{"id":323212,"date":"2021-07-09T08:11:24","date_gmt":"2021-07-09T06:11:24","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=323212"},"modified":"2021-07-09T08:11:24","modified_gmt":"2021-07-09T06:11:24","slug":"memorandum-sanu-manifest-neoliberalizma-na-srpski-nacin","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/07\/09\/memorandum-sanu-manifest-neoliberalizma-na-srpski-nacin\/","title":{"rendered":"Memorandum SANU: manifest neoliberalizma na srpski na\u010din"},"content":{"rendered":"
\n
Autor: Stefan Aleksi\u0107<\/strong><\/div>\n<\/div>\n

\u010cest simptom dru\u0161tva u kojem je dostignuta gotovo potpuna ideolo\u0161ka hegemonija jeste izvesna naivna fiksacija na okrugle godi\u0161njice.<\/span>1<\/sup><\/a> Jer kao oblik memorijalizacije takva fiksacija ujedno mo\u017ee biti i subverzivna \u2013 kada se primerice memorijalizuju doga\u0111aji \u010dije je pam\u0107enje \u201eneprijatno\u201d za dominantne politi\u010dko-ekonomske strukture \u2013 i konstruktivna \u2013 kada slu\u017ei daljoj i dubljoj i temeljnijoj stabilizaciji tih struktura.<\/p>\n

\n
\n
\n
\n

I naravno da upravo mi \u017eivimo u dru\u0161tvu u kojem je ova naizgled jasna granica sasvim destabilizovana. Zabele\u017eimo stoga i koje su to tridesetogodi\u0161njice pale ove 2021. godine. Raspad Sovjetskog saveza, prvi rat u Iraku, prebijanje Rodnija Kinga, \u017deljko Obradovi\u0107 prvi put postao trener \u201ePartizana\u201d (i odmah osvojio Ligu \u0161ampiona), \u201eTerminator 2\u201d.<\/p>\n

Ali \u010dini se da je za nas ipak najbitnija tridesetogodi\u0161njica raspada Jugoslavije: taj je raspad uostalom obele\u017eio svih ovih trideset godina muka i neda\u0107a. A sa tim raspadom blisko je povezana i jo\u0161 jedna godi\u0161njica \u2013 mada ne ba\u0161 toliko okrugla kao prethodne: ako se Jugoslavija raspala te 1991, otrovu koji ju je na kraju ubio trebalo je pet godina da deluje, i sipan je (u uvo) 1986.<\/p>\n

\n

Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Podsetimo, zato, zbog onih koji sa ovim dokumentom nisu upoznati. Na zahtev Ivana Stamboli\u0107a, 1985. godine komisija SANU zapo\u010dinje rad na dokumentu o kosovskom problemu \u2013 koji se ve\u0107 tada bio dobrano zagnojio. Ali pre nego je bio zvani\u010dno usvojen, nezvani\u010dna i toksi\u010dna verzija tog dokumenta po\u010dinje da izlazi \u2013 u obliku feljtona \u2013 u Ve\u010dernjim novostima<\/em>.<\/p>\n

Memorandum je ozbiljno vonjao na DB \u2013 i to ne zato \u0161to je \u0161atro otkriveni memo izlazio u obliku romana u nastavcima, i to u lokalnom Beobachteru<\/em> i govornom aparatu duboke dr\u017eave \u2013 ve\u0107 najpre zbog \u010dinjenice da je upravo ova slu\u017eba izgleda sasvim spremno do\u010dekala doga\u0111aje devedesetih.<\/p>\n

Naravno spisak spornih ta\u010daka je obiman i sasvim (ne)o\u010dekivan. Jer glupostima za koje svi znaju \u2013 da Albanci nad Srbima na Kosovu \u010dine genocid i da Hrvatska i Slovenija eksploati\u0161u Srbiju, pa sve do zahteva za jedinstvom Srba \u2013 prethode ideje o \u201edavanju ve\u0107eg prostora tr\u017ei\u0161tu\u201c, \u201edebirokratizaciji\u201c, \u201eintegraciji u svetske tokove\u201c; zahtev za prizivanje \u201eindividualnih interesa kao motiva ekonomskog pona\u0161anja\u201c; lelek zato \u0161to je \u201esputavanjem tr\u017ei\u0161ta gu\u0161ena inicijativa privrede\u201c; zahtev za \u201eekonomsku racionalost\u201c; kritika \u201erasta realnog li\u010dnog dohotka preko nivoa produktivnosti\u201c.<\/p>\n

