{"id":323641,"date":"2021-07-16T19:26:26","date_gmt":"2021-07-16T17:26:26","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=323641"},"modified":"2021-07-16T19:27:32","modified_gmt":"2021-07-16T17:27:32","slug":"borba-protiv-laznih-vesti-je-izbor-da-se-bude-ili-ne","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/07\/16\/borba-protiv-laznih-vesti-je-izbor-da-se-bude-ili-ne\/","title":{"rendered":"Borba protiv la\u017enih vesti je izbor “da se bude ili ne”"},"content":{"rendered":"

Autor: Teofil Bla\u017eevski*<\/strong><\/p>\n

\"\"Dvoje albanskih novinara bili su privedeni<\/a> od strane policije i poslati na ispitivanje u vezi vesti emitovanoj na njihovim medijima 23. septembra 2019. godine, da se oko pono\u0107i o\u010dekuje zemljotres sa magnitudom iznad 6 stepeni, koji \u0107e pogoditi region Tirane. Novinari iz razli\u010ditih medija, iz Syri.net i iz Gazeta Sheculli, plasirali su u javnost vest kojom su pozvali \u017eitelje da napusti svoje domove, a to se i desilo, ponajvi\u0161e zbog straha od \u0161tete koju je naneo zemljotres dan ranije u okolini Dra\u010da.<\/p>\n

Panika zbog la\u017ene vesti bila je dovoljan razlog za privo\u0111enje novinara, iako su u me\u0111uvremenu i ta dva medija brzo povukli vest. Ali ipak, bilo je potvr\u0111eno jo\u0161 ne\u0161to \u2013 ogromna mo\u0107 la\u017enih vesti da urade \u0161tetu.<\/p>\n

Ovakva opasnost posebno dolazi do izra\u017eaja u vreme velikih kriza, nacionalnih ili globalnih, velikih stresova kad se ljudi ose\u0107aju ranjivo, pa su dovedeni u stanje samoodbrane da posegnu i ka onom narativu ili dezinformaciji koje im bar na trenutak omogu\u0107uju da se ose\u0107aju bezbednije.<\/p>\n

\n

Alarm na globalnom nivou zazvonio je odmah<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

Na globalnom nivou, klju\u010dni faktori u me\u0111unarodnoj politici i me\u0111unarodne organizacije specijalizovane za javno zdravlje, kao \u0161to je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) na primer, odmah su uo\u010dili opasnost od dezinformacija, pogre\u0161nih informacija ili la\u017enih vesti, uporedo sa opasnostima koje i onako nose virusi, kao \u0161to je novi koronavirus i njegove mutacije.<\/p>\n

Generalni sekretar Ujedinjenih Nacija (UN) Antonijo Gutere\u0161<\/strong>, jo\u0161 je u ranoj fazi pandemije, 28. maja 2020. godine, nazvao<\/a> ovu informacijsku opasnost “infodemija” (infodemic), pre njega to je uradio prvi \u010dovek SZO Tedros Gebrejesus<\/strong>, a UNODOK, jo\u0161 31. marta, objavio je upozorenje da UN preuzimaju mere za borbu protiv razli\u010ditog kriminala povezanog sa virusom (“od prodaje la\u017enih \u010dekova za za\u0161titu od virusa, preko onlajn narud\u017ebi, do kiber napada ka bolnicama ili va\u017enim informati\u010dkim sistemima”), ali i “protiv \u0161irenja la\u017enih informacija u vezi virusa”<\/a>.<\/p>\n

Istovremeno, bilo je objavljeno da je krajem marta 2020. godine bila kreirana veb-strana “Odgovor Kovidu-19”<\/a>, a SZO, sa svoje strane, otvorio je veb-stranu “Razara\u010d mitova” (Mythbuster) ili “Saveti za javnost u vezi Kovida-19: Razara\u010d mitova”<\/a>.<\/p>\n

Nakon ovoga usledio je lanac me\u0111unarodnih javnih kampanja. Jedna od njih je UN-ova kampanja “Pauziraj”, koja savetuje ljude da razmisle oko nekih stvari pre nego \u0161to spodele informaciju (“izvor informacija”, “kada je objavljeno”, “ko mi je poslao materijal”, “za\u0161to da spodelim”…). Upravo ova kampanja \u2013 nedavno je saop\u0161teno iz UN<\/a> \u2013 prema istra\u017eivanju poznatog MIT-a (Institut za tehnologiju iz Masa\u010dusetsa), u SAD i u Velikoj Britaniji pomogla je u usporavanju \u0161irenja dezinformacija i la\u017enih vesti.<\/p>\n

