{"id":323319,"date":"2021-07-11T06:47:59","date_gmt":"2021-07-11T04:47:59","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=323319"},"modified":"2021-07-11T06:47:59","modified_gmt":"2021-07-11T04:47:59","slug":"sta-je-nama-danas-7-jul","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/07\/11\/sta-je-nama-danas-7-jul\/","title":{"rendered":"\u0160ta je nama danas 7. jul?"},"content":{"rendered":"

Autor: Nemanja Drobnjak<\/strong><\/p>\n

Na dana\u0161nji dan, pre ta\u010dno 80 godina, podignut je ustanak naroda Srbije protiv okupatora u Drugom svetskom ratu. Kada bismo na ovaj dan pro\u0161li ulicama srpskih gradova i sproveli jedan mali ad hoceksperiment, uradiv\u0161i anketu, ali tako da kao ciljanu populaciju uzmemo mlade ljude ro\u0111ene u poslednje tri decenije i postavimo im pitanje, Da li znate \u0161ta se dogodilo na dana\u0161nji dan? zanimljivo bi bilo \u010duti odgovore. \u010cini se da bi najve\u0107i deo njih rekao da ne zna. Razloga za tako ne\u0161to ima na pretek. No, krenimo redom.<\/p>\n

Malo koji narod u pokorenoj Evropi 1941. je imao hrabrosti da se usprotivi stravi\u010dnoj vojnoj ma\u0161ineriji kakva je bila Hitlerova, ali i njegovim pomaga\u010dima u vidu kvislin\u0161kih formacija koje su svoju lojalnost morale dokazivati tako \u0161to su prema nelojalnima bile nemilosrdne. Deo srpskog naroda koji je shvatio kakva je priroda fa\u0161izma kao ideologije, ali i to da se protiv okupatora treba boriti, a ne podilaziti mu, u julskim danima te godine jasno je trasirao put slobode.<\/p>\n

Tog 7. jula u valjevskom selu Bela Crkva odr\u017eavao se Ivanjdanski va\u0161ar. Kako je na va\u0161aru bilo puno ljudi, a va\u017eila je zabrana okupljanja, dva \u017eandara Bogdan Lon\u010dar i Milenko Brakovi\u0107 do\u0161li su da upozore okuljenu masu da se mora \u0161to pre razi\u0107i. Razlog zbog kog je zahtevano da se masa razi\u0111e nije bila samo zabrana okupljanja, s obzirom da se pretpostavilo da \u0107e tog dana biti puno ljudi na tom mestu, ve\u0107 \u010dinjenica da su komandant i komesar Ra\u0111eva\u010dke partizanske \u010dete, Valjevskog partizanskog odreda, lekar Mi\u0161a Panti\u0107 (poznat u Valjevu kao \u201eNarodni lekar\u201c jer svoje usluge nije napla\u0107ivao sitrotinji) i novinar \u017dikica Jovanovi\u0107 \u0160panac, odr\u017eali politi\u010dki govor, pozivaju\u0107i okupljeni narod na va\u0161aru da se pridru\u017ei partizanima, kao jedinim borcima za slobodu.<\/p>\n

Kako su ve\u0107 bili oti\u0161li kada su \u017eandari stigli, jedan student je potr\u010dao za njima da im ka\u017ee da su do\u0161li \u017eandari koji rasteruju narod. Panti\u0107 i Jovanovi\u0107 su se vratili na isto mesto, te su potegli oru\u017eje na \u017eandare.\u00a0 \u017dikica Jovanovi\u0107 \u0160panac je iz pi\u0161tolja smrtno ranio \u017eandare, a ti pucnji ozna\u010dili su po\u010detak borbe protiv okupatora i njihovih pomaga\u010da. Kafana ispred koje se ovaj doga\u0111aj odigrao i danas je muzej u kome se nalazi postavka posve\u0107ena 7. julu, Danu ustanka naroda Srbije.<\/p>\n

