{"id":323728,"date":"2021-07-18T08:05:42","date_gmt":"2021-07-18T06:05:42","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=323728"},"modified":"2021-07-18T08:05:42","modified_gmt":"2021-07-18T06:05:42","slug":"kineski-dug-i-preduzetnicka-drzava","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/07\/18\/kineski-dug-i-preduzetnicka-drzava\/","title":{"rendered":"Kineski dug i preduzetni\u010dka dr\u017eava"},"content":{"rendered":"
\n
\n
\n

Autor:Vladimir Gligorov<\/strong><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

\n
\n
\n
\n
\n
\n

Nisam video detaljnije obja\u0161njenje finansijskog dogovora crnogorske vlade sa bankama da se kineski dug u dolarima pretvori u dug u evrima. Pretpostavljam da je re\u010d o tome. U javnosti se govori o tome da su zapadne banke pritekle Crnoj Gori u pomo\u0107 pod politi\u010dkim uticajem. \u010ciji je cilj da se smanji kineski uticaj u toj zemlji i na Balkanu. Pretpostavljam da je re\u010d o tome da kada se ne zna \u0161ta je na stvari onda mora biti da je re\u010d o politici.<\/p>\n

No, kako ja to razumem, Crna Gora \u0107e otplatiti dug kineskom kreditoru u celom iznosu i tako kako je dogovoreno. Ali je dug prera\u010dunat u evra. Pitanje je dakle koliko dug u dolarima vredi u evrima? Uzmimo da je to kada je kamatna stopa na dug u evrima 0,88 posto godi\u0161nje, dok je u dolarima dug pogo\u0111en sa kamatnom stopom od 2 posto. Za Crnu Goru je bolje da dug ra\u010duna u evrima jer koristi evro kao svoj novac. Tako da eventualno ja\u010danje dolara prema evru poskupljuje kineski dug. Eventualno ja\u010danje evra ga pojeftinjuje. Crna Gora je dogovorila sa bankama da osigura kineski dug na vrednost sa kamatnom stopom od 0,88 posto. \u010cime banke preuzimaju rizik ja\u010danja dolara u odnosu na evro. Osiguranje nije besplatno i na\u010delno ne bi trebalo da kona\u010dni iznos otpla\u0107enog duga bude ve\u0107i ili manji od ugovorenog. Osim u slu\u010daju neo\u010dekivanih promena kurseva od \u010dega se du\u017enik, Crna Gora, osigurava.<\/p>\n

Politika u celoj toj stvari nema nikakvu ulogu. Banke su prodale osiguranje i to je u osnovi sve. Naravno, sporazum je svakako mnogo slo\u017eeniji i detaljniji ali dok nije poznat ne mo\u017ee se o tome ni\u0161ta re\u0107i. Ukoliko je ovo ta\u010dno, onda nema neke potrebe da se banke politi\u010dki podsti\u010du. Ukoliko Crna Gora ne bude u stanju da otpla\u0107uje dug i dalje su na eventualnog gubitku Crna Gora i kineski kreditor. Banke mogu da imaju gubitke ukoliko nisu valjano procenile rizike promene kursa. Ali to nije neki poseban crnogorski rizik, to je posao banke.<\/p>\n

U crnogorskom slu\u010daju du\u017enik je dr\u017eava, \u0161to je prirodno jer je re\u010d o izgradnji puta. Kako je re\u010d o ulaganjima koja \u0107e se isplatiti tek na veoma dugi rok, verovatno nije bilo mogu\u0107e zainteresovati privatne investitore. Bilo bi verovatno bolje da su izvo\u0111enje radova i kasnija naplata kori\u0161\u0107enja povereni nekom privatnom preduze\u0107u, jer bi prekora\u010denja i sve ostale neracionalnosti trebalo da padnu na izvo\u0111a\u010de \u0161to izgleda da u ovom me\u0111udr\u017eavnom sporazumu nije slu\u010daj. Ali po\u0161to ne znam detalje to \u0107u ostaviti po strani.<\/p>\n