\n

Provera \u010dinjenica je va\u017ena i za medije i za dru\u0161tvene mre\u017ee<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

U domenu informacijskih kontramera na globalnom i na lokalnom nivou, bilo je i poja\u010davanje mehanizama za proveru \u010dinjenica, a on se pritom odvijao na dva nivoa. Jedno nivo bilo je autonomno u odnosu na ve\u0107 postoje\u0107e verifikovane \u010dlanice Me\u0111unarodne mre\u017ee proveriva\u010da \u010dinjenica (IFCN \u2013 deo instituta Pointer), koji su jo\u0161 u okviru redovnog posla po\u010deli da proveravaju \u010dinjenice u razli\u010ditim informacijama u medijima povezanih sa virusom i bole\u0161\u0107u.<\/p>\n

Drugo nivo bilo je preuzimanje odgovornih dejstava od strane samih kompanija koje danas poseduju najmo\u0107nije dru\u0161tvene mre\u017ee, kao na primer Fejsbuk, koje su samostalno odlu\u010dile<\/a> da se suprotstave dezinformacijama na dva na\u010dina \u2013 sami da ih uo\u010davaju automatski ili ru\u010dno da ih kontroli\u0161u i da ih uklanjaju ili da objave budu zatemnjene. Pritom, oni su uvideli da je za kredibilnost procesa bolje da koriste usluge servisa za proveru \u010dinjenica, koji su prema odre\u0111enim pravilima kreirani od strane Fejsbuka, a pritom upotrebljavaju\u0107i sve metode za proveru \u010dinjenica, da ozna\u010de la\u017ene ili delimi\u010dno la\u017ene tvrdnje u objavama. Fejsbuk ih potom zatamnjuje i ostavlja linkove sa informacijama za\u0161to je to ura\u0111eno. Poslednja mera koju je Fejsbuk preuzeo je upozorenje o \u010ditavom profilu<\/a>, da u kontinuitetu \u0161iri la\u017ene vesti ili dezinformacije. U ovoj mre\u017ei<\/a> me\u0111unarodnih “fakt-\u010dekera” koji imaju ugovor o saradnji sa Fejsbukom, od pro\u0161le godine je i “Vistinomer”, jedini verifikovani medij od strane IFCN koji proverava \u010dinjenice u RSM.<\/p>\n

\n

La\u017ene vesti su ubice!<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

Pandemija u toku 2020. i 2021. godine sa \u0161irenjem koronavirusa, najnoviji je primer ovog starog fenomena, sada sa novom formom pojavljivanja, \u0161to mo\u017ee da bude analizirano i u RSM, jer su efekti u makedonskom dru\u0161tvu vidljivi. Va\u017eno je naglasiti da la\u017ene vesti mogu da ubiju!<\/a> I to je dokazano ne samo u pandemiji, ve\u0107 i u celoj vi\u0161evekovnoj istoriji dezinformacija, a koja je kod nas, na primer, bila vidljiva i u trenucima jedne druge krize, 2001. godine. Jedan od relevantnih izvora mo\u017ee da bude i knjiga “Svedo\u010denja 2001<\/a>” od sada pokojnog generala Pande Petrovskog, u to vreme na\u010dalnika G\u0160 ARM (vidi str. 88, str. 91, str. 194…).<\/p>\n

Zato je borba protiv dezinformacija tako mnogo va\u017ena, jer to nije samo u vezi medija ili postavljenosti jednog medijskog sistema, ve\u0107 je to mnogo va\u017enije i ve\u0107e pitanje, koje je iznad svega politi\u010dko, a koje se, prosto re\u010deno, svodi na borbu izme\u0111u prodemokratskih i antidemokratskih snaga.<\/p>\n

Ustvari, problem zbog dezinformacija i la\u017enih vesti je nova vrsta rata i oko toga su saglasni \u010dak 75 otsto gra\u0111ana zapadnog Balkana, a prema istom istra\u017eivanju (Sekjurimetar RSS-a<\/a>), \u010dak 82 otsto gra\u0111ana Makedonije.<\/p>\n

\n

Trendovi u RSM su sli\u010dni ili isti sa globalnim<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

