{"id":323234,"date":"2021-07-09T11:41:57","date_gmt":"2021-07-09T09:41:57","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=323234"},"modified":"2021-07-09T11:47:53","modified_gmt":"2021-07-09T09:47:53","slug":"rakija-beli-luk-i-limun-kako-su-lazne-vesti-ugrozile-ljudske-zivote-u-albaniji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/07\/09\/rakija-beli-luk-i-limun-kako-su-lazne-vesti-ugrozile-ljudske-zivote-u-albaniji\/","title":{"rendered":"“Rakija, beli luk i limun”: Kako su la\u017ene vesti ugrozile ljudske \u017eivote u Albaniji"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Nertila Maho*<\/strong><\/p>\n

\"\"U vreme kada su svetski farmaceutski giganti bili u me\u0111usobnom takmi\u010denju i u trci sa vremenom, radi iznala\u017eenje vakcine protiv Kovid-19, u gradu Le\u017ea u severnoj Albaniji dve su osobe prodavale doze “\u010darobnog leka” koji nije bio ni\u0161ta drugo osim obi\u010dna me\u0161avina hidrohlorne kiseline i vode i koji su prodavali po ceni od 20 hiljada leka (160 evra). Veliki broj ljudi su bili \u017ertve ove prevare, a policija je privela osobe F. Froku (57) i H. Froku<\/a> (30) u julu 2020. godine, otkako su oni na “Fejsbuku” objavili tvrdnju da su otkrili lek protiv Kovid-19.<\/p>\n

O\u010dajanje ili strah od gubitka voljene li\u010dnosti zbog Kovid-19 primorao je neke ljude da poveruju u to da zaista postoje \u010darobni lekovi. Dru\u0161tvene mre\u017ee su bile izvor informacija, alat za marketing i “onlajn prodavnica” za prodaju navodnog leka, no ovo je bila tvrdnja koja je proizlazila od ljudi bez ikakve medicinske utemeljenosti. Te\u0161ko je da kontrolirate sadr\u017eine na dru\u0161tvenim mre\u017eama, tako da ostaje da sama javnost bude ta koja \u0107e istra\u017eiti i filtrirati ta\u010dne informacije, te da ih razgrani\u010di od la\u017enih vesti. Dru\u0161tvene mre\u017ee nisu usamljeni primer za ovakvu predoziranost sa la\u017enim informacijama, koji ponekad i ugro\u017eavaju \u017eivote gra\u0111ana. Manija za “klikove” se prenela i na konsolidovane medije sa dobrom reputacijom.<\/p>\n

\n

Internet strane prepune la\u017enih vesti u vezi le\u010denja od Kovid-19<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

Albanija je potvrdila prva dva slu\u010daja zaraze sa Kovid-19<\/a> 9. marta 2020. godine, ali globalna panika u vezi virusa se desila mnogo pre toga. Iako stvari na globalnom nivou nisu bile jasne, a nisu bili uspostavljeni ni protokoli le\u010denja, u medijima su se pojavili bezbroj napisa o tome kako se le\u010diti od ovog virusa. Vitamin C je bio nagla\u0161avan kao elemenat koji poti\u010de imunitet, ali u javnosti ovo je bilo tuma\u010deno kao spa\u0161enje od Kovid-19. Kaskadni<\/a> efekat zbog ovoga bio je povi\u0161enje cena vo\u010da, kao \u0161to su narand\u017ee, limuni ili mandarine, a u velikim marketima sve koli\u010dine ovog vo\u010da su se potro\u0161ile za trenutak. U ovom slu\u010daju nije bilo ugro\u017eeno ni\u010dije zdravlje, osim “zdravlje” nov\u010danika gra\u0111ana, koji su obilazili prazne prodavnice i apoteke u potrazi za vitaminom C. Ali, ovo je bila najmanje \u0161tetna informacija.<\/p>\n

