{"id":323583,"date":"2021-07-16T07:20:55","date_gmt":"2021-07-16T05:20:55","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=323583"},"modified":"2021-07-16T07:20:55","modified_gmt":"2021-07-16T05:20:55","slug":"redefinisanje-populizma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/07\/16\/redefinisanje-populizma\/","title":{"rendered":"Redefinisanje populizma"},"content":{"rendered":"

Razgovarao: Isaac Chotiner<\/strong><\/p>\n

Nema\u010dki istori\u010dar i politi\u010dki filozof Jan-Verner Miler 2016. je objavio knjigu \u201e\u0160ta je populizam?\u201c, u kojoj je u pravom trenutku analizirao nove politi\u010dke pokrete u usponu, od Sjedinjenih Dr\u017eava do Indije. Predlo\u017eio je i novu definiciju termina populizam, po kojoj se populisti\u010dki lideri manje prepoznaju po svojoj anti-elitisti\u010dkoj retorici, a vi\u0161e po tvrdnji da su ba\u0161 oni predstavnici zapostavljene ve\u0107ine naroda.<\/p>\n

Miler je taj posao nastavio u svojoj tek iza\u0161loj knjizi \u201eDemokratija vlada\u201c, gde prati kako je demokratija uru\u0161avana proteklih decenija i nudi re\u0161enja za njen opstanak. \u201eTo je mogu\u0107e i bez puke obnove tradicionalnih kontrolnih mehanizama\u201c, pi\u0161e Miler. \u201eGra\u0111ani su u stanju da utvrde na\u010dine na koje treba preoblikovati posredni\u010dke institucije, pre svega stranke i medije\u201c.<\/p>\n

Nedavno sam telefonom razgovarao sa Milerom, ina\u010de profesorom politike na Prinstonu. Tokom na\u0161eg razgovora, skra\u0107enog zbog jasno\u0107e i du\u017eine, razmatrali smo pitanje da li ima smisla svaljivati krivicu za uspon populizma na bira\u010de, kao i problem unapre\u0111enja demokratije te da li je desni\u010darski populizam mogu\u0107 bez netrpeljivosti.<\/p>\n

Imaju\u0107i u vidu kako se svet menjao proteklih 5 godina, da li se i va\u0161a predstava o populizmu tako\u0111e menjala?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Moje razumevanje populizma uvek pomalo odstupa od nasle\u0111enog ameri\u010dkog shvatanja tog pojma s kraja 19. veka, gde se uglavnom misli na spor izme\u0111u sitnog i krupnog biznisa. Delom s evropskim razumevanjem politike na umu, ja u su\u0161tini tvrdim da se populizam zapravo ne svodi na kritiku elita ili protivljenje establi\u0161mentu. Do nedavno nas je svaki ud\u017ebenik iz gra\u0111anskog u\u010dio da je kritika mo\u0107nika zapravo gra\u0111anska vrlina; danas je prevladao strah da je to na neki na\u010din opasno po demokratiju.<\/p>\n

Dakle, nije tako jednostavno. Dok su u opoziciji, i populisti\u010dki politi\u010dari i stranke kritikuju vlade i druge partije, ali za mene je presudno to \u0161to tvrde da samo oni predstavljaju ne\u0161to \u0161to nazivaju \u201epravi narod\u201c ili, \u0161to je tako\u0111e tipi\u010dno, \u201etihu ve\u0107inu\u201c. To mo\u017eda ne zvu\u010di tako lo\u0161e, ne govori ni\u0161ta o rasizmu ili fanati\u010dnoj mr\u017enji prema Evropskoj uniji. To nosi dve \u0161tetne posledice po demokratiju. Jedna je to \u0161to \u0107e populisti tvrditi da su svi drugi takmaci za vlast u osnovi nelegitimni.<\/p>\n

To nikad nije samo neslaganje oko politike, pa ni oko vrednosti, \u0161to je u demokratiji savr\u0161eno normalno, \u010dak mo\u017ee biti i produktivno. Ne, populisti uvek odmah prelaze na li\u010dno i moralno. Ta sklonost da prosto otpi\u0161u svakog drugog kao korumpiranog, pokvarenog, jer ne radi za narod, taj obrazac se uvek ponavlja. Druga i manje o\u010digledna stvar je to \u0161to \u0107e populisti tako\u0111e sugerisati da svako ko se ne sla\u017ee sa njihovom koncepcijom pravog naroda, pa ih stoga ne podr\u017eava politi\u010dki, u stvari ne pripada istinskom narodu. Videli smo to kod mnogih politi\u010dara koji manjine ne svrstavaju u pravi narod.<\/p>\n