Fondacija Metamorfozis iz Skopja, koja je izdava\u010d i medijskog projekta “Vistinomer”, nedavno je objavila analizu<\/a> dezinformacija povezanih sa Kovid-19 u zemlji. Ve\u0107 u uvodu Analize navodi se slede\u0107i zaklju\u010dak:<\/p>\n

“Analiza dezinformacija povezanih sa pandemijom Kovid-19, pokazuje da njihova snaga zavisi od postoje\u0107ih dru\u0161tvenih faktora, koji su pogodni za \u0161irenje manipulacija u raznim formama (dru\u0161tvena kohezivnost, nivo obrazovanja, poverenje u institucije, stepen po\u0161tovanja ljudskih prava, me\u0111u kojim i sloboda izra\u017eavanja) i da je u Republici Severnoj Makedoniji ve\u0107 postojalo pogodno tle za \u0161irenje infodemije i preko postoje\u0107ih propagandnih struktura (povezano sa zloupotrebom u lokalnom politi\u010dkom kontekstu) i preko dru\u0161tvenih mre\u017ea od strane pojedinaca i grupa koji nisu povezani sa etabliranim centrima mo\u0107i. Ogroman deo ovih dezinformacija nije bio originalan, ve\u0107 uvezen sa globalne medijske sfere ili su pretstavljali prekograni\u010dne dezinformacije, koje se \u0161ire u regionu Balkana”.<\/p>\n

Zaklju\u010dci i sagledavanja za Analizu bili su izvedeni od oko 500 detektovanih i objavljenih dezinformacija, iz “Vistinomer”, “KriTink” i iz redovnog posla medija META i Portalb, iza kojih isto stoji Metamorfozis.<\/p>\n

U odnosu na procente dezinformacija povezanih sa teorijama zavere, predvodi narativ da je “Pandemija ve\u0161ta\u010dki virus razasut \u0161irom dr\u017eave” sa 9 otsto kod ispitanika, pa da je delo “novog svetskog poretka, masona, antiglobalista”, sa 6 otsto, visokih 5 otsto se odnose na narativ da “bolest ne postoji” ili da je zame\u0161ateljstvo Bila Gejtsa<\/em>, 4 otsto odnosi se na obja\u0161njenje da je “pandemija posledica razvoja 5G-mre\u017ee”, itd.<\/p>\n

\n

Tri izvora i nosioca dezinformacija<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

Praksa potvr\u0111uje da je poreklo dezinformacija doma\u0107e ili stransko\/globalno. Veoma je bitno pri analizi izvora i platformi za dezinformacije, da se uradi detektovanje uticaja iz tri faktora: a) <\/strong>politi\u010dke partije; b)<\/strong> kapacitet samih medija (koji ovakvim modelom poslovnog funkcionisanja \u010desto su ranjivi i namerni ili nenamerni rasprostranjiva\u010di dezinformacija, zbog nepostojanja kapaciteta za zapo\u0161ljavanje novinara sa profesionalnim standardima, potom prekomerna upotreba “kopi-pejst” novinarstva i posezanje ka senzacionalizmu kao na\u010din afirmisanja, t.j. “klik-bejt” novinarstvo…); c)<\/strong> profili na dru\u0161tvenim mre\u017eama (gde je isto mogu\u0107a diferencijacija dezinformacija rasprostranjenih zbog neznanja i neproveravanja ili, sa druge strane, namerno rasprostranjene dezinformacije i la\u017ene vesti sa ta\u010dno targetovanim ciljevima i efektima).<\/p>\n

U RSM u vreme pandemije 2020\/2021, sva tri izvora za dezinformacije ili la\u017ene vesti bili su i sada su u igri, s tim \u0161to, na nivou utisaka iz prakse, mo\u017ee da se ka\u017ee da su tradicionalni ili mediji koji rade na regulisanom tr\u017ei\u0161tu (radiodifuzni mediji), bili i ostali mali izvor ili nosa\u010d dezinformacija zbog brzine i neznanja, ali ne kada je re\u010d o platformama za dezinformacije \u010dije su poreklo politi\u010dke partije. To je najvi\u0161e uo\u010dljivo u spinovanom izve\u0161tavanju u korist samo jedne partije, naj\u010de\u0161\u0107e najve\u0107e opozicijske, ali i u spinovanju o uspe\u0161nosti vlasti u borbi protiv pandemije.<\/p>\n

Na drugom su mesto onlajn mediji, a pritom i tamo ima razlike izme\u0111u vi\u0161e profesionalnih (sa redakcijama i impresumima) i onih “divljih” \u2013 \u010dovek-portal.<\/p>\n

