{"id":323160,"date":"2021-07-07T18:53:48","date_gmt":"2021-07-07T16:53:48","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=323160"},"modified":"2021-07-07T18:54:16","modified_gmt":"2021-07-07T16:54:16","slug":"ko-je-i-kako-lagao-o-kovidu-19-u-srbiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2021\/07\/07\/ko-je-i-kako-lagao-o-kovidu-19-u-srbiji\/","title":{"rendered":"Ko je i kako lagao o Kovidu 19 u Srbiji?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Ivan Suboti\u0107<\/strong><\/p>\n

\"\"\u0160ta je od medijskih napisa istinito, a \u0161ta ne? Za mnoge stanovnike Srbije ovo pitanje postalo je zna\u010dajno bitnije tek marta pro\u0161le godine kada je novi korona virus, zvani\u010dno, kro\u010dio i u njihovu zemlju. U tim trenucima, istinitosti izve\u0161tavanja medija postala je zdravstveno relevantna, a na novinare je pala velika odgovornost jer je njihov nesavestan rad u novonastaloj situaciji nekoga mogao ko\u0161tati i \u017eivota. Ipak, mnogi novinari u Srbiji i regionu nastavili su da se vode politikom profita koriste\u0107i cunami razli\u010ditih informacija o novom virusu za lako sticanje pregleda, klikova, reakcija i komentara koji donose novac.<\/p>\n

Naravno, nisu sve informacije koje su u tom cunamiju dospele u medije bile istinite, nau\u010dno utemeljene ili relevantne. Redakcije srpskih portala za proveru \u010dinjenica FakeNews Traga\u010d<\/a> i Raskrikavanje<\/a> ubrzo po zvani\u010dnom po\u010detku pandemije otvorile su posebne odeljke svojih sajtova posve\u0107ene isklju\u010divo dezinformacijama koje se ti\u010du korona virusa. Za samo dva meseca, izme\u0111u marta i maja pro\u0161le godine, FN Traga\u010d zabele\u017eio je oko 50 la\u017enih navoda o korona virusu u medijima, na dru\u0161tvenim mre\u017eama i aplikacijama za razgovor. Tokom po\u010detnih dana pandemije u Srbiji redakcija FN Traga\u010da nekada je bele\u017eila i po \u010detiri dezinformacije iz medija ili sa interneta dnevno.<\/p>\n

\n

La\u017ei na dru\u0161tvenim mre\u017eama i nerecenzirana nau\u010dna istra\u017eivanja<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

Borba sa dezinformacija tada se po prvi put u ve\u0107em obimu vodila i protiv objava koje su, uglavnom preko interneta, delili obi\u010dni gra\u0111ani, a ne mediji. Istra\u017eivanje<\/a> objavljeno 2014. godine pokazalo je kako ljudi tokom katastrofa \u010de\u0161\u0107e veruju prijateljima i porodici kao izvoru informacija nego masovnim medijima. Zbog toga, veliki zadatak portala za proveru \u010dinjenica na po\u010detku pandemije bio je upravo provera informacija koje su stizale od ljudi bliskih gra\u0111anima, a koje su, kako se \u010desto ispostavljalo, potpuno neta\u010dne. Ispiranja grla napicima raznih vrsta; ostavljanja cipela ispred \u00a0ulaznih vrata radi prevencije zaraze; zadr\u017eavnje daha kao svojevrsan test pozitivnosti na Kovid 19; limun i soda bikarbona<\/a> kao lekovi za novi virus, samo su neki<\/a> od navoda koji su se \u0161irili dru\u0161tvenim mre\u017eama i aplikacijamaza \u0107askanje u Srbiji.<\/p>\n

Ovakve objave uglavnom su nastale u stranim dr\u017eavama gde su do trenutka pojavljinja u Srbiji ve\u0107 progla\u0161ene neistinitim. Ono \u0161to dodatno zabrinjava jeste \u010dinjenica da su se neproverene informacije sa dru\u0161tvenih mre\u017ea \u0161irile i medijima koji su\u00a0 du\u017eni da istinitost informacija pre objavljivanja provere. \u010cak 13 medija prenelo je neku od pet dezinformacija sa dru\u0161tvenih mre\u017ea i aplikacija za dopisivanje, zabele\u017eio je marta pro\u0161le godine FN Traga\u010d<\/a>, \u0161to nije jedini primer ove nesavesne prakse.<\/p>\n

