{"id":323527,"date":"2021-07-15T06:58:05","date_gmt":"2021-07-15T04:58:05","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=323527"},"modified":"2021-07-15T06:58:05","modified_gmt":"2021-07-15T04:58:05","slug":"a-sta-smo-mi-njima-radili","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/07\/15\/a-sta-smo-mi-njima-radili\/","title":{"rendered":"A \u0161ta smo mi njima radili?"},"content":{"rendered":"

Autor: Aleksej Ki\u0161juhas<\/strong><\/p>\n

Nenad \u010canak je uskome\u0161ao srpsku javnost time \u0161to je \u2013 oti\u0161ao na Kosovo.<\/p>\n

Ne dogodine na Fejsbuku, ve\u0107 pro\u0161le sedmice i automobilom.<\/p>\n

Susreo se sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, pravoslavnim monasima, kao i pre\u017eivelim albanskim i srpskim \u017ertvama.<\/p>\n

Toliko prosto, jednostavno i normalno, zar ne?<\/p>\n

Kad je zatim po\u010deo da obilazi i re\u017eimske televizije, govorio je o svom iskustvu u Prizrenu, \u0110akovici, De\u010danima i Gazimestanu, te o ratnim zlo\u010dinima na Kosovu.<\/p>\n

I bilo je gotovo dirljivo gledati voditeljke i voditelje u stanju \u0161oka, panike i mentalnog zabezeka. Kako se usu\u0111uje? Otkud sad ovo? Svi su \u010dinili zlo\u010dine! A \u0161ta su oni nama radili? Kosovo je Srbija!<\/p>\n

Me\u0111utim, lukavi \u010canak nije pripisao etni\u010dku etiketu zlo\u010dinima o kojima je govorio, poentiraju\u0107i jednim: A kako vi uop\u0161te znate da govorim o srpskim zlo\u010dinima nad Albancima?<\/p>\n

Ipak, \u010canak jeste progovorio o jednom konkretnom srpskom zlo\u010dinu, a koji je relativno nepoznat na\u0161oj javnosti.<\/p>\n

U pitanju je bio masakr u selu Meja, gde su srpske snage 1999. masovno streljale najmanje 377 (i 36 maloletnih) albanskih civila, a \u010dija su tela zakopana u masovnoj grobnici kraj Beograda.<\/p>\n

Nenad \u010canak je time postao prvi srpski politi\u010dar koji je posetio spomen-groblje u Meji, i simboli\u010dki je polo\u017eio cve\u0107e na grob streljanoj sedmogodi\u0161njoj albanskoj devoj\u010dici. A gestovi poput ovih su krajnje va\u017eni, zato \u0161to jedino oni zaista mogu da dovedu do \u2013 mira. Evo i kako i za\u0161to.<\/p>\n

Onaj prvi i klju\u010dni simboli\u010dki korak u postizanju kompromisa, sporazuma i mira jeste \u2013 priznanje tu\u0111ih svetih vrednosti (svetinja), odnosno tu\u0111ih \u017ertava.<\/p>\n

O tome svedo\u010de dru\u0161tveni nau\u010dnici poput Skota Atrana, npr. u radu Svete granice prilikom racionalnog re\u0161avanja nasilnog politi\u010dkog sukoba (2007).<\/p>\n

I \u0161to je prvi ispit na kojem uporno padaju zvani\u010dna Srbija, kao i Kosovo, Hrvatska i me\u0111usobno zava\u0111eni entiteti u Bosni i Hercegovini, govore\u0107i jedino o svojim \u017ertvama i zlo\u010dinima drugih, ili se sakrivaju\u0107i iza mantre o \u017ertvama\/zlo\u010dinima na svim stranama.<\/p>\n