Ukratko, dokument je mapirao sva klju\u010dna mesta srpskog nacionalizma i srpske politi\u010dke sfere u \u0161irem smislu naovamo, po\u0161to i dan-danas sve\u0107om valja tra\u017eiti politi\u010dke snage koje u svom programu nemaju ovaj specifi\u010dni miks konzervativne nacionalne i liberalne ekonomske dogmatike.<\/p>\n

I upravo zbog toga moramo dodati: dokument jeste bio sme\u0107e ali politi\u010dki inteligentno <\/em>i tehnolo\u0161ki izuzetno napredno<\/em> sme\u0107e. Jer na kraju nije jasno da li je prava toksi\u010dnost ovog dokumenta bila samo u njegovom sadr\u017eaju, ili pre u \u010dinjenici da niti je bio usvojen niti je bilo ne\u0161to previ\u0161e verovatno da bi ikada bio usvojen da je do te ta\u010dke uspeo da dogura.<\/p>\n

Pre \u0107e biti da je u pitanju jedna politi\u010dka mudrost i ve\u0161tina onih koji su dokument napravili i onda ga procureli: vrlo je verovatno jedan od prvih dokumenata koji je spr\u00eaman da ne bi bio <\/em>usvojen, zapo\u010dinju\u0107i time jedan sasvim novi politi\u010dko-ekonomski \u017eanr kvazi-antiestabli\u0161mentskih politika koje elite tobo\u017e preziru i koje nemaju sluha za \u201enarod\u201d \u2013 na kojem desnica i dan-danas parazitira.<\/p>\n

Sasvim dosledno tome, na\u0161a je cela budu\u0107a pro\u0161lost obele\u017eena doga\u0111anjima naroda (dodu\u0161e izre\u017eiranim) i \u201evoksom populi\u201d (dodu\u0161e la\u017enim), po\u010dev tu s Milo\u0161evi\u0107evim pu\u010devima 1988. i 1989, koji su izvedeni pod maskirovkom \u201eantibirokratske revolucije\u201d, u kojoj su navodno posmenjivani neki \u201ebirokrati koji nisu bili u toliko intimnoj vezi sa vox populijem<\/em>\u2018\u201d (barem ne onim koji je odgovarao Milo\u0161evi\u0107u).<\/p>\n

Dakle, SANU se te 1986. pokazao kao veoma savremen i mo\u017eda\u00a0 \u010dak i dalekovid. Latila se politika identiteta daleko pre njihovog zenita i pre nego ih je sasvim preuzela desnica (poslednjih desetak godina); veoma se rano dohvatila nove kolekcije ideja desnice, uklju\u010duju\u0107i tu tipi\u010dni re\u010dnik neoliberalizma i nacional-konzervativizma; na specifi\u010dan na\u010din fuzionirala etno\u0161ovinizam i ekonomiju u nekakvu etnonomiju; uspostavila sasvim tesnu vezu izme\u0111u institucija koje proizvode ideolo\u0161ke narative i institucija koje proizvode dr\u017eavnu prisilu; slu\u017eila establi\u0161mentu navodnim antagonizovanjem prema njemu; proizvodila politiku kao dimnu zavesu iza koje su se sakrili dublji procesi; dizajnirala (nacionalnu) istoriju s ciljem sakrivanja dubinskih procesa rastavljanja progresivnog dru\u0161tvenog poku\u0161aja zvanog \u201esocijalizam\u201c.<\/p>\n

A ovo poslednje prvenstveno najavom najava nove vrste socijalne organizacije: nacije kao prirodne<\/em> \u0107elije dru\u0161tva. A ako je prirodna, onda je sama po sebi ve\u0107 legitimna i ne mo\u017ee se izbe\u0107i (a i sve nasilje zarad regulisanja ljudi u skladu s tim \u010desto arbitrarnim normama \u2013 dakle sve ono \u0161to do\u017eivljavamo kao nacionalizam \u2013 onda je legitimno<\/em>).<\/span>2<\/sup><\/a><\/p>\n