Zikica Jovanovi\u0107 \u0160panac, novinar ro\u0111en u Valjevu one iste godine kada je po\u010deo Prvi svetski rat, li\u010dnost je zanimljive biografije. Sa svega 22 godine odlu\u010duje da se priklju\u010di Internacionalnim brigadama u \u0160panskom gra\u0111anskom ratu. Dobija otkaz u Politici, a kao ve\u010dno se\u0107anje na njegove svetonazore i slobodarski duh, osta\u0107e nekoliko re\u010denica iz njegovog pisma roditeljima:<\/p>\n

\u201eMajko, ja nisam mogao ostati slep i gluv za bolove i dozive \u010dove\u010danstva. Ja to nisam mogao. Ja volim \u010doveka. Ti si mi udahnula tu ljubav. Razumi to, i molim te, oprosti mi \u0161to sam ti naneo bol. Tebi i ocu\u2026\u201c<\/p>\n

Nakon povratka iz \u0160panije, ilegalno deluje na teritoriji Beograda sve do 1941, gde u\u010destvuje u demonstracijama 27. marta. Poginuo je 12. marta 1942. u selu Radanovci kod Kosjeri\u0107a u sukobu sa \u010detnicima Koste Pe\u0107anca, a od 6. jula 1945. progla\u0161en je Narodnim herojem.<\/p>\n

Sve do 2001. godine, 7. jul se obele\u017eavao kao dr\u017eavni praznik. Tog dana od 1975. dodeljivana je Sedmojulska nagrada za izuzetna postignu\u0107a u umetnosti, privredi i raznim drugim dru\u0161tvenim oblastima. Danas 7. jul obele\u017eavaju samo organizacije poput SUBNOR-a, ali i pojedine stranke,\u00a0 na primer, Socijalisti\u010dka partija Srbije, \u010diji pripadnici sebe smatraju \u010duvarima tekovina Narodnooslobodila\u010dke borbe. Naravno da je to \u010dist politikantski potez, koji je svoju ulogu naro\u010dito imao u devedesetima, kada Milo\u0161evi\u0107u i njegovoj supruzi nije odgovaralo da ih etiketiraju kao srpske nacionaliste i \u0161oviniste, pa su otuda koketirali sa tekvinama NOB-a i partizanskom borbom. Takvu politiku koketiranja vidimo i danas kod lidera SPS Ivice Da\u010di\u0107a, naro\u010dito u predizbornim kampanjama. Ali o Da\u010di\u010du ne\u0161to kasnije.<\/p>\n

Kao \u0161to je malo koji narod u Evropi uspeo da se osmeli i ustane protiv fa\u0161isti\u010dkog okupatora i njegovih pomaga\u010da, tako je malo koja dr\u017eava u Evropi uspela da se non\u0161alantno odrekne slavljenja tog \u010dina. Smenom Slobodana Milo\u0161evi\u0107a i njegove Socijalisti\u010dke partije Srbije (za drugu \u0107e se ispostaviti, privremeno) i dolaskom takozvanih pro-demokratskih politi\u010dkih opcija na vlast, dolazi do produbljivanja procesa retradicionalizacije, reklerikalizacije i revizije pro\u0161losti. U tom duhu, ve\u0107 9. jula 2001. premijer Zoran \u0110in\u0111i\u0107 potpisuje ukaz kojim se kao dr\u017eavni praznik ukida 7. jul. Osim toga, u novim nastavnim programima, po prvi put u ud\u017ebenicima istorije stajalo je da je Srbija imala dva antifa\u0161isti\u010dka pokreta: Partizanski pokret i Jugoslovensku vojsku u otad\u017ebini. Istorija se neretko poigra sa datumima, pa je istog datuma kada i \u017dikica Jovanovi\u0107 \u0160panac stradao i sam Zoran \u0110in\u0111i\u0107, 12. marta 2003. a trend revidiranja pro\u0161losti se nastavlja i nakon njegove smrti.<\/p>\n