Ukratko, za mene populizam nije antielitizam. Svako od nas mo\u017ee da kritikuje elite. Ne zna\u010di da smo u pravu, ali to po sebi nije opasno za demokratiju. Ono \u0161to jeste opasno i \u0161to izdvajam kao kritiku tog fenomena, u osnovi je tendencija da se isklju\u010de drugi. Vidimo u praksi posledice ideje da neki gra\u0111ani zapravo ne pripadaju narodu u Indiji, Turskoj, Ma\u0111arskoj i mnogim drugim zemljama.<\/p>\n

\u0160ta je sa levi\u010darskim populizmom koji, kako se na\u010delno shvata, ne poku\u0161ava da marginalizuje ljude na taj na\u010din?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Ni tu populizam nije samo kritika elita. Ona se o\u010dekuje od levice. Presudna stvar je kako populisti govore o ljudima koji se s njima ne sla\u017eu. Da li ulaze u raspravu s njima, iznose argumente, ali ih prihvataju kao legitimne igra\u010de u demokratskoj igri, ili u osnovi ka\u017eu ne, ti ljudi ne treba da postoje u politici. Mo\u017eda nam se ne svi\u0111aju politike pokreta i stranaka koje se danas ozna\u010davaju kao levi populizam, recimo Podemos u \u0160paniji, ili Siriza u Gr\u010dkoj \u2013 ali izjedna\u010davati ih sa Marin Le Pen ili \u010cavezom i Madurom, koji su jasno stavili do znanja da za njih nema legitimne opozicije, naprosto nema smisla. Znam da mo\u017ee biti te\u0161ko utvrditi te razlike, ima kompleksnijih primera, ali mislim da se u ve\u0107ini slu\u010dajeva prili\u010dno pouzdano mo\u017ee re\u0107i da li neko naprosto poku\u0161ava da potpuno diskredituje svoje protivnike.<\/p>\n

Pominjete i postizborne reakcije proteklih 5 godina i ka\u017eete da je pogre\u0161no kriviti ljude koji su izglasali Trampa, Modija ili Bolsonara. Razumem da politi\u010dari izbegavaju da ka\u017eu da su ljudi \u010diji su im glasovi potrebni glupi, ali za\u0161to bi bilo pogre\u0161no kriviti svoje sugra\u0111ane za izbore koje su napravili? Zar to na kraju krajeva nije po\u0161tovanje njihovog izbora?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Svako od nas mo\u017ee da kritikuje odluke bira\u010da i, s obzirom na neke lidere koje ste upravo pomenuli, o\u010digledno ima dosta toga za kritiku. Mene brine \u0161to je kod odre\u0111ene vrste liberala to na neki na\u010din otvorilo brane za prepu\u0161tanje mnogim kli\u0161eima masovne psihologije kasnog 19. veka \u2013 \u2018naravno, oduvek smo znali da su ljudi iracionalni, stalno \u010dekaju velikog demagoga da ih zavede, potrebno nam je vi\u0161e profesionalizma, vi\u0161e kontrole\u2019 i tako dalje.<\/p>\n

Verujem da je to politi\u010dki problemati\u010dno jer naru\u0161ava bazi\u010dnu intuiciju o demokratskoj jednakosti, ali tako\u0111e otkriva nerazumevanje pravih uzroka takvih ishoda. Bar u nekim slu\u010dajevima, ljudi su skloni da projektuju sada\u0161nje doga\u0111aje na pro\u0161lost. Na primer, ka\u017ee se kako su ljudi u isto\u010dnoj Evropi skloniji neliberalizmu, da nikad nisu razumeli multikulturalizam. Me\u0111utim, nije Orban pre 10 godina rekao, hej, glasajte za mene jer \u0107u da spre\u010dim vladavinu zakona, ukinu\u0107u medijski pluralizam, izgradi\u0107u plutokratiju. U svojoj izbornoj kampanji koja ga je po drugi put dovela na vlast nije pominjao ni\u0161ta ni izbliza tako radikalno. Nije \u010dak rekao ni da \u0107e menjati ustav. Naravno, kad se jednom domogao vlasti bira\u010dima je postajalo sve te\u017ee da donose informisane odluke o onome \u0161to se de\u0161ava, a mnogi su spre\u010deni i da u\u010destvuju u odlu\u010divanju. Dakle, ne ka\u017eem da bira\u010de ne treba uop\u0161te kriviti, ali mislim da treba biti pa\u017eljiviji sa tim tuma\u010denjima.<\/p>\n