\u010cak je i lako\u0107a s kojom se sa ekonomskih tema skakutalo u nacionalne i obratno simptom postojanja jedne daleko dublje ideolo\u0161ke strukture i u tom smislu se SANU te 1986. preporu\u010dio kao efikasan podizvo\u0111a\u010d veoma cenjene robe \u2013 ideolo\u0161ke pratilje neoliberalizma: konzervativne melanholije. A sve to na gotovo isti na\u010din i sa samo par godina zaka\u0161njenja u odnosu na SAD, gde je sklopljen identi\u010dan savez izme\u0111u tr\u017ei\u0161nih fundamentalista i regresivnih konzervativaca po nacrtu teoreti\u010dara austrijske ekonomske \u0161kole.<\/span>3<\/sup><\/a><\/p>\n

Fuzija nacije i ekonomije u kontekstu Jugoslavije devedesetih zapravo je bila fuzija nacije i privatizacije i najava stvaranja politi\u010dkih zajednica kao ljuski za privatizacione embrione<\/em> i nacionalnih dr\u017eava u kojima neupitni suverenitet nad privatizacijom imaju lokalne nacionalne elite.<\/p>\n

Zato je kona\u010dna ocena ovog dokumenta: u pitanju je manifest neoliberalizma na srpski na\u010din.<\/p>\n

\n

Dva kraja Memoranduma<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Memorandum jeste antisocijalisti\u010dki, me\u0111utim i antijugoslovenski i time izdajni\u010dki<\/em>. Pa je spisak autora \u2013 ako su oni zaista bili autori, a nisu primili tekst \u201enegde odozgo\u201d \u2013 u isto vreme i spisak onih koji su otrovali sopstvenu zemlju uz pomo\u0107 koje se veliki broj njih (nezaslu\u017eeno, moramo da primetimo \u2013 i to je jedan od problema socijalisti\u010dke Jugoslavije) pomerio iz tre\u0107eg u prvi dru\u0161tveni e\u0161alon. I tek je posebna vrsta bizarnosti \u010dinjenica da je ista ta ekipa ohrabrila upravo mahanje etiketom izdajnika naokolo prema svima koji njihovog novostvorenog nacional-franken\u0161tajna nisu prihvatali potpuno \u0107utke.<\/p>\n

Ali va\u017eno je u isto vreme podsetiti da je dokument identitetska osnova za dve <\/em>naizgled dijametralno suprotstavljene politi\u010dke formacije dugog trajanja: prvosrbiju<\/em> \u2013 koja smatra da je Memorandum logos<\/em> koji je (srpsku) naciju \u201eoslobodio\u201d okova Jugoslavije \u2013 s jedne strane, i drugosrbiju<\/em> sa druge strane \u2013 koja smatra da je Memorandum otrov koji je ubio jednu multinacionalnu dr\u017eavu koja je smogla snage da postoji sedamdesetak godina. A \u010dinjenica da postoje dve politi\u010dke grupacije koje pritom smatraju da su dijametralno suprotstavljene kojima je Memorandum identitetska osnovica \u2013 govori o \u0161irokoj upotrebljivosti ovog poludokumenta.<\/p>\n

Memorandum je, barem donekle, i jedna od neuralgi\u010dnih ta\u010daka i takozvane druge Srbije s obzirom na to da je antinacionalizam jedna od njegovih ta\u010daka oslonca. Drugim re\u010dima, Memorandum i za njih nudi jedno jako\u00a0 zgodno re\u0161enje: nacionalizma nije bilo, a onda su do\u0161li neki konzervativni i Memorandumom probudili a\u017edaju, otvorili Pandorinu kutiju i voila \u2013 <\/em>Jugoslavija se raspala.<\/p>\n

Va\u017enosti dodajmo i to da druga Srbija i dan-danas kao identitetsku superstrukturu ima stav da je glavna politi\u010dka osa podele u Srbiji konzervativni i zatucani<\/em> protiv obrazovanih i progresivnih<\/em>, te da potonje epitete sasvim arogantno (i neta\u010dno \u2013 posebno \u0161to se ti\u010de ove \u201eprogresivnosti\u201d) me\u0107e na sopstvenu stranu \u2013 vrednost Memoranduma kao identitetskog sidra ostaje sasvim jasno.<\/p>\n