Ve\u0107 2004. izjedna\u010davanje dva pokreta kao antifa\u0161isti\u010dka dobija i svoj pravni epilog. Dolazi do\u00a0 izjedna\u010davanja oba pokreta, iako nam istorijske \u010dinjenice svedo\u010de da su se borci jednog i drugog pokreta u svim ve\u0107im ofanzivama od 1941. do 1945. nalazili na suprotnim stranama. Slavljenje 7. jula kao dr\u017eavnog praznika je ukinuto pod geslom \u201ene\u0107emo slaviti dan kada je Srbin pucao na Srbina\u201c. Tu re\u010denicu \u0107emo \u010desto \u010duti i danas, a ona je svedo\u010danstvo jednog posebnog trenda koji je na\u017ealost sve zastupljeniji. Re\u010d je o nacionalizaciji antifa\u0161izma, koja za osnovni cilj ima negiranje internacionalne, zajedni\u010dke antifa\u0161isti\u010dke borbe naroda Jugoslavije. Uz tu re\u010denicu, ovaj trend je vidlljiv i u re\u010denicama poput: \u201eNajvi\u0161e Srba je bilo u partizanskom pokretu\u201c, \u010dime se prvobitno isti\u010de etni\u010dki identitet, a pripadanje partizanskom pokretu biva sekundarno, \u0161to u biv\u0161oj SFRJ nije bio slu\u010daj i \u0161to ni danas ne bi trebalo da bude slu\u010daj. Ukoliko je udeo srpskog stanovni\u0161tva u okviru SFRJ bio najve\u0107i, logi\u010dno je da je u partizanskom pokretu bilo najvi\u0161e Srba, iako je taj trend varirao u toku rata i uve\u0107ao se naro\u010dito nakon 1943. i kapitulacije Italije, kada masa ljudi koji su se borili protiv partizana pristupa partizanskom pokretu, koji na kraju rata broji oko 800.000 boraca.<\/p>\n

Mi\u0161ljenje da se ne sme slaviti kao praznik kad je Srbin pucao na Srbina postalo je i glavni \u201epravni argument\u201c sudije \u0161aba\u010dkog op\u0161tinskog suda Gojka Lazareva koji je 11. decembra 2008. rehabilitovao ubijene \u017eandare. Lazarev je u intervjuu za Blic7. jula 2016. decidirano rekao:<\/p>\n

\u201eTog 7. jula 1941. \u017dikica Jovanovi\u0107 i jo\u0161 jedan lokalni alkoholi\u010dar Cvetin Soldatovi\u0107 pucali su na obi\u010dne srpske \u017eandare Bogdana Lon\u010dara i Milenka Brakovi\u0107a, iako tamo i na 50 kilometara u okolini nije bilo nijednog nema\u010dkog vojnika. To su \u010dinjenice koje pokazuju da to nije mogao biti po\u010detak ustanka protiv okupatora ve\u0107 po\u010detak borbe za vlast i revolucije, neki i dalje odbijaju da prihvate.\u201c<\/p>\n

Sudija Lazarev je ovim re\u010dima jasno stavio do znanja \u0161ta je bila poenta rehabilitacije. Re\u010d je o tome da je preko dvojice \u017eandara i njihove sudbine bilo potrebno demonizovati \u010ditav ustanak i partizanski pokret te u duhu antikomunizma partizanske borce prikazati kao alkoholi\u010dare i krvoloke koji su, eto, ni\u010dim izazvani re\u0161ili da potegnu pi\u0161tolje na nevine \u017eandare \u010dija je ideja bila samo da zavedu red. Doma\u0161tavanju sudije Lazareva nedostaje klju\u010dna stvar koja bi toj romanti\u010dnoj pri\u010di dodala i malo tragedije. A to su pitanja: Kojoj su vojsci ti \u017eandari pripadali? Da li je to bila kvislin\u0161ka vojna formacija i za\u0161to je potrebno da se zapuca na Nemce da bi to bio ustanak, a ne kako ka\u017ee, po\u010detak revolucije i borbe za vlast? Zar i kvislinzi kao saradnici okupatora nisu zlo\u010dinci i neprijatelji? Uzgred, primera radi, protiv koga su ratovali pripadnici Prvog sisa\u010dkog partizanskog odreda od 22. juna, pa se taj dan slavi kao Dan antifa\u0161isti\u010dke borbe u Hrvatskoj? Protiv Nemaca ili isprva protiv usta\u0161a, kao kvislin\u0161ke vojske, pa je i tu \u201eudario Hrvat na Hrvata\u201c? I na kraju, zar ustanak i nije bio po\u010detak revolucije, \u0161ta je u tome sporno? Zar i Prvi srpski ustanak iz 1804. nije bio ustanak (buna) pa prerastao u revoluciju te su zato partizani u 7. julu videli kontinuitet sa 1804. (otada na grbu SR Srbije i stoje 1804. i 1941. godina) i borbom protiv okupatora, sve sa sloganom \u201eSrbija se umirit\u2019 ne mo\u017ee\u201c?<\/p>\n