Jo\u0161 nesavesne prakse u medijima ilustrovano je kroz \u0161irenje upitnih rezultata nerecenziranih nau\u010dnih radova vezanih za novi korona virus i bolest Kovid 19 koju izaziva. Ova pojava posebno je opasna jer su se konzumentima medija, uz argument u vidu istra\u017eivanja koje deluje legitimno, kao nau\u010dno utemeljene, predstavljale \u010dinjenice koje su u najmanju ruku neproverene. Naime, sajt koji se bavi publikovanjem nerecenziranih nau\u010dnih radova iz oblasti medicine MedRxiv<\/a> tokom pandemije objavio je veliki broj tada jo\u0161 uvek neutemeljenih studija, uz napomenu da njih u medijima ne treba prikazivati kao nau\u010dne \u010dinjenice.<\/p>\n

Bez obzira na to, mediji u Srbiji pozivali su se na ovakve studije kao na \u010dinjeni\u010dno utemeljena istra\u017eivanja. Tako je u na\u0161im medijima na osnovu nerecenziranih istra\u017eivanja osvanulo kako visoki ljudi imaju dvostruko<\/a> ve\u0107e \u0161anse da budu zara\u017eeni korona virusom; da su ljudi s krvnom grupom A<\/a> najugro\u017eeniji novim virusom; kako je jo\u0161 aprila pro\u0161le godine postojalo 30<\/a> varijacija korona virusa, kao i da novi virus izaziva sterilitet<\/a> kod mla\u0111e mu\u0161ke populacije.<\/p>\n

\n

Kako su nas lagali medicinski i politi\u010dki autoriteti<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

Do prave zavrzlame sa la\u017enim vestima o korona virusu do\u0161lo je kada su medicinski autoriteti, \u010dlanovi kriznog \u0161taba za borbu protiv novog virusa, \u0161irili neistinite informacije o transmisiji ove bolesti i njenom potencijalnom i\u0161\u010dezavanju iz Srbije. Aprila i marta pro\u0161le godine, \u010dak<\/a> trojica<\/a> \u010dlanova<\/a> tada\u0161njeg sastava vladinog kriznog \u0161taba najavila su kako \u0107e toplo vreme i UV zra\u010denje sunca zbrisati koronu, a posebno sporan bio je intervju dr Branislava Tiodorovi\u0107a za Blic. U tom intervju od ovog \u010dlana kriznog \u0161taba \u010duli smo kako su Kovid 19 \u201eizbegle samo afri\u010dke zemlje u kojima ima samo importovanih slu\u010dajeva\u201c, ali i da \u201evirusu odgovara temperatura koja se kre\u0107e od 3 do 6,7 stepeni\u201c, dok \u201evirusu ne prija temperatura ispod 0, ali i temperatura iznad 23 stepena\u201c.<\/p>\n

Ipak, u trenutku kada je intervju sa Tiodorovi\u0107em objavljen u ve\u0107ini afri\u010dkih zemalja i te kako je postojala lokalna transmisija korona virusa, a da toplota i UV zra\u010denje ubijaju virus ve\u0107 tada je demantovala Svetska zdravstvena organizacija (SZO), zabele\u017eio je FN Traga\u010d<\/a>. Na kraju, najve\u0107a tragedija uzrokovana korona virusom u Srbiji dogodila se ba\u0161 tokom letnjih meseci, u Novom Pazaru i njegovoj okoline gde je tokom juna i jula pro\u0161le godine, prema navodima medija<\/a>, sahranjeno tri puta vi\u0161e ljudi nego prethodne godine.<\/p>\n

Pored medicinskih autoriteta, dezinformacije o novom virusu od samog po\u010detka pandemije \u0161irili su i ljudi na najvi\u0161im dr\u017eavnim pozicijama, ministri, premijerka, pa \u010dak i sam predsednik dr\u017eave. Portal za proveru \u010dinjenica Istinomer<\/a> koji se pored ocena istinitosti navoda iz medijia i sa dru\u0161tvenih mre\u017ea bavi i validno\u0161\u0107u izjava politi\u010dara tokom pandemije zabele\u017eio je mno\u0161tvo dezinformacija poslatih od strane vladaju\u0107ih politi\u010dara na najbitnijim funkcijama. Tako je\u00a0 premijerka Srbije, Ana Brnabi\u0107<\/a> jula pro\u0161le godine kada je postalo jasno da lepo vreme ipak ne\u0107e oterati koronu poku\u0161ala da tu naistinitu tvrdnju plasiranu od strane mnogih autoriteta pripi\u0161e Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), iako je ta institucija od samog po\u010detka pandemije tvrdila suprotno.<\/p>\n