\u010cega je bio svestan i \u010canak, pa izjavljuje: \u201eKad budemo spremni da tu\u0111i bol prepoznamo kao ljudski bol, onda mo\u017eemo o\u010dekivati da i ljudi drugih nacionalnosti razumeju sve kroz \u0161ta prolaze na\u0161i sunarodnici.\u201c Dok izvrsno dodaje: \u201eSve majke na svetu pla\u010du za svojom decom na istom jeziku.\u201c<\/p>\n

Priznanjem i (raz)govorom o tu\u0111im \u017ertvama, neprijatelju ili tu\u0111inu se pre svega priznaje ljudskost.<\/p>\n

A \u0161to je posebno va\u017eno nakon decenija (stole\u0107a?) diskriminacije i dehumanizacije kosovskih Albanaca kao gra\u0111ana drugog reda u jednom fakti\u010dkom aparthejdu. Priznanje ljudskosti albanskim \u017ertvama iz Srbije \u2013 i obrnuto! \u2013 mnogo je zna\u010dajnije za istinsko sporazumevanje izme\u0111u Srba i Albanaca od tzv. priznanja Kosova, odnosno nekakvog formalnog Sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa.<\/p>\n

Otuda je cvet na spomen-groblju u Meji toliko golemi korak od sedam milja ili pak iskorak unapred. Uostalom, prisetimo se Vilija Branta u Var\u0161avskom getu. Kako isti\u010de neurobiolog sa Stanforda Robert Sapolski (2017), upravo simboli\u010dki gestovi, \u010dinovi i ustupci igraju ogromnu ulogu u dostizanju mira.<\/p>\n

Kao npr. na Bliskom istoku.<\/p>\n

Kad su spomenuti nau\u010dnici (Atran i kolege) o ratu i miru ispitivali vo\u0111u Hamasa (Gazija Hamada) i izraelskog premijera (Benjamina Netanjahua), pa i obi\u010dne Palestince i Izraelce na ulici, odgovori su bili iznena\u0111uju\u0107i.<\/p>\n

Mahom simboli\u010dki, i u vezi sa svetim vrednostima. Izme\u0111u ostalog, za Palestince, Izrael je trebalo da se \u201eIzvini i pokaje za tragediju na\u0161eg naroda iz 1948\u201c.<\/p>\n

A za Izraelce, \u201eDa se iz palestinskih ud\u017ebenika izbace antisemitski sadr\u017eaji\u201c. Izvinjenje? Pokajanje? Ud\u017ebenici za \u0161kolarce? Da li ovakvi i sli\u010dni gestovi dobre volje zaista stoje na putu miru na Bliskom istoku? Da, stoje. Zato \u0161to priznanje svetih simbola drugoga zna\u010di da drugome priznajemo \u2013 ljudskost. Da priznajemo sposobnost drugoga za nacionalni ponos i jedinstvo, zajedni\u010dku istoriju i tradiciju, kao \u0161to i priznanjem i obele\u017eavanjem tu\u0111ih \u017ertava priznajemo njihov ljudski, neurobiolo\u0161ki kapacitet za tugu i bol.<\/p>\n

Ili, posle decenija rata i neprijateljstva, Jordan je 1994. postao tek druga arapska zemlja koja potpisuje mirovni sporazum sa Izraelom.<\/p>\n

Ali je put ka istinskom miru poplo\u010dan godinu dana kasnije, nakon atentata na izraelskog premijera Jicaka Rabina.<\/p>\n

Neverovatno, ali jordanski kralj Husein je bio do\u0161ao na sahranu, sedeo u prvom redu, odr\u017eao govor i izjavio sau\u010de\u0161\u0107e porodici re\u010dima: \u201eMoja sestro, gospo\u0111o Lejo Rabin, moji prijatelji, nikad nisam pomislio da \u0107e do\u0107i ovaj trenutak, u kojem \u0107u \u017ealiti gubitak mog brata, kolege i prijatelja.\u201c<\/p>\n

Ovaj gest deluje simboli\u010dki kurtoazno, ali je potom usledio period nezapam\u0107ene saradnje izme\u0111u dve dr\u017eave.<\/p>\n