O\u010digledno da sudiji Lazarevu nije jasno da ustati protiv kvislinga zna\u010di ustati i protiv okupatora. Jer su kvislinzi svojom voljom pristali da okupatoru slu\u017ee. Lon\u010dar i Brakovi\u0107 nisu bili obi\u010dni \u017eandari niti simbol nevinosti, ve\u0107 simbol kvislin\u0161tva. Otuda 7. jul ima ogroman zna\u010daj za srpski narod. Slobodarska tradicija srpskog naroda po\u010diva upravo na borbi protiv okupatora sa bilo koje strane sveta da dolazi, ali i na borbi protiv doma\u0107ih izdajnika koji okupatorima slu\u017ee.<\/p>\n

Iste te godine 18. oktobra 2008. gore pomenuta Socijalisti\u010dka partija Srbije kao jedan od \u010duvara tekovina NOB i se\u0107anja na 7. jul, potpisuje takozvani \u201eIstorijski sporazum pomirenja\u201c sa Demokratskom strankom. Onom istom strankom \u010diji je pokojni lider ukinuo proslavu 7. jula kao dr\u017eavnog praznika. Koliko je lideru SPS zaista stalo do istorije i \u010duvanja antifa\u0161isti\u010dke tradicije, videli smo i u tome \u0161to u istorijskom sporazumu nije bilo ni naznake gde bi se reklo: ispravite odluku iz 2001. koju je va\u0161 lider (lider DS) potpisao. Tako bi postpuli istinski \u010duvari tekovina NOB. Ipak, za Ivicu Da\u010di\u0107a je va\u017enije da se \u017eivi od sada\u0161njosti, a ne od pro\u0161losti. \u0160ta je 7. jul 1941. za direktorska mesta u Javnim preduze\u0107ima, za ministarska mesta, za premijersko mesto? Kakvi \u010duvari tekovina, tako i sa\u010duvane tekovine.<\/p>\n

Uni\u0161tavanjem tekovina i marginalizacijom 7. jula, otvoren je put ka jo\u0161 ja\u010dem talasu revizije istorije i rehabilitaciji saradnika okupatora. Tako ona vi\u0161e ne postaje vidljiva samo u ud\u017ebenicima istorije za osnovne i srednje \u0161kole. Ona postaje dominantan dru\u0161tveni narativ. U medijima, na filmu kroz kvaziistorijsko kinematografsko stvarala\u0161tvo re\u017eisera, poput Rado\u0161a Baji\u0107a (nekada svesrdnog podr\u017eavaoca Demokratske stranke i Borisa Tadi\u0107a), preko raznih istori\u010dara, poput Bojana Dimitrijevi\u0107a (tako\u0111e \u010dlana i lokalnog funkcionera Demokratske stranke), ali i kroz razne manifestacije i \u010detni\u010dke mar\u0161eve osobito u delovima biv\u0161e nam zemlje, gde su \u010detnici po\u010dinili stravi\u010dne zlo\u010dine. Dakle, ukidanje 7. jula kao nacionalnog praznika nije bio hir. Ukidanje 7. jula kao nacionalnog praznika je razra\u0111eni plan i proces zapo\u010det 2001. sa ciljem ne izjedna\u010davanja dva pokreta, ve\u0107 marginalizacije tekovina Narodnooslobodila\u010dke partizanske borbe, kako bi se time ostavio prostor potomcima i apologetama pora\u017eenih vojski da svoje pretke rehabilituju, dobiju pravo na nasledstvo i oslobode ih realne i moralne krivice, koju im niko nije nametnuo, jer su sami izabrali kojim putem \u0107e krenuti pre 80 godina.<\/p>\n