Pravi su problem bile nenau\u010dne i neosnovane tvrdnje koje su u\u0161le u opticaj na ve\u0107ini internet stranica u prvim mesecima pandemije. Mogli ste lako da prona\u0111ete la\u017ene vesti o tome kako od Kovid-19 mo\u017eete da se le\u010dite i ku\u0107i, sa rakijom (koja je, ina\u010de, tipi\u010dno pi\u0107e u Albaniji)! Bilo je i tvrdnji da pijenje rakije spre\u010dava koronavirus, a bio je citiran i lekar koji je izjavljivao da, ako masirate telo sa dva alkoholna pi\u0107a, posledice od koronavirusa su manje agresivne. Odjedanput, lovor<\/a>, limun i beli luk bili su prepoznati kao \u010dudotvorni artikli koji le\u010de opasni virus.<\/p>\n

Objavljivane<\/a> jedna nakon druge, sa ciljem da privuku \u0161to je mogu\u0107e vi\u0161e klikova, la\u017ene su vesti podrivale rad javnih zdravstvenih institucija kada je re\u010d o svesti pojedinaca da odr\u017eavaju rastojanje i da za\u0161tite sebe od virusa, i umesto toga su stvarale percepciju da je lek bukvalno svuda oko nas.<\/p>\n

\n

La\u017ene su vesti uve\u010dale broj skeptika koji ne \u017eele da budu vakcinisani<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

Lanac vesti povezan sa teorijama zavere obuhvatio je \u010ditavi svet, uklju\u010duju\u0107i i Albaniju. U medijima ste mogli posvuda da pro\u010ditate na stotine<\/a> naslova o teoriji da je Kovid-19 sazdan sa ciljem da istrebi pojedine grupe u dru\u0161tvu, da uve\u010da finansijske dobitke farmaceutskih kompanija, ili da primora ljude da se vakcini\u0161u sa vakcinama koje su samo mikro\u010dipovi i ni\u0161ta drugo.<\/p>\n

Ime milijardera Bila Gejtsa bilo je \u010desto spominjano u ovim teorijama, sa tvrdnjom da je on hteo da kontrolira svet. Teorije zavere, koje su se pojavile \u010dak i u nacionalnim medijima, uve\u010dale su broj skeptika u vezi vakcinisanja. Jedno istra\u017eivanje<\/a> sprovedeno od savetodavne grupe “Balkans in Europe” pokazuje da dr\u017eava sa najve\u0107im brojem poklonika u vezi sa teorijama zavere iz zemalja zapadnog Balkana je upravo Albanija. Prema istom istra\u017eivanju, veliki je broj ljudi koji su protiv vakcinisanja, i to ne samo u Albaniji ve\u0107 i u svim zemljama zapadnog Balkana.<\/p>\n

\n

Zbunjiva\u010dke informacije u vezi lekova pove\u0107ale su prodaju na crnom tr\u017ei\u0161tu<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

Pre odobrenja vakcine, protokoli za le\u010denje u nekim zemljama sadr\u017eavale su antivirusne lekove za borbu protiv Kovid-19. “Favipiravir” bio je prvi lek upotrebljavan protiv Kovid-19 u Vuhanu, a zatim i u Italiji, Japanu, Rusiji, Turskoj. Neki od ovih zemalja ponudili su ga besplatno, u okviru le\u010denja od Kovida-19 u bolnicama.<\/p>\n

Jedan drugi lek bio je “Remdesivir” koji se upotrebljava intravenozno. Nakon \u0161to su pro\u010ditali informacije o ovim lekovima, kao i o tome da su se pokazali kao uspe\u0161na terapija u SAD i u Evropi, te u konsultaciji sa privatnim lekarima, ljudi su po\u010deli da kupuju na crnom tr\u017ei\u0161tu. Neformalno, mogli ste da ga kupite po ceni od 350<\/a> do 500 evra.<\/p>\n

To je bio deo populacije koji se bojao da ide u javne bolnice, u panici da su bolesnici ostavljeni bez pravilnog medicinskog tretmana.<\/p>\n

