p>\n

Kao da ono ne pripada njima, ve\u0107 svima nama zajedno. I mo\u0107nim mu\u0161karcima posebno.<\/p>\n

Individualni pristanak jeste centralno pitanje kad je re\u010d o seksualnom nasilju.<\/p>\n

Ali, dok ljudima koji ose\u0107aju i misle u okvirima individualisti\u010dkog morala ovo deluje savr\u0161eno normalno, pravedno i va\u017eno, to uop\u0161te ne mora da bude slu\u010daj za zagovornike i veruju\u0107e u onaj kolektivisti\u010dki, predmoderni i sociocentri\u010dni moral.<\/p>\n

\u0160to moramo da razumemo, ukoliko zaista \u017eelimo nekakve promene.<\/p>\n

S tim u vezi, feministkinje suvislo govore i o sveprisutnoj \u2013 kulturi silovanja.<\/p>\n

Ali kulture se veoma sporo menjaju, i upadljivo zaostaju \u010dak i za staromodnim pravnim normama.<\/p>\n

Golemi deo na\u0161e seksualne etike je arbitraran, po\u0161to na\u0161e intuitivno ose\u0107anje o tome \u0161ta je normalno, a \u0161ta devijantno po\u010diva na kulturnoj indoktrinaciji i simboli\u010dkom nasilju.<\/p>\n

I na odurnim uverenjima da su \u017eene mahom la\u017eljive, nepouzdane, iracionalne, histeri\u010dne i sli\u010dno \u2013 sve da bismo zadr\u017eali na\u0161e privatno i kolektivno vlasni\u0161tvo nad njihovim atraktivnim, zgodnim i seksi telima.<\/p>\n

I zato \u017eenama, kao tek rebrima mu\u0161kog tela, toliko te\u0161ko priznajemo pravo na pristanak, odnosno na samostalno odlu\u010divanje, zaklju\u010divanje, pa i na jednu razboritost uop\u0161te.<\/p>\n

\u201eZaista najozbiljnije mislim, a ti ne poveruj. \u0160ta ti misli\u0161 da to ispada da sam ja neko ko svoj kurac usre\u0107ujem i me\u0107em okolo u nekoga koga ne po\u0161tujem, da ga poni\u017eavam, da potcenjujem? Neko je zaslu\u017eio da ja to po\u017eelim. Ima\u0161 li ti uop\u0161te pojma ko sam ja?\u201c, Danijeli \u0160tajnfeld je poru\u010dio mo\u0107nik Branislav Le\u010di\u0107.<\/p>\n

Ne postoji precizniji izraz kulturnog uverenja da telo \u0160tajnfeld pripada njemu i njegovom nesre\u0107nom spolovilu.<\/p>\n

Naravno, kultura ne sme da bude izgovor \u2013 iako ona to neve\u0161to jeste za mnoge zlostavlja\u010de i pipa\u010de.<\/p>\n

Jer onda eto, takva je na\u0161a kultura, da pipkamo \u017eene, i \u0161ta da se radi?<\/p>\n

Ne, kultura nije izgovor; kultura je obja\u0161njenje.<\/p>\n

U mnogo \u010demu, ljudska kultura zaista jeste patrijarhalna i silovateljska, a seksualno nasilje je sistem koji traje vi\u0161e hiljada godina.<\/p>\n

I tek nedavno se bilo ukapiralo da bi to sve valjalo promeniti i poslati u onu stvarnu istoriju, ili pak do\u0111avola.<\/p>\n

U tom smislu, razmislimo o kulturno univerzalnom standardu za identifikaciju seksualnog nasilja u svim ili u ve\u0107ini dru\u0161tava.<\/p>\n

Krajnji cilj mora da bude da omogu\u0107imo dobrovoljnu, sigurnu seksualnost za sve ljude na svetu. Iako se dominacija mu\u0161karaca i te kako zadr\u017eala (i) u seksualnim pitanjima, nijedna velika religija ili dru\u0161tveni eti\u010dki kodeks zapravo ne opravdavaju seksualno nasilje.<\/p>\n

Ali usput moramo razumeti i da nisu sve kulture na svetu individualisti\u010dke kulture.<\/p>\n

Na temelju tih saznanja, moramo gradualno menjati na\u0161e prakse i kulturne norme, odnosno iskora\u010diti ka jednoj istinski prosve\u0107enoj modernosti.<\/p>\n

Zemlja je okrugla. Voda je mokra. Vakcine su efikasne. I ne zna\u010di ne, a pristanak je sve i svja. Na\u0161e telo je na\u0161e telo. Bar ukoliko zaista \u017eelimo da budemo ili da postanemo moderni ve\u0107 jednom.<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Iako se dominacija mu\u0161karaca i te kako zadr\u017eala (i) u seksualnim pitanjima, nijedna velika religija ili dru\u0161tveni eti\u010dki kodeks zapravo ne opravdavaju seksualno nasilje.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":155703,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-324287","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/324287","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=324287"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/324287\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":324288,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/324287\/revisions\/324288"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/155703"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=324287"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=324287"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=324287"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}