Izraelske kompanije zapo\u0161ljavaju hiljade Jordanaca, porasla je trgovinska i turisti\u010dka razmena, pa \u010dak i vojna i obave\u0161tajna saradnja izme\u0111u dr\u017eava koje su ratovale do ju\u010de.<\/p>\n

Sli\u010dno je bilo i u Severnoj Irskoj.<\/p>\n

Tako\u0111e nakon decenija sukoba, prekid vatre izme\u0111u IRA i unionista (1994) i mirovni Sporazum na Veliki petak (1998) u mnogome su podmazani \u2013 simboli\u010dkim gestovima, tj. priznanjem tu\u0111ih \u017ertava i svetih vrednosti.<\/p>\n

Na primer, Sporazum je eksplicitno obuhvatao i klju\u010dne elemente o paradama i procesijama (litijama?) sa nacionalnim i verskim simbolima.<\/p>\n

Do proboja u me\u0111usobnim odnosima dolazi tek nakon slede\u0107eg gesta izme\u0111u premijera Pitera Robinsona i zamenika premijera Martina Makginisa.<\/p>\n

Naime, Robinson je bio militantni protestant, a Makginis militantni katolik iz IRA.<\/p>\n

Uprkos tome \u0161to su zajedno vodili Vladu Severne Irske, njih dvojica su upadljivo odbijali da se \u2013 rukuju.<\/p>\n

I ovako be\u0161e sve do skandala u kojem je Robinsonova \u017eena optu\u017eena za finansijske malverzacije u kojima je prili\u010dne pare strpala u d\u017eep \u2013 svog 19-godi\u0161njeg ljubavnika!<\/p>\n

Tek je tada irski katolik Makginis \u010duveno pru\u017eio ruku anglikanskom protestantu Robinsonu.<\/p>\n

U jednom mu\u0161ki solidarnom i drugarskom jebiga gestu, u smislu saose\u0107anja za svetu vrednost braka, pa i njegove li\u010dne \u017ertve kao \u2013 rogonje.<\/p>\n

Najzad, sli\u010dno je bilo i u Ju\u017enoj Africi. U zatvoru, Nelson Mandela je nau\u010dio afrikanerski jezik i izu\u010davao njihovu kulturu, tj. kulturu one bele etni\u010dke grupe koja je i bila organizovala aparthejd.<\/p>\n

U\u0161ao je u pregovore sa afrikanerskim generalom Konstandom Filjonom, ugostio ga je u svojoj ku\u0107i i sa njim, na njegovom jeziku, razgovarao o \u2013 sportu, uz grickalice i \u010daj.<\/p>\n

Bio je to Mandelin gest istinskog po\u0161tovanja afrikanerske kulture i svetih vrednosti (\u201eMandela osvoji svakoga ko ga upozna\u201c, izjavio je Filjon), a koji je ve\u0161to omogu\u0107io prve slobodne izbore u Ju\u017enoj Africi i okon\u010dao aparthejd. Kada je Mandela preminuo, isti Filjon je odr\u017eao posmrtni govor \u2013 na Mandelinom maternjem jeziku (Kosa).<\/p>\n

A Kosovo?<\/p>\n

Umesto \u0161atro racionalnih razmena i pravni\u010dkih vratolomija o kojima se neuko i traljavo pregovara u Briselu, neophodna je i politika simbola i dobrih gestova.<\/p>\n

Tek kada Aleksandar Vu\u010di\u0107 i Aljbin Kurti, poput Nenada \u010canka na groblju u Meji (pa i na TV Hepi kod Mari\u0107a) iskreno progovore o zlo\u010dinima sopstvenog naroda, dijalog o Kosovu \u0107e imati \u0161ansu za uspeh. Uzgred, Kurti ve\u0107 odli\u010dno govori srpski jezik?<\/p>\n