Ministar Zdravlja, Zlatibor Lon\u010dar<\/a> istog meseca \u017eeleo je da stavi ta\u010dku na pitanje ko je zaista preminuo od korone, a ko ne rekav\u0161i da je obdukcija umrlih od ove bolesti zabranje od strane SZO. Ipak, ni ova tvrdnja o SZO ne odgovara istini po\u0161to je ova institucija jo\u0161 marta pro\u0161le godine objavila smernice o sigurnosnim merama prilikom vr\u0161enja obdukcije preminulih od korone u kojima se nigde ne navodi kako je ta procedura zabranjena. Ne\u0161to ranije, predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107<\/a> na televiziji Hepi hvalio se govore\u0107i da je Srbija osma u Evropi po broju testiranih na novi korona virus na million stanovnika.<\/p>\n

Istina je bila da je u tom trenutku ispred nas po broju testiranih na million stanovnika bila \u010dak trideset i jedna evropska dr\u017eava. Osim ovih, srpski dr\u017eavnici izrekli<\/a> su jo\u0161<\/a> mnogo<\/a> dezinformacija<\/a> koje se ti\u010du novog virusa podrivaju\u0107i na taj na\u010din poverenje gra\u0111ana u dr\u017eavni apparat koje je u tim trenucima bilo od presudnog zna\u010daja za odr\u017eavanje stalo\u017eenosti stanovni\u0161tva u novonastaloj situaciji.<\/p>\n

\n

Priroda dezinformacija o korona virusu i \u0161irenje panike<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

Gotovo sve dezinformacije vezane za pandemiju korona virusa mogu se podeliti na one koje su slu\u017eile \u0161irenju pozitivnog i one koje su slu\u017eile \u0161irenju negativnog narativa o tada\u0161njoj situaciji sa rasplamsavanjem novog virusa u Srbiji. Bujica informacija i dezinformacija funkcionisala je po sistemu \u201etoplo-hladno\u201c tako \u0161to su se u medijima neizmeni\u010dno pojavljivale pozitivne i negativne projekcije o daljem razvitku pandemije i njenom okon\u010davanju. Ovakav, o\u010dekivani, pristup profitno orjentisanih nesavesnih medija mo\u017ee se tuma\u010diti kao njihovo \u201eobuhvatanje celokupne publike\u201c jer su \u010ditaoci, slu\u0161aoci ili gledaoci skloniji konzumiranju sadr\u017eaja koji se podudaraju sa njihovim ve\u0107 izgra\u0111enim stavovima po pitanju neke pojave.<\/p>\n

Do problema dolazi u trenutku kada objektivnog razloga za optimizam nema, a on se u medijima promovi\u0161e. Takvu praksu videli smo u gorepomenutom primeru najavljivanja ja\u010dih sun\u010devih zraka kao spasioca od korone. Tako\u0111e, u pojedinim medijima jo\u0161 po\u010detkom marta pro\u0161le godine moglo se pro\u010ditati kako \u201ckorona virus nestaje<\/a>\u201d. Jo\u0161 ve\u0107i problem stvarali su negativni narativi kojima su se, uz obilje dezinformacija, \u0161irili strah i panika me\u0111u stanovni\u0161tvom za \u0161ta je prema Krivi\u010dnom zakoniku Srbije<\/a> zapre\u0107ena kazna od 3 meseca do 3 godine zatvora.<\/p>\n