Va\u017ena poenta u va\u0161oj knjizi je da mnogi od tih lidera u stvari te\u0161ko osvajaju ve\u0107inu, pa je strah da na po\u0161tenim izborima ne bi sa\u010duvali vlast jedan od razloga iz kog ote\u017eavaju glasanje. To u ovom trenutku nije ta\u010dno za Indiju, ali svakako jeste u mnogim drugim mestima.<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Retorika kojoj takvi likovi povremeno pribegavaju, da su oni vratili narodu vlast, da su nekako ponovo uspostavili direktnu demokratiju, jeste la\u017eno reklamiranje. Istina, neki od njih pokre\u0107u manje ili vi\u0161e fingirane javne rasprave \u2013 Orban je i tu dobar primer, kad izmanipulisane ankete predstavlja kao slobodan i otvoren demokratski proces. Manje o\u010digledan manevar je da u ustavni sistem, za \u010diju su reformu dobili priliku, ugrade mehanizme koji idu njima u korist i ote\u017eaju budu\u0107im vladama da promene tok politike. Mo\u017eda su i svesni da dosta onoga \u0161to rade nije stvarno popularno, pa je manipulacija sistemom u svoju korist jedino \u0161to im preostaje.<\/p>\n

Zanimljivo je to \u0161to ka\u017eete o Orbanu i njegovom dolasku na vlast, ali mo\u017eda je Tramp dobar kontraprimer. U kampanji za drugi mandat bilo je savr\u0161eno jasno da Trampa nije briga \u0161to stotine hiljada ljudi umire. Zato mi se \u010dini ponekad da su ti ljudi u stanju da otvoreno pokazuju prezir prema svojim bira\u010dima i da opet dobiju 47% glasova.<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Do sada smo mogli da nau\u010dimo da se taj politi\u010dki biznis model zasniva na \u0161to dubljem razdoru me\u0111u ljudima. Zato oni stvaraju situacije za ekstremnu polarizaciju, gde se bar deo gra\u0111ana ose\u0107a primoranima da se svrsta uz jednu stranu, \u010dak i ako imaju zamerke na osobu za koju misle da brani njihove interese, promovi\u0161e njihove ideje, pa i identitet. Jednom kad se politi\u010dko polje tako uredi, mnogo je verovatnija opasnost po demokratiju kao takvu i da \u0107e ljudi koje ve\u0107ina smatra odbojnim i dalje dobijati mandate.<\/p>\n

Kad se jednom na\u0111ete u takvim okolnostima, kasno je. Ali u po\u010detku je mogu\u0107e re\u0107i, \u010dekaj malo, ako stvari idu u tom pravcu moramo u\u010diniti apsolutno sve da spre\u010dimo ishod kakav smo ve\u0107 jasno videli kod svih tih belosvetskih \u010daveza, orbana, modija i trampova. Moramo spre\u010diti da ti ljudi zaokru\u017ee svoj biznis model koji vodi u totalni rascep dru\u0161tva.<\/p>\n

Nije to samo u slu\u010daju pojedina\u010dnih lidera. Dosta toga \u0107e se na\u0107i u analizi \u0161ire infrastrukture demokratije, gde na primer u op\u0161tem stanju politi\u010dkih partija, profesionalnih medijskih organizacija sve to igra ulogu. Nije stvar samo u psihologiji lidera ili gra\u0111ana. Tu su institucije i sve \u0161to se de\u0161ava izme\u0111u, pa i ako pogledate prilike u Republikanskoj stranci jasno je da nije sve po\u010delo od Trampa. \u010cinjenica da je on bio u stanju da preoblikuje stranku u neku vrstu li\u010dnog kulta, gde vi\u0161e nije mogu\u0107a nikakva legitimna unutra\u0161nja opozicija zna\u010dajno je doprinela sveop\u0161toj polarizaciji.<\/p>\n