Upravo simboli\u010dki gestovi i ustupci, naizgled bez materijalnih benefita, predstavljaju klju\u010d za re\u0161avanje navodno nere\u0161ivih sukoba i \u010dvorova.<\/p>\n

\u010canak mo\u017eda nije Brant, Mandela, Makginis ili kralj Husein, ali on jeste bio na tragu ne\u010deg ozbiljnog i va\u017enog. A isto va\u017ei i za kosovske Albance, i koji bi tako\u0111e morali da priznaju srpske \u017ertve i srpske svete vrednosti.<\/p>\n

Ovaj sociolog i kolumnista je kao mirovni aktivista 2005. boravio u Belfastu, na susretu sa Izraelcima i Palestincima, Ju\u017enoafrikancima, kosovskim Srbima i Albancima, te severnoirskim katolicima i protestantima.<\/p>\n

I, sukobi na Bliskom istoku, u Severnoj Irskoj, Ju\u017enoj Africi ili na Kosovu zaista nalikuju sukobima izme\u0111u dva plemena pastira ili \u010dobana oko zajedni\u010dke ispa\u0161e, kako to isti\u010de profesor moralne psihologije sa Harvarda D\u017eo\u0161ua Grin (Moralna plemena, 2013).<\/p>\n

Svako pleme tu ima suprotstavljene moralne vizije o tome \u0161ta je ta\u010dno pravedno i ispravno, i svako je strastveno usredsre\u0111en isklju\u010divo na svoja prava, \u017ertve i svetinje.<\/p>\n

A koji su mahom nerazumljivi i neshvatljivi drugoj strani. Svete vrednosti tada se preuveli\u010davaju (Kosovo kao Srce Srbije ili kao izvojevani okvir slobode od srpskog ugnjeta\u010da) zato \u0161to one defini\u0161u Ko mi jesmo.<\/p>\n

Zamrznuti ili oru\u017eani sukob tada postaje neizbe\u017ean, sve dok ne priznamo i ne razumemo moralne vrednosti, svetinje i \u017ertve onih \u2013 drugih.<\/p>\n

I zato ne\u0107e biti mira dok pitanje \u201eA \u0161ta su oni nama radili?\u201c ne zamenimo pitanjem \u2013 i jasnim odgovorom \u2013 \u201eA \u0161ta smo mi njima radili?\u201c.<\/p>\n

Mantra o tome da je \u201ebilo zlo\u010dina na svim stranama\u201c ne zna\u010di ni\u0161ta.<\/p>\n

Jer, da, jeste bilo zlo\u010dina na svim stranama, ba\u0161 kao \u0161to je i Zemlja okrugla, a voda mokra.<\/p>\n

U pitanju je banalni truizam koji slu\u017ei jedino tome da se umanji krivica i relativizuje odgovornost sopstvene strane u sukobu.<\/p>\n

A su\u0161tina je da Srbija ve\u0107 jednom mora iskreno da progovori o svojim zlo\u010dinima i o tu\u0111im \u017ertvama, ukoliko \u017eeli da je shvate ozbiljno, da stekne poverenje, kao i moralni kapital da govori o zlo\u010dinima drugih.<\/p>\n

Ne radi se tu o banalnoj frazi o \u010di\u0161\u0107enju sopstvenog dvori\u0161ta (uostalom, okej je da pomognemo da se po\u010disti i tu\u0111e). Ve\u0107 o \u010dinjenici da Srbija mora da progovori o sopstvenim zlo\u010dinima na Kosovu ako zaista \u017eeli \u2013 mir.<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Svako pleme ima suprotstavljene moralne vizije o tome \u0161ta je ta\u010dno pravedno i ispravno, i svako je strastveno usredsre\u0111en isklju\u010divo na svoja prava, \u017ertve i svetinje.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":323528,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-323527","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/323527","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=323527"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/323527\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":323529,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/323527\/revisions\/323529"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/323528"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=323527"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=323527"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=323527"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}