Stoga hajdemo nazad na gorepomenutu stabilnost ideolo\u0161ke hegemonije: ako je i\u0161ta simbol te stabilnosti, to je upravo Memorandum. Jer uzimaju\u0107i obe strane zajedno, ipak ispada da je prava funkcija Memoranduma u tome \u0161to je sakrio tragove \u2013 makar nikad neizgovorenog \u2013 konsenzusa izme\u0111u njih dve. A on prekriva ku\u017eni smrad privatizacije u kojoj su, na sopstvene na\u010dine, u\u010destvovale i \u201eprva\u201c i \u201edruga\u201d Srbija.<\/p>\n

A istorijska istina je manje romanti\u010dna: raspad Jugoslavije nije bio uzrokovan jednom nesuvislom kupusarom prepunom \u0161ovinisti\u010dke demagogije, jer pre \u0107e biti da je uzrokovan privatizacionim motivima i \u017eeljama republi\u010dkih politi\u010dkih elita da tr\u017ei\u0161te podele i zadr\u017ee klju\u010dni pojavni oblik suvereniteta \u2013 onaj nad privatizacionim procesom.<\/p>\n

Zajedno \u2013 i memorijalizacija ovog dokumenta kao ta\u010dke kona\u010dnog progovaranja \u201ene\u010deg srpskog\u201d u Jugoslaviji, u kojoj je to tobo\u017e bila zabranjena re\u010d i memorijalizacija kao izliva konzervativizma na mozak \u2013 igraju sli\u010dnu ulogu. Svesno ili ne, oba su u kontekstu pora\u017eavaju\u0107e stvarnosti beskrajnog tranzicionog kapitalizma \u2013 stabilizacioni mehanizmi.<\/p>\n

Stoga je Memorandum danas i pomalo izakana tema: jer stvari koje je prikrivao 1986. sada vi\u0161e ne moraju da se zaklanjaju i mogu sasvim otvoreno i bez ikakvog zazora da se praktikuju. I upravo je to vlast SNS-a \u2013 usled dugotrajne kulturne hegemonije sada se mo\u017ee govoriti i \u010diniti otvoreno sve ono \u0161to je do sada moralo makar malo da se krije. A SANU? Pa, SANU i dalje \u017eivotari u zaslu\u017eenoj nacionalnoj penziji ili guli sta\u017e izraubovanog tehnolo\u0161kog vi\u0161ka \u2013 procenite sami. O njen se nacionalni kapital, zara\u0111en u\u0161pricavanjem otrova sredinom osamdesetih, grebu svi, a ona sada kao i svaka odslu\u017eena institucija i rasturena firma na niskim granama \u010dami negde u pozadini: sasvim bezuba i bezopasna.<\/p>\n

    \n
  1. \n

    <\/span> Pa se tako svake godine (ne mora ni da bude okrugla) od \u201e\u0161estog oktobra\u201d ne\u0161to o\u010dekuje. A famozna je \u010dinjenica da smo od njega dobili ta\u010dno ono \u0161to smo tra\u017eili.<\/em><\/p><\/blockquote>\n<\/li>\n

  2. \n

    <\/span> O demagogiji u centru govori i to da su i sa drugih strana u tom trenutku po\u010deli da izlaze gotovo identi\u010dni dokumenti sa gotovo identi\u010dnim argumentacijama: Srbija je Hrvatsku zarobila u Jugoslaviju i sada joj ne dozvoljava da se ekonomski razvija; Srbija i Hrvatska su Sloveniju zarobile u Jugoslaviju i ne dozvoljavaju joj da se ekonomski razvija, itd.<\/em><\/p><\/blockquote>\n<\/li>\n

  3. \n

    <\/span> Dalo bi se na kraju i razmi\u0161ljati da li je isti tip saveza u isto vreme i ideolo\u0161ko ekonomski temelj fa\u0161izma, s obzirom na to da je njegova klju\u010dna odlika: teror tr\u017ei\u0161ne hijerarhije u oblandi prirodnog poretka i teror neupitne nacije u oblandi \u201etradicionalnih vrednosti\u201d.<\/em><\/p><\/blockquote>\n<\/li>\n<\/ol>\n

    Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Utvara hoda biv\u0161om Jugoslavijom, lupa po dvoru, ne pla\u0161i gospodu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":279831,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-323212","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/323212","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=323212"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/323212\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":323213,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/323212\/revisions\/323213"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/279831"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=323212"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=323212"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=323212"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}