Druk\u010dije stoje stvari u Srbiji. Tu je u velikom broju slu\u010dajeva dr\u017eava preduzetnik. Tome slu\u017ee subvencije iz bud\u017eeta. Dr\u017eava, odnosno predsednik dr\u017eave ugovara poslove sa privatnim ulaga\u010dima, uglavnom stranim. Oni ula\u017eu, on subvencioni\u0161e. Oni ka\u017eu da su u nekoj drugoj zemlji uslovi bolji, on ka\u017ee ni \u0107emo vam nadoknaditi razliku. \u0160ta je tu problem? Ko ima ne\u0161to protiv da se zapo\u0161ljavaju ljudi, da se grade putevi?<\/p>\n

Problem je u tome \u0161to je dr\u017eava potrebna da bi uredila tr\u017ei\u0161te, da bi uredila privredne poslove. Ukoliko je dr\u017eava preduzetnik ili partner preduzetnicima njoj \u0107e propisi i standardi smetati, bi\u0107e joj tro\u0161ak kao i privatnom preduzetniku. Da bi se to videlo uzmimo primer ekolo\u0161kih standarda. Dr\u017eava je potrebna da brine o tome da se ne zaga\u0111uje priroda. Ili da se na neki drugi na\u010din ne nanosi javna \u0161teta. Ukoliko je dr\u017eava preduzetnik ili partner u poslu, pored o\u010diglednih problema sa korupcijom tu je i problem neure\u0111enosti privrednih poslova, neure\u0111enosti tr\u017ei\u0161te da to tako ka\u017eem.<\/p>\n

Posebno su va\u017ene dve posledice dr\u017eavnih poslova u oblastima u kojima javna ulaganja nisu ni potrebna niti po\u017eeljna. Prednost dr\u017eave kao poslovnog partnera je u tome \u0161to donosi zakone. Tako da se oni prilago\u0111avaju kako bi se obavljali poslovi u kojima je dr\u017eava preduzetnik. To je ono \u0161to se naziva zaobljenom dr\u017eavom. Umesto da ure\u0111uje tr\u017ei\u0161te kako bi svima bilo dostupno pod jednakim uslovima i kako bi se vodila briga o javnom dobrima, donose se zakoni i propisi koji su uskla\u0111eni sa poslovnim interesima dr\u017eave i privatnog ulaga\u010da. Kako je novac na strani privatnog preduzetnika, to zna\u010di da \u0107e zakoni i propisi biti pristrasni u korist pojedinih ulaga\u010da.<\/p>\n

Druga posledica jeste izmenjena finansijska motivacija privatnog preduzetnika. Ukoliko se subvencijama pokrivaju plate ili se garantuju krediti, to uti\u010de na odluke privatnog preduzetnika jer menja njegovu procenu isplativosti ulaganja. Jer mu subvencije pokrivaju tro\u0161kove plata i osiguravaju rizik ulaganja. Tako da su isplativi poslovi na kojima se zapravo gubi ukoliko se uklone subvencije, dakle ako se dr\u017eava povu\u010de iz posla. Subvencionisana preduze\u0107a naravno konkuri\u0161u drugima i to ote\u017eava sva ostala privatna ulaganja.<\/p>\n

Zajedno, dr\u017eava ne ure\u0111uje tr\u017ei\u0161te valjano i negativno uti\u010de na konkurenciju privatnih preduzetnika.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n<\/div>\n<\/article>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ukoliko Crna Gora ne bude u stanju da otpla\u0107uje dug i dalje su na eventualnog gubitku Crna Gora i kineski kreditor. Banke mogu da imaju gubitke ukoliko nisu valjano procenile rizike promene kursa. Ali to nije neki poseban crnogorski rizik, to je posao banke.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":197573,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-323728","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/323728","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=323728"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/323728\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":323729,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/323728\/revisions\/323729"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/197573"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=323728"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=323728"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=323728"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}