Tokom Trampove vlasti raspravljalo se o tome da li bira\u010dko telo vi\u0161e privla\u010de ekonomska pitanja ili rasizam. Opa\u017eate li desni\u010darski populizam koji bar delom ne podilazi rasnim, etni\u010dkim ili verskim nezadovoljstvima?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Mislim da su nacionalizam i desni\u010darski populizam jo\u0161 uvek razli\u010dite pojave, ali nije slu\u010dajno \u0161to su, kao \u0161to ka\u017eete, gotovo svi desni\u010darski populisti danas u osnovi ekstremno desni nacionalisti. Mo\u017eete biti nacionalista, a da nikad ne iznesete takve antipluralisti\u010dke ideje, da nikad ne pomislite da samo vi predstavljate narod. Jo\u0161 uvek postoji ta razlika. U tom smislu, teoretski mo\u017eete biti populista koji se ne oslanja na naciju kao ono \u0161to defini\u0161e gra\u0111ane, ali to je najlak\u0161e ve\u0107ini desni\u010darskih populista u ovom trenutku.<\/p>\n

Tako\u0111e, po mom mi\u0161ljenju, svi populisti \u0107e biti antipluralisti, ali nisu svi antipluralisti populisti. Ako ste teokrata ili lenjinista bi\u0107ete protiv pluralizma. Ne\u0107ete imati naro\u010dito tolerantan, otvoren stav. Istovremeno, ne\u0107ete govoriti ni\u0161ta pozitivno o narodu. Populista \u0107e stalno govoriti da je narod izvor mudrosti, da narod ne mo\u017ee da pogre\u0161i, a on samo sprovodi ono \u0161to narod stvarno ho\u0107e. Svi ostali, lo\u0161i politi\u010dari ne prate volju naroda. Teokrate govore da je narod gre\u0161an i otpadni\u010dki, a da oni kao elita moraju da ih spasu. Lenjinisti \u0107e re\u0107i da su radnici sami u stanju da stignu samo do sindikalne svesti, da ne shvataju svetsku istoriju ni kako se izvodi prava revolucija, a da \u0107e oni kao malobrojna, elitisti\u010dka avangarda da im poka\u017ee put. Sve je to antipluralizam, ali nimalo populisti\u010dki.<\/p>\n

Pomenuli ste Trampa i nacionalizam, ali zar nije on rekao da nismo bolji od Rusije, zar nije vi\u0161e puta hvalio kinesku Komunisti\u010dku partiju? Bio je to uvrnuti nacionalizam koji mu je u osnovi omogu\u0107avao da bez posledica ka\u017ee da je Amerika propala.<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Dve stvari bih rekao o tome. Strategija dokazivanja da se stvarno potpuno razlikujete od svih ostalih karijernih politi\u010dara, nala\u017ee da povremeno naru\u0161ite neki tabu ili ka\u017eete ne\u0161to \u0161to \u0107e navesti ljude da vas \u010duju i pomisle da bi to moglo biti ta\u010dno, ali im to do sada niko nije otvoreno rekao. Ali imajte u vidu \u010dinjenicu da su i demokrate u svakoj mogu\u0107oj prilici isticali Ameriku kao najve\u0107u naciju na svetu, najbolju demokratiju i tome sli\u010dno. A onda u istom dahu dodavali da je infrastruktura u jezivom stanju i da imamo gomilu problema. Mislim da je to uvek bila \u010dudna kombinacija za stranku koja je nominalno na levom centru. Mnogim ljudima to mo\u017ee zvu\u010dati i vrlo licemerno. Ako neko probu\u0161i taj balon i po\u010dne da govori potpuno druga\u010dije, mnogima \u0107e to delovati istinski osve\u017eavaju\u0107e. O\u010digledno, sve je mnogo komplikovanije, jer isti ljudi i dalje veruju u superiornost SAD.<\/p>\n

\u0160ta mislite kako se populizam o kom govorimo mo\u017ee pobediti? \u010cini mi se da vas pomalo frustriraju oni koji re\u0161enje vide u postoje\u0107im institucijama i mehanizmima kontrole. Da li je to po\u0161teno?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

I jeste i nije. Svakako treba da oja\u010damo institucije, ali ne samo one osnovne iz ud\u017ebenika. Treba ja\u010dati i one koje su jo\u0161 od 19. veka dokazano neophodne za funkcionisanje predstavni\u010dke demokratije kakvu znamo. Dakle, politi\u010dke stranke i medijske organizacije. Danas je op\u0161te mesto da su mediji posebno u krizi, da su u toku krupne promene koje nekako mogu biti povezane sa \u0161irim politi\u010dkim patologijama, ali suvi\u0161e retko zapravo razmi\u0161ljamo kako bi te institucije mogle izgledati druga\u010dije, kakve standarde treba da ispune da bi igrale pozitivnu ulogu u demokratiji kao celini. Dakle, ne odbacujem institucije, ve\u0107 sam pomalo izgubio strpljenje da \u010dekam na mudre sudije ili druge elite koje \u0107e se magi\u010dno ume\u0161ati u poslednjem trenutku. Mislim da je to mnogo problemati\u010dniji stav.<\/p>\n