Dobar primer takvog, ilegalnog, \u0161irenja panike jeste tekst jednog srpskog tabloida koji se bavio povratkom srpske dijaspore u domovinu na po\u010detku pandemije. Ovaj list prvobitno je najavio da se u Srbiju vra\u0107a 100 hiljada ljudi, da bi kasnije, na ispravljenoj naslovnoj stranici uz priogodno podebljan naslov \u201cOPASNO\u201d, tu cifru<\/a> udvostru\u010dio. U istom tekstu, taj medij objavio je i kako je epidemiolog Zoran Radovanovi\u0107 rekao da barem \u0161est hiljada povratnika u Srbiju sa sobom nosi zarazu, \u0161to je doktor Radovanovi\u0107 demantovao za Raskrikavanje<\/a>. Jo\u0161 jedan primer iracionalnog izazivanja straha predstavlja i pisanje medija<\/a> o pojavi \u201cnove opasnosti\u201d u vidu hanta virusa koji se pojavio u Kini dok \u201cborba sa koronom nije blizu kraja\u201d. Ipak, ni izbliza se ne radi o novom virusu objasnilo je Raskrikavanje<\/a>, a razloga za uzbunu, kako se \u010dini, nije bilo, obzirom da paralelno sa globalnom zarazom Kovidom 19, nije izbila i pandemija hanta virusa.<\/p>\n

\n

Usporavanje dezinformacija o virusu i nalet la\u017ei o vakcinama<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

Kako je vreme od po\u010detka pandemije proticalo i frekventivnost dezinformacija o novom korna virusu je opadala. Ipak, one nisu nestale u potpunosti, a pojavio se i njihov naslednik \u2013 dezinformacije o vakcinama protiv Kovida 19. Nije nestalo ni iracionalno \u0161irenje straha me\u0111u gra\u0111anima, kako po pitanju vakcina tako i po pitanju drugih stvari koje se ti\u010du Kovida 19. Jedan srpski portal aprila ove godine pisao<\/a> je kako \u201ePCR testovi sadr\u017ee etilen oksid koji izaziva rak\u201d. Iako se pri sterilizaciji dela opreme koja se koristi tokom PCR testiranja zaista koristi kancerogeni etilen oksid, kako je FN Traga\u010d objasnio<\/a>, u medicini je uveliko regulisana upotreba ovog gasa tako da ispunjava sve me\u0111unarodne standarde, pa razloga za strah od testiranja, nema. Nema razloga za strah ni od komaraca i drugih krvopija, iako, jo\u0161 uvek, po neki medicinski autoritet u javnost iza\u0111e sa neargumentovanim stavovima o tome da komarci, muve i krpelji prenose korona<\/a> virus.<\/p>\n

Posebno mesto me\u0111u dezinformacijama koje se ti\u010du Kovida 19 pripada manipulacijama vezanim za vakcine. Od samog po\u010detka pandemije bilo je jasno da je verovatno jedini na\u010din za njeno obuzdavanje vakcinacija ljudi. Isto tako, bilo je jasno da \u0107e se intenzitet ve\u0107 postoje\u0107e propagande ljudi koji veruju u \u0161tetnost vakcina poja\u010dati s po\u010detkom masovne imunizacije u ve\u0107ini zemalja. O\u010dekivano, dezinformacije o vakcinama bile su tu od samog po\u010detka. Jo\u0161 sredinom marta pro\u0161le godine pisalo se<\/a> da je vakcina ve\u0107 proizvedena, a aprila, jedan srpski portal objavio<\/a> je kako \u0107e Britanci testirati novu vakcinu na sto hiljada ljudi dnevno.<\/p>\n

S po\u010detkom vakcinacije, po\u010dela je i agresivnija obmanjuju\u0107a kampanja protiv tog procesa. Objavljivale<\/a> su se \u201czvani\u010dne studije\u201d kojima nedostaje metodologija ali imaju \u0161ta da ka\u017eu protiv Fajzerove vakcine. Govorilo<\/a> se kako jedna srpska bolnica diskrimini\u0161e nevakcinisanog pacijenta, odbijaju\u0107i da mu operi\u0161e srce. Upozoravalo<\/a> se na to da vakcina Moderne deformi\u0161e ljude koji su imali estetske zahvate. Svi ti navodi ispostavili su se kao neta\u010dni.<\/p>\n