Poverenje u ove lekove bilo je dodatno zasiljeno \u010dinjenicom kada je Ministarstvo<\/a> zdravlja saop\u0161tilo, u oktobru, da \u0107e uvesti “Remdesivir” kao terapiju u javnim bolnicama.<\/p>\n

Oni koji nisu mogli da ga kupe, po\u010deli su da kupuju i da koriste jednostavne antibiotike (na primer, azitromicin), \u010dak i kad za to nije postojala potreba. Nema ni\u0161ta lo\u0161eg u tome da proba\u0161 da spasi\u0161 \u017eivot sebi, ali zbunjiva\u010dke informacije koje su proizlazile iz razli\u010ditih izvora primorale su ljude sa blagim simptomima Kovida-19 da koriste razli\u010dite lekove bez pritom da se konsultuju sa lekarima. Ina\u010de, lekari u Albaniji koji rade u stranim zemljama nagla\u0161avali<\/a> su u medijima da nije potrebno Kovid-19 le\u010diti jakim antibioticima i da postoje drugi na\u010dini za le\u010denje, u zavisnost od pojedine situacije.<\/p>\n

\n

Da li je i Vlada bila deo la\u017enih vesti?<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

Postupci u vezi sa pandemijom podelili su javnost. Vlada je bila na stavu da je bila uspe\u0161na, a premijer je ovo naglasio<\/a> mnogo puta. Ali, je li ovaj uspeh bio realan? Prvo, moramo da ka\u017eemo da, u vreme kada je dr\u017eava bila u karantinu (od marta do maja 2020. godine), Albanija je imala gubitke u skoro svakom domenu ekonomije. Tako da, kada je u mesecima septembar-novembar nastupio slede\u0107i bran pandemije, Vlada je donela odluku da ne \u017ertvuje ekonomiju i da ona bude otvorena, sa izvesnim ograni\u010denjima. Svakako, ono \u0161to je bilo \u017ertvovano su ljudski \u017eivoti. Zvani\u010dno, Albanija danas (09.07.2021. godine) ima ukupno 245<\/a>6 \u017ertava od Kovida-19 od po\u010detka pandemije. Me\u0111utim, je li ovo istinski broj smrtnih slu\u010dajeva zvog virusa?<\/p>\n

U izve\u0161taju koji je bio objavljen od strane Healthdata.org<\/a>, Albanija je \u010detvrta zemlja premu broju umrlih od Kovida-19, ra\u010dunano prema broju populacije, odmah iza Azerbajd\u017eana, Bosne i Hercegovine, i Bugarske.<\/p>\n

Dr\u017eavni zavod za statistiku, ina\u010de zvani\u010dni izvor, u svojim saop\u0161tenjima ukazuje na visoku stopu smrtnosti, \u0161to ukazuje na to da Vlada nije potpuno “iskrena” kada je re\u010d o smrtnosti od Kovida-19, a koju zvani\u010dno saop\u0161tava Ministarstvo zdravlja.<\/p>\n

Prema ovom zavodu, u periodu od aprila 2020. godine do marta 2021. godine, u Albaniji je bilo oko 9300<\/a> dodatnih umrlih u pore\u0111enju sa istim periodom iz prethodnih godinu dana, kada virus nije postojao (u tom periodu, zvani\u010dno, 2423 su umrli od Kovida-19).<\/p>\n

U proteklih 12 meseci (april 2020. – mart 2021. godine) umrlo je oko 31.000 ljudi, u pore\u0111enju sa skoro 22.000 u periodu april 2019. \u2013 mart 2020. godine, \u0161to je pove\u0107anje za vi\u0161e od 42,7 procenata.<\/p>\n

