{"id":323895,"date":"2021-07-21T07:47:11","date_gmt":"2021-07-21T05:47:11","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=323895"},"modified":"2021-07-21T08:48:54","modified_gmt":"2021-07-21T06:48:54","slug":"svetska-srbija-i-srpski-svet","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/07\/21\/svetska-srbija-i-srpski-svet\/","title":{"rendered":"Svetska Srbija i srpski svet"},"content":{"rendered":"

Autor: Bruno \u0110ur\u0111evi\u0107<\/strong><\/p>\n

Na jesen 1989, u vreme pada Berlinskog zida, srpske vlasti bile su usredsre\u0111ene na organizaciju mitinga istine u Ljubljani.<\/p>\n

Miting je trebalo da se odr\u017ei 1. decembra, na godi\u0161njicu progla\u0161enja Jugoslavije. Slovena\u010dke vlasti uspele su da se odbrane i spre\u010de izvoz antibirokratske revolucije.<\/p>\n

To je bio prolog, kulminacija je usledila na XIV kongresu Saveza komunista Jugoslavije januara 1990, a epilog je okon\u010dan odlukom o povla\u010denju JNA iz Slovenije 18. 7. 1991, posle malog slovena\u010dkog rata.<\/p>\n

U pozadini ovih doga\u0111aja jugoslovenski Srbi promenili su idejni okvir svog postojanja \u2013 sa jugoslovenskog pre\u0161li su na srpski model.<\/p>\n

Jugoslavija je ostala samo tehni\u010dki pojam, a za\u010deta je struktura koja \u0107e tokom ratova biti ozna\u010davana kao Srpske zemlje, a danas Srpski svet.<\/p>\n

Trideset godina kasnije ni\u0161ta se tu nije su\u0161tinski promenilo i Srpski svet ostaje na\u0161 nacionalni cilj. Suo\u010deni sa posledicama ratova koje smo vodili uveravani smo da je taj cilj, Srpski svet, i srpski nacionalizam koji mu je idejna podloga, po sebi zlo\u0107udan.<\/p>\n

Nacionalizam ko nacionalizam, svaki je isti. Svaki mo\u017ee da eskalira u \u0161ovinizam, ksenofobiju i fa\u0161izam. I svaki, s druge strane, predstavlja spiritus movens nacionalne dr\u017eave, a nacionalna dr\u017eava je ugaoni kamen modernog evropskog demokratskog poretka.<\/p>\n

Svaka srpska vlast u te tri protekle decenije ili je bila protagonista ideje Srpskog sveta, ili je tu ideju prihvatala kao datost, kao nepromenljivo opredeljenje tihe ve\u0107ine.<\/p>\n

Jedino je vlada Zorana \u0110in\u0111i\u0107a imala ambicije da ograni\u010denja Srpskog sveta prevazi\u0111e, ali jedino \u0161to je postigla bilo je da u doma\u0107oj javnosti bude percipirana kao izdajni\u010dka, dok za me\u0111unarodnu ni ona nije bila dovoljno kooperativna.<\/p>\n

Na\u0161 problem nije srpski nacionalizam. Nikada vi\u0161e ne treba da ovde vlada totalitarni re\u017eim koji \u0107e poku\u0161ati da srpski nacionalizam dekretom ukine, jer takvom poku\u0161aju neminovno bi usledila neka nova nacionalna, antibirokratska revolucija kao uvod u neku novu diktaturu.<\/p>\n

Srpski nacionalizam, i ideja Srpskog sveta u kojoj se manifestuje, posledica je hiljadugodi\u0161njeg procesa formiranja srpske nacije u njenom konkretnom geopoliti\u010dkom okru\u017eenju, na granici suprotstavljenih civilizacija, i u uslovima srpsko-hrvatskog rascepa. Takav nacionalizam treba slobodno da \u017eivi u SPC, u SANU, u politi\u010dkom prostoru.<\/p>\n