\n

Posledice bujice dezinformacija<\/strong><\/h2>\n<\/blockquote>\n

Prema istra\u017eivanju<\/a> Novosadske novinarske \u0161kole, realizovanom u aprilu pro\u0161le godine na osnovu do tada analiziranih la\u017enih navoda o korona virusu u medijima i na internetu, najve\u0107i broj dezinformacija \u010dinili su saveti o prevenciji ili le\u010denju zaraze Kovid 19. Zabrinjavaju\u0107a \u010dinjenica le\u017ei u tome \u0161to nedeleotvorni saveti poput onog da tamjan \u0161titi<\/a> od korona virusa, ili da se Kovid 19 mo\u017ee le\u010diti rastvorom<\/a> od bibera i limuna, predstavljaju opasnost po gra\u0111ane samim time \u0161to dokazano ne \u0161tite od nove zarazne bolesti. U jednom trenutku u medijima se moglo pro\u010ditati i da Tylol hot (pra\u0161ak sa paracetamolom kojim se le\u010di prehlada) u kombinaciji sa rakijom le\u010di Kovid 19<\/a>, iako je kombinacija alkohola i paracetamola opasna zbog mogu\u0107eg poja\u010davanja ne\u017eeljenih dejstava leka.<\/p>\n

Posledice brojnih dezinformacije vezanih za Kovid 19 ilustrovane su u op\u0161toj zbunjenosti gra\u0111ana tokom cele pandemije \u010dija krajnja faza je obele\u017eena slabim odzivom<\/a> gra\u0111ana za imunizaciju iako su vakcine dostupne. Ipak, verovatno najporaznije je to \u0161to je ve\u0107ina dezinformacija koje su se tokom pandemije \u0161irile, su\u0161tinski, bila lako proverljiva, ve\u0107 demantovana od strane relevantnih institucija, ili, jednostavno, besmislena, ali to nije spre\u010dilo doma\u0107e medije i nedovoljno medijski pismene gra\u0111ane da ih \u0161ire.<\/p>\n

Zbog toga, evidentna je potreba da se gra\u0111ani, ali i ve\u0107 uposleni novinari, vi\u0161e edukuju u domenu medijske i digitalne pismenosti kao i da nadle\u017ene institucije ravnopravno sankcioni\u0161u sva lica odgovorna za \u0161irenje straha, la\u017ei i manipulacija vezanih za Kovid 19.<\/p>\n

*Ivan Suboti\u0107 (1997) je osnovne studije novinarstva zavr\u0161io 2020. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu od kada je i anga\u017eovan na portalu FakeNews Traga\u010d kao novinar. Autor je vi\u0161e od 50 tekstova objavljenih na portalu FakeNews Traga\u010d i koautor nekoliko publikacija Novosadske novinarske \u0161kole. Dobitnik je nagrade Univerziteta u Novom Sadu za studentski nau\u010dni i stru\u010dni rad u \u0161kolskoj 2019\/2020. godini. Trenutno poha\u0111a master studije komunikologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.<\/em><\/p>\n

Tekst je nastao u sklopu izdanja \u201c<\/em><\/strong>Pri\u010da iz regije<\/em><\/strong><\/a>\u201d kojeg provode makedonska\u00a0<\/em><\/strong>Res Publica<\/em><\/strong><\/a>\u00a0i\u00a0<\/em><\/strong>Institut za komunikacijske studije<\/em><\/strong><\/a>, u sa<\/em><\/strong>radnji s partnerima iz Crna Gora (<\/em><\/strong>PCNEN<\/em><\/strong><\/a>), Hrvatske (<\/em><\/strong>Lupiga<\/em><\/strong><\/a>), Kosova (<\/em><\/strong>Sbunker<\/em><\/strong><\/a>), Srbije (<\/em><\/strong>Ne Davimo Beograd<\/em><\/strong><\/a>), Bosne i Hercegovine (<\/em><\/strong>Analiziraj.ba<\/em><\/strong><\/a>) i Gr\u010dke (<\/em><\/strong>Macropolis<\/em><\/strong><\/a>), u okviru projekta “Pove\u017ei ta\u010dke: pobolj\u0161ane politike kroz gra\u0111ansko u\u010de\u0161\u0107e” uz podr\u0161ku britanske ambasade u Skoplju.<\/em><\/strong><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U jednom trenutku u medijima se moglo pro\u010ditati i da Tylol hot (pra\u0161ak sa paracetamolom kojim se le\u010di prehlada) u kombinaciji sa rakijom le\u010di Kovid 19, iako je kombinacija alkohola i paracetamola opasna zbog mogu\u0107eg poja\u010davanja ne\u017eeljenih dejstava leka. <\/p>\n","protected":false},"author":3314,"featured_media":278365,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-323160","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/323160","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3314"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=323160"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/323160\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":323164,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/323160\/revisions\/323164"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/278365"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=323160"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=323160"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=323160"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}