Kod onlajn medija, kao \u0161to smo naglasili, glavni su problem kapaciteti i senzacionalizam, a to je potvr\u0111eno i statistikom analizovanih \u017ealbi upu\u0107enih\u00a0 Savetu za etiku medija u Makedoniji (SEMM),<\/a> u periodu od marta 2020. do februara 2021. godine.<\/p>\n

I kona\u010dno, u dru\u0161tvenim mre\u017eama, koji su postali glavni izvor i prenosilac dezinformacija, glavni je problem mo\u0107 proiza\u0161la iz njihove veli\u010dine i globalne povezanosti i balansiranog pristupa ka po\u0161tovanju slobode govora sa aktivnim merama preuzetih od samih tih kompanija u pogledu markiranja ili uklonjivanja objava. Poznato je kakva se polemika povela oko toga, posebno kada su Donaldu Trampu bile izre\u010dene mere o zabrani kori\u0161\u0107enja<\/a> oficijalnog i privatnog profila nakon zavr\u0161etka mandata, a poznato je i sa kakvim su se govorom mr\u017enje suo\u010davali zapo\u0161ljeni u Metamorfozisu<\/a>, na primer, u jednoj kampanji koja traje ve\u0107 8 meseci, a pritom pretnje nasiljem, uklju\u010duju\u0107i i pozive na lin\u010d ili na ubistva, nisu retkost. I povrh svega, \u010dak i sa ovakvim merama borbe protiv dezinformacija na dru\u0161tvenim mre\u017eama, \u010dini se da efekti nisu preveliki, iako su vidljivi u odnosu na umanjivanje njihovog spodeljivanja.<\/p>\n

\n

Aktivna i poluaktivna transparentnost?<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

Pitanje kako da se odvija borba protiv dezinformacija, kao \u0161to ste mogli da vidite u prvom delu ovog teksta, je globalno, a ne samo lokalno. Iako se Vlada RSM neskromno hvali da jo\u0161 odavno ima Plan za borbu protiv dezinformacija<\/a>, kao i Protokol o kriznom menad\u017ementu, \u010diji je osnovni i najva\u017eniji \u010dinitelj takozvana aktivna transparentnost, u praksi stvari ne funkcioni\u0161u ba\u0161 uvek ovako, iako, bez sumnje, deo aktivnosti bio je koristan i pomogao je da se smanji \u0161irenje dezinformacija i la\u017enih vesti.<\/p>\n

Ali, \u0161ta kada je transparentnost poluaktivna, ili kada su same vlasti kao vlasnik informacija uzrok za neku od dezinformacija? \u0160ta ako ne \u017eele da budu protuma\u010dene na pravilan na\u010din neke od mera<\/a> ili ako postoji nedoslednost u postupcima prema onima koji ne po\u0161tuju mere. Kao primere samo bih naveo nedovoljno obja\u0161njene ili kasno uvedene stro\u017eije mere potpunog zatvaranja, posebno u toku pro\u0161le godine u vreme velikih verskih praznika<\/a> dveju najve\u0107ih religija u zemlji ili, sa druge strane, nedosledno sprovo\u0111enje mera<\/a>, kontrola po\u0161tovanja policijskog \u010dasa, ka\u017enjavanje preterano ili premalo<\/a>, kadrovski slabi inspekcijski organi (koji su, ipak mora da se ka\u017ee, bili \u017eustri \u2013 bar Tr\u017ei\u0161ni inspektorat), itd.<\/p>\n

Kao jedan od krupnijih primera kada su same vlasti (namerno ili slu\u010dajno) uzrok dezinformacija, je kraj pro\u0161le i po\u010detak ove godine<\/a>, kada su svakog dana od strane i premijera i ministra za zdravlje bile najavljivane, a nikako nisu pristizale, najavljene koli\u010dine vakcina.<\/p>\n