Mimo toga, jeste, va\u017eno je mobilisati ve\u0107inu protiv desni\u010darskih populista. Me\u0111utim, mnoge politi\u010dke partije \u2013 ne mislim toliko na Evropu, koliko na druge delove sveta \u2013 podlegle su strategiji populisti\u010dkih lidera zavadi-pa-vladaj. Mnogima je trebalo dugo vremena da nau\u010de da dok svakako treba kritikovati desni\u010darske populiste na vlasti, naro\u010dito one koji zemlju vode u autokratiju, nekako se mora na\u0107i na\u010din da se gra\u0111anima objasni razlika izme\u0111u pona\u0161anja koje istinski ugro\u017eava demokratiju i uobi\u010dajenog neslaganja oko politike.<\/p>\n

Kako vidite tu razliku u praksi?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Recimo, tvrdnja da \u0107e ukidanje zakona o pristupa\u010dnom zdravstvu zna\u010diti kraj demokratije, to je pogre\u0161an pristup. Naravno, ima mnogo dobrih razloga da se protivite onome \u0161to republikanci ve\u0107 godinama poku\u0161avaju. Me\u0111utim, optu\u017eba da ne\u0161to \u0161to vlada radi po sebi predstavlja totalni napad na demokratiju, mo\u017ee dovesti do ne\u017eeljenog ishoda \u2013 da gra\u0111ani pomisle da stalno kritikujete bilo \u0161ta \u0161to vlada radi i da ka\u017eu, ja to vi\u0161e ne\u0107u da slu\u0161am, kako je to druga\u010dije od svega \u0161to neprestano kritikuju.<\/p>\n

To se mo\u017ee re\u0107i i za mnoge ameri\u010dke novinare. Jasno su videli da ne\u0161to ozbiljno nije u redu sa Trampom, ali je trebalo da razjasne razliku izme\u0111u onoga \u0161to bi u su\u0161tini radio bilo koji republikanski predsednik i onoga \u0161to manje-vi\u0161e svaki republikanac na mestu predsednika prosto nikad ne bi probao: kao \u0161to je, da uzmem relativno blag primer, poku\u0161aj da se otarasi svih inspektora, \u010dime je u osnovi hteo da omogu\u0107i odre\u0111enu vrstu korupcije u administraciji. Svakako, te razlike nisu egzaktna nauka. Mene brine to \u0161to \u0107ete, ako ni ne poku\u0161ate, izgubiti pa\u017enju gra\u0111ana i na kraju im ne\u0107e biti jasne stvarne razmere opasnosti, jer im upozorenja uvek zvu\u010de isto.<\/p>\n

Sla\u017eem se, ali zvu\u010di pomalo suprotno onome \u0161to ste ranije rekli, da je demokratija u Sjedinjenim Dr\u017eavama oslabljena delom i zbog tipi\u010dnih politika Republikanske stranke i njihovih dugoro\u010dnih posledica, do ta\u010dke kada neko poput Trampa mo\u017ee da je ugrozi.<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Naravno da postoji istorija koja prethodi Trampu. Nisu SAD bile neki stabilan brod koji je fino jedrio mirnim morima, kad je najednom upao taj gusar, oteo brod i okrenuo ga u burne vode. Njegov put utaban je bar od 1990-ih, bar otkad je Njut Gingri\u010d (predsednik donjeg doma Kongresa 1995-1999) prakti\u010dno obznanio svoj spisak re\u010di koje uvek treba koristiti za demokrate, na primer \u201eizdaja\u201c, kad se u polemici sa protivnicima iskora\u010dilo iz uobi\u010dajene demokratske retorike.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Jan-Verner Miler: Va\u017eno je mobilisati ve\u0107inu protiv desni\u010darskih populista. Me\u0111utim, mnoge politi\u010dke partije \u2013 ne mislim toliko na Evropu, koliko na druge delove sveta \u2013 podlegle su strategiji populisti\u010dkih lidera zavadi-pa-vladaj<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":323584,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-323583","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/323583","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=323583"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/323583\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":323585,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/323583\/revisions\/323585"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/323584"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=323583"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=323583"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=323583"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}