Ono \u0161to nama nedostaje je prosve\u0107ena elita, i od nje stvorena prosve\u0107ena dr\u017eava, koja \u0107e biti u stanju da se izbori za dostojno mesto Srbije u me\u0111unarodnom okru\u017eenju i da onda u tako postavljene okvire striktno ograni\u010di srpski nacionalizam i njegove protagoniste.<\/p>\n

Srpski svet je svet konflikta.<\/p>\n

Njegove granice nisu dr\u017eavne granice, nego linija fronta. Du\u017e te linije vekovima su se klali i ubijali ljudi istog jezika, u slu\u017ebi sukobljenih stranih gospodara. Trijumf Srpskog sveta zna\u010di poraz na\u0161ih suseda.<\/p>\n

U dana\u0161njoj varijaciji Srpski svet je spre\u010den da projektuje nasilje oko sebe, na na\u010din na koji je to \u010dinio devedesetih. Danas je to nasilje samo verbalno. Ali to mahanje silom naokolo uvek je podrazumevalo rat do istrebljenja sa politi\u010dkim protivnicima iznutra.<\/p>\n

Ako je devedesetih na\u0161a borba za slobodu i pravdu stajala u senci ratnog divljanja Slobodana Milo\u0161evi\u0107a po Jugoslaviji, danas je spoljna agresija Srpskog sveta sputana, ali zato diktatura slobodno cveta. \u0160tavi\u0161e, svet kao da hrani re\u017eim Aleksandra Vu\u010di\u0107a njegovim unutra\u0161njim neprijateljima da bi kupio njegovu suzdr\u017eanost van granica Srbije.<\/p>\n

To unutra\u0161nje nasilje doseglo je takav nivo da se javno pokazuju odse\u010dene glave neprijatelja, \u010diji se le\u0161evi koriste kao sirovina. Poslednji re\u017eim koji je ljude koristio kao sirovinu \u010dinio je to u Au\u0161vicu.<\/p>\n

Srpskom svetu mi moramo da suprotstavimo svetsku Srbiju. Moramo da prona\u0111emo model dr\u017eave koji je kompatibilan sa svetom, koji je uklopiv i odr\u017eiv u realnom me\u0111unarodnom okru\u017eenju, i \u010dije odr\u017eavanje ne\u0107e podrazumevati stalni ratni napor.<\/p>\n

Taj model postoji. On je definisan na\u0161im ustavom, proiza\u0161ao je iz antifa\u0161isti\u010dkog rata, u skladu je sa posleratnim me\u0111unarodnim poretkom i zaklju\u010dkom Badanterove komisije iz 1991. To je Srbija u avnojskim granicama.<\/p>\n

Takva Srbija deo je konstrukcije srpsko-hrvatskog regiona koju \u010dine \u010detiri nezavisne, ravnopravne i suverene dr\u017eave \u2013 Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Crna Gora.<\/p>\n

Za borbene Srbe, ni svetska Srbija nije bez sopstvenih konfliktnih izazova. Da bismo je ostvarili, treba da se suprotstavimo unutarsrpskoj ve\u0107ini, koja smatra da Republika Srpska treba vremenom da se izdvoji iz Bosne i Hercegovine i pripoji Srbiji.<\/p>\n

Mi mislimo suprotno, da ona treba trajno da ostane deo Bosne. Treba jo\u0161 da se suprotstavimo i dominantnom me\u0111unarodnom \u010diniocu, koji veruje da Kosovo treba da ostane nezavisno. Mi mislimo da Kosovo treba da se reintegri\u0161e u Srbiju preure\u0111enu tako da Kosovo u svoj sastav mo\u017ee da prihvati, dakle preure\u0111enu na osnovama regionalizma i federalizma.<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Srpski svet je svet konflikta. Njegove granice nisu dr\u017eavne granice, nego linija fronta<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5,12],"tags":[],"class_list":["post-323895","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu","category-prica-dana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/323895","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=323895"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/323895\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":323896,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/323895\/revisions\/323896"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=323895"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=323895"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=323895"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}