Jo\u0161 jedan primer kada Vlada nije omogu\u0107ila medijima ta\u010dne informacije bili su testovi za Kovid-19. Premijer je 18. marta izjavio da testovi ra\u0111eni u Albaniji su u ve\u0107em broju u pore\u0111enju sa svim drugim zemljama iz regiona, ali su mediji otkrili upravo suprotno, upore\u0111ivanjem zvani\u010dnih podataka iz nekih dr\u017eava, \u0161to je pokazalo da je Rama dao la\u017enu izjavu.<\/p>\n

\n

Medijima je potrebna vakcina za istinu<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

Mediji imaju svoje grehe o tome kako su izve\u0161tavali o pandemiji. Ve\u010dina njih su udru\u017eili snage na samom po\u010detku i po\u010deli su da izve\u0161tavaju i da savetuju javnost, sa ciljem da se povi\u0161i svest o riziku od virusa i o merama za\u0161tite. Ali, sa druge strane, oni nisu uspeli da se otklone od manije “klikova” bez pravilnog filtriranja informacija. Jedna analiza<\/a> u kojoj je obuhva\u0107eno izve\u0161tavanje u medijima u vreme koronavirusa, izvedena od dvoje dobro poznatih akademika, ukazala je da su albanski mediji izveli korak nazad u vezi profesionalnih standarda u medijskim izve\u0161tajima. Ali, kakvi su bili zaklju\u010dci?<\/p>\n

U osnovi, medijsko izve\u0161tavanje o Kovidu-19 nagla\u0161avalo je samo zvani\u010dne izjave. Nije bilo ura\u0111eno temeljitije istra\u017eivanje kako bi se potvrdila istinitost izjava i brojeva u vezi pandemije, a saop\u0161tavane iz Vlade i iz dr\u017eavnih institucija. Nije bilo ozbiljnijih istra\u017eivanja, a teren je bio idealan upravo za ovakav vid novinarstva. Bila su sprovedena samo 2-3 kratka istra\u017eivanja.<\/p>\n

U medijima nije postojalo i balansirano izve\u0161tavanje, u smislu davanja prostora nezavisnim glasovima nasuprot zvani\u010dnim dr\u017eavnim. Naglasak na \u0161irenje virusa i na zdravstveno stanje stavio je u drugi plan naglasak koji je mogao da bude na ekonomske i socijalne posledice prouzrokovane karantinom i Kovidom-19.<\/p>\n

Portali su izve\u0161tavali ve\u0161ta\u010dki, a prisutnost stru\u010dnih osoba ili tehni\u010dkih informacija bilo je kratko i vi\u0161e je bilo servirano kao “ne\u0161to nabrzaka”. Osim te\u0161kih uslova u kojima su se na\u0161li novinari, u ekonomskom smislu, pandemija je jo\u0161 vi\u0161e ote\u017eala i izve\u0161tavanje sa terena. Konferencije za medije bile su preba\u0107ene na dru\u0161tvenim mre\u017eama, a prisustvo novinara bilo je namerno eliminisano, \u0161to je onemogu\u0107ilo novinarima da postave pitanja.<\/p>\n

\n

Vreme je za delovanje<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

Pandemija Kovida-19 bila je test za dru\u0161tvo, sisteme, ekonomije i medije u svim njihovim segmentima. Ako pogledamo nazad u protekloj godini i ne\u0161to vi\u0161e, vide\u0107emo da su mediji i dalje krhki i da su svoj zadatak mogli da sprovedu na bolji na\u010din.<\/p>\n

\u0160ta sad? Nakon oluje sa Kovidom-19, vreme je da analiziramo to \u0161to se desilo.<\/p>\n

Tradicionalni mediji trebalo bi da deluju i da u\u010de od svojih gre\u0161aka. Ovo treba da bude su\u0161tina njihove misije i na prvo mesto trebalo bi da postave javni interes. To mora da bude izvor informacija iz prve ruke kada je re\u010d o vestima i izve\u0161tavanju, pa \u0107e s tim imati i klju\u010dnu ulogu u edukaciji javnosti. Ovo \u0107e dovesti do lan\u010danog efekta, koji omogu\u010duje publici da pokloni ve\u0107u pa\u017enju tome u \u010demu veruje i da filtrira istinu od onoga \u0161to je la\u017e.<\/p>\n