Nakon celokupnog prikupljenog iskustva i nau\u010denih lekcija, va\u017eno je da je borba protiv la\u017enih vesti i dezinformacija mnogo te\u017ea od svih me\u0111unarodno preuzetih i lokalno primenjenih ili stvorenih mera i aktivnosti, i da je to kompleksan proces u kojem ne mogu sami da se izbore ni mediji, ni institucije, ni gra\u0111anske organizacije, a ponajmanje pojedinci. Jo\u0161 va\u017enije, proces je duga\u010dak, vi\u0161egodi\u0161nji, u kojemu je jedan od klju\u010dnih faktora op\u0161ta, ali i medijska pismenost. Ali, najva\u017enije, ako ne po\u010dnemo odmah na osnovu strategijskog plana, u kojemu postoje i dobre mere<\/a> i koji svakako treba da bude i dosledno implementiran, \u0161tete mogu da budu mnogo ve\u0107e od ovih \u010diji smo svedoci danas. Radi se o posledicama kataklizmi\u010dkih proporcija, ustvari, kao posle svakog velikog rata, kada su u areni sile svetlosti nasuprot silama mraka!<\/p>\n

“Teofil Bla\u017eevski je urednik i novinar u Fondaciji Metamorfozis, u medijskim projektima Servis za proveru \u010dinjenica u medijima i u Vistinomer, od 2015. godine. On je diplomirani novinar sa 33 godine radnog iskustva u novinarstvu, od kojih 27 profesionalno i to kao reporter, urednik i glavni urednik (9 godina), u nekoliki \u0161tampanih i elektronskih medija. On je i \u010dlan Komisije za \u017ealbe u Savetu za etiku u medijima u Makedoniji od 2014. godine, \u010dlan Izvr\u0161nog odbora SSNM-a, kao i \u010dlan Upravnog odbora Transparensi interne\u0161nl – Makedonija.”<\/p>\n

****<\/p>\n

*Teofil Bla\u017eevski<\/strong> je urednik i novinar u NVO Metamorfozis i radi na medijskom projektu Slu\u017eba za utvr\u0111ivanje \u010dinjenica medija i Vistinomer od 2015. godine. Diplomirani je novinar i ima 33 godine radnog iskustva u novinarstvu, od \u010dega vi\u0161e od 27 profesionalno kao reporter, urednik i glavni urednik (9 godina) u nekoliko print i elektronskih medija. Tako\u0111e je \u010dlan \u017dalbene komisije pri Vije\u0107u za medijsku etiku u Makedoniji od 2014. godine, \u010dlan Izvr\u0161nog odbora SSNM-a, kao i \u010dlan odbora Transparency International \u2013 Makedonija.<\/em><\/p>\n

Tekst je nastao u sklopu izdanja \u201c<\/em><\/strong>Pri\u010da iz regije<\/em><\/strong><\/a>\u201d kojeg provode makedonska\u00a0<\/em><\/strong>Res Publica<\/em><\/strong><\/a>\u00a0i\u00a0<\/em><\/strong>Institut za komunikacijske studije<\/em><\/strong><\/a>, u saradnji s partnerima iz Crna Gora (<\/em><\/strong>PCNEN<\/em><\/strong><\/a>), Hrvatske (<\/em><\/strong>Lupiga<\/em><\/strong><\/a>), Kosova (<\/em><\/strong>Sbunker<\/em><\/strong><\/a>), Srbije (<\/em><\/strong>Ne Davimo Beograd<\/em><\/strong><\/a>), Bosne i Hercegovine (<\/em><\/strong>Analiziraj.ba<\/em><\/strong><\/a>), Albaniji (<\/em><\/strong>Monitor.al<\/strong><\/a>) i Gr\u010dke (<\/em><\/strong>Macropolis<\/em><\/strong><\/a>), u okviru projekta “Pove\u017ei ta<\/em><\/strong>\u010dke: pobolj\u0161ane politike kroz gra\u0111ansko u\u010de\u0161\u0107e” uz podr\u0161ku britanske ambasade u Skoplju.<\/em><\/strong><\/p>\n

Napomena: Stavovi i mi\u0161ljenja izra\u017eeni u ovom \u010dlanku su stavovi autora i ne odra\u017eavaju nu\u017eno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.<\/strong><\/em><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Borba protiv la\u017enih vesti i dezinformacija je mnogo te\u017ea od svih me\u0111unarodno preuzetih i lokalno primenjenih ili stvorenih mera i aktivnosti. To je kompleksan proces u kojem ne mogu da se izbore sami ni mediji, ni institucije, ni gra\u0111anske organizacije, a ponajmanje pojedinci, a posledice mogu da budu mnogo stra\u0161nije od ovog sada. (Foto: it.mk)<\/p>\n","protected":false},"author":3314,"featured_media":323646,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-323641","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/323641","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3314"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=323641"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/323641\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":323648,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/323641\/revisions\/323648"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/323646"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=323641"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=323641"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=323641"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}