Gubitkom predsedni\u010dkih izbora i skup\u0161tinske ve\u0107ine 2012. godine i dolaskom na vlast krunisanog \u010detni\u010dkog vojvode Tomislava Nikoli\u0107a i danas najmo\u0107nijeg politi\u010dara u Srbiji, Aleksandra Vu\u010di\u0107a, ali i povratkom njihovog izdanog politi\u010dkog oca Vojislava \u0160e\u0161elja, tako\u0111e \u010detni\u010dkog vojvode, iz Haga, pro-\u010detni\u010dki stavovi postaju mainstream narativ srbijanskog dru\u0161tva. Na nacionalnim medijskim frekvencijama gotovo da ne mo\u017eemo videti niti jednog intelektualca, istori\u010dara, politikologa, sociologa koji bi kriti\u010dki govorio o \u010detni\u010dkom pokretu, o \u010detni\u010dkim pokoljima diljem Srbije i Bosne i Hercegovine, \u0161to samo dokazuje da ideja svih vlasti od smene Milo\u0161evi\u0107a naovamo, nije bila izjedna\u010davanje, ve\u0107 potpuna marginalizacija Partizanskog pokreta, njegove borbe, \u017ertve, pobede, \u0161to nesumnjivo vodi potpunom isklju\u010denju tog narativa iz javnog diskursa. Jer ukidanjima praznika kao dr\u017eavnih se ni\u0161ta ne mo\u017ee izjedna\u010diti. Tako se \u0161alje jasna poruka da je ne\u0161to u dru\u0161tvu nepo\u017eeljno.<\/p>\n

Otuda je sasvim legitimno pitanje iz naslova: \u0160ta je nama danas 7. jul? Seti li ga se iko osim ionako marginalizovanih grupa gra\u0111ana i politi\u010dkih stranaka koje taj praznik koriste u politikantske svrhe? Zar je po\u010detak revolucije u Srbiji i ustanak protiv okupatora u porobljenoj Evropi na\u0161oj dr\u017eavi toliko bezna\u010dajan da smo taj praznik ukinuli? Da li su oni koji su pripadali partizanskom pokretu, veruju\u0107i u ideale slobode, jednakosti, bratstva i jedinstva, i u toj veri polo\u017eili svoje \u017eivote, zaslu\u017eili da ih se vi\u0161e ne se\u0107amo ni na taj jedan jedini dan?<\/p>\n

Razmislimo o ovim pitanjima. Ne dozvolimo da nam se dogodi ono \u0161to je jako dobro primetio Renan: \u201eDok trijumf kojem se raduju pobednici neminovno postaje pro\u0161lost, se\u0107anje gubitnika pokazuje u budu\u0107nost.\u201c<\/p>\n

Sre\u0107an 7. jul, Dan ustanka naroda Srbije u Drugom svetskom ratu, svima koji slave.<\/p>\n

Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Da li su oni koji su pripadali partizanskom pokretu, veruju\u0107i u ideale slobode, jednakosti, bratstva i jedinstva, i u toj veri polo\u017eili svoje \u017eivote, zaslu\u017eili da ih se vi\u0161e ne se\u0107amo ni na taj jedan jedini dan?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":323320,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-323319","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/323319","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=323319"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/323319\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":323321,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/323319\/revisions\/323321"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/323320"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=323319"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=323319"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=323319"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}