Sa druge strane, Vlada treba da bude svesna da, ranije ili kasnije, sve izlazi na svetlost dana. Iskrenost je ponekad bolja alternativa u nekom hitnom stanju u pore\u0111enju sa sakrivanjem istine. Ve\u0107e transparentnost vlasti je ne\u0161to mnogo bolje od panike i skepti\u010dnosti.<\/p>\n

A, u vezi portala koji objavljuju vesti, vreme je da vlasti poklone ve\u010du pa\u017enju na njih. Jedini cilj portala je da ostvare brojnost klikova, i to preko la\u017enih vesti, i zbog toga oni treba da budu odgovorni za nastalu \u0161tetu.<\/p>\n

Dru\u0161tvene mre\u017ee? Pa, one su takve kakve su! Nemogu\u0107e je da budu pod kontrolom, pa zato potrebno je podizanje svesti o rizicima, u smislu da sve \u0161to pro\u010ditate tamo ne mora da zna\u010di da je i istinito.<\/p>\n

*Nertila Maho<\/strong> gotovo 14 godina pokriva ekonomska pitanja kao novinarka u Albaniji. U posljednje \u010detiri godine radi za Monitor, jedini ekonomski magazin u Albaniji. Njena prethodna iskustva uklju\u010duju osam godina rada u dnevnom listu Panorama, najve\u0107em u zemlji, i dvije godine na televiziji. Diplomirala je novinarstvo i magistrirala marketing (program Nebraska) na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Tirani. Aktivno pise \u010dlanke o razli\u010ditim temama iz turizma, energetike, tr\u017ei\u0161ta osiguranja, finansija, itd.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Tekst je nastao u sklopu izdanja \u201c<\/strong><\/em>Pri\u010da iz regije<\/strong><\/em><\/a>\u201d kojeg provode makedonska\u00a0<\/strong><\/em>Res Publica<\/strong><\/em><\/a>\u00a0i\u00a0<\/strong><\/em>Institut za komunikacijske studije<\/strong><\/em><\/a>, u saradnji s partnerima iz Crna Gora (<\/strong><\/em>PCNEN<\/strong><\/em><\/a>), Hrvatske (<\/strong><\/em>Lupiga<\/strong><\/em><\/a>), Kosova (<\/strong><\/em>Sbunker<\/strong><\/em><\/a>), Srbije (<\/strong><\/em>Ne Davimo Beograd<\/strong><\/em><\/a>), Bosne i Hercegovine (<\/strong><\/em>Analiziraj.ba<\/strong><\/em><\/a>), Albaniji (<\/strong><\/em>Monitor.al<\/strong><\/a>) I Gr\u010dke (<\/strong><\/em>Macropolis<\/strong><\/em><\/a>), u okviru projekta “Pove\u017ei ta\u010dke: pobolj\u0161ane politike kroz gra\u0111ansko u\u010de\u0161\u0107e” uz podr\u0161ku britanske ambasade u Skoplju.<\/strong><\/em><\/p>\n

Napomena: Stavovi i mi\u0161ljenja izra\u017eeni u ovom \u010dlanku su stavovi autora i ne odra\u017eavaju nu\u017eno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.<\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pravi problem bile su neznanstvene i neutemeljene tvrdnje koje su po\u010dele kru\u017eiti na nekoliko internet stranica u prvim mjesecima pandemije. Lako biste mogli prona\u0107i la\u017ene vijesti o tome kako se KOVID-19 kod ku\u0107e mo\u017ee lije\u010diti rakijom! (Foto: balkaninsight.com)<\/p>\n","protected":false},"author":3314,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-323234","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/323234","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3314"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=323234"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/323234\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":323241,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/323234\/revisions\/323241"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=323234"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=323